EU regulativa o nuklearnoj energiji i pravo Republike Srbije u vezi sa nuklearnom energijom

Nuklearna energija

Dana 21. marta 2024. godine u Biselu održan je Samit o nuklearnoj energiji, koji je rezultovao usvajanjem zajedničke deklaracije.  Lideri iz pro-nuklearnih evropskih zemalja i stručnjaci za energiju pozvali su na obnovu kapaciteta nuklearne energije. Pored ekoloških, jedan od ,,gorućih’’ razloga, predpostavljamo, jeste i pokušaj obnove evropske industrije nakon godina postepenog opadanja usled pandemije izazvane virusom SARS COV-2, koji je i dalje prisutan kako na teritorije EU, tako i na teritoriji Srbije (izvor: izveštaj Instituta za javno zdravlje ,,Batut’’ na dan 11.04.2024). Na stagnaciju EU privrede utiče i trenutna geopolitička situacija u kojoj se nalazi cela planeta, te bojazan od nove svetske ekonomske krize u uslovima inflatornog rasta i pada kupovne moći stanovništva. Na iznad pomenutom samitu izvršni direktor međunarodne agencije za energiju (IAEA), Fatih Birol izjavio je da bez podrške nuklearne energije, čovečanstvo nema šansu da na vreme dostigne klimatske ciljeve.

Rezultati samita tek treba da dobiju svoj pravni okvir, jer imenovana deklaracija nije pravno obavezujući međunarodni dokument. Ipak, obaveza Evropske unije da do 2030. godine smanji neto emisije štetnih gasova za 55% ponovo je podstakla interes za nuklearnu energiju. Zemlje EU ostaju podeljene oko toga da li promovisati nuklearnu energiju.

Na imenovanom samitu preko 30 lidera vlada se obavezalo da će otključati apsolutni potencijal nuklearne energije u deklaraciji usvojenoj na, u stvari, prvom ikada održanom Samitu nuklearne energije. Od zemalja članica EU potpisnici dolaze iz 11 država članica (Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Holandia, Poljska i Švedska.) Samitu je prisustvovalo preko 400 zvanica, koje su činili direktori svetskih kompania, vlasnici istih, te predstavnici naučne zajednice kao i političari.

Deklariacija bi trebalo da obavezuje potpisnike da će podržati sve zemlje, pogotovo zemlje u razvoju (u koje spada i Srbija) u njihovim naporima da u svoju strukturu energetske politike i strategije uvrste i potencijale nuklearne energije. Potpisnici deklaracije su se obavezali i na izgradnju novih nuklearnih elektrana i rano razmeštanje naprednih reaktora, uključujući male modularne reaktore širom sveta uz održavanje najviših nivoa bezbednosti i sigurnosti. Organizatori samita bili su IAEA-a i država Belgija. Fatih Birol je na konferenciji za medije u toku jednodnenog samita u Briselu istako još i da on ne minimizuje i ne podkopava udeo obnovljivih izvora energije (solarne, vetro elegrane, elektrane na vodonik)  i smatra da će isti odigrati krucijalnu ulogu u pogledu podizanja globalnih kapaciteta proizvodnje električne energije. No, on je zaključio da ti kapaciteti neće biti ispunjeni bez nuklearne energije posebno u zemljama gde nema velikih potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Trenutno nuklearna energija proizvodi tek nešto manje od 10% globalne proizvodnje električne energije. No vratimo se EU. U istoj,  Francuska je lider u nuklearnoj energiji. Rečju, Francuska dobija 2/3 svoje ukupne energetske proizvodnje isključivo iz snage nuklearnih elektrana. Naime, Francuska je jedna od retkih zemalja u svetu koja sebi može da priušti izvoženje električne energije i to isključivo zahvaljujući nuklearnih elektranama. Jedan od zaključaka sa samita jeste i projekcija u kojoj finansijska računica ukupnih investicija (globalno) treba biti jednaka kako za nuklearnu energiju tako i za obnovljive izvore energije. Isključujući, vremenom, u potpunosti elektrane na fosilna goriva. Još jedan od zaključaka učesnika samita jeste da ovakva ravnopravna podela investicija, mora doći u vidu inicijative koje bi proklamovale sve vlade sveta, dok bi (predpostavimo) privatni sektor pratio ovakav trend. Exempli causa to se pokazalo tačnim u investicionim projektima u građevinskoj industriji, pa se učesnici samita nadaju sličnom trendu kretanja i po pitanju budućih investicija u nuklearnu energiju.

Pravo EU

Nuklearna energija je generisala nešto više od petine (21,8%) električne energije EU u 2022. godini, pri čemu je 12 zemalja članica EU trenutno uvrstilo nuklearnu energiju u svoju Energetsku strategiju. EU ostaje tehnološki neutralna kada je reč o izvorima energije – što znači da je odluka odakle se snabdevati potrebnom električnom energijom dato u suverenu ingerenciju svake države članice pojedinačno. Međutim, na kraju ovog širokog dipolmatskog koridora, politika EU o nuklearnoj energiji relevantna je za sve građane širom EU. Saradnja u ovoj oblasti regulisana je Ugovorom o Euratomu i relevantnim zakonodavnim pozitivnopravnim normama zakonodavstva EU.

EU je globalni lider u oblasti nuklearne bezbednosti. Euroatom bezbedenosni protokol (Ugovor o osnivanju Evropske atomskoenergetske zajednice 2012/C 327/01, ovim ugovorom formiran je EUROATOM) zahteva od zemalja članica EU da daju najveći prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearnih postrojenja. Ovo podrazumeva procene bezbednosti pre izgradnje novih elektrana, kao i bezbedno i odgovorno upravljanje potrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, kao i dekomisijom isključenih postrojenja kao deo završne faze njihovog životnog ciklusa. Još jedan važan stub Euratoma je Direktiva o osnovnim bezbednosnim standardima (Direktiva 2013/59) koja osigurava da zemlje EU primenjuju najviši nivo zaštite za sva lica koja rade u uslovima okruženja koja su u određenoj meri kontaminirana jonizujućim zračenjem, kao i za eliminaciju rizika od izlaganja jonizujućem zračenju civilnog stanovništva. Recimo članom 35 stav 1 pomenute Direktive propisano je da je preporučena doza jonizujućeg zračenja na radnim mestima, exepli gratia u nuklearnim elektranama -radnici ne mogu biti izloženi većoj dozi od 1 mSv godišnje ili ekvivalentnoj dozi od 15 mSv godišnje za očno sočivo (deo oka uz rožnjaču koji usmerava svetlost ka zenici) ili 50 mSv godišnje za kožu i ekstremitete. Jedinica mere ,,mSv godišnje’’ je  Mili-sieverti godišnje“ (mSv/y) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja u određenom vremenskom periodu. Sievert (Sv) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja, a prefiks „mili“ (m) označava da je vrednost izražena kao hiljaditi deo sieverta. Ova merna jedinica se često koristi za merenje nivoa zračenja u životnoj sredini, na radnim mestima i sl.)

Zemlje koje žele da se pridruže EU ili su na putu pridruživanja, kao Srbija, takođe su obavezne da postojeći pravni okvir iz EU inkorporiraju u svoj pozitivnopravni sistem. Samim tim obaveza implementacije EU zakonodavnih normi po pitanju bezbednosti nuklearne energije, deo je jednog od klastera (bivše: poglavlja) o pristupanju EU.

Zemlje članice EU dužne su da osim što osiguravaju siguran rad nuklearnih energetskih postrojenja, isto tako vode računa da se sav nuklearni materijal iz civilne proizvodnje ne preusmeri u pogrešne namene (misli se u vojne svrhe). S toga Euroatom sporazum uspostavlja sistem nadzora nuklearnih materijala poznat kao Euratom-bezbedonosne mere, te se svaka zemlja članica ima se pridržavati  obaveza o nuklearnim sigurnosnim merama koje su inkorporirane u domaću legislaturu zemalja članica ratifikacijom  relevantih međunarodnih sporazuma. Svako nuklearno postrojenje u EU mora pružati informacije o svom delanju i izveštavati o toku i inventaru, recimo nuklearnog goriva i/ili nuklearnog otpada. Komisija zatim analizira dostavljene podtatke i vrši ad hoc inspekcijski nadzor kao bi se uverilla u tačnost iznad navedenih podataka.  

Da bi Euroatom bezbedonosti protokoli bili  u skladu sa najnovijim tehnološkim i naučnim razvojem, u decembru 2023. godine, Komisija je predložila izmene i dopune Uredbe o Euratom bezbedonosnim merama. U iščekivanju nove novelirane pravne forme bezbedonostnih protokola osvrinimo se na

Direktivu o nuklearnoj bezbednosti 2009/71/Euratom, koja je uspostavila zajednički okvir za nuklearnu bezbednost nuklearnih postrojenja, novelirana je 2014. godine i to Izmenama i dopunama Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom). Ovim činom EU je postala kao što smo ranije predočili vodeći entitet kada je upitanju nuklearna bezbednost (u smislu civilne upotrebe nuklearne energije).

Izmena se zasniva na procenama rizika i bezbednosti (testovima opterećenja) nuklearnih postrojenja, sprovedenim 2011. i 2012. godine. Testovi opterećenja sprovedeni su nakon gorke lekcije iz nuklearnog akcidenta u Fukošimi (Japan), te nakon podnetog zahteva od strane Zajednice zapadoevropskih regulatora nuklearne energije (WENRA) i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Direktiva zahteva od zemalja EU da daju najviši prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearne elektrane. Ovo uključuje sprovođenje bezbednosnih procena pre izgradnje novih nuklearnih elektrana i osiguravanje značajnih poboljšanja bezbednosti za stare reaktore.

 Konkretno, ova direktiva direktiva:

1.jača ulogu nacionalnih regulatornih tela osiguravanjem njihove nezavisnosti od nacionalnih vlada.

2.primorava zemlje članice EU da obezbede regulatorima dovoljno pravnih ovlašćenja, osoblja i finansijskih resursa

3. stvara sistem međudržavnih unakrsnih pregleda

4. kreira zajedničku tematiku nuklearne bezbednosti koja se koncipira na svakih 6 godina na nivou EU. Nakon usvajanja predložene tematike glasa se o usvajanju mera kojima bi se poboljšao određeni sektor bezbednosti u nuklearnom energetskom sistemu.

5. čini da zemlje članice EU moraju svoje procene predati na uvid drugim zemljama koje nisu članice

6. rezultati ovih međusobnih, uzajamnih, pregleda i kontorla – postaju javni

7. zahteva ponovnu procenu bezbednosti za sve nuklearne elektrane koja se ima srpovesti na svakih 10 godina

8. proklamacijom načela apsolutne transparentnosti primorava kompanije ili države koje rukovode nuklearnim energetskim kapacitetima da pruže vitalne informacije javnosti kako u vreme normalnog rada tako i u slučajevima nuklearnog incidenata

Direktiva o nuklearnoj bezbednosti (2009/71/Euratom) zahteva od svake zemlje članice Eu da podnese sopstveni Nacionalni izveštaj Komisiji o sprovođenju same Direktive počevši od 22. jula 2014. godine, te svake 3 godine nakon toga. Izveštaji moraju imati za cilj prikaz načina na koji zemlje članice primenjuju obaveze iz direktive pokazujući pomenutu transparentnost na nacionalnom nivou.  Na osnovu izveštaja iz 2014. godine, u skladu sa Direktivom, Komisija je 18. novembra 2015. godine podnela prvi izveštaj o napretku i izveštaj o radu osoblja u nuklearnim postrojenjima u vezi sa sprovođenjem Direktive Savetu i Evropskom parlamentu. Noveliranje Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom) sastojalo se od izmena i dopuna gore navedene obavze o izveštavanju Saveta i Evropskog parlamenta, tako što je usledio drugi krug nacionalnih izveštaja koji se imao završiti do 22. jula 2022 godine. U suštini drugi krug, je bio delić u slagalici formalnopravnog dokumenta koji nosi naziv Konačni izveštaj o napretku u sprovođenju Direktive o nuklearnoj bezbednosti u EU.

Dalje, Komisija proverava tačnost, potpunost i koherentnost podnetih izveštaja, recio o tokovima i zalihama nuklearnih goriva koje države članice dostavjaju, a potom terenskom kontrolom potvrđuje valjanost takvih izveštaja.  

Imenovana Komisija ima sledeća ovlašćenja u terenskoj inspekciji:

1. Pravo na monitoring i evaluaciju računovodstvenog i kontrolnog sistema nuklearne elektrane
2. Faktičke provere stanja koje se sprovode na osnovu prikupljenih dokaza u sedištu komisije u Luksemburgu kao i izveštaja koji su nastali nakon inspekcijskog rada u nuklearnim elektranama tj. u toku vršenja tehničke inspekcije na licu mesta.
3. Komisija sačinjava godišnje Zaključke. Zaključci su upravna akta EU prava koji u ovom slučaju sadrže pobrojane sigurnosne mere i ocene rezultata aktivnosti u određenom nuklearnom postrojenju i sigurnosnim merama koje je isto sprovelo (ili nije sprovelo pa će biti sankcionisano).
4. Samim tim Komisija Ima pravo da izrekne sankcije u slučaju kršenja odredbi o sigurnosnim merama Euratoma.

Pravo Republike Srbije

U Republici Srbiji na snazi je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Službeni list SRJ”, broj 12 od 10. marta 1995, „Službeni glasnik RS“, broj 85 od 6. oktobra 2005 – dr. Zakon). Članom jedan ovog Zakona, zabranjena je izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u SRJ. U stavu dva imenovanog člana, zabranjeno je donošenje investicionih odluka, izrada investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja z a proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog goriva nuklerne elektrane. Članom dva predmetnog zakona tadašnji zakonodavac je istakao da se odredbe tog zakona ne odnose na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova.  Rečju, ovaj zakon nije branio tadašnjoj SRJ, a potom Srbiji kao pravnoj naslednici SRJ tj. naslednici Realne Uniji Srbije i Crne Gore, da obučava kadar, usko-stručan, za navedenu oblast. Da osniva i poseduje uprave, institute i agencije koji bi se bavili naučnoistraživačkim radom na polju nuklearne energije, te istraživanjem benefita korišćenja nuklearne energije u svrhe humane primene. Predmetni zakon se može staviti van snage na dva načina, aktom o stavljanju van snage ili eventualnim donošenjem potpuno novog Zakona o nuklearnoj energiji od strane Skupštine Republike Srbije, kojim bi se u prelaznim i završnim odredbama naznačilo da iznad navedeni zakon prestaje važiti od dana stupanja na snagu novog zakona. Nakon toga usledilo bi noveliranje Zakona o energetici i donošenje zakona sličnog Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, gde bi se predvideli slični benefiti za vlasnike nuklearnih elektrana, kao i za vlasnike solarnih i/ili vetro elektrana (noveliranje podzakonskih akata u polugodišnjem ili jednogodišnjem roku bi se podrazumevalo).

Sledeći relevatan pozitivno pravni akt jeste Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)zakonom se uređuju mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja. Ovim zakonom je osnivan Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (dalje: Direktorat) radi vršenja regulatorne kontrole delatnosti uređenih zakonom.

Predmetni akon se primenjuje na sve delatnosti koje uključuju mirnodopsku primenu nuklearne energije i jonizujućeg zračenja na teritoriji ili pod nadležnošću ili kontrolom Republike Srbije.

Zakonom se izričito potencira intencija zakonodavca da se sprovede apsolutna zaštita stanovništva I životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja bilo u uslovima redovnih situacija bilo u slučajevima nuklearnog incidenta.

Zakon se primenjuje naročito na:

1) izradu, proizvodnju, obradu, rukovanje, odlaganje, upotrebu, skladištenje, držanje, transport i promet izvora zračenja u Republici Srbiji;

2) određivanje lokacije, projektovanje, izgradnju, probni rad, rad i dekomisiju postrojenja i zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada;

(…)

5) izlaganja radnika ili drugih pojedinaca radonu unutar zgrada, spoljašnjeg izlaganja jonizujućem zračenju od građevinskog materijala i izlaganja jonizujućem zračenju koje je posledica vanredne situacije ili prethodne ljudske aktivnosti i

6) pripremljenost, planiranje odgovora i upravljanje u slučaju izlaganja jonizujućem zračenju usled vanrednih događaja i nuklearnih ili radioloških vanrednih situacija za koje se smatra da zahtevaju mere zaštite zdravlja radnika ili drugih pojedinaca.

Članom četiri Zakona isključivo je zabranjena upotreba nuklearne energije i jonizujućeg zračenja koje nije isključivo u mirnodopske svrhe. Takođe, zabranjeno je obavljanje delatnosti bez prethodnog odobrenja koje izdaje Direktorat osim delatnosti izuzetih u skladu zakonom. Ovaj zakon izričitno zabranjuje uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.

Zakonodavac ide i korak dalje te zabranjuje namerno razblaživanje radioaktivnog otpada u svrhu oslobađanja od regulatorne kontrole.

Radi obezbeđenja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji, donose se sledeći strateški dokumenti:

1) Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti;

2) Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;

3) Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti i

4) Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja.

Strategije dugoročno određuju i usmeravaju pravce delovanja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, određuju mere za unapređivanje upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, u skladu sa međunarodnim standardima i principima u ovoj oblasti kao i preuzetim međunarodnim obavezama. Strategije donosi Vlada za period od sedam godina. Strategije priprema i predlaže Direktorat u saradnji sa ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine, zdravlja, nauke, odbrane, vanredne situacije i drugim zainteresovanim organima i organizacijama. Izveštaj o sprovođenju strategija priprema Direktorat i podnosi Vladi najmanje jedanput godišnje.

Članom 13 Zakona, a radi obezbeđivanja uslova za stručno i efikasno vršenje regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom, osnovan je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa zakonom. Neposredni ,,poslodavac Direktorata je Vlada Republike Srbije. Članom 21 Zakona predviđeno je da Direktorat najmanje jednom u deset godina organizuje ocenu usaglašenosti nacionalnog zakonodavnog, regulatornog i institucionalnog okvira sa međunarodnim standardima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom. Ocena usaglašenosti organizuje se pozivanjem posmatračkih grupa drugih zemalja u relevantnoj oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti i drugih oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije koje Direktorat predlaže Vladi.

