Zaštita radnika pri otkazu predstavlja kompleksno pravno pitanje, i razlikuje se od slučaja do slučaja. No, postoji određen pojednostavljen sled koji vam predstavljamo.
Pravni razlozi za otkaz
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo iz zakonom propisanih razloga:
ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti (član 179 stav 1 tačka 1 ZOR);
ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom (član 179 stav 1 tačka 2);
ako se ne vrati na rad po isteku mirovanja radnog odnosa (član 179 stav 1 tačka 3);
ako učini težu povredu radne obaveze (član 179 stav 2);
ako ne poštuje radnu disciplinu ili zloupotrebi bolovanje, odbija da izvršava zadatke, dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, itd. (član 179 stav 3);
ako je dao netačne podatke prilikom konkurisanja koji su bili odlučujući za prijem u radni odnos (član 179 stav 4);
ako je proglašen tehnološkim viškom (član 179 stav 5).
Kada otkaz nije dozvoljen
Poslodavac ne sme da otkaže ugovor o radu ako je zaposleni:
privremeno odsutan sa rada zbog bolovanja (član 183);
na porodiljskom, roditeljskom ili odsustvu radi nege deteta;
član sindikata ili učestvuje u njegovim aktivnostima;
podneo prijavu zbog diskriminacije ili zlostavljanja;
pripadnik određene vere, pola, nacionalnosti, političkog uverenja itd., jer to ne sme biti osnov za otkaz (član 18 i 20 ZOR).
Otkazni rok
U zavisnosti od osnova otkaza, zaposleni ima pravo na otkazni rok:
ako otkaz dolazi zbog slabih rezultata rada ili nedostatka sposobnosti, otkazni rok je obavezan i traje najmanje osam, a najviše 30 dana, kako je određeno opštim aktom ili ugovorom o radu (član 189 ZOR);
u slučaju teže povrede radne obaveze ili nepoštovanja discipline, otkaz može biti momentalan, bez otkaznog roka (Dakle, u praksi, ako dobijete otkaz zbog teže povrede radne obaveze /npr. krađa, dolazak pijan na posao, odbijanje izvršenja naloga itd./, poslodavac nije dužan da vam da otkazni rok, jer Zakon takav rok ne propisuje za te slučajeve).
ako zaposleni sam daje otkaz, dužan je da se pridržava otkaznog roka od najmanje 15 dana (član 178 stav 1).
Neiskorišćeni godišnji odmor
Ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor do prestanka radnog odnosa:
poslodavac može dozvoliti korišćenje tog odmora tokom otkaznog roka;
ako ne dozvoli, dužan je da isplati naknadu štete u visini prosečne zarade zaposlenog po danu za svaki dan neiskorišćenog odmora (član 76 stav 3 i član 114 stav 1 ZOR).
Ova naknada mora biti isplaćena najkasnije 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Rok za tužbu
Zaposleni kome je nezakonito otkazan ugovor o radu ima pravo da traži sudsku zaštitu:
rok za podnošenje tužbe je 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ili saznanja za povredu prava (član 195 stav 1 ZOR);
u slučaju povrede posebnih prava (npr. otkaz za vreme porodiljskog), zaposleni može pokrenuti i privremeni inspekcijski nadzor u roku od 15 dana od pokretanja spora (član 271 ZOR).
Sudska praksa
Rev2 2673/2022 – Vrhovni kasacioni sud potvrdio je pravo zaposlenog na naknadu za neiskorišćen odmor tokom bolovanja.
Rev2 4119/2022 – Potvrđeno da je rok za podnošenje tužbe 60 dana.
Gž1 1461/17 – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio nezakonitost otkaza i obavezao poslodavca na isplatu zarade i doprinosa.
Šta preduzeti
Proverite da li je otkaz obrazložen i da li sadrži zakonitu osnovu.
Ukoliko niste iskoristili godišnji odmor, zahtevajte da ga iskoristite u otkaznom roku ili tražite naknadu.
Ako je otkaz nezakonit, podnesite tužbu sudu u roku od 60 dana.
U hitnim slučajevima obratite se inspekciji rada za privremenu meru.