Poslovi Direktorata su:

1) priprema nacrte strategija i akcione planove za njihovo sprovođenje;

2) priprema predloge propisa koje donosi Vlada;

3) donosi pravilnike i druge propise i uputstva;

4) donosi Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu, daje uputstva o primeni odgovarajućih mera, prati njihovo sprovođenje i objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u Republici Srbiji;

5) priprema predlog Plana delovanja u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;

6) propisuje mere za zaštitu pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;

7) propisuje uslove za zaštitu od povećanog izlaganja radnika, pojedinaca i stanovništva zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala;

8) donosi rešenja o izdavanju, suspenziji ili oduzimanju odobrenja za obavljanje delatnosti, odobrenja za korišćenje izvora zračenja, ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, dozvole za promet izvora zračenja i dozvole za transport opasne robe klase 7 ADR/RID/ADN (radioaktivne materije), kao i o izuzimanju od obaveze pribavljanja odobrenja u skladu sa ovim zakonom;

9) izdaje, suspenduje ili oduzima sertifikate u skladu sa ovim zakonom;

10) izdaje potvrde o upisu u evidenciju i brisanju iz evidencije izvora zračenja;

11) propisuje kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja;

12) propisuje kriterijume za oslobađanje od regulatorne kontrole;

13) vrši verifikaciju osposobljenosti lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja;

14) definiše obaveze, uključujući i finansijske, nosilaca odobrenja;

15) obezbeđuje stalnu stručnu saradnju u vršenju svojih funkcija kroz angažovanje savetnika, izradu projekata ili uspostavljanje trajnih ili povremenih savetodavnih tela;

16) uspostavlja i vodi registar podnetih zahteva, izdatih odobrenja i sertifikata i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja, registar izvora zračenja i njihovih korisnika, izloženih radnika, spoljnih radnika i drugih podataka od značaja za zaštitu od zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost;

17) uspostavlja i vodi evidenciju postrojenja, izvora zračenja i radioaktivnog otpada, kao i drugih podataka od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

18) uspostavlja sistem kontrole nad izvorima zračenja i uređajima čiji su oni sastavni deo kako bi se obezbedilo njihovo sigurno i bezbedno upravljanje i zaštita tokom rada i po prestanku rada;

19) utvrđuje kategorizaciju izvora zračenja na osnovu njihovog mogućeg uticaja i štete po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

20) utvrđuje kategorizaciju nuklearnog i radioaktivnog materijala na osnovu procene štete koja bi mogla da nastane usled njihove krađe ili neodobrene upotrebe određene vrste i količine materijala, ili usled sabotaže postrojenja u kojem se nuklearni ili radioaktivni materijal proizvodi, obrađuje, koristi, skladišti ili odlaže i propisuje odgovarajuće mere zaštite za različite kategorije materijala;

21) propisuje uslove za bezbednost nuklearnog i radioaktivnog materijala i postrojenja u kojima se oni koriste, uključujući i mere za prevenciju, detekciju i odgovor u slučaju neovlašćenog i zlonamernog delovanja koje uključuje takav materijal ili postrojenja;

22) učestvuje u definisanju projektnih osnova i vanrednih događaja predviđenih projektnim osnovama za potrebe primene mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

23) ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama u okviru svojih nadležnosti;

24) samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i organizacijama ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim organizacijama, telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija;

25) uspostavlja i primenjuje, u saradnji sa ministarstvima i službama nadležnim za spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, ekonomiju i carinu, sistem kontrole za uvoz i izvoz nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, izvora zračenja, opreme, posebne opreme i nenuklearnog materijala, informacija i tehnologije radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije;

26) sarađuje sa drugim relevantnim institucijama Republike Srbije u uspostavljanju i održavanju Plana za delovanje u slučaju nuklearne i radiološke vanredne situacije u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;

27) daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

28) uspostavlja odgovarajuće mehanizme i procedure za informisanje javnosti i konsultacije sa drugim zainteresovanim organima i organizacijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

29) sprovodi sve dodatne obaveze za koje je procenjeno da su neophodne za zaštitu stanovništva i životne sredine u Republici Srbiji;

30) inicira unapređenje nacionalnog okvira u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, na osnovu operativnog iskustva, uvida dobijenog u procesu odlučivanja i razvoja odgovarajuće tehnologije i istraživanja;

31) vrši regulatornu kontrolu i regulatorni inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

32) vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se izdaju odobrenja u skladu sa ovim zakonom;

33) proverava, prati i ocenjuje delatnosti radi potvrde usaglašenosti sa zakonom, važećim propisima i uslovima za dobijanje odobrenja;

34) preduzima mere, nalaže i prati njihovo sprovođenje u slučaju nepoštovanja zakona, podzakonskih i drugih propisa koji se odnose na uslove za dobijanje odobrenja;

35) uspostavlja i održava sistem obračuna i kontrole nuklearnih materijala;

U vršenju poslova iz oblasti delokruga rada Direktorata, isti se oslanja na Zakon o opštem upravnom postupku. Konačne odluke Direktorata mogu biti ,,napadnute’’ isključivo putem tužbe mesno I stvarno nadležnom Upravnom sudu u Republici Srbiji.

Član 29 Zakona predviđa osnovna načela zaštite od jonizujućeg zračenja, koja su:

1) Opravdanost: Odluke o uvođenju delatnosti, kao i o usvajanju novih, neće biti donete ukoliko ne postoje uslovi da se obezbedi da korist od te delatnosti za društvo ili pojedinca nadmašuje štetnost po zdravlje koje ta delatnost može izazvati uzimajući u obzir društvene, ekonomske i druge relevantne faktore. Odluke koje uvode ili menjaju puteve izlaganja za situacije postojećeg ili vanrednog izlaganja opravdane su ako čine veću korist nego štetu.

2) Optimizacija: Mere zaštite od jonizujućeg zračenja kod profesionalnog izlaganja ili izlaganja stanovništva se sprovode u cilju obezbeđivanja da doze, broj izloženih lica i verovatnoća izlaganja budu na što je moguće nižem nivou imajući u vidu tehnička znanja, društvene i ekonomske faktore. Optimizacija zaštite lica koja su podvrgnuta medicinskom izlaganju se primenjuje na jačinu pojedinačnih doza i mora da bude u skladu sa medicinskom svrhom izlaganja.

3) Ograničenje izlaganja: U situacijama planiranog izlaganja ukupna doza za pojedinca ne sme da prelazi granice izlaganja propisane za profesionalno izlaganje ili izlaganje stanovništva. Granice izlaganja ne primenjuju se na medicinska izlaganja.

Članom 31 Zakona predviđeno je da pravno lice ili preduzetnik prijavljuje Direktoratu nameru obavljanja delatnosti koja uključuje izvore zračenja, prirodni radioaktivni materijal koji dovodi do izlaganja radnika ili stanovništva koje ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od zračenja i korišćenje nuklearnog materijala u nenuklearne svrhe. Prijavljivanje se vrši pre početka obavljanja delatnosti.

Članom 33 izvršena je kategorizacija delatnosti prema riziku po zdravlje izloženih radnika i pojedinaca, stanovništvo i životnu sredinu, kao i prema vrsti aktivnosti koja se obavlja i to na:

1) radijacione delatnosti niskog rizika;

2) radijacione delatnosti umerenog rizika;

3) radijacione delatnosti visokog rizika;

4) nuklearne aktivnosti.

Član 38 detaljnije predviđa uslove koje preduzetnik ili pravno lice mora ispuniti kako bi dobio odobrenje Direktorata.  Suštinski uslovi predstavljaju iste one uslove predviđene pozitivno pravnim normama EU.

Članom 42 zakonodavac se osvrnuo I na registraciju delatnosti tj. Direktorat donosi rešenje o registraciji delatnosti na osnovu podnetog zahteva pravnog lica ili preduzetnika.

Potonji članovi sve do člana 56 Zakona propisuju upravni postupak dobijanja licence, za delatnosti od niskg rizika pa sve do nuklearne aktivnosti, svoj pandan ova licenca ima i u Zakonu o energetici.

Članom 66 Zakon je odredio osnovne principe radijacione I nuklearne sigurnosti, a koji su:

1) primarna odgovornost za radijacionu i nuklearnu sigurnost pravnog lica ili preduzetnika odgovornog za delatnosti i postrojenja koji dovode do povećanja rizika od jonizujućeg zračenja;

2) uspostavljanje i održavanje delotvornog zakonodavnog i institucionalnog okvira za radijacionu i nuklearnu sigurnost uključujući i osnivanje nezavisnog regulatornog tela u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti;

3) uspostavljanje i održavanje delotvornog sistema za upravljanje radijacionom i nuklearnom sigurnosti kod pravnih lica ili preduzetnika čija delatnost dovodi do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju;

4) delatnosti koje dovode do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju moraju da imaju veću krajnju korist od štete;

5) optimizacija zaštite od jonizujućeg zračenja radi obezbeđenja najvišeg mogućeg nivoa radijacione i nuklearne sigurnosti koji se može ostvariti;

6) mere kontrole rizika od jonizujućeg zračenja moraju da budu takve da nijedan pojedinac ne snosi neprihvatljiv rizik od izlaganja jonizujućem zračenju;

7) zaštita stanovništva i životne sredine od rizika od jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće;

8) preduzimanje svih praktičnih mera i aktivnosti u cilju sprečavanja ili ublažavanja posledica nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;

9) obezbeđivanje uslova za spremnost i odgovor u slučaju nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;

10) opravdanost i optimizacija mera zaštite od jonizujućeg zračenja u svrhu smanjivanja postojećih rizika od izlaganja jonizujućem zračenju ili rizika od izlaganja jonizujućem zračenju koji nisu pod regulatornom kontrolom.

Zakonodavac je takođe predvideo koji uslovi moraju biti ispunjeni po pitanju zaštite radnika na random mestu koje je izloženo jonizujućem zračenju, valjani nadzor od strane medicinskog fizičara I izvršio je kategorizaciju radioaktivnih izvora, numeracije od

Kategorizacija radioaktivnih izvora I –  V (član 105 predmetnog zakona).

Zakon predviđa I to članom 125 Zakona I izdavanje licence za izgradnju nuklearnog postrojenja

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja je dužan da pre početka izgradnje nuklearnog postrojenja ili rekonstrukcije postojećeg objekta pribavi licencu za izgradnju nuklearnog postrojenja.

Licenca za izgradnju nuklearnog postrojenja se izdaje za izgradnju nuklearnog postrojenja, za koje su prethodno pribavljeni:

1) saglasnost na izveštaj o projektovanju nuklearnog postrojenja;

2) građevinska dozvola u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji;

3) odluka Vlade o izgradnji nuklearnog postrojenja u skladu sa ovim zakonom.

Članom 127 predviđena je i Izgradnja nuklearnog postrojenja, naime Nuklearno postrojenje, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada, može da se izgradi samo na lokaciji za koju je donet prostorni i urbanistički plan, izdato rešenje o građevinskoj dozvoli i druga dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti životne sredine. Nuklearno postrojenje mora da bude izgrađeno na takav način da se njegova dekomisija može izvršiti sigurno i bezbedno.Nosilac licence za izgradnju nuklearnog postrojenja je dužan da obezbedi da su sve strukture, sistemi, komponente i oprema izrađeni, ugrađeni, pregledani i testirani u skladu sa važećim standardima i propisima tokom svih faza izgradnje.

Zakon predviđa izdavanje licence za probni rad, sam probni rad, fazu testiranja, te izdavanje licence za rad nuklearnog postrojenja (član 133 Zakona)

Imenovani zakon takođe predviđa I privremeno obustavljanje rada nuklearnog postrojenja kao I njegovu dekomisiju (član 137).

Zakonom je propisano da nakon dekomisije nuklearnog objekata Republika Srbija obezbeđuje uslove za sigurno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih izvora zračenja i istrošenog nuklearnog goriva u centralnom skladištu. Pored skladištenja norme ovog zakona sadrže I odredbe o izdavanju licence za preradu radiokativnog otpada. Rečju članom 172 zatvara se ,,ceo krug’’ ciklusa života određenog nuklearnog posrojenja.

Pravno lice ili preduzetnik koji poseduje nuklearni materijal u nuklearne i nenuklearne svrhe je dužan da prijavi posedovanje nuklearnog materijala Direktoratu u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i ovim zakonom.

Mere bezbednosti izvora zračenja i povezanih postrojenja se sprovode u cilju sprečavanja vršenja zlonamernih i protivzakonitih radnji prema izvorima zračenja, povezanim postrojenjima i povezanim delatnostima.

Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije na teritoriji ili izvan teritorije Republike Srbije, Vlada donosi Plan za delovanje u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije.

Lica izložena nuklearnoj opasnosti, vandrednom kontaminacijom imaju parvo na podnošenje tužbe radi naknade štete zbog izlaganja nuklearnoj opasnosti, rok za podnošenje tužbe je 10 godina od momenta akcidenta. Inspekcijski nadzor vrši Direktorat preko inspektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. Čalnom 214 Zakona predviđeno je da u vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera radijacione sigurnosti i bezbednosti inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1) da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti;

2) da li su ispunjeni propisani uslovi za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja;

3) da li se sprovode propisane mere zaštite od jonizujućeg zračenja za izložene radnike, stanovništvo i životnu sredinu;

4) da li se sprovode propisane mere radijacione sigurnosti i bezbednosti;

5) da li se sprovode i druge mere propisane ovim zakonom.

Pored pobrojanih Zakon predviđa još 23 ovlašćenja inspektora.

U XV poglavlju Zakona propisane su novčane sankcije u iznosima od 100.000 do 3 miliona dinara (prekršaji ili privredni prestupi).

Sledeći izvor prava u Republici Srbiji je pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98) Članom 1. definisano je da Pravilnik propisuju granice izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva. Na primer članom 3 Pravilnika predviđeno je da je granica efektivne doze za profesionalno izložena lica iznosi 20 mSv godišnje, izražena kao prosečna vrednost za period od pet uzastopnih godina, uz dodatno ograničenje da ni u jednoj godini efektivna doza ne pređe vrednost od 50 mSv . Član 9 Pravilnika predviđa da su granice ekvivalentnih doza za ograničavanje izlaganja pojedinih organa za pojedince iz stanovništva su: 1) za očno sočivo 15 mSv godišnje; 2) za kožu 50 mSv godišnje (odnosi se na ekvivalentnu dozu usrednjenu po površini kože od 1 cm2, nezavisno od veličine izložene površine); 3) za delove ekstremiteta (šake, podlaktice, stopala i gležnjeve) 50 mSv godišnje.

Što se tiče institucija pored navedenog Direkotrata, moramo pomenuti i Javno preduzeće ,,Nuklearni objekti Srbije’’ koje je osnovano još 2017. godine sa ciljevima

Obavljanja nuklearnih aktivnosti u skladu za iznad pomenutim Zakonom, obavljaja radijacionihh delatnosti koji se odnose na sigurno korišćenje izvora jonizujućeg zračenja, preduzimanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti na lokaciji nuklearnih objekata (npr. radijaciona dozometrija) obezbeđivanja propisanih uslova za lociranje, projektovanje izgradnju probni rad puštanje u rad, korišćenje i trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog otpada. Upravljanja radiokativnim otpadom, dekontaminacione delatnosti, sistemso ispitivanje radioktivnosti u životnoj sredini i u okonini nuklearnog objekta i tsl.  Takođe, ne smemo izostaviti Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’, koji je osnovan još davne 1948. godine. Institut raspolaže sa 24 laboratorije i ljudskim resursima koji broje oko 700 naučnih saradnika. Trenutno institut je, u različitim ulogama, angažovan na čak 141 projektu.

Zaključak:

Suštinski u srpsko pravo je inkorporirano ,,nuklearno’’ pravo EU, i to ratifikacijom sledećih izvora prava EU:

1. Direktive Saveta 2013/59/Euroatom od 5. decembra 2013. kojim se propisuju sigurnosni standardi za zaštitu od štetnog uticaja izlaganja jonizujućim zračenjima, a kojom se ukidaju sledeće Direktive 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/Euratom (Službeni list Evropske unije, L 13, 17.01.2014. str. 1);

2.Direktive Saveta 2009/71/Euratom od 25. juna 2009. kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 172, 2.07.2009. str. 18); 3.Direktive Saveta 2014/87/Euratom od 8. jula 2014. kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 2009/71/Euratom kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 219, 25.07.2014. str. 42);

4.Direktive Saveta 2011/70/Euratom od 19. jula 2011. kojom se uspostavlja zajednički okvir za odgovorno i sigurno upravljanje isluženim gorivom i radioaktivnim otpadom (Službeni list Evropske unije L 119, 2.08.2011. str. 48) i

5.Direktive Saveta 2006/117/Euratom od 20. novembra 2006. o nadzoru i kontroli pošiljki radioaktivnog otpada i isluženog goriva (Službeni list Evropske unije L 337, 5.12.2006. str. 21)

Ukoliko Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji bude stavljen van snage (na neki od gore navedenih načina), postojeće pozitivnopravo Srbije spremno dočekuje investicioni poduhvat stvaranja nuklearnih kapaciteta Republike Srbije, gde bi nuklearne elektrane zajedno sa elektranama koje energiju proizvode iz obnovljivih izvora energije doprinele pojačanju energetskih kapaciteta Srbije i konačnom isključivanju fosilnih goriva kao izvora energije.

Izvori:

• Direktiva Saveta 2013/59/Euratom od 5. decembra 2013. o osnovnim sigurnosnim standardima za zaštitu od opasnosti koje potiču od izloženosti jonizujućem zračenju, i o stavljanju van snage direktiva 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/ https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/PDF/?uri=OJ:L:2014:013:FULL
• Nuclear Energy Summit 2024 Industry Statement March 21, 2024 | Brussels, Belgium https://www.nei.org/CorporateSite/media/filefolder/news/press-releases/Nuclear-Energy-Summit-2024-Industry-Statement.pdf
• The treaty establishing the european atomic energy community

2012/C 327/01 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A12012A%2FTXT

• Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)
• Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98)

Korisni linkovi:

https://www.vin.bg.ac.rs/   Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’

https://www.nuklearniobjekti.rs/  JP Nuklearni objekti Srbije

https://www.srbatom.gov.rs/srbatomm/ Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost Republike Srbije

EU regulativa o robotima i regulacija robotike u Srbiji

Uvod

Razvojem robotike, koja se više ne meri u decenijama, pa ni godinama, stavljaju se pred velike izazove pravni sisteme širom naše planete. Do danas ostaju nerešena pitanja konkretne pravne regulacije robota i robotike. Ovo pravo tek treba da se izgradi i formira, te isto mora pružiti odgovore na brojna pitanja počevši od definicije robota. Tu su i pitanja svojinskih, obligacionih odnosa i sr. građanskopravnih pitanja, pa sve do kaznenog prava (krivično i prekršajno pravo). Ono što bi trebalo da predstavlja osnov ovakvih pravnih sistema jeste Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja je stupila na snagu nakon glasanja na skupštini UN dana 10.12.1948. godine. Pored pomenute deklaracije i sličnih regionalnih deklaracija (npr. u EU), skoro svaki moderan ustav sadrži konkretne odredbe o ljudskim pravima koja moraju biti glavna brana zloupotrebi humane upotrebe robota. Rečju pravno na život, slobodu, rad i valjanu pravnu zaštitu postulati su na kojima počiva i Ustav naše države.

No, kako bismo izbegli pravnu analizu nečega što još uvek nepostoji, a to je potpuno funkcionalni autonomni robot (AI humanodini robot) spreman za serijsku proizvodnju i upotrebu u privredi i svakodnevnom životu prosečnog građanina EU ili Srbije, držaćemo se tematike koja proizilazi iz trenutnog stanja i pitanja koje ono rađa, kao što su pravni položaj pametnih, autonomnih robota, pitanje odgovornosti proizvođača i vlasnika robota.

                        .

Robot je?

Prema Kembridž rečniku, robot je mašina koju kontroliše računar, koja se koristi da bi obavljala automatizovane poslove (https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/robot).

Prema Enciklopediji Britanici, robot je automatski upravljana mašina koja zamenjuje ljudski rad, koja ne mora da liči na ljudska bića po spoljnom obliku ili da izvršava radnje kao ljudsko biće (https://www.britannica.com/technology/robot-technology).

Budući da je robot uređaj ili mašina s višim ili manjim stepenom autonomnosti, te da se kreće i obavlja određene radnje i zadatke, postavlja se pitanje može li se smatrati da je robot u formalnopravnom smislu obuhvaćen institutom opasne stvari.

Da bismo odgovorili na postavljeno pitanje, treba da analiziramo opšteprihvaćenu definiciju opasne stvari. Prvo, treba imati u vidu sledeće:

Zakon o obligacionim odnosima reguliše pitanje odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, ne definiše pojam opasne stvari.

U pravnom smislu da bi predstavljao opasnu stvar, robot treba da stvara rizik od štete koji se ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućoj pažnji. Upravo njegova autonomnost i, u budućnosti, sposobnost samostalnog odlučivanja i obavljanja radnji predstavlja potencijalnu opasnost zbog štetnog načina ponašanja robota u datom okruženju. Ako se prihvati da je posredi mašina ili uređaj koji će se u budućnosti svakodnevno koristiti, onda robot, isto kao i motorno vozilo, postaje opasnost od trenutka kada se stavi u pokret. Na takav zaključak navodi čl. 173 Zakona o obligacinim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) dalje: ZOO), prema kojem čovek, npr, dok se vozilo kreće, nije u stanju da ga potpuno kontroliše i da predupredi svaki rizik od štete koju ono izaziva. Tako bi imalac robota mogao da se oslobodi odgovornosti kada oštećeno lice, suprotno nameni i svojstvima robota, u situacijama i pod okolnostima kada se to ne smatra uobičajenim i opšteprihvaćenim ponašanjem, stupi u interakciju s robotom, pa pretrpi neku štetu.

 U tom slučaju došla bi u obzir primena čl. 177, st. 2 ZOO, po kojem bi se imalac robota mogao pozvati na činjenicu da je do štete došlo isključivo radnjom oštećenog lica. Osim toga, prema stavu zauzetom u sudskoj praksi, imalac opasne stvari je, pored obaveze da stvar održava u ispravnom stanju, dužan i da upotrebu opasne stvari prilagodi konkretnim uslovima.

 To znači da održavanje robota u ispravnom stanju treba da omogući njegovo trajno ponašanje u okviru i obimu namene, efikasnog i bezbednog izvršavanja očekivanih funkcija, jer u suprotnom njegov vlasnik ili drugi imalac ne mogu da se oslobode odgovornosti za štetu prouzrokovanu opasnom stvari – robotom.

Prema čl. 179 ZOO, proizvod predstavlja stvar koju je proizvođač proizveo i stavio u promet, a koja zbog nedostatka za koji on nije znao predstavlja rizik od štete po lica ili stvari.

Imalac robota može da bude njegov vlasnik ili lice u čijoj se državini nalazi robot. Lice koje ima faktičku vlast nad robotom bilo bi lice koje nije steklo pravnu vlast nad robotom, već mogućnost da njime raspolaže i da ga koristi u skladu sa zakonitim pravnim osnovom – ugovorom o zakupu, lizingu, ili poverenim dužnostima shodno ugovoru o radu (operater na liniji u fabrici).

Iznad navedene norme ZOO primenjive su i u polju robotike, uz izuzetak slučajeva nezakonite državine koju bi imala lica (učinioci krivičnog dela krađe i srodnih krivičnih dela) koja bez pravnog osnova dođu u posed robota.

Osiguranje od štetnog slučaja

Ne može sa sigurnošću odrediti broj uređaja u upotrebi, kao ni učestalost i obim šteta, zbog čega je često teško odrediti adekvatnu premiju i uslove osiguranja. Iako su svi proizvođači i po Zakonu o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakonu o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) dužni da na tržište uvedu isključivo bezbedne proizvode (u ovom slučaju robote), nije uvek moguće isključiti nastanak nekog opasnog događaja. Karakteristike i namena robota su opredeljujući elementi za određivanje vrste i intenziteta opasnosti prilikom njegove upotrebe i interakcije s ljudima. Pod karakteristikama robota podrazumevaju se njegov oblik, veličina, težina, materijali od kojih je izrađen itd, a kada se radi o nameni, bitno je koje funkcije ili poslove robot obavlja, u kojoj sredini i s kim stupa u interakciju – sa  ljudima ili sa stvarima.

Što se tiče ZOO odgovornost proizvođača reguliše se samo jednim članom ZOO (čl. 179), koji izričito ne predviđa mogućnost oslobađanja proizvođača od odgovornosti. Međutim, verovatno bi se proizvođač robota mogao osloboditi od odgovornosti za nastalu štetu iz navedenog razloga i po ZOO, jer se on oslobađa od odgovornosti ukoliko dokaže da nije znao niti je mogao znati da stvar koju je prodao ima nedostatak ili osobinu od koje preti šteta i da zbog toga oštećenog nije ni mogao da upozori ili mu preda odgovarajuće uputstvo za upotrebu.

Pravo Evropske unije

Pogledajmo za trenutak situaciju u samoj EU, tj. pravnu regulaciju ove problematike.

Prvi izvor je bio Direktiva 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17.05.2006 o mašinama, sa izmenama i dopunama od 15.12.2022. godine (izvor: http://data.europa.eu/eli/dir/2006/42/oj/hrv dalje: Direktiva)

Prema navedenoj Direktivi „Proizvođač” je bilo koja fizička ili pravna osoba koja kostruiše i/ili izrađuje mašine ili delimično dovršene mašine  obuhvaćene ovom Direktivom i koja je odgovorna za mašine koje su napravljene ili delimično dovršene u skladu sa ovom Direktivom sa ciljem njihovog stavljanja na tržište, pod svojim imenom ili žigom ili za vlastite potrebe. Ako ne postoji proizvođač kako je navedeno, bilo koja fizička ili pravna osoba koja stavlja na tržište ili u upotrebu mašine  ili delimično dovršene mašine obuhvaćene ovom Direktivom smatra se proizvođačem. EU zakonodavac nije specifikovao u posebnom članu robote ili poglavlje Direktive koje bi se ticalo isključivo robotike, ali to je zato što na nivou EU još uvek ne postoji saglasnost svih zemalja članica oko značenja, tj. definicije pojma – robot.

Diplomatski Direktiva se poslužila širokom definicijom i to -„Mašina” znači — sklop koji je priključen ili postoji namena da se isti priključi na pogonski sistem koji direktno ne primenjuje ljudsku ili životinjsku snagu, koji se sastoji od povezanih delova ili komponenata, od kojih je barem jedna pokretna i koje su međusobno spojene za neku posebnu primenu. Dakle odredbe direktive bile su primenljive i na robote.

Kada se došlo do stanovišta da je Direktiva ograničena u svojoj primeni, baš iz razloga preširoke definisanosti pojmova u EU je stupila na snagu Uredba (EU) 2023/1230 Evropskog parlamenta i veća od 14.06.2023. o mašineriji, te o stavljanju van snage Direktive 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća i Direktive Veća 73/361/EEZ  https://eur-lex.europa.eu/eli/reg/2023/1230/oj (dalje Uredba) No pogledajmo kako uredba tretira gornju tematiku. Ako postoji mogućnost da će mašine ili srodne proizvode upotrebljavati potrošač, odnosno neprofesionalni korisnik, proizvođač bi u konstrukciji i izradi proizvoda trebalo da uzme u obzir činjenicu da potrošač nema jednako znanje i iskustvo u rukovanju mašinama ili srodnim proizvodima. Isto važi za mašinu ili srodni proizvod koji se obično upotrebljava za pružanje usluge potrošaču. Odnedavno se na tržište uvode naprednije mašine koji manje zavise od ljudskih operatera (misli se na robote). Takve mašine (u našem slučaju roboti) izvode definisane zadatke u strukturiranim okruženjima, ali u tom kontekstu mogu da nauče da izvode i nove radnje i postanu autonomniji. Dodatna unapređenja mašina, koja već postoje ili se očekuju, uključuju obradu informacija u stvarnom vremenu, rešavanje problema, mobilnost, sisteme senzora, učenje, prilagodljivost i sposobnost rada u nestrukturiranim okruženjima (na primer na gradilištima). U Izveštaju komisije o uticaju veštačke inteligencije, digitalne imovine i robotike na sigurnost i odgovornost od 19. februara 2020. navodi se da pojava novih digitalnih tehnologija kao što su veštačka inteligencija, digitalna imovina i robotika donosi nove izazove u pogledu sigurnosti proizvoda. U tom izveštaju izvodi se zaključak da postojeće zakonodavstvo o sigurnosti proizvoda, uključujući Direktivu 2006/42/EZ, sadrži niz nedostataka u tom pogledu koje je potrebno rešiti. Stoga bi ovom Uredbom trebalo obuhvatiti sigurnosne rizike koji proizlaze iz novih digitalnih tehnologija.

Rezultat razvoja mašinskog sektora je sve češće korištenje digitalnih rešenja, te u projektovanju mašina uloga softvera postaje sve važnija. Zbog toga je potrebno prilagoditi definiciju mašina. U tom pogledu bi mašine kojima nedostaje samo učitavanje softvera kako bi se omogućila posebna primena mašiine koju je proizvođač predvidio i koja podleže postupku ocenjivanja usklađenosti trebalo bi biti obuhvaćene definicijom mašine, a ne definicijom srodnih proizvoda ili delimično završenih mašina. Pri projektovanu i izradi i sastavljanju uputsva za upotrebu proizvođač predviđa, uz pravilnu upotrebu robota, i svaku njegovu razumno predvidivu nepravilnu upotrebu. Robot-proizvod mora biti projektovan i izrađen tako da sprečava nepravilnu upotrebu ako takva upotreba može stvoriti rizičnu situaciju ili štetu. Prema potrebi u uputsvima za upotrebu korisnik bi trebalo da bude upozoren na načine na koje se robot ili srodni proizvod ne sme upotrebljavati, a za koje je iskustvo pokazalo da su mogući. Članom 10 Uredbe. obveze proizvođača postoje:

1. kad stavlja robota na tržište ili
2. ga pušta u upotrebu,

Nadalje, članom 10 Uredbe insistira se da proizvođači osiguravaju da je robot projektovan i izrađen u skladu sa bitnim zdravstvenim i sigurnosnim zahtevima koji su isto navedeni u  predmetnoj Uredbi. Pre nego što se robot pojavi na tržišu ili pre nego što se pusti u rad u na primer – u fabrici proizvođač MORA da sastavi tehničku dokumentaciju utvrđenu Uredbom, konkretno članom 25 Uredbe.  Član 20 Uredbe upućuje na institut koji postoji i u srpskom pravu, a to je institut ,,saobraznosti robe’’, u ovom slučaju robota. Dakle pretpostavka je EU zakonodavca da je robot projektovan i da su sve karakteristike usklađene sa ovom Uredbom i da proizvođač prihvata područije primene Uredbe (teritorija EU), od dana objave u Službenom listu EU. Član 43 Uredbe ukazuje na odredbu po kojoj tržišna inspekcija zemlje članice vrši nadzor nad sporvođenjem normi ove Uredbe. Drugostepeni organ je Evropska komisija. (u srpskom pravu drugostepeni organ bilo bi Ministarstvo Trgovine, a nakon toga Upravni sud u upravnom sporu kada su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku). Članom 50 Uredbe EU sankcionisanje privrednih društva predstavnika i distributera robota ostavljeno je svakoj državi članici ponaosob da odredi. U našem slučaju to su privredni prestupi i prekršaji, za koje se kazne kreću i do 2 miliona dinara (npr. član 68 Zakona o trgovini) ili individualne naplate štete u parničnim postupcima, gde sume mogu biti znatno veće (povreda na radu od strane robota i sl.).

Pravo Republike Srbije

U sprskom pravnom etru još uvek ne postoji Zakon o robotima, no postojeća zakonska regulativa može se primeniti na pravno polje robotike. Počelo bi se od Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon) , pod čije odredbe pravna priroda robota i pripada. U srpskom pravu robot je stvar i to pokretna. Iz istog Zakona proizilazi da bi vlasnik robota fizičko lice, preduzetnik ili privredno društvo imao pravo svojine saobrazno članu 4 iznad navedenog zakona, tj. da koristi robota u skladu sa njegovom prirodom i namenom. Robot bi mogao da bude predmet i svojinske i državinske tužbe, te ostalih srodnih stvarno-pravnih pitanja. U smislu radnopravnih normi robot bi predstavljao ,,sredstvo za rad’’, u privrednom pravu mogao bi biti predmet stečaja (deo stečajne mase), shodno finansijskoj zakonskoj regulativi robot je osnovno sredstvo (pokretna stvar iako je pričvršćena za npr. proizvodnu liniju, jer ukoliko se može ukloniti sa nepokretnosti može isključivo predstavljati pokretnu stvar) koje podleže poreskim i računovodstvenim propisima (amortizacija, više vrsta poreskih dažbina itd.).

Robot bez prepreka (pozitivnopravnih) može biti predmet univerzalne ili singularne sukcesije (Zakon o nasleđivanju ((„Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015), Zakon o obligacionim odnosima). Konkretno robot može biti deo zaostavštine zakonskog ili zaveštajnog ostavioca. Takođe robot može biti predmet kupoprodajnog ugovora, kako onog između fizičkog lica i trgovca, tako i onog kupoprodajnog ugovora koji spada u vrstu ugovora u privredi (DOO iz Srbije kupuje od AD iz inostranstva liniju robota za proizvodnju u svojoj fabrici).

Zakon o trgovini, poglavlje Svojstva robe, tj. član 27 kada se primeni na domen robotike daje sledeće značenje, robot bi morao da ispunjava sve uslove zdravstvene i opšte bezbednosti po ljude, sve tehničke zahteve, uslove u kojima je dopremljen do potrošača, način na koji je obeležen, da li je stvoren uz poštovanje pravila o zaštiti životne sredine. Dalje odredbom člana 29 proizvođač, distributer i/ili trgovac morao bi da poseduje valjane isprave o samom robotu koji je predmet prodaje, bilo da se radi o minijaturnom robotu koji autonomno obavlja određeni posao u vašem domaćinstvu, pa sve do složenih robotskih sistema koji se primenjuju u teškoj industriji ili ekstraktivnoj industriji. Ta isprava morala bi da sadrži sve insignije proizvođača, precizne tehničke podatke kako je robot nabavljen, lot broj, podatke o težini, svojstvima, ceni i sl. i naravno obavezno uputsvo za upotrebu! Roboti koji bi se prevozili samo tranzitno kroz Srbiju ili isporučivalli u neku srpsku fabriku morali bi da poseduju svu neophodnu dokumentaciju za svojstvo stvari koja je u tranzitu ili koja se isporučuje franko skladište kupca. Isprave moraju biti predate nadležnom organu na uvid (carina, inspekcija) u originalu i kopiji.  Zakon o trgovini dozvolio bi da podaci o robotu budu izdati i u formi elektronskog dokumenta overenog kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 31 Zakona o trgovini trgovac bi bio primoran da prilikom izlaganja robota u prodajnom salonu, na izložbi i sl, istakne i oznaku poverenja na istom, što recimo predviđaja i iznad navedena Uredba EU, pa tako nema potrebe da se menja Zakon o trgovini, zato što on to već predviđa. Članom 32 pomenutog zakona svi robotički resursi koji bi se našli na tržištu Srbije morali bi da sadrže deklaraciju, o svim bitnim svojstvima robota, kao i isticanje korišćenog softvera, bezbedonostnih odrednica i sl. Još jedan izvor prava u Srbiji mogao bi se bez ikakvih ustava primeniti na robotske proizvode, a  to je Zakon o zaštiti potrošača. Prodavac (trgovac, distributer, generalni zastupnik i sl.) imao bi dužnost obaveštavanja kupca pre zaključenja ugovora. Članom 12 istog zakona predviđeno je da recimo trgovac pre zaključenja ugovora o prodaji robota, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, obavesti o: osnovnim karakteristikama robota i načinu na koji će ga isporučiti kupcu i staviti u pogon, bilo da se radi o vašem domaćinstvu ili fabrici koja koristi složene robotske sisteme velike imovinske vrednosti.

Članom 45 istog zakona prodavac bi bio dužan da potrošaču preda robota i ispravu na osnovu koje se robot može preuzeti, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, ako nije nešto drugo ugovoreno u samom ugovoru. Kao i kod Zakona o trgovini i u Zakonu o zaštiti potrošača insistira se na tome da je prodavac dužan da potrošaču preda uputstvo za upotrebu, montažu i druge informacije kojima bi se potrošač upoznao sa svojstvima robota s obzirom na njegovu prirodu, svojstva, namenu i to na srpskom jeziku na jasan i razumljiv način. Zakon o zaštiti potrošača insistira i na institutu saobraznost robe u trenutku preuzimanja robe. To znači da sva ona svojstva iz deklaracije robot mora ispunjavati u momentu kada se predaje domaćinstvu ili privrednom društvu (fabrici) na korišćenje. Po članu 52 Zakona o zaštiti potrošača proizvođač robota  bio bi odgovoran za nesaobraznost robota ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača. Ako nesaobraznost nastane u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je nesaobraznost postojala u trenutku prelaska rizika, osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robota i prirodom određene nesaobraznosti. Teret dokazivanja da nije postojala nesaobraznost snosi prodavac. Svi roboti distribuirani u Republici Srbiji morali bi da poseduju dokument o garanciji tj. garantni list u skladu sa članom 53 Zakona o zaštiti potrošača, i ovde zakonodavac izričito ističe da se ne može kakav drugi dokument koristiti (recimo fiskalni račun) već uz kupljenog robota moraju vam izdati ispravu koja bi se zvala ,,Garancija’’ ili ,,garantni list’’ i to overenu i potpisanu od strane ovlašćenog lica.

Ukolko bi robot usled kvara povredio ljudsko biće ili imovinu trećeg lica ili kupca, svaki od navedenih subjekata imao bi pravo na naknadu štete u skladu sa odredbama ZOO. Kako bi se izbegle zloupotrebe zakonodavac je članom 59 Zakona o zaštiti potrošača predvideo da oštećeni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je robot imao nedostatak i da postoji uzročna veza između tog nedostatka i prouzrokovane štete.Članom 60 propisano je da bi proizvođač robota odgovaro za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak.Član 62 omogućava, na primer da i proizvođač i trgovac budu solidarno odgovorni za štetu. Nadzor vrše tržišni inspektori, sankcije se i u potrošačkim sporovima kreću do 2.000.000 dinara. S obzirom da zakonodavac pokušava da nametne vansudsko poravnanje iz određenih razloga, to ne treba da brine potrošača, jer on će uvek dok je Ustava i zakona imati pravo da svoja prava zaštiti i pred sudom, ali i obrnuto distributer (eventualno domaći proizvođač) robotskih uređaja ima identična prava. Rečju to što postoji član 149 tj. skup normi sadržanih u članovima Zakona o zaštiti potrošača od čl. 149 do čl. 167. ne znači da je sudska zaštita isključena što je napomenuto i podvučeno odredbama člana 168 istog zakona, a pominje se i u članu 148 predmetnog zakona.

Zaključak

Pozitivno pravo Republike Srbije spremno je za uvoz (pa čak i proizvodnju) robota, opremljenih softverom koji im daje određenu autonomiju. Donošenje zakona o robotici u periodu između 2025-2030 godine bilo bi poželjno. Sudska praksa još uvek nije izgrađena, ali u decenijama koje predstoje, verujemo, postojaće više sentenci Vrhovnog suda Srbije koje se bave ovom tematikom i koji će dati konačan sud ili stav o ,,pravu robotike’’.

Izvori:

Izazovi pravnog regulisanja robota i osiguranja od šteta prouzrokovanih njihovom upotrebom, prof. dr Slobodan O. Jovanović, Beograd, 2018. godine.

Obligacije i ugovori skica za zakonik o Obligacijama i ugovorima, prof. dr Mihailo Konstatinović, Beograd 1969. godine.

Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020)

Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019)

Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021)

Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon)

Uredba (EU) 2023/1230 Evropskog parlamenta i veća od 14.06.2023. o mašineriji, te o stavljanju van snage Direktive 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća i Direktive Veća 73/361/EEZ 

Direktiva 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17.05.2006 o mašinama, sa izmenama i dopunama od 15.12.2022

Prikaz zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Pogledajmo prvo kako Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 40/2021 i 35/2023, u daljem tekstu: Zakon) uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i to determinisanjem osnovnih ciljeva:

1.       korišćenja energije iz obnovljivih izvora,

2.       načina određivanja udela obnovljivih izvora energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije i

3.       integracija energije iz obnovljivih izvora na tržištu

Sam Zakon podeljen je u sedam celina, uvodni, te delove koji obuhvataju:

1.       sisteme podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora,

2.       garancije porekla električne energije,

3.       proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju,

4.       korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije i oblasti saobraćaja,

5.       posebne postupke koji se odnose na izgradnju i priključenje energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije,

6.       osnove mehanizama saradnje sa drugim državama u oblasti obnovljivih izvora energije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za obnovljive izvore energije.

Za razliku od Zakona o energetici (‘Sl. glasnik RS’, br. 145/2014, 95/2018 – dr. zakon, 40/2021, 35/2023 – dr. zakon i 62/2023) , koji upućuje na član 3 Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019) i Zakon o javno privratnom partnerstvu i koncesiji („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016)) kada se radi o definisanju pojma ,,obavljanja delatnosti od opšteg interesa’’ ovaj Zakon koristi sledeću sintagmu ,,javni iteres’’, te zakonodavac navodi da je Korišćenje energije iz obnovljivih izvora je u javnom interesu Republike Srbije i od posebnog je značaja za Republiku Srbiju, te da u cilju ostvarivanja javnog interesa, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave mogu da donesu strateške i druge dokumente, programe i planove za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Zakonom i obezbeđuju sredstva u svojim budžetima za ispunjenje obaveza utvrđenih Zakonom i strateškim dokumentima.

DUGOROČNI CILJEVI ZAKONODAVCA

1) smanjenja upotrebe fosilnih goriva i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine;

2) dugoročnog smanjenja zavisnosti od uvoza energenata;

3) otvaranja novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti obnovljivih izvora energije;

4) podsticanja istraživanja, inovacija i konkurentnosti u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije;

5) digitalizacije, jednostavnosti, ekonomičnosti i efikasnosti postupaka u oblasti obnovljivih izvora energije;

6) integracije električne energije iz obnovljivih izvora na tržište električne energije, koja uključuje izloženost proizvođača električne energije promenama tržišnih cena električne energije u cilju maksimizacije njihovih tržišnih prihoda;

7) obezbeđivanja stabilnosti tržišta električne energije uz uzimanje u obzir troškova integracije obnovljivih izvora energije u sistem i stabilnost mreže;

8) regionalnog razvoja korišćenja obnovljivih izvora energije;

9) stabilnosti sistema podsticaja i primena operativne državne pomoći u formi tržišne premije, izuzev za mala postrojenja i demonstracione projekte;

10) dodeljivanja podsticaja putem aukcija na javan, transparentan, konkurentan i ekonomičan način, bez diskriminacije kojim se obezbeđuje visok stepen realizacije projekata, osim u slučaju malih postrojenja i demonstracionih projekata kada se podsticaji ne moraju dodeliti putem aukcije;

11) održivog i samostalnog razvoja kroz maksimalno korišćenje nacionalnih naučno-istraživačkih, tehnološko-razvojnih i ljudskih kapaciteta u procesu planiranja povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

VRSTE ELEKTRANA KOJE KORISTE OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE

1) hidroelektrana;

2) elektrana na biomasu;

3) elektrana na biogas;

4) vetroelektrana;

5) solarna elektrana;

6) geotermalna elektrana;

7) elektrana na biorazgradivi otpad;

8) elektrana na deponijski gas;

9) elektrana na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i

10) elektrana koja koristi druge obnovljive izvore energije.

U ovom tekstu zadržaćemo se primera kao i u prethodnom članku i to primera koji se tiču vetroelektrane i solarne elektrane.

Ovaj Zakon definiše udeo energije  iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i finalnoj potrošnji energije u saobraćaju, kao i udeo obnovljivih izvora energije u sektoru električne energije i sektoru toplotne energije, tako što se isti utvrđuje u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, u skladu sa Zakonom o energetici.

No, kako zakonodavac dolazi do proračun udela obnovljivih izvora energije i izveštavanja? Tako što  se za potrebe praćenja i izveštavanja o ostvarivanju udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju – primenjuju posebna pravila za proračun udela iz obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo rudarstva i energetike (dalje: Ministarstvo) doniosi akt koji sadrži sledeća pravila:

1) način izračunavanja udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije;

2) proračun bruto finalne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora;

3) proračun bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u sektoru toplotne energije;

4) proračun finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju;

5) način izračunavanja električne energije proizvedene iz hidroelektrana i vetroelektrana;

6) energetski sadržaj goriva u saobraćaju;

7) način izračunavanja uticaja biogoriva, biotečnosti i njihovih uporedivih fosilnih goriva na emisiju gasova sa efektom staklene bašte;

8) način izračunavanja energije iz toplotnih pumpi.

Zakon propisuje obaveznu stabilnost podsticajnih mera (subvencija) u oblasti obnovljivih izvora energije i to uz sledeća dva pravila:

1)      Energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima koji su važili u trenutku sticanja prava na podsticajne mere.

2)      Uslovi pod kojima su energetski subjekti stekli pravo na podsticajne mere ne mogu se naknadno menjati na način kojim se umanjuju ili ograničavaju njihova stečena prava i ugrožava ekonomska korist njihovih postrojenja koja su predmet podsticaja.

Kao što smo naveli iznad, nakon uvodnog dela drugo poglavlje Zakona definiše sisteme podsticaja u ovoj oblasti. Stoga, pogledajmo koje su to vrste sistema podsticaja

VRSTE PODSTICAJA (SUBVENCIONISANJE PROIZVOĐAČA ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA)

Podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sprovode se u određenom podsticajnom periodu kroz:

1.       sistem tržišnih premija i

2.       sistem fid-in tarifa i

Dva navedenea sistema odnose se na cenu električne energije, preuzimanje balansne odgovornosti, pravo na prioritetan pristup sistemu i druge podsticaje propisane zakonom.

Povlašćeni proizvođači imaju pravo samo na jedan sistem podsticaja za istu elektranu.

No, kako se to preduzima balansna odgovornost?

1.       Tako što je garantovani snabdevač dužan da preuzme balansnu odgovornost za povlašćene proizvođače koji su u sistemu tržišne premije.

2.       Tako što Povlašćeni proizvođač ima pravo da prenese balansnu odgovornost na drugu balansno odgovornu stranu u skladu sa Zakonom o energetici i pravilima o radu tržšta

Dužnost garantovanog snabdevača prestaje istekom 6 meseci od dana spajanja organizovanog unutardnevnog tržišta Republike Srbije sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutardnevnim tržištem ili istekom 30 meseci od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji, u zavisnosti od toga koji rok prvi istekne.

Povlašćeni proizvođači u sistemu tržišne premije su dužni da urede svoju balansnu odgovornost u skladu sa Zakonom o energetici i pravilima o radu tržišta električne energije najkasnije do dana prestanka dužnosti garantovanog snabdevača o iznad navedenim rokovima.

Garantovani snabdevač preuzima balansnu odgovornost i snosi troškove balansiranja za povlašćene proizvođače koji su u sistemu fid-in tarife do isteka podsticajnog perioda i to: za elektrane čija je odobrena snaga manja od 400 kW, odnosno od 1. januara 2026. godine, za elektrane čija je odobrena snaga manja od 200 kW.

Sada pogledajmo koja su prava i obaveze garantovanog snabdevača i povlašćenog proizvođača u sistemu tržišne premije

Povlašćeni proizvođač u sistemu tržišne premije je dužan da dobro prognozira proizvodnju električne energije i da garantovanom snabdevaču isplati:

1) naknadu koja se obračunava u fiksnom procentu od maksimalne ponuđene cene na aukciji po svakom proizvedenom MWh;

2) pozitivnu razliku između plana proizvodnje električne energije koju prijavi garantovanom snabdevaču i proizvedene električne energije u MWh po ceni na dan-unapred tržištu.

Fiksni procenat određuje Ministarstvo u javnom pozivu, na predlog garantovanog snabdevača.

Ako povlašćeni proizvođač proizvede više električne energije od plana proizvodnje električne energije koju prijavi garantovanom snabdevaču, garantovani snabdevač je dužan da isplati povlašćenom proizvođaču razliku između ostvarene proizvodnje električne energije i planirane proizvodnje električne energije u MWh po ceni na dan-unapred tržištu.

U slučaju da povlašćeni proizvođač ne prognozira dobro proizvodnju električne energije, garantovani snabdevač ima pravo da povlašćenom proizvođaču obračuna dodatnu naknadu.

Garantovani snabdevač i povlašćeni proizvođač zaključuju ugovor o preuzimanju balansne odgovornosti u skladu sa Zakonom o energetici, te ovim Zakonom i dr. relevantnim podzakonskim aktima. Bliže uređenje modlega napred navedenog ugovora prepušteno je Vladi

NADOKNADA TROŠKOVA GARANTOVANIH SNABDEVAČA

Garantovani snabdevač ima pravo na nadoknadu troškova usled preuzimanja balansne odgovornosti za povlašćene proizvođače u sistemu tržišne premije.

Garantovani snabdevač nadoknađuje troškove iz sredstava prikupljenih po osnovu:

1) isplata povlašćenog proizvođača iz člana

2) negativne tržišne premije;

3) naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača

4) drugih izvora u skladu sa Zakonom.

Institut prava na prioritetan pristup prenosnom, distributivnom odnosno zatvorenom distributivnom sistemu sadrži sledeće elemente:

-Operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u demonstracionim projektima, u elektranama čija je odobrena snaga manja od 400 kW,

-elektrane koje se priključuju na mrežu nakon 1. januara 2026. godine odobrene snage manje od 200 kW,

Sada pogledajmo koje su to elektrane koje su predmet podsticaja (subvencija):

Podsticajne mere mogu da se steknu za sledeće vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije:

U samom Zakonu član 12 stav 1 tačke 5 i 6 predviđeno je da su takve i solarne i vetro elektrane.

Da bi sama elektrana ostvarila pravno na subvencije mora biti novoizgrađena ili rekonstruisana.

Podsticajne mere mogu da se steknu za ceo kapacitet ili deo kapaciteta elektrane. Kod rekonsturkcije primenjuju se pozitovno pravne norme Zakona o planiranju i izgradnji (‘Sl. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023)

Solarna ili vetrolektrana u izgradnji ne može biti predmet podsticaja.

Što se tiče obaveštavanja javnosti o subvencijama resorno Ministarstvo objavljuje za period od tri godine plan sistema podsticaja koji se primenjuje, okvirni vremenski plan održavanja aukcija, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije koji će biti u sistemu podsticaja, ukupna podsticajna sredstva koja će se raspodeliti povlašćenim proizvođačima koji ostvare pravo na podsticaje u narednom periodu od tri godine, kao i vrste tehnologije koje će biti podržane u sistemu podsticaja, ukoliko su poznate. Plan sistema podsticaja resorno Ministarstvo objavljuje do kraja februara jednom u tri godine, i ažurira plan sistema podsticaja, svake godine do kraja februara u slučaju promene podataka. Agencija za energetiku Republike Srbije (dalje Agencija) jednom u pet godina donosi procenu efekta sistema podsticaja na tržište električne energije, krajnje kupce, kao i na investicije u sektoru elektroenergetike, ukoliko su poznate, uzimajući u obzir i uticaj mogućih izmena sistema podsticaja.

Treći deo zakona čini pojam Sistema tržišne premije, koja je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija.

Korisnici tržišne premije prodaju električnu energiju na tržištu električne energije.

Tržišna premija može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane.

Deo kapaciteta za koji se stiče tržišna premija mora iznositi najmanje 70% odobrene snage elektrane.

Tržišna premija se isplaćuje na mesečnom nivou za električnu energiju koju elektrana isporuči u elektroenergetski sistem.

Ako steknete deo premije, pristupate sledećoj kalkulaciji:

% kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu X električna energija isporučena u toku obračunskog perioda

Zakon predviđa i određivanje maksimalne ponuđene cene na aukciji za tržišne premije

Naime, Za potrebe aukcija, Vlada određuje maksimalnu ponuđenu cenu za električnu energiju po MWh.

Za rekonstruisane elektrane, Vlada određuje posebnu maksimalnu ponuđenu cenu za električnu energiju po MWh. Dakle pravo na tržišnu premiju stiče se u postupku aukcija.

POSTUPAK AUKCIJA

Aukcija se može organizovati jedinstveno za dve ili više vrsta elektrana shodno Zakonu ili odvojeno po posebnim vrstama elektrana.

Uslovi za odvojeno sprovođenje aukcija:

1) dugoročnog potencijala određene nove i inovativne tehnologije;

2) ostvarivanja potrebe za diversifikacijom obnovljivih izvora energije;

3) ograničenja mreže i stabilnosti sistema i

4) troškova integrisanja u sistem.

Zbog ograničenja mreže i stabilnosti sistema, aukcije se mogu sprovesti za posebna geografska područja za jednu ili više vrsta elektrana.

Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.(misli se na Uredbu Vlade Republike Srbije)

U skladu sa Zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim međunarodnim obavezama, odnosno raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota, Vlada propisuje kvote, pri čemu može da se podeli svaka vrsta elektrane koje su predmet Zakona na podvrste prema veličini elektrane ili drugom kriterijumu i da za svaku podvrstu propiše posebne kvote, kao i posebne kvote za rekonstruisane elektrane.

Pogledajmo kako izgleda upravni postupak okretanje postupka aukcija

Postupak se pokreće i sprovodi na osnovu javnog poziva.

Javni poziv naročito sadrži sledeće:

1) ko ima pravo da podnese prijavu za učestvovanje na aukciji;

2) raspoložive kvote po vrsti i odobrenoj snazi elektrane;

3) maksimalnu ponuđenu cenu;

3a) fiksni procenat od maksimalne ponuđene cene koju povlašćeni proizvođač plaća garantovanom snabdevaču po svakom proizvedenom MWh za preuzimanje balansne odgovornosti, pod uslovom da je garantovani snabdevač dužan da preuzme balansnu odgovornost u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona;

4) način i formu prijavljivanja na aukcije;

5) spisak dokumenata koja se dostavljaju uz prijavu za učestvovanje na aukciji;

6) uslove za kvalifikaciju i nadmetanje na aukciji u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu Zakona;

7) rokove u postupku aukcije;

8) podatak o finansijskom instrumentu obezbeđenja za ozbiljnost ponude koji se dostavlja u postupku aukcija;

9) rok za realizaciju projekta i

10) podatke o pravnim lekovima u postupku aukcije.

Zakonodavac je imperativnom odredbom član 12 stav 4 obavezao resorno Ministarstvo da na svom veb sajtu obavji obrasce koje učesnici akukije moraju dostaviti u vezi sa javnim pozivom. Transparentnost je isto imperativna, jer Ministarstvo mora javno na sajtu prikazati informacije o održanim aukcijama, sa navođenjem stepena realizacije projekata iz same aukcije.

Do donošenja odluke o najboljim ponudama, postupak sprovodi komisija koju rešenjem obrazuje Resorni ministar (dalje: Komisija).

O preduzetim radnjama u sprovođenju postupka, Komisija sačinjava izveštaj.

Pokretanje postupka aukcije, dostavljanje i razmena dokumenata, obaveštavanje, objavljivanje i forma odluka, sprovodi se u skladu sa podzakonskim aktom donetim u skladu Zakonom, u elektronskoj ili u papirnoj formi koja se određuje javnim pozivom. Dostavljanje upravnih akata u postupku aukcija vrši se javnim dostavljanjem kroz objavljivanje pismena na internet stranici i oglasnoj tabli Ministarstva.

Postupak aukcija sastoji se od tri faze:

1.       kvalifikacija,

2.       nadmetanja i

3.       odabira najboljih ponuda.

Neophodne su sledeće kvalifikacje:

1) vrste i odobrene snage elektrane;

2) planskog osnova za izgradnju priključka elektrane na elektroenergetski sistem;

3) ako je učesnik na aukciji pribavio:

(1) pravnosnažnu energetsku dozvolu za elektranu,

(2) lokacijske uslove,

(3) finansijski instrument obezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Finansijski instrument obezbeđenja dostavlja se u formi novčanog depozita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, ili u formi bankarske garancije koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor, u iznosu koji određuje Ministarstvo u javnom pozivu.

Proces nadmetanje na aukcijI jeste postupanje u kojem se učesnici koju su odabrani u fazi kvalifikacije svojim ponudama nadmeću prema kriterijumu koja ponuda nudi nižu tržišnu premiju u odnosu na maksimalnu tržišnu premiju, odnosno nižu visinu otkupne cene u odnosu na maksimalnu otkupnu cenu.

Ukoliko vaša ponuda premašuje maksimalnu tržišnu premiju ili maksimalnu otkupnu cenu – neće biti uzeta u obrzir. Ponude koje premašuju maksimalnu tržišnu premiju, odnosno maksimalnu otkupnu cenu ne razmatraju se.

Zakonodavac predviđa dva nova termina ,,popunjavanje kvota’’ i ,,rang lista’’. Naime, učesnici se posle faze kvalifikacija i nadmetanja, u zavisnosti od ponude koje su dali, rangiraju od najniže do najviše ponuđene cene i po tom redosledu popunjavaju kvotu. Napominjemo, da ukoliko se ponuda odnosi na deo kapaciteta, taj deo mora predstavljati najmanje 70% odobrene snage elektrane.

U ocenu ponude učesnika aukcije, prilikom rangiranja ponuda učesnika aukcije i popunjavanja kvote, može da se uzme u obzir, pored visine ponuđene cene učesnika aukcije i iznos procenta kapaciteta elektrane učesnika aukcije ponuđenog:

1) garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja i/ili

2) krajnjim kupcima kroz ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora.

Ako učesnik aukcije stekne pravo na tržišnu premiju, a u slučaju da se prilikom rangiranja ponuda i popunjavanja kvote primenjuje stav 6. ovog člana, učesnik aukcije je dužan da u postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača dokaže da je zaključio dugoročan ugovor sa garantovanim snabdevačem, odnosno krajnjim kupcem u skladu sa ponudom učesnika aukcije.

Na osnovu pravila iznad navedenih, Komisija sastavlja rang listu koju zajedno sa izveštajem o sprovedenom postupku dostavlja Ministarstvu.

Vlada bliže uređuje vrednovanje ponuda, rangiranje ponuda, način popunjavanja kvote, kao i način dokazivanja obaveze i najmanji rok trajanja ugovora.

Na osnovu rang liste i izveštaja o sprovedenom postupku koje sačinjava Komisija, Ministarstvo donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima u postupku aukcije. Ovako doneto rešenje je konačno. To znači da ne postoji drugostepeni upravni ogrgan kojem se shodno Zakonu o opštem upravnom postupku ili ovom Zakonu koji je u ovom slučaju lex specialis, uputiti žalba u upravnom postupku. Kompanija kandidat jedino može pokrenuti Upravni spor, podnošenjem tužbe pred nadležnim Upravnim sudom. Tužba Upravnom sudu može da se podnese samo ako je doneto rešenje u upravnom postupku, kojim je u dispozitivu Rešenja odlučeno o njegovom pravu, a u obrazloženju stoje razlozi za koje kompanija kandidat smatra da nisu valjani te poseže za zaštitom svojih prava pred Upravnim sudom.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom konačnosti tog rešenja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja (npr. bankrasku garanciju izdate, najčešće, u istoj banci u kojoj kompanija ima već registrovane račune i posluje uz pomoć te odr. banke)

U pogledu prvo od dva instrumenta obezbeđenja ugovornih prestacija kompanija kandidat dostavlja u formi novčanog depozita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, Drugi insturment obezbeđenja ogleda se u formi bankarske garancije koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor

UGOVOR O TRŽIŠNOJ PREMIJI

Kada povlašćeni proizvođač dostavi npr. bankarsku garanciju zaključuje Ugovor o Ugovor o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom.

Garantovani snabdevač obavljaće prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane.

Vlada može da imenuje i drugo lice da obavlja prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane, a koje ima odgovarajuću ekonomsku snagu i finansijske kapacitete, kao i neophodnu stručnost i resurse za obavljanje ove uloge. Tržišna premija se u ugovoru o tržišnoj premiji određuje u skladu sa ponudom privremenog povlašćenog proizvođača za kapacitet, odnosno deo kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu u postupku aukcija u skladu sa podzakonskim – Uredbom Vlade Republike Srbije.

Ovlašćena ugovorna strana je dužna da:

1) na zahtev privremenog povlašćenog proizvođača zaključi ugovor o premiji i u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva;

2) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

3) vodi registar ugovora o premiji i objavljuje ih na svojoj internet stranici i ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

PRIVREMENI POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da pribavi građevinsku dozvolu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu u roku od dve godine od dana sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Status privremenog povlašćenog proizvođača može se produžavati.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da:

1) u roku dve godine od dana sticanja tog statusa pribavi pravnosnažnu građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, osim ukoliko pre sticanja tog statusa nije pribavio građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu;

2) ne poveća odobrenu snagu elektrane za koju je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

3) održava finansijski instrument obezbeđenja;

4) zaključi ugovor o premiji i

5) obavesti Ministarstvo, ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

6) operatoru prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

7) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana;

8) dostavlja planove rada balansno odgovornoj strani u skladu sa zakonom;

9) ukloni elektranu nakon isteka životnog veka elektrane i sprovede sanaciju zemljišta u propisanom roku;

10) uplaćuje na mesečnom nivou iznose depozita koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, na ime troškova uklanjanja elektrane nakon isteka životnog veka elektrane i sanacije zemljišta na kojoj se nalazila elektrana za koju je pribavljen status povlašćenog proizvođača;

11) ne menja odobrenu snagu elektrane;

Status privremenog povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom ili uslovima koje Ministarstvo odredi za svaki pojedinačni postupak aukcije;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

4) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

5) ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača i

Ovaj status ukinuće se i ako se ne ispuni jedan od 11 uslova iznad navedenih. Ministarstvo se obraća nadležnoj inspekcji, na osnovu čijeg izveštaja, isto donosi odluku o (ne)ukidanju navedenog statusa.

POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije za ceo kapacitet ili deo kapaciteta elektrane ako je:

1) stekao licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije u skladu sa Zakonom o energetici, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača, osim ukoliko u skladu sa Zakonom o energetici nije dužan da ima licencu;

2) elektrana trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem, električne energije sa odobrenom snagom za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača u skladu sa Zakonom o energetici;

3) za elektranu obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima:

(1) predate električne energije u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije,

(2) preuzete električne energije iz prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,

(3) predate toplotne energije u sistem,

(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa elektrane i pripremu energenta,

4) elektrana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana;

5) kompanija dobila upotrebnu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a za elektranu za koju je stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

6) zaključen ugovor o tržišnoj premiji u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

7) za elektranu izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi zaštite prirode, uslovi i mere zaštite životne sredine koji su propisani studijom o proceni uticaja, kao i uslovi iz dozvole za upravljanje otpadom i integrisane dozvole za rad elektrane i obavljanje aktivnosti, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Na ovo rešenje kompanija vlasnik elektrane nema pravo žalbe. Može jedino pokrenuti upravni spor, pred mesno i stvarno nadležnim Upravnim sudom.

Povlašćeni proizvođač dužan je da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

3) koristi reaktivnu energiju u skladu sa Zakonom o energetici, pravilima o radu prenosnog, distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema;

4) elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio nadležni operator sistema;

5) operatoru prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

6) dostavlja planove rada balansno odgovornoj strani u skladu sa zakonom;

7) ukloni elektranu nakon isteka životnog veka elektrane i sprovede sanaciju zemljišta u propisanom roku;

8) uplaćuje na mesečnom nivou iznose depozita koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, na ime troškova uklanjanja elektrane nakon isteka životnog veka elektrane i sanacije zemljišta na kojoj se nalazila elektrana za koju je pribavljen status povlašćenog proizvođača;

9) ne menja odobrenu snagu elektrane;

10) da obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status povlašćenog proizvođača o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene;

Status povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Procedura ukidanja ista je kao i kod privremenih povlašćenih proivođača, nakon izveštaja nadležnog inspektora, ministarstvo donosi Rešenje o ukidanju vašeg statusa. Na ovo rešenje nemate pravo žalbe u upravnom postupku, već jedino možete pribeći zaštiti svojih prava pred Upravnim sudom u upravnom sporu.

Podsticajni period traje 15 godina od dana prve isplate tržišne premije.

SISTEM FID-IN TARIFA

Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda. Fid-in tarifa može se steći samo za mala postrojenja i demonstracione projekte.

Fid-in tarifa obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.  Fid-in tarifa može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane. Ministarstvo vrši dodelu prava na fid-in tarifu u postupku aukcija na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

U slučaju da se pravo na fid-in tarifu stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje fid-in tarifa dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda. Kada propisuje kvote, Vlada može da podeli svaku vrstu elektrane, kao i demonstracione projekte na podvrste prema veličini elektrane ili drugom kriterijumu i da za svaku podvrstu elektrana propiše posebne kvote, kao i posebne kvote za rekonstruisane elektrane. Vlada donosi akt – Uredbu u skladu sa zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim međunarodnim obavezama, odnosno i raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota.

POSTUPAK AUKCIJA kod FID-IN TARIFA

Određivanje maksimalne fid-in tarife na aukciji za fid-in tarife

U slučaju dodele fid-in tarifa u postupku aukcija, Vlada određuje maksimalnu fid-in tarifu za električnu energiju po MWh, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Za rekonstruisane elektrane, Vlada određuje posebnu maksimalnu fid-in tarifu za električnu energiju po MWh. Fid-in tarifa dodeljuje se shodno primenom pravila postupka identičnog onom kod Aukcija tršišne premije. Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o dodeljivanju prava na fid-in tarife, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom donošenja tog rešenja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja (instrumenti su isti kao i kod podsticaja u vidu tržišne premije)

U slučaju demonstracionog projekta ili malog postrojenja odobrene snage manje od 100 kW, ne dostavlja se bankarska garancija i ne uplaćuje se depozit.

UGOVOR O FID-IN TARIFI

Privremeni povlašćeni proizvođači ostvaruju pravo na fid-in tarife, podsticajni period i preuzimanje balansne odgovornosti zaključenjem ugovora o fid-in tarifi sa garantovanim snabdevačem.

Garantovani snabdevač je dužan da:

1) zaključi ugovor fid-in tarifi u skladu sa ovim zakonom;

2) preuzima prava i obaveze prethodnog garantovanog snabdevača u roku, na način i pod uslovima utvrđenim javnim tenderom u skladu sa Zakonom o energetici;

3) vodi registar ugovora o otkupu električne energije, ugovora o fid-in tarifi i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

4) preuzme balansnu odgovornost u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

5) dostavlja Ministarstvu podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u skladu sa podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

6) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

7) svake godine objavi korigovane podsticajne otkupne cene za ugovore o otkupu električne energije i

8) ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom.

Privremeni povlašćeni proizvođač mora pribaviti građevinsku dozvolu, ona mora biti pravnosnaža, a posledice su iste kao kod podsticaja u vidu tržišnih premija (dakle, poštovanje odredbi zakona o Planiranju i izgradnji se i ovde podrazumeva).

Dužnosti privremenog povlašćenog proizvođača su, da:

1) u roku od dve godine od dana sticanja tog statusa pribavi pravnosnažnu građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, osim ukoliko pre sticanja tog statusa nije pribavio građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu;

2) ne poveća odobrenu snagu elektrane za koju je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

3) održava finansijski instrument obezbeđenja;

4) zaključi ugovor o fid-in tarifi;

5) obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Status privremenog povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i podzakonskim aktom kojim se utvrđuju obaveze privremeno povlašćenog proizvođača;

3) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

4) ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Ministarstvo, po saznanju za okolnosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se ukida status privremenog povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležnog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice da kompanija ne ispunjava uslove saobrazno odredbama Zakona, Ministarstvo donosi rešenje o ukidanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača u roku od pet dana. Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

PRIVREMENI POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ I POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ  (za fid-in)

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije na osnovu zahteva na propisanom obrascu, ako je ispunio iste one uslove kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Povlašćeni proizvođač dužan je da pruža valjana obaveštenja resornom ministarstvu isto kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija

Status povlašćenog proizvođača se ukida iz istih razloga kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Vaše pravo na pravni lek je blokirano imerativnim odredbama ovog Zakona, a u pogledu upravnog postupka. Zadržavate pravo na upravni spor kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Podsticajni period za fid-in tarifu traje 15 godina od dana prve isplate fid-in premije.

UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora mogu da zaključe ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije sa krajnjim kupcem na tržišnom principu. Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dužni su da imaju licencu za snabdevanje električnom energijom u skladu sa Zakonom o energetici.

GARANCIJA POREKLA

Proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora je energetski subjekt koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i koji nema status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača (u daljem tekstu: proizvođač iz obnovljivih izvora).

Proizvođač iz obnovljivih izvora ima pravo na garancije porekla. Ukoliko ste stekli pravo kao povlašćeni proizvođač za 70% kapaciteta vaše solarne ili vetroelektrane, možete za preostali deo kapaciteta elektrane koji je van sistema podsticaja, da steknete status proizvođača iz obnovljivih izvora.

Status proizvođača iz obnovljivih izvora se stiče na sledeći način, tj. ako:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore energije;

2) je za elektranu dobijena upotrebna dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;

3) ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

4) ima licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom o energetici;

5) je priključen na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije.

Proizvođač iz obnovljivih izvora energije je dužan da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi jedino obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

5) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansnoj odgovornoj strani u skladu zakonom;

6) obezbedi da elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio nadležni operator sistema;

7) koristi reaktivnu energiju u skladu sa Zakonom o energetici, pravilima o radu prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema;

8) operatoru prenosnog, distributivnog sistema, odnosno operatoru zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno pravilima o radu zatvorenog distributivnog sistema, odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

Status proizvođača iz obnovljivih izvora se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa proizvođača utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status proizvođača iz obnovljivih izvora pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Operator prenosnog sistema izdaje proizvođaču iz obnovljivih izvora energije garanciju porekla na njegov zahtev i odgovoran je za njenu tačnost, pouzdanost i zaštićenost od zloupotrebe. Operator distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da dostavlja operatoru prenosnog sistema podatke o proizvedenoj električnoj energiji proizvođača iz obnovljivih izvora priključenih na distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem za koje se izdaje garancija porekla.

Zahtev za izdavanje garancije porekla može se podneti u roku ne dužem od šest meseci od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju se zahteva izdavanje garancije porekla, a najkasnije do 15. marta tekuće godine za proizvodnju iz prethodne godine. Garancija porekla se izdaje samo jednom za jediničnu neto količinu od 1 MWh proizvedene električne energije izmerene na mestu predaje u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem. Period proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla ne može biti duži od jedne godine. Garancija porekla važi jednu godinu počev od poslednjeg dana perioda proizvodnje za koju se izdaje. Garancija porekla je prenosiva.

Garancije porekla mogu se prenositi nezavisno od proizvedene električne energije na koju se odnose.

Da bi se osiguralo da se električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora samo jednom prikaže kupcu kao potrošena, mora se izbeći duplo računanje i duplo prikazivanje.

Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora, a za koju je proizvođač iz obnovljivih izvora, pripadajuće garancije porekla prodao odvojeno od te električne energije, ne može se prikazati ili prodati krajnjem kupcu kao električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora.

Garancija porekla za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora sadrži naročito:

1) naziv, lokaciju, vrstu i snagu proizvodnog kapaciteta;

2) datum puštanja objekta u rad;

3) podatak da se garancija porekla odnosi na električnu energiju;

4) datum početka i okončanja proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla;

5) podatak da li je za izgradnju proizvodnog kapaciteta bila korišćena investiciona podrška i vrsta te podrške;

6) podatak da li su korišćene mere podsticaja i vrsta podsticaja;

7) datum i državu izdavanja i jedinstveni identifikacioni broj.

Količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora koja odgovara količini garancija porekla prenesenih sa snabdevača na treću stranu, oduzima se iz udela električne energije iz obnovljivih izvora u miksu tog snabdevača, kada snabdevač, u skladu sa Zakonom o energetici, u ili uz račun za prodatu električnu energiju ili na drugi način kupcu obezbedi uvid u podatke o udelu svih vrsta izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji tog snabdevača u prethodnoj godini.

REGISTAR GARANCIJA POREKLA

Operator prenosnog sistema dužan je da vodi registar garancija porekla u elektronskom obliku i objavljuje podatke iz registra na svojoj internet stranici. Operator prenosnog sistema ima pravo na naknadu troškova za izdavanje, prenošenje i prestanak garancije porekla u skladu sa aktom kojim se utvrđuje visina naknade na koji saglasnost daje Agencija. Navedeni akt objavljuje se na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije. Operator prenosnog sistema proračunava i javno objavljuje udele svih vrsta obnovljivih izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima u Republici Srbiji.

Agencija nadzire operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema, operatora zatvorenog distributivnog sistema, snabdevače i druge subjekte u izvršavanju obaveza utvrđenih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, a kojima se uređuju garancije porekla.

REGISTAR STATUSA

Ministarstvo vodi javni i elektronski registar koji sadrži podatke o:

1) proizvođačima koji imaju status povlašćenog proizvođača;

2) proizvođačima koji imaju status privremenog povlašćenog proizvođača;

3) proizvođačima koji imaju status proizvođača iz obnovljivih izvora i

4) proizvođačima kojima je status iz tač. 1), 2) i 3) prestao da važi.

PODSTICAJNA SREDSTVA

Svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaje povlašćenih proizvođača u skladu zakonom. Prilikom određivanja naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača uzimaju se u obzir svi troškovi koje ovlašćena ugovorna strana, odnosno garantovani snabdevač ima u vezi sa podsticajnim merama.

Vlada, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, utvrđuje visinu naknade, koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

ZAJEDNICE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Zajednica obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: Zajednica), je pravno lice osnovano na principu otvorenog i dobrovoljnog učešća svojih članova u skladu sa ovim zakonom i nad kojim kontrolu vrše članovi čije je prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja na obnovljive izvore energije čiji je vlasnik to pravno lice ili koje to pravno lice razvija.

DUŽNOSTI OPERATORA PRENOSNOG, DISTRIBUTIVNOG I ZATVORENOG DISTRIBUTIVNOG SISTEMA

Operator prenosnog sistema je dužan da vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije koji sadrži: naziv proizvođača električne energije, naziv elektrane, kapacitet elektrane, lokaciju elektrane, godinu probnog rada i godinu trajnog priključenja elektrane. Operator prenosnog sistema je dužan da objavi spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja koji sadrži: naziv podnosioca zahteva, lokaciju elektrane, podatak o zahtevanoj snazi elektrane i fazi postupka priključenja. Svi podnesci i dokumenta koja se dostavljaju, kao i akta koja izdaju operatori prenosnog sistema u postupcima priključenja moraju da imaju formu elektronskog dokumenta, odnosno moraju biti digitalizovani i potpisani u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („sl. glasnik rs“, br. 94/2017 i 52/2021).

Operator prenosnog sistema je dužan da pri izradi plana razvoja prenosnog sistema u skladu sa Zakonom o energetici, u analizi adekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema prikaže:

1) spisak projekata priključenja za koje je sa operatorom prenosnog sistema zaključen ugovor o izradi studije priključenja objekta, odnosno za koje su izdati uslovi za projektovanje i priključenje elektrane od strane operatora distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema i čije priključenje ne može biti odloženo u skladu sa Zakonom;

2) pregled istorijskih podataka o ugovorenoj i realno obezbeđenoj rezervi za balansiranje sistema u relevantnom periodu;

3) metodologiju za procenu raspoložive i za procenu potrebne rezerve za balansiranje sistema;

4) procenu potrebne rezerve za balansiranje sistema u kontrolnoj oblasti;

5) procenu trenutno raspoložive rezerve za balansiranje sistema u kontrolnoj oblasti;

6) procenu da li i koliko nedostaje rezerve za balansiranje sistema u slučaju priključenja svih elektrana koje su u postupku priključenja, a koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije;

7) pokazatelje adekvatnosti proizvodnog sistema za zadovoljenje potrošnje dobijenih na osnovu proračuna;

8) zaključak o rizicima po siguran rad elektroenergetskog sistema i potrebi za odlaganje priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije,.

Ako analiza adekvatnosti ukaže na rizike po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema, kao i na postojanje opravdanosti primene mere odlaganja priključenja, operator prenosnog sistema objavljuje na svojoj internet stranici, u roku deset radnih dana od dana davanja saglasnosti Agencije na plan razvoja prenosnog sistema, a čiji je sastavni deo analiza adekvatnosti, obaveštenje o nastupanju uslova za odlaganje postupka priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije.

Operator prenosnog sistema je dužan da u postupku priključenja elektrane koja podleže odlaganju obavesti stranku u roku od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

MERE I AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE JAVNOG INTERESA

U cilju ostvarivanja javnog interesa, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave kroz strateške i druge dokumente, programe i planove predviđaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ispunjenja ciljeva utvrđenih zakonom.

Pogodnosti za investitore koji u izgradnji objekata uvode energiju iz obnovljivih izvora

Jedinica lokalne samouprave može odlukom utvrditi kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i druge pogodnosti za investitore koji prilikom izgradnje nove zgrade, kao i rekonstrukcije, adaptacije, sanacije ili energetske sanacije postojeće zgrade predvide alternativno obezbeđenje električne ili toplotne energije iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Jedinica lokalne samouprave može doneti odluku kojom predviđa bespovratno sufinansiranje aktivnosti na unapređenju svojstava zgrade, u kom slučaju jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva u budžetu za učešće u projektima finansiranja ovih aktivnosti i donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat učešća i uslove pod kojima jedinica lokalne samouprave učestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.

Strateški partner može biti privredni subjekt koji će biti izabran u skladu sa zakonom da izgradi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije ili da izgradi energetski objekat koji je od značaja za integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u sistem, a koji je obavezan da sprovede sledeće radnje:

1) pripremi i/ili delom ili u celini finansira relevantne studije ukoliko su potrebne za realizaciju energetskog objekta

2) pripremi i/ili delom ili u celini finansira relevantnu tehničku dokumentaciju potrebnu za realizaciju energetskog objekta

3) izgradi energetski objekat

(1) delom i/ili u celini finansira projekat izgradnje energetskog objekta

(2) posreduje u obezbeđivanju ili obezbedi sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, banaka i drugih izvora finansiranja za realizaciju projekta;

4) obezbedi kapacitet na teritoriji Republike Srbije za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve koji će biti ponuđen operatoru prenosnog sistema za sistemsku uslugu sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene

Pored navedenog, strateški partner mora da sprovede i jednu ili više sledećih radnji:

1) obezbedi inovacione tehnologije i/ili opremu i/ili sirovine za elektranu koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

2) pruži usluge upravljanja i/ili održavanja u pogledu elektrane koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

3) razvija i/ili upravlja elektranom koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

4) preduzima i druge radnje usmerene ka ostvarivanju ciljeva ovog zakona, a koji se utvrđuju u odluci Vlade o sprovođenju postupka.

Strateški partner u slučaju sufinansiranja ne može samostalno da koristi elektranu ili da njome upravlja, već to može da čini srazmerno učešću u finansiranju izgradnje elektrane koja koristi obnovljive izvore energije što se uređuje posebnim ugovorom na osnovu saglasnosti Vlade.

Procenat učešća finansiranja projekta određuje se posebnim aktom Vlade.

Na predlog resornog Ministra, Vlada može da odluči da za realizaciju projekata izgradnje sa ili bez upravljanja i održavanja elektrane koja koristi obnovljive izvore energije ili energetskog objekta od značaja za integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u sistem sprovede izbor strateškog partnera u sledećim slučajevima:

1) da se primenom sistema podsticaja proizvodnje električne energije utvrđenim ovim zakonom nisu u dovoljnoj meri obezbedili novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji su neophodni za ostvarivanje planirane dinamike rasta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije za dostizanje nacionalnih ciljeva definisanih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom ili

2) kada su novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije potrebni za ostvarivanje ciljeva energetske tranzicije ili ispunjavanje međunarodnih obaveza.

Odluka sadrži naročito:

1) sadržinu i opis projektnog zahteva i potreba;

2) određivanje lica koje će biti vlasnik i investitor, odnosno koje će vršiti investitorska prava na izgradnji elektrane;

3) osnovne karakteristike elektrane, kao što su kapacitet i/ili očekivana godišnja proizvodnja i dr. i/ili lokaciju na kojoj će se graditi objekat i način korišćenja lokacije;

4) vrstu obnovljivog izvora energije;

4a) uslove u pogledu obezbeđenja kapaciteta na teritoriji Republike Srbije za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve

5) način proizvodnje i uslove preuzimanja električne energije;

6) uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine;

7) uslove koji se odnose na zaštitu spomenika kulture ako postoje na lokaciji na kojoj će se graditi objekat;

8) uslove koji se odnose na energetsku efikasnost;

9) uslove koji se odnose na prestanak rada objekta, rok za realizaciju projekta i period na koji se ugovor može zaključiti;

10) sistem vrednovanja ponuda;

11) imenovanje radne grupe za sprovođenje izbora strateškog partnera;

Sistem vrednovanja ponuda naročito podrazumeva direktnu korist koju država i/ili lice (investitor-ponuđač) ima kroz realizaciju projekta, finansijsku sposobnost i tehničku opremljenost ponuđača za izbor strateškog partnera i druge kriterijume koji obezbeđuju sigurnost i održivost projekata u skladu sa ciljevima propisanim Zakonom.

Prilikom izbora i sprovođenja javnog poziva za izbor strateškog partnera i zaključenja ugovora o realizaciji projekta sa strateškim partnerom, ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javne nabavke i propisi kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo.

Izbor strateškog partnera vrši Vlada, na predlog radne grupe Vlade obrazovane na osnovu odluke Vlade o obrazovanju Radne grupe za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta, sa zadatkom da sprovede postupak izbora strateškog partnera i da sprovede postupak pregovaranja sa izabranim strateškim partnerom u cilju zaključenja ugovora. U pitanju je upućivanje JAVNOG POZIVA, a nakon prijema projekata vrši se selekcija i odabir strateškog partera.

SPROVOĐENJE POSTUPKA AUKCIJA I POSTUPAKA U VEZI SA STATUSOM PRIVREMENOG POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA, STATUSOM POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA I STATUSOM PROIZVOĐAČA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

Tokom sprovođenja postupka aukcija i postupaka u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača, statusom povlašćenog proizvođača i statusom proizvođača iz obnovljivih izvora energije, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u tim postupcima.

Ministarstvo proverava ispunjenost sledećih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu,

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva,

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke,

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona,

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse,

6) da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka, nadležni organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, bez plaćanja takse.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta Ministarstvo u rokovima propisanom ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Ako Ministarstvo utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi ovog zakona, rešenjem odbacuje zahtev u kome taksativno navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom. Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja, podnese novi zahtev i postupi u skladu sa rešenjem, smatra se da je odbačen zahtev od početka bio uredan. Ovakvim postupanjem plaća se samo polovina iznosa administrativne takse.

DOSTAVLJANJE

Podnesci i dokumenta dostavljaju se elektronskim putem (radi se o osnovnom načinu dostavljanja ne i jedinom), u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi („sl. glasnik rs“, br. 27/2018)

NADZOR NAD POŠTOVANJEM NORMI ZAKONA

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko energetskog inspektora (u daljem tekstu: inspektor).

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji autonomne pokrajine.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih propisa, koji se odnose na zahteve koje moraju da ispunjavaju elektrane u pogledu izdavanja integrisanih dozvola, dozvola za upravljanje otpadom i upotrebu otpada i drugih zahteva koji su propisani zakonom, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine, vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018)

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima po kojima su stekli pravo na korišćenje podsticajnih mera;

2) da li privremeni povlašćeni proizvođač, povlašćeni proizvođač i proizvođač iz obnovljivih izvora energije ispunjavaju obaveze propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

3) da li je privremeni povlašćeni proizvođač promenio odobrenu snagu elektrane za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

4) da li privremeni povlašćeni proizvođač ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji;

5) da li operator prenosnog, odnosno distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora koji su u sistemu podsticaja

6) da li povlašćeni proizvođač električne energije poseduje licencu za energetsku delatnost proizvodnje električne energije u skladu sa Zakonom o energetici, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;

7) da li je elektrana za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije na odobrenu snagu koja odgovara odobrenoj snazi za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

8) da li su za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača obezbeđena sva merenja koja su propisana ovim zakonom;

9) da li je u upotrebnoj dozvoli za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno izveštaju tehničke komisije za pregled objekta kao sastavnom delu upotrebne dozvole navedeno da je u novoizgrađenu ili rekonstruisanu elektranu ugrađena neiskorišćena oprema;

10) da li povlašćeni proizvođač električne energije ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji, odnosno zaključen ugovor o fid-in tarifi;

11) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije poseduje licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom o energetici;

12) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

13) da li operator prenosnog sistema vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije;

14) da li operator prenosnog sistema javno objavljuje spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja, zatraženoj odobrenoj snazi elektrane, podatke o statusu zahteva, fazi postupka priključenja, u kojoj je fazi puštanja u pogon elektrana, datum probnog rada i datum trajnog priključenja;

15) da li garantovani snabdevač zaključuje ugovore o otkupu električne energije u skladu sa ovim zakonom i vodi registar ugovora o otkupu električne energije i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

16) da li jedinica lokalne samouprave vodi registar energetskih subjekata i da li je donela akt kojim propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje prava na podsticajne mere za te subjekte;

17) da li je jedinica lokalne samouprave donela akt kojim propisuje uslove pod kojima nezavisni proizvođač mora osigurati da toplotna energija koju isporučuje odgovara zahtevima za kvalitet, pouzdanost snabdevanja i propisanog stepena efikasnosti proizvodnog kapaciteta;

Posebnan uprani postupak inspekcijske kontrole

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) naloži da se utvrđene nezakonitosti otklone u roku koji odredi;

2) donese rešenje i izrekne upravnu meru ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, osim kada zbog neophodnosti preduzimanja hitnih mera rešenje donosi bez odlaganja;

3) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne resornom Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

4) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne činjenice, a isti šalje Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa povlašćenog proizvođača;

5) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne činjenice, Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije;

6) nadležnom pravosudnom organu podnese krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno preduzme i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen;

7) naredi izvršavanje propisanih obaveza u određenom roku i da privremeno zabrani rad ako se nalog u ostavljenom roku ne izvrši.

Na rešenje inspekcijskog organ dozvoljena je žalba koja se može izjaviti resornom ministuru i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Za razliku od brojnih drugih tipova upravnih postupaka u ovom slučaju žalba odlaže izvršenje rešenja, osim u slučaju kada je neophodno preduzimanje hitnih mera propisanim odredbama zakona kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

U slučaju da je prvostepena odluka inspektora već jedanput bila poništena, drugostepeni organ ne može je opet poništiti i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego će sam rešiti ovu upravnu stvar.

Za kršenje odredbi ovog zakona predviđene su kazne. Kršenje se može učiniti izvršenjem privrednog prestupa ili činjenjem prekršaja. Novčane sankcije se kreću od 100.000 dinara pa sve do 3.500.000,00 dinara

Na osnovu prikazanog zakona Vlada Republike Srbije usvojila je sledeća podzakonska akta:

1.       Uredbu o tržišnoj premiji i fid-in tarifi

2.       Uredbu o preuzimanju balansne odgovornosti i modelu ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti

3.       Uredbu o kvoti u sistemu tržišne premije za solarne elektrane i posebnu Uredbu za vetroelektrane

4.       Uredbu o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača el. energije

5.       Uredbu o merama podsticanja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije

6.       Uredbu o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije

7.       Uredbu o merama podsticaja za povlašćene proizvođace električne energije

8.       Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o utvđivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije

9.       Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom

Navedene podzakonske akte možete preuzeti putem sledećeg linka: https://www.mre.gov.rs/sektori/79/2/0/0#

Napomena: navedeni link sadrži i potrebne pravilnike, odluke, obrasce i formulare.

Pojmovnik:

1) aukcija je postupak u kome se učesnici na konkurentan način nadmeću da ponudom najniže fid-in tarife, odnosno tržišne premije, popune kvotu i steknu pravo na podsticajne mere;

2) bruto finalna potrošnja energije je ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, saobraćaju, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije;

3) varijabilni obnovljivi izvori energije su primarni izvori energije (energija vetra, energija Sunca i dr.) čiji energetski potencijal zavisi od meteoroloških uslova koje je teško precizno prognozirati, usled čega prilikom proizvodnje električne energije iz takvih izvora mogu nastati veća odstupanja između proizvedene električne energije i planirane proizvodnje električne energije u odnosu na druge izvore energije;

4) garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem kupcu dokaže da je određena količina energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije;

5) dan spajanja tržišta znači prvi dan operativnog rada, u spojenom režimu, unutardnevnog organizovanog tržišta električne energije Republike Srbije spojenog sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutardnevnim tržištem električne energije;

6) demonstracioni projekat je nekomercijalni projekat iz obnovljivih izvora energije kojim se neka tehnologija demonstrira kao prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo postojeće tehnologije korišćenja obnovljivih izvora i ima status inovacionog projekta u smislu zakona kojim se uređuje inovaciona delatnost;

7) deo kapaciteta elektrane je deo odobrene snage elektrane;

8) dobra prognoza električne energije je prognoza električne energije za čije greške se ne plaća dodatna naknada garantovanom snabdevaču, a koja se utvrđuje na osnovu kriterijuma definisanim podzakonskim aktom iz člana 10a stav 6. ovog zakona;

9) kapacitet elektrane je odobrena snaga elektrane utvrđena od strane nadležnog operatora sistema;

10) kvote predstavljaju ukupnu odobrenu snagu elektrana u MW ili električnu energiju u MWh za koje se mogu steći tržišne premije, odnosno fid-in tarife;

11) negativna tržišna premija je negativna razlika između ostvarene cene i referentne tržišne cene;

12) neto električna energija predstavlja razliku ukupne preuzete i ukupne isporučene električne energije kupca-proizvođača u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem u toku jednog meseca, utvrđene u kWh na osnovu očitavanja brojila električne energije koja ispunjavaju propisane metrološke zahteve;

13) neto merenje je način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene električne energije, u toku jednog meseca, umanjuje neto količina električne energije u toku narednog meseca;

14) neto obračun je način obračuna neto električne energije, pri kome se vrednost viška predate električne energije, u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora između kupca-proizvođača i snabdevača;

15) ostvarena cena je prihvaćena ponuđena cena koja je utvrđena rešenjem o dodeli tržišne premije;

16) povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ostvaruje pravo na fid-in tarifu ili tržišnu premiju u skladu sa ovim zakonom;

17) podsticajne mere su instrumenti ili mehanizmi podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije;

18) privremeni povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: privremeni povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji je u postupku aukcije stekao pravo

na tržišnu premiju, odnosno pravo na fid-in tarifu i ima druga prava i obaveze predviđene ovim zakonom;

19) primarni izvori energije su izvori energije koji se nalaze u prirodi;

20) proizvođač iz obnovljivih izvora energije je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ima pravo na garancije porekla;

21) referentna tržišna cena je cena električne energije na dan-unapred organizovanom tržištu električne energije u Republici Srbiji;

22) troškovi integracije u sistem su troškovi integrisanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i druge distribuirane proizvodnje električne energije u sistem za prenos, distributivni i zatvoreni distributivni sistem električne energije;

23) ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije je ugovor na osnovu koga fizičko ili pravno lice neposredno kupuje električnu energiju iz obnovljivih izvora od proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora;

Pravni prikaz osnivanja solarne elektrane ili vetroelektrane

Ko je osnivač i šta su ,,prvi koraci’’

Ukoliko preduzetnik ili pravno lice (Zakon o privrednim društvima, definiše privredna društva npr. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), akionarsko društvo (AD) i Preduzetnike, v. čl. 83-92, 139-244 i 245-469) želi da stvori solarnu ili elektranu na pogon vetra, mora ispunjavati niz uslova.

No, pre početka potrebno je izraditi biznis plan, gde je pored konsultantskih kuća za to registrovanih pri APR-u, neophodno angažovati knjigovođu i advokatsku kancelariju po vašem izboru.

Ekonomska logika osnivanja ovakvog privrednog društva  svodi se na računicu za koliki vremenski period i da li će se investicija isplatiti.

Pitanje kapitala, može se rešiti iz sopstvenih sredstava (preduzetnik) udela članova (DOO) ili emisijom akcija (AD). Najbezbolniji način prikupljanja sredstava jesu akcije. Ukoliko neko želi apsolutnu kontrolu, ali imajući i svest da za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom postaće preduzetnik, a ukoliko ne želi rizike AD ili odgovornost preduzetnika, fizičko ili pravno lice osnovaće DOO.

Kada su sredstva obezbeđena i biznis plan ukazuje da je investicija osnovana, pristupa se konsultovanju knjigovođe i advokata, kako bi proces osnivanja prošao bez velikih trzavica. Kompanija investitor po svom nahođenju bira i konsultansku kuću, arhitektonski biro, izvođača radova i nadzor.

Nakon toga, dolazimo do samog posebnog upravnog postupka koji je specifičan, a sadržan je u Zakonu o energetici  (‘Sl. glasnik RS’, br. 145/2014, 95/2018 – dr. zakon, 40/2021, 35/2023 – dr. zakon i 62/2023, dalje: Zakon)

Da biste mogli da posedujete solarnu elektranu ili vetroelektranu, neophodno je da kao privredno društvo ili preduzetnik posedujete licencu za obavljanje energetske delatnosti.

Ukoliko već postojite recimo kao DOO, morate u svojoj banci otvoriti novi namenski račun. Članom 18 Zakona ovo je propisano kao obaveza. Shodno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije možete imati samo jednu pretežnu delatnost, no to ne znači da npr. AD ili DOO ne mogu obavljati druge delatnosti. S toga ako je ta neka druga delatnost (ili nova pretežna delatnost) – energetska delatnost, otvarate prvo novi račun, jer je zakonodavac imao za cilj izbegavanje diskriminacije, međusobnog subvencionisanja i poremećaja konkurencije.

Ono što je još važnije, a to je posao za odeljenje računovodstva u vašem privrednom društvu ili knjigovodstvenu agenciju sa kojom imate ugovor o pružanju knijgovodstvenih usluga, jeste vođenje posebnog unutrašnjeg računa isključivo za delatnost recimo solarne elektrane.

Finansije koje su vođene na taj način i takvi namenski računi podležu kontroli inspekcija, ali i eksterne revizije, naime određena privredna društva imaju obavezu revizije godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa članom 453 Zakona o privrednim društvima.

Licenca za obavljanje energetske delatnosti

Licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica, odnosno preduzetnika, samo za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom,

Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom  i propisima donetim na osnovu Zakona.

Kada AD ili DOO, te preduzetnik zapremi Licencu koja važi 30 godina (može se produžiti), ona će sadržati:

1. naziv energetskog subjekta,
2. energetsku delatnost,
3. spisak energetskih objekata koji se koriste za obavljanje delatnosti,
4. tehničke karakteristike tih objekata,
5. podatke o lokaciji, odnosno području na kome će se energetska delatnost obavljati,
6. period na koji se izdaje licenca i
7. obaveze po pitanju neprekidnog obavljanja delatnosti, transparentnosti i izveštavanja.

Rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence mora biti detaljno obrazloženo i zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Naravno, zakon je predvideo i pravni lek – žalbu nadležnom ministarstvu, koja se mora podneti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja na adresu koju ste odredili kao adresu za prijem pošte.

Ukoliko Ministarstvo kao drugostepeni organ odbije vašu žalbu, preostaje vam jedino upravni spor, koji se pokreće pred stvarno i mesno nadležnim Upravnim sudom.

Privredno društvo ne može posedovati jednu licencu koja bi se koristila i za solarnu elektranu i za vetroelektranu, već mora dobiti dve posebne, odvojene licence.

Licenca je neophodna za svaku solarnu elektranu ili vetroelektranu koja proizvodi električnu energiju ukupne odobrene snage preko 1 MW

Uslovi za izdavanje licence su:

1) da je podnosilac zahteva osnovan ili registrovan, za obavljanje energetske delatnosti za koju se izdaje licenca

2) da je za energetski objekat izdata upotrebna dozvola, osim za objekte za koje propisom kojim se uređuje izgradnja objekata nije predviđeno izdavanje upotrebne dozvole odnosno za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a doneto je rešenje o ozakonjenju sa izveštajem komisije za tehnički pregled, koja je formirana i čiji je sastav utvrđen u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji za izdavanje upotrebne dozvole; Tehnički pregled vrši se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (‘SL. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka us, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023)

3) da energetski objekti i ostali uređaji, instalacije ili postrojenja ili oprema pod pritiskom neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine, odnosno propisima kojima se uređuju vodni putevi, zaštita voda i plovidba i luke na unutrašnjim vodama;

4) da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima; Stručna osposobljenost proverava se polaganjem stručnog ispita. Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike za lica koja su zaposlena kod energetskog subjekta koji ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine.

5) da podnosilac zahteva ispunjava finansijske uslove za obavljanje energetske delatnosti;

6) da direktor, odnosno članovi organa upravljanja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti;

7) da podnosiocu zahteva nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili ako su prestale pravne posledice izrečene mere;

8) da podnosilac zahteva poseduje dokaz o pravnom osnovu za korišćenje energetskog objekta u kojem se obavlja energetska delatnost;

9) da nad podnosiocem zahteva nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, odnosno prinudne likvidacije.

Pored ovih devet uslova iz Zakona, član 22 stav 2 Zakona predviđa da vaša kompanija u smislu obavljanja delatnosti od opšteg interesa (snbdevanje električnom energijom) – mora biti osnovan za obavljanje te delatnosti ili tu delatnost obavlja kao poverenu u skladu sa posebnim zakonom (misli se na član 3 Zakna o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019) i Zakon o javno privratnom partnerstvu i koncesiji („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016))

Uz zahtev za izdavanje licence podnosilac zahteva prilaže dokaze o ispunjenosti uslova iznad navedenih kao i zapisnik o inspekcijskom nadzoru nadležnog inspektora u kome je konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti.

Ovde moramo napomenuti, da se licenca ne može preneti na bilo koji način bilo singularnom bilo univerzalnom sukcesijom. Već se iako kompanija ima licencu, a recimo član DOO sa 100% udela u kapitalu premine, nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (u ostavinskom postupku), rešenjem oglašeni naslednik podnosi novi zahtev za licencu.

Kompanija koja već poseduje solarnu elektranu ili vetroelektarnu dužna je da obavesti nadležnu Agenciju pre nego što dođe do npr, statusne promene objavljivanjem nacrta ugovora, odnosno odluke o statusnoj promeni. Na primer ukoliko DOO postaje AD, ili prestaje da postoji pripajanjem drugom privrednom društvu mora dostaviti takav ugovor Agenciji, jer u suprotnom gašenjem privrednog društva nosioca licence, gasi se i sama licenca.

Kada Agencija stekne uvid u vaš nacrt ugovora o npr. spajanju, dužni ste da dostavite istoj zahtev za izmenu licence u roku od 15 dana od dana registracije statusne promene, odnosno od zaključenja pravnog posla kojim se menja pravni osnov korišćenja solarne elektrane ili vetroelektrane.

Energetska dozvola za obavljanje energetske delatnosti

Energetska dozvola je dokument koji vaša kompanija pribavlja nakon što je pribavila sve neophodne dozvole, uslove u skladu sa Zakonom o Planiranju i izgradnji. Naime, energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole – čl. 133 Zakona o planiranju i izgradnji.

Dalje, energetska dozvola se pribavlja za izgradnju solarnih elektrana i vetroelektrana koje proizvode električnu energiju od 1MW i više.

Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Postupak za izdavanje energetske dozvole, pokreće se zahtevom za izdavanje energetske dozvole.

Energetska dozvola izdaje se pod istim uslovima uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.

Energetsku dozvolu za ovaj vid elektrana izdaje Ministarstvo.

Uslovi za izdavanje energetske dozvole su:

1) pouzdan i siguran rad energetskog sistema;

2) uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;

3) mogućnost priključenja objekta na sistem;

4) energetsku efikasnost;

5) uslove korišćenja primarnih izvora energije;

6) zaštitu na radu i bezbednost ljudi i imovine;

7) zaštitu životne sredine;

8) ekonomsko-finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta;

9) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije u ostvarivanju ukupnog udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom;

10) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije smanjenju emisija;

11) doprinos kapaciteta za transport ili skladištenje prirodnog gasa povećanju sigurnosti snabdevanja.

Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole.

Sadržinu Zahtev za izdavanje energetske dozvole čine sledeći podaci o:

1) Poslovnom imenu podnosioca zahteva;

2) energetskom objektu;

3) vrednosti investicije;

4) načinu obezbeđenja finansijskih sredstava;

5) predviđenom eksploatacionom veku objekta, kao i načinu sanacije lokacije po završetku eksploatacionog veka objekta; (npr. kako AD planira da sanira lokaciju kada se uklone vetroturbine)

6) usklađenosti sa odgovarajućim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata;

7) roku završetka gradnje energetskog objekta.

Resorni ministar propisuje bliže uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržaj zahteva i sl.

Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju da se odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole rešenje mora sadržati detaljno obrazloženje koje je zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Za razliku od licence, ovde je drugostepeni organ Vlada republike srbije. Ukoliko Vlada potvrdi odluku kojom je vaša kompanija odbijena za izdavanje energetske dozvole, preostaje vam jedino tužba nadležnom Upravnom sudu.

Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja tri godine od dana njene pravnosnažnosti, ali se može i produžiti podnošenjem zahteva, blagovremeno. Kao i licenca – energetska dozvola nije prenosiva.

Sam posebni upravni postupak definisan je Zakonom u članu 35a i odnosi se na izdavanje energetske dozvole i licence za obavljanje energetske delatnosti.

Upravni postupak za dodelu elektronske dozvole ili licence

Tokom sprovođenja postupka u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti, Ministarstvo, odnosno Agencija (dalje: nadležni organ), vrši proveru ispunjenosti sledećih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu Zakonom, može biti podnosilac zahteva;

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;

6) da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Ispitivanje ispunjenosti navedenih šest uslova sprovedi se u postupku neposrednog odlučivanja u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku  („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US) tačnije u skladu sa članom 104 tog zakona.

Kada nadležni organ zapremi zahtev, odnosno izmenu upravnog akta isti u roku od 30 dana donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Zahtev se smatra neurednim ako ima nedostatke koje nadležni organ sprečavaju da po njemu postupa, ako nije razumljiv ili potpun. Ako nadležni organ utvrdi da je vaš zahtev neuredan, rešenjem će ga odbaciti i navesti sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom. Ako u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja vaša kompanija podnese novi zahtev koji je u skladu sa obrazloženjem rešenja o odbacivanju, smatraće se da je zahtev koji ste predali, provbitno, bio bez ikakvih grešaka. Jako je važno znati, da se ne dostavlja ponovo sva dokumentacija, već samo ona na koju nadležni organ upućuje u rešenju da i nisu valjana ili nedostaju. Takođe vaša kompanija plaća polovinu takse za podnošenje zahteva.

Rešenje je u elektronskoj formi i u takvoj formi se i dostavlja.  Izuzetak od instituta elektronskog podneska učinjen je u Zakonu samo za pravne lekove (npr. žalbu) i njene priloge, koji se mogu predati i u štampanom obliku na pisarnici nadležnog organa ili putem pošte.

U pogledu forme dokumenata koji se dostavljaju –  dostavljaju se elektronskim putem, tj. dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u suštini zakonodavac ovde misli na korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa i mejla.

Nadležni organ dužan je da vam rešenje dostavi u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, preko portala E uprave. Za pravna lica i preduzetnike koji nemaju e sanduče – postoje i klasični Zakonom propisani načini dostave-poštom ili putem javne objave na sajtu Ministarstva.

Prikaz Pravilnika o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnica za laka električna vozila

Laka Električnna vozila (dalje LEV) saobrzano članu 268 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. Glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – US, 24/18, 41/18, 41/18 – dr. zakon, 87/18, 23/19, 128/20 – dr. zakon i 76/23) (dalje: ZOBSP) stav 2 tačka 6 laka električna vozila se ne moraju ,,registrovati’’.

Laka električna vozila su: trotineti 0,6kW, brzina ne prelazi 25km/h i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kg i bicikli npr. napona od 24V, snage 250W, brzine do 25km/h. (Potrebno je preciziranje/pojšanjenje od strane Agencije za bezbednost saobračaja, dalje: Agencija)

No, u svom Pravilniku nadležno Ministarstvo se poziva na član 92g  ZOBSP koji glasi: Vozač sme da upravlja lakim električnim vozilom u saobraćaju na putu ukoliko je na vozilu postavljena nalepnica, koju izdaje Agencija, iz koje se može utvrditi snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila.

Način izdavanja, vođenja evidencija, izgled i način postavljanja nalepnice, propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, na predlog Agencije. Za nepoštovanje odredbi Pravilnika primenjivaće se sankcija sadržana u članu 332a ZOBSP u kojem je u stavu 1 tačka 9v predviđeno da ukoliko lice koje upravlja lakim LEV, a nema postavljenu nalepnicu mora platiti kaznu u iznosu od 10.000 dinara.

Na osnovu samog člana 92g ZOBSP je i donet PRAVILNIK o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila (dalje: Pravilnik), a koji je objavljen u Službenom glasniku RS pod brojem 16, dana 01.03.2024. godine.

Pogledajmo sada kako to rešava sam Pravilnik u članu 2, naime imalac LEV-a podnosi ZAHTEV za izdavanje nalepnice (dalje: Zahtev)

Po Pravilniku Zahtev sadrži:

1) tehničku dokumentacija za LEV iz koje se mogu utvrditi marka LEV-a, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina i masa praznog vozila;

2) fotokopiju lične karte ili očitana lična karta, odnos dokaz o upisu u registar pravnih lica za pravna lica;

3) popunjenu i potpisana izjava, na propisanom obrascu;

4) dokaz o uplaćenoj naknadi na ime izdavanja nalepnice.

Ministarstvo je pronašlo rešenje za nedostatak dokumentacije tako što predviđa vršenje ispitivanja LEV radi utvrđivanja svih potrebnih karakteristika LEV-a i za to naplaćuje naknadu i to o trošku lica koji je podnosilac zahteva, tj. građanina koji poseduje LEV.

Nadležni organ obrađuje tehničku dokumentaciju LEV-a i upisuje serijski borj nalepnice, datum izdavanja, potpis ovlašćenog izdavaoca, datum izdavanja, potpis izdavaoca. Čak je i predviđeno mesto za postavljanje nalepnice na LEV-u i to dijagonalno preko prednje strane, stavljaće se pečat sa oznakom ,,IZDATA NALEPNICA’’.

Oštećenu ili izgubljenu nalepnicu zamenjujete kao što biste menjali tablice, tj. na srodan način, u Agenciji – oglasite istu nevažećom i prolazite ponovnu proceduru kao da je nikad niste ni imali i naravno plaćate novu, punu naknadu.  Ovo je tumačenje člana 2 Pravilnika, no koncizan opis neophodnih radnji nije učinjen Pravilnikom, već je za potrebe ovog teksta pribegnuto analogiji sa izgubljenim registracionim tablicama putničkog vozila.

Obavezna dokumenta su zahtev koji podnosi pravno ili fizičko lice, te Izjava o dokumentaciji za LEV. Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – fizičko lice podnosi putem za to predviđenog obrasca.

Vođenje evidencije definisano je članom 3 Pravilnika koju čini:

1) Registar podnetih zahteva, koji sadrži podatke o podnosiocima zahteva i dokaze o izvršenim uplatama naknada;

2) Registar lakih električnih vozila, koji sadrži podatke o markama, tehničkim karakteristikama lakog električnog vozila i tehničku dokumentaciju priloženu uz zahtev;

3) Registar izvršenih ispitivanja, koji sadrži broj izveštaja, podatke o utvrđenim tehničkim karakteristikama i izveštaj o ispitivanju;

4) Registar izdatih nalepnica, koji sadrži serijski broj i fotografiju nalepnice i kontrolni odsečak.

U Pravilniku je navedeno da se podaci iz evidencije čuvaju trajno.

Član 4 Pravilnika odnosi se na sam posebni Upravni postupak gde se vaš zahtev obrađuje i sva priložena dokumentacija za LEV. Tek nakon toga izdaje vam se nalepnica.

Istim članom Pravilnika definisane su karakteristike same nalepnice:

Nalepnica je.

1.      pravougaonog oblika,

2.      višeslojne strukture,

3.      vidljiva u dnevnim i noćnim uslovima,

4.      samouništavajuća pri pokušaju uklanjanja,

5.      dimenzija 36h60 mm,

6.      punometalizirana,

7.      sivosrebrne boje, sa integrisanim difrakcionim optički promenljivim elementom, koji sadrži višestruke nivoe zaštite od pokušaja krivotvorenja.

8.       U gornjem delu nalepnice nalazi se logo Agencije i ispod nje tekst: „Republika Srbijaˮ, a zatim tekst: „Agencija za bezbednost saobraćajaˮ.

9.      U središnjem delu, koji obuhvata 1/3 nalepnice, nalazi se oznaka za lako električno vozilo – LEV, na ćirilici i na latinici, a ispod nje se nalaze brojčane vrednosti bez decimala u obliku: trajna nominalna snaga elektromotora (W), najveća konstruktivna brzina (km/h), masa praznog vozila (kg), jedna ispod druge.

10.  U donjem delu nalazi se oznaka „ABS” i sedmocifreni serijski broj, bočno orijentisan.

11.  Sastavni deo nalepnice je kontrolni odsečak, sa oznakom „ABS” i serijskim brojem, koji se odvaja od nje tokom procesa izdavanja nalepnice.

Izgled i sadržaj nalepnice za LEV vozilo možete vidieti na kraju teksta u prilozima.

Nalepnica se postavlja na vidnom mestа a nakon toga se fotografišu LEV i mesto postavljanja u zavisnosti od konstrukcije samog LEV-a

Član pet Pravilnika ulazi dalje u upravni postupak i predočava da će se prijem i obrada zahteva izdavanje i postavljanje nalepnica vršiti na mestima koje Agencija utvrdi i to na svom zvaničnom sajtu www.abs.gov.rs, počevši od dana stupanja na snagu Pravilnika tj. od 05.04.2024. godine.

Ono što može zabrinuti vlasnike LEV jeste relativno kratak rok za prilagođavanje, naime nakon 15.06.2024. u saobraćaju na putu mogu učestvovati isključivo LEV sa nalepnicom.

Prilozi:

Prilog 1 Obrazac 1 (Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – fizičko lice): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog1.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 2 – Obrazac 2 (Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – pravno lice): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog2.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 3 – Obrazac 3 (Izjava o dokumentaciji LEV): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog3.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 4 – Obrazac 4 (Izgled i sadržaj nalepnice za lako električno vozilo): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog4.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Napomena: Prilozi su sastavni deo Pravilnika.

Pregled Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon

Na osnovu člana 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 92/23), a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US, 14/16, 76/18 i 95/18 – dr. zakon) i člana 17. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada Republike srbije donela je

UREDBU O USLOVIMA I NAČINU SPROVOĐENJA SUBVENCIONISANE KUPOVINE NOVIH VOZILA KOJA IMAJU ISKLJUČIVO ELEKTRIČNI POGON

Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon („Sl. glasnik RS“, br. 8/2024, dalje: Uredba) je doneta 01.02.2024, a stupila je na snagu 09.02.2024. godine.  Njom se uređuju uslovi i način sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon. Zahtevi za nabavku subvencionisanog električnog vozila mogu se podneti do 31.10.2024. goidne.

Pravo na kupovinu subvencionisanih vozila shodno Uredbi imaju sva fizička i pravna lica, kao i preduzetnci (dalje: Kupci). Ovo parvo nemaju lica koja su koristili subvencije za nabavku taksi vozila, kao vida javnog prevoza.

Vozila koja podležu odredbama ove Uredbe su:

1. mopedi, laki tricikli za koje dobijate subvenciju od 250 EUR, potom

2. motocikli, motocikli sa bočnim sedištem, teški tricikli, laki četvorocikli i teški četvorocikli ostvaruju parvo na podsticaje od 500 EUR.

3. Pored navedenih pravo na subvenciju imaju i kupci sledećih vozila:

a) putnička vozila sa najviše 9 sedišta uključujući i vozača, kao i

b) teretna vozila nosivosti do 3,5 tona.

Za sva navedena vozila pod 3. predviđena je subvencija od 5.000 EUR.

Subvencije se isplaćuju u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem dnevnom kursu Narodne banke Srbije (dalje: NBS), na dan uplate kupoprodajne cene.

Kupci mogu optirati između dve opcije.

1. Plaćanja učešća za finansijski lizing za kupovinu vozila ili
2. Plaćanja dela kupopordajne cene novog vozila.

Kupci koji kupuju vozilo na rate, da bi koristili subvenciju, dužni su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15% kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu vozila.

Ako kupci kupuju novo vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon što dostave dokaz da je u celosti isplaćen deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija.

Zahtev za subvencionisanu kupovinu novog vozila u skladu sa ovom uredbom podnosi se Ministarstvu zaštite životne sredine (dalje: Ministarstvo) u zatvorenoj koverti, na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, Omladinskih brigada 1, Beograd, sa naznakom: Zahtev za subvencionisanu kupovinu novih vozila koja imaju isključivo električni pogon.

Zahtev mora da sadrži:  za pravna lica i preduzetnike- naziv i sedište, matični broj i PIB, Izvod iz Registra privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre (ne stariji od 15 dana na dan podnošenja zahteva), ime i prezime lica ovlašćenog za zastupanje, ime i prezime, broj telefona i E-mail adresu kontakt osobe, dok za fizička lica – ime i prezime, adresu stanovanja, kontakt telefon i E-mail.

Pravno lice mora priložiti potvrdu iz Agencije za privredne registre (dalje: APR) da protiv pravnog lica nije pokrenut prethodni stečajni postupak, reorganizacija, stečaj ili likvidacija, u skladu sa propisima kojim se uređuju stečaj i likvidacija i da nije pokrenut postupak prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja; Takođe pravno lice ili preduzetnik prilaže potvrdu iz APR da nema pravosnažnu sudsku ili upravnu meru zabrane obavljanja delatnosti. Pravna lica ili preduzetnici prilažu i potvrdu iz APR da nemaju osudu zbog privrednog prestupa. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi. Takođe prilažu i dokaz iz Poreske uprave da su izmirili sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno da je zaključio sporazum o reprogramu o isplati poreskog duga, s tim da ukupan iznos poreskog duga po sporazumu o reprogramu o isplati poreskog duga ne može da iznosi više od 500.000 dinara na dan podnošenja zahteva, kao i dokaz da obaveze po reprogramu o isplati poreskog duga izmiruje redovno, odnosno da nema neizmirenih obaveza po reprogramu o isplati poreskog duga na dan podnošenja zahteva. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Neophodna je i potvrda iz MUP-a da fizičko lice nije osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, života i tela, javnog reda i mira i pravnog saobraćaja. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Fizičko lice prilaže potvrdu iz lokalne poreske administracije da je izmirilo sve obaveze po osnovu poreza na imovinu; Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Kupci moraju priložiti potvrdu o homologaciji koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja; Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Kupci moraju priložiti SAMI potvrdu o saobraznosti – Certificate of conformity („COC“) za vozilo koje je predmet kupoprodaje. Ovo odredba Uredbe (član 6 stav 2 tačka 9) otežava celokupnu proceduru ostvarivanja prava na subvenciju. Ona je relativno jednostavna ukoliko pravno lice i/ili preduzetnik ima zaposlenog pravnika (ili čak pravnu službu), u suprotnom fizičko lice, građanin Republike Srbije upućuje se na Agenciju za bebednost saobraćaja i lica kojima je ona poverila izavanje ovog sertifikata ili pravnu pomoć za koju se već on sam po svom nahođenju opredeli.

Pravna lica SAMA prilažu i overeni OP obrazac lica ovlašćenog za zastupanje.

Kupci prilažu SAMI predračun dobavljača za nabavku novog vozila.

Kupci prilažu SAMI predugovor između dobavljača i pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji sadrži vrstu vozila, naziv proizvođača, model vozila, godinu proizvodnje, ukupnu snagu motora, ukupnu cenu vozila i identifikacioni broj vozila (broj šasije).

Kupac takođe mora sam  priložiti izjavu dobavljača da je vozilo koje je predmet zahteva na lageru i da može izvršiti isporuku vozila.

Morate kao kupac priložiti izjavu (sami je pribavljate) dobavljača da vozilo ispunjava sve propisane uslove saobrazno Uredbi (u suštini da je novo, tj. da nikad nije korišćeno pre podnošenja zahteva i da nikada nije registrovano pre podnošenja zahteva).

Jedan od najvažnijih priloga je i potvrda da je dobavljač autorizovani diler za prodaju novih vozila ovlašćen od strane proizvođača vozila koja su predmet zahteva i da je registrovan u APR za prodaju vozila koja su predmet zahteva pod šifrom trgovina na veliko i trgovina na malo i popravka motornih vozila i motocikala ili potvrdu da je prodavac vozila koje je predmet zahteva proizvođač tog vozila. Jedina olakšavajuća okolnost je što potvrdu pribavlja Ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da je on pribavi. No, opet kupac pre podnošenja Zahteva za subvencionisanje MORA makar znati da li prodavac ispunjava iznad navedeni uslov ili ne. U protivnom Ministarstvo će doneti odbijajuće rešenja kada u sopstvenoj proveri utvrdi da vaš prodavac ne isupanja gornje uslove.

Najlakši način provere je da kupac preko sajta APR (na linku https://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch) unese naziv dilera ili matični broj dilerske kuće i ukoliko ne pronađete šifru delatnosti iznad navedenu ili dokaz da je vozilo distribuirao sam proizvođač – prodavac ne ispunjava uslove da bi kupac ostvario subvenciju.

Kao kupac prilažete i izjavu o načinu kupovine vozila: sopstvenim sredstvima ili putem finansijskog lizinga (uz obavezno navođenje podataka o lizing kući: naziv, adresa, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), broj računa i naziv banke).

Zahtev Ministarstvu se ne sačinjava u slobodnoj formi već se preuzima sa ovog linka: https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/usvojena-uredba-o-subvencionisanoj-kupovini-elektricnih-vozila

Ako je zahtev potpun, donosi se Rešenje kojim se pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom odobrava subvencija.

Ministarstvo donosi Rešenje koje obavezno sadrži:

1) vrstu vozila, naziv proizvođača, model vozila, godinu proizvodnje, ukupnu snagu motora, ukupnu cenu vozila iidentifikacioni broj vozila (broj šasije);

2) iznos subvencije koji će biti uplaćen na račun davaoca lizinga, odnosno prodavca;

3) rok za isplatu minimalnog iznosa učešća u slučaju zaključenja ugovora o finansijskom lizingu za kupovinu vozila,odnosno rok u kome preduzetnik, pravno lice odnosno fizičko lice mora da plati kupoprodajnu cenu u slučaju kupovinevozila sopstvenim sredstvima;

4) rok za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu za kupovinu vozila, odnosno zaključenje ugovora o kupovini vozila.

5) pouku o pravnom leku (rok u kojem se može izjaviti žalba na rešenje, npr. 8 ili 15 dana i kom drugostepenom organu se dostavlja žalba)

Ukoliko kupac kupuje vozilo sopstvenim sredstvima, u obavezi je da u roku od 15 dana od dana prijema Rešenja dostavi Ministarstvu ugovor o kupoprodaji vozila, račun za avans (u slučaju da je plaćen avans za vozilo), predračun i dokaz o uplati preostalog dela kupoprodajne cene vozila – izvod iz banke.

Ukoliko kupac kupuje vozilo putem finansijskog lizinga, u obavezi je da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja dostavi Ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu, potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća kao i dokaz o izvršenoj uplati – izvod iz banke.

Ako se dokaz pošalje nakon proteka roka od 15 dana, kupac gubi pravno na subvenciju. Na primer rešenje ste primili 07. maja 2024. godine dokaz morate poslati najkasnije 22. maja do ponoći (šalter Pošte u Beogradu u ulici Takovska 2 koja radi 24/7). Ipak, kupac treba težiti da Zahtev ne šalje zadnjeg dana roka.

Rešenja se donose po modelu prvenstva, počevši od prvog podnosioca zahteva pa do onog zadnjeg, sve dok ima sredstava budžetom predviđenih tj. svih 1,45 miliona evra najkasnije do 31.10.2024. Kada se sredstva subvencija potroše pre 31. oktobra, Ministarstvo mora o tome obavestiti građane na svojov veb stranici. Kada i ako se obezbede dodatna sredstva nastavlja se dalje po redosledu primljenih prijava, tj. zahteva. No, oni koji su se našli u ,,među-prosotru’’ upravnog postupka moraju dostaviti novi predračun za nabavku vozila i izjavu dobavljača da može izvršiti isporuku vozila.

Svako rešenje koje je odbijajuće, a za koje kupac smatra da je neosnovano podleže mehanizmu žalbe, gde drugostepeni organ odlučuje o vašem pravnom leku (žalbi). Ukoliko drugostepeni upravni organ potvrdi odluku prvostepenog (da nemate pravo na subvenciju) ostaje vam, kao kupcu, podnošenje tužbe Upravnom sudu Republike Srbije.

Napomena: pre bilo kavog plaćanja potrebno je izvagati isplativost subvencionisanja, vaše finansijske mogućnosti i isupnjavanje svih iznad navedenih uslova, te potom kontaktirajte prodavca i/ili lizing kuću, kada dobijete pozitivne odgovore na vaše upite, tek onda pristupate modelu sopstvenog ili modelu lizing finansiranja i podnostie zahtev, uz prethodno vaganje da li koristite sopstvena ili lizing sredstva, pribavljanje neophodne dokumentacije i naznačivanja da dokumentaciju koja se shodno Uredbi pribavlja po službenoj dužnosti, ostavljate Ministarstvu da pribavi. Izbegavanje avansnog plaćanja se preporučuje. Na taj način se izbegava, pogotovo za preduzetnike i privredna društva neplanirani trošak poslovanja, jer je došlo do oslanjanja na Uredbu, a rešenje se ispostavi kao negativno po kupca. Preporučljivo je i kontaktirati i samo Ministarstvo pre upuštanja u izradu plana nabavke.

Na linku: https://amss-cmv.co.rs/kontrola-saobonraznosti/ možete se detaljnije informisati o Izdavanju potvrde o saobraznosti – Certificate of conformity („COC“).

Primeri:

1. Kupujete kao fizičko lice moped (shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima čl. 7 stav 1. tačka 34 moped je: motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon)Kupoprodajna cena mopeda je 1.250 EUR subvencija se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem dnevnom kursu NBS. Rešenje o odobrenju subvencije ste dobili 01.03.2024. dana 03.03.2024. šaljete Ministarstvu dokaz o uplati (izvod iz banke) 117.169,5 dinara na račun prodavca (izvod sa računa), ugovor o kupoprodaji mopeda, predračun. Nakon toga Ministarstvo vrši isplatu subvencije od 29.292,37 dinara na račun prodavca. (Opcija: sopsteveno finansiranje)
2. Privredno društvo želi da u svoj vozni park uvrsti električno teretno vozilo nosivosti do 3,5 tona. Kupoprodajna cena takvog E vozila je 20.000 evra. Odlučili ste se za finansiranje investicije putem lizinga. Rešenje ste primili 01.03.2024 dana 03.03.2024. šaljete ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća , kao i dokaz o izvršenoj uplati (izvod sa tekućeg računa vašeg privrednog društva) 351.508,5 dinara. Nakon toga Ministarstvo isplaćuje 585.847,5 dinara na račun lizing kuće, a ostatak do visine kupoprodajne cene nastavljate da isplaćujete u ratama saobrazno ugovoru koji ste sačinili sa lizing kućom. (Opcija finansiranje na rate).

EU zakon o veštačkoj inteligenciji i regulacija veštačke inteligencije u Srbiji

U Decembru 2023. godine postigunt je istorijski politički sporazum između Evropskog parlamenta i Saveta o Zakonu o veštačkoj inteligenciji ( AIAct ), koji je Komisija predložila u aprilu 2021. pod nazivom ,,Regulativa Evropskog parlamenta i saveta o utvrđivanju usklađnih pravila o veštačkoj inteligenciji (Zakon o veštačkoj inteligenciji) i i izmeni određenih zakonodavnih akata Unije’’.

S obzirom na to da je reč o Regulativi (obaveznom aktu za sve države članice EU) norme ovog pravnog akta će se primenjivati na teritorij EU, u svim državama članicama saobrazno EU propisima.

Regulativa predviđa više tipova rizika od veštačke inteligencije (dalje: AI – artificialintelligence ), i to:

1. Minimalni rizik: već svima poznati chat botovi, antispam sistemi i sl. Istina, to ne znači da će kompanije koje razvijaju ovakve programe i njihovi korisnici biti lišeni procesa kontrole i sankcija.

2. Visok rizik: Ovakvi AI sistemi biće striktno kontrolisani, detaljnije pravno regulisani, uključujući naravno i visok stepen nadzora, revizije i obaveznu aktivaciju bezbedonostnih protokola. Glavni sistem bezbednsti jeste mogućnost da operater ima konrolu nad takvim AI sistemom u svakom trenutku.  Transparentnost je u ovom slučaju podrazumevana vrednost. Visokorizični AI entiteti bili bi oni koji su primenjeni u oblastima ključne infrastrukture. Visoko kontrolisana primena predviđena je za obrazovni i zdravstveni sistem. Po pitanju pravosuđa Regulativa predviđa u samoj preambuli stav 40 sledeće: ,,Određene AI sisteme namenjene pravosuđu i demokratskim procesima trebalo bi kvalifikovati kao visokorizične s obzirom na njihov potencijalno veliki uticaj na demokratiju, vladavinu prava, lične slobode, te pravo na delotvoran pravni lek i na pošteno suđenje. Tačnije, radi smanjenja rizika od mogućih pristranosti, grešaka i netransparentnosti, primereno je svrstavati u visokorizične one AI sisteme koji su namenjeni za pomoć pravosudnim telima u istraživanju i tumačenju činjenica i prava, kao i primeni prava na konkretan skup činjenica. Međutim, takvo svrstavanje ne bi trebalo da se odnosi na AI siteme namenjene isključivo pomoćnim, administrativnim aktivnostima koje ne utiču na stvarno suđenje u pojedinačinm slučajevima, kao što su automatsko cenzurisanje podataka o ličnosti u sudskim odlukama, dokumentima i spisima, komunikaciju između sudskog osoblja, administravne zadatke i raspodelu resursa’’.

3. Neprihvatljiv rizik: AI sistemi koji su sačinjeni tako da mogu povrediti ili urušiti osnovna ljudska prava biće zabranjeni. AI sistemi koji bi se mogli implementirati kao oruđe u dodeljivanju ,,socijalnog kredita svakog građanina (deljenje na ,,podobne i nepodobne“ građane države članice) biće zabranjeni. Izuzetan akcenat stavljen je na zaštitu biometrijskih podataka, sprečavanje AI sistema da detektuje ljudske emocije i zloupotrebi ih na primer u kaznenom pravu (krivično i prekršajno pravo). Za povredu normi Regulative predviđene su višemilionske kazne.

Dodatnu utehu pruža I odredba Regulative koja izričito primorava kompanije koje će plasirati AI proizvode da jasno istaknu da korisnik njihovog proivoda nije u kontaktu sa ljudskim bićem.

S obzirom na to da je digitalna umetnost i autorstvo jedno od gorućih pitanja upotrebe AI sistema, tvorci Regulative su obezbedili za građane EU članica ,,bezbednu zonu’’, tako što će kompanije biti primorane da istaknu da je tvorac audio, vizuelnog i srodnog sadržaja – mašina, a ne ljudsko biće.

Što se tiče Republike Srbije pravni akt u vidu zakona ne postoji. Međutim, na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018), Vlada Republike Srbije donela je  ,,Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025’’ ( „Službeni glasnik RS“, broj 96 od 31. decembra 2019, dalje: Strategija). Takođe, Vlada Republike srbije usvojila je  Zaključak o usvajanju Etičkih smernica za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije („Službeni glasnik RS“, broj 23 od 24. marta 2023, dalje: Zaključak)

U Republici Srbiji Strategija je stupila na snagu skoro dve godine pre Nacrta Regulative EU.

U tački 4.1 Strategije možemo pronaći i sledeći podatak: ,,Od postojećih internacionalnih pokazatelja stanja veštačke inteligencije, Indeks spremnosti za veštačku inteligenciju ( u daljem tekstu: Indeks) je jedini postojeći koji pruža komparativno uporedive indikatore za veliki broj država sveta (194). Ovaj Indeks je još uvek u razvoju i za sada je objavljeno tek dva izveštaja, te je korišćen kao indikativni pokazatelj pozicije Republike Srbije u komparativnoj perspektivi. Ovaj indeks pripremio je OxfordInsights u saradnji sa IDRC (International Development Research Centre).   Na osnovu Izveštaja iz 2019. godine, Republika Srbija je rangirana na 58. mestu od 194 država. Indeks meri jedanaest indikatora grupisanih u četiri oblasti: upravljanje, infrastruktura i podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i usluge’’.

Zaključak je donet prošle godine i predstavlja dalji korak ka humanizaciji AI entiteta i pozivanje na deontološku etiku tvoraca AI sistema i krajnjih korisnika. Sa druge strane specijalno odeljenje MUP-a za VTK (visokotehnološki kriminal), tužilaštvo za VTK i odeljenje Višeg suda u Beogradu za VTK jedina su trenutna brana, pored materijalnih normi mahom sadržanih u Krivičnom zakoniku, ali i drugim pozitivnopravnim propisima Republike Srbije ka svim rizicima i opasnostima nesavesne ekspanzije AI. No, kada Regulativa zaživi i u Srbiji kao novoj članici EU, noveliranje materijalnopravnih i procesnopravnih propisa kaznenog prava biće neophodno.

Strategija je usmerena ka ciljnim oblastima kao što je obrazovanje, razvoj privrednih resursa, razvoj uprave kao javnog servisa građana. U digitalnom smislu uprava kao javni servis građana je kao pravni institut zaživeo kroz projekat #euprava i #eporezi, gde recimo kada se preduzetnik opredeli za paušalno oporezivanje i kroz portal e-porezi podnese valjan formular, dobija u svoje e-sanduče u roku od par minuta automatski generisano Poresko rešenje. Sitem kontrole postoji, baš kao što predviđa i Regulativa EU, kroz institut pravnog leka – žalbe na Poresko rešenje u roku od 15 dana (što već predviđa postojeće pozitivno pravo u Srbiji). Dodatne oblasti u kojima će Republika Srbija pomenutom Strategijom nastaviti da razvija AI potencijale su zdravstvo, saobraćaj i putna infrastruktura. Strategija razvoja i zaključak ne sadrže odredbe koje bi bile u korelaciji sa stavom 40 preambule Regulative.  AI sistemi neće biti do 2025. godine primenjivani, a veoma je verovatno ni dugi niz godina nakon 2025. godine u našem pravosuđu, osim, pretpostavljamo u meri administrativnog rukovođenja spisima predmeta i unutrašnjom horizontalnom i vertikalnom organizacijom samih sudova i tužilaštava, što nema nikakav uticaj na Ustavno pravo građana Republike Srbije, na pravično suđenje i druga prava i slobode građana zajemčena Ustavom. Pored Ustava, koji je garant ljudskim pravima građana, sama Strategija pominje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će se primenjivati na AI sisteme. Postojeći procesni zakoni republike Srbije ne poznaju mogućnost prisustva AI programa prilikom vođenja postupka i sve do pravnosnažnosti odluka. Kada Srbija postane članica EU, postojaće rizik da pomenuta odredba Regulative bude inkorporirana u srpsko pravosuđe (ratifikacijom i donošenjem posebnog zakona u Skupštini), no to bi zahtevalo ustavnu i zakonodavnu reformu kakvu Republlika Srbija nije videla još od početaka svoje novovekovne državnosti, tj. 1878 godine. Isto tako nakon 2025. i 2026. godine, kada određene odredbe Regulative budu stupile na snagu, a države članice EU budu počinjale da ih inkorporiraju u svoj unutrašnji pravni sistem, Republika Srbija će imati dovoljno vremena da se pripremi za sve izazove, rizike, ali i prednosti koje donosi AI revolucija.

Pravni prikaz mogućnosti upotrebe robota od strane policije u SAD i Srbiji

UVOD

Iako na teritoriji EU i Republike Srbije nepostoji primena robota u svrhe pomoći pripadnicima policje u smislu onesposobljavanja, a pogotovo ne eliminacije osumnjičenog i/ili okrivljenog učionioca teškog krivičnog dela iz odredbi Krivičnog zakonika koje se odnose na krivična dela protiv ljudi (života i tela), takvo sredstvo je u određenoj meri dozvoljeno u Sjedinjenim američkim državama (dalje: SAD) konkretno Saveznoj državi Kaliforniji i Saveznj državi Teksas. Ove dve dijametralno suprotne države sagledano sociološki, kulturološki, pa čak i pravno, vezuju dva činioca koji ipak ukazuju na njihovu sličnost. Prva je da su to jedne od par najsnažnijih ekonomija u SAD, a druga da obe dozvoljavaju upotrebu robota za potrebe organa reda i mira, tj. policijskih snaga, ali ne u tipičnim situacijama kao što je jedinica za razminiranje ili jedinica za sanaciju katastrofa izazvanih ljudskim fatorom ili faktorom prirode. Po prvi put u istoriji čovečanstva robot je upotrebljen u mirnodopskim uslovima na teritoriji države tvorca za potrebe sprovođenja reda i mira od strane policije i to baš u SAD. To i ne čudi, jer su mnogi instituti savremenog prava svoja teorijska uporišta imali baš u SAD. Na primer institut ,,uprave kao javnog servisa građana’’ umesto ,,uprave kao poluge vlasti’’ svoj prvi pravni teorijski temelj dobija u SAD i to još šezdesetih godina prošlog veka. Zato i ne čudi da se pitanjem upotrebe robota kao tehničkog sredstva za eliminaciju osumnjičenog bave i Univerzitet u Vašingtonu, Konektikatu, Ilinoisu i naravno Teksasu i Kaliforniji. Ljudi iz struke, tj. Profesori prava i sudije u SAD imaju različite poglede na navedenu upotrebu za razliku od čelnika policije. Profesori prava drže se američkog ustava, ali i krivično-pravnih odredbi koje su primenjive i slične u većini demokratskih država, kao što su prezumpcija nevinosti, te da bez presude lice nije učinilac krivičnog dela. Sudije u SAD s obzirom da se radi o precedentnom Anglosaksonskom pravnom sistemu, a ne kontinentalnom (kao u Evropi izuzev Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske) koje počiva na pojedinačnim zakonima kako izvorima prava i podzakonskim aktima imaju problem, jer je ponekad samo na njima da definišu granicu odgovornosti ukoliko robot povredi ljudsko biće bilo da se radi o lakšim telesnim povredama ili lišavanju života. Naravno, kao što ćemo uskoro videti ni anglosakskonsko pravo nije imuno na ,,klasične’’ zakone, jer jednostavno doba dominacije precedentog prava nad zakonskim svoje uporište ima u srednjevekovnoj težnij tadašnje kraljevine Engleske da se otrgne ,,stegama’’ Rimskog prava. No, ovaka kruta podela na dva različita pravna sistema polako bledi u uslovima digitalizacije i revolucije AI polja širom planete.

PRAVO SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

-pravo Savezne države Teksas  i Pravilnik policije grada San Franciska-

,,Roboti, ne ponovo.“ tako počinje odbijanje sudije Aleksa Kozinskog  da primeni odluku Devetog Apelacionog suda (jedan od 13 Federalnih Apelacionih sudova za 9 saveznih država Aljasku, Arizonu, Kaliforniju, Havaje, Ajdaho, Montanu, Nevadu, Oregon I Vašington) da se ponovo izvede dokazno sredstvo saslušanjem stranaka, a u slučaju Vendit protiv Host International. „Roboti“, jer je slučaj Vendt uključivao animacione verzije dva popularna televizijska lika koje su, kako su glumci rekli, prekršile njihova autorska prava. „Ponovo“, jer je samo nekoliko godina ranije Deveti apelacioni sud odlučio u slučaju Vajt protiv Samsunga, u kojem je Vana Vajt tužila elektronskog giganta Samsung, jer je koristio robotsku verziju voditelja kviza u reklami. Roboti se pojavljuju u iznenađujućem broju i raznolikosti u američkom pravu. Bela i Vendit su prilično poznati. Ali većina slučajeva koji uključuju robote nikada nisu ušli u radove iz oblate pravne nauke. Amerika je imala pravi mali unutrašnji ,,rat“ koji je trajao šest decenija i to rat između sudova sa jedne strane i robota sa druge strane.

Izazovi koje roboti postavljaju u SAD postaće još akutniji s obzirom na eksplozivni rast industrije robotike u narednoj deceniji. Danas roboti napuštaju fabrike i ulaze na SAD puteve, nebo, kancelarije i domove. SAD je usred revolucije robotike. Popularne tehnološke kompanije sa sedištem u SAD investiraju milijarde u robotiku i veštačku inteligenciju. Patentne prijave u SAD za robote su u porastu. Retko prođe dan bez nacionalnih naslova posvećenih autonomnim automobilima ili dronovima. Profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl  prof. dr Džek Balkin, slaže se da će roboti generisati zanimljive nove pravne zagonetke, ali postavlja pitanje da li možemo unapred znati i šta bi one mogle biti.

Dana 29.11.2022. godine, Odbor nadzornika San Franciska (Navedeni odbor je zakonodavno telo grada i Okruga Sanfrancisko Savezne države Kalifornija. Sastoji se od 11 članova koji se biraju na okružnim izborima na četvorogodišnji mandate. Članovi odbora odgovorni su za donošenje zakona, usvajanje budžeta grada San Franciska. Odbor nadzire uprave i agencije starajući se da lokalna samouprava funkcioniše efikasno I efetivno) usvojio je „Pravilnik o tehničkim sredstvima za sprovođeje zakona’’ (glasanjem od 8 prema 3.) Sadržanu pravilnika činilo je i odobrenje policiji San Francisko da koristi potencijalno smrtonosnu silu u ekstremnim okolnostima radi spašavanja ili sprečavanja daljeg gubitka života. Načelnik policijske uprave grada San Franciska Vilijam Skot povodom usvajanja pravilnika izjavio je: ,,Upotreba robota u situacijama potencijalno smrtonosne sile je poslednja opcija. Živimo u vremenu kada nezamislivo masovno nasilje postaje sve češće. Potrebna nam je opcija da možemo spasiti živote u slučaju da imamo takvu vrstu tragedije u našem gradu.“ Zakon 481 Savezne države Kalifornije (AB 481)  zahteva od agencija za sprovođenje zakona u Kaliforniji da dobiju odobrenje od njihovog odgovarajućeg nadzornog tela, putem usvajanja relevantnih pravilnika ili  putem zakona, pre nego što agencija za sprovođenje zakona traži sredstva, trajno ili privremeno nabavlja, koristi novu ili postojeću opremu. Odobrenje primene sredstava u vidu mašina omogućava Odeljenju da nastavi da koristiti robote u trenutnom inventaru. No po prvi put jedan pravilnik se bavi upotrebom sile od strane robota. Roboti policije San Franciska (dalje: PSF) nabavljeni su u periodu od 2010 do 2017. godine. PSF ne poseduje niti upravlja robotima opremljenim opcijama smrtonosne sile i PSF nema planove da opremi robote bilo kakvim vatrenim oružjem. Roboti se upravljaju na daljinu i kontrolišu od strane službenika PSF koji su prošli specijalizovanu obuku. PSF roboti se pretežno koriste u situacijama razminiravanja, te  incidentima sa opasnim materijama i drugim incidentima gde službenici možda moraju držati sigurno rastojanje pre nego što osiguraju mesto akcidenta (radiološkog, biološkog, hemjskog i sl). U ekstremnim okolnostima, roboti bi mogli biti korišćeni za dostavljanje eksplozivne naprave kako bi probili zaštitu koja čuva nasilnog ili naoružanog osumnjičenog. Robot bi se koristio kako bi onesposobio ili dezorijentisao nasilnog, naoružanog ili opasnog osumnjičenog koji predstavlja rizik od gubitka života. Ovaj tip eksplozivne naprave smatra se opcijom srednje sile tipa III (ili tipa IV u slučaju ozbiljnih povreda ili smrti) prema Pravilniku o upotrebi sile PSF-a  pod oznakom DGO 5.01  (sadrži uputsva u vezi sa upotrebom sile.) Ovakva uputsva detaljno opisuju smernice i propise za policijske službenike u vezi sa odgovarajućom upotrebom sile u različitim situacijama, obezbeđujući usklađenost sa pravnim standardima i protokolima policije). Navedeni pravilnik ostavlja mogućnost da roboti budu opremljeni na način gde sprečavaju akcident ili pomažu pri sanaciji akcidenta, uključujući i sprečavanje nastanka rizika po život i telo građana San Franciska. Međutim samo načelnik policijske uprave grada Sasn Franciska, njegov pomoćnik i  načelnik i zamenik načelnika specijalnih operacija PSF mogu odobriti upotrebu robota koji bi koristili silu koja bi lišila života osumnjičenog. Pod pritiskom javnosti, navedeni Pravilnik je de facto ,,zamrznut“, ali de iure i dalje postoji u pozitivnom pravu SAD.

Odluka Policijskog odjeljenja u Dalasu Savezna država Teksas (dalje: DP) 08.07.2016. godine da koristi robota kako bi zaustavilo smrtonosnog snajperistu  predstavlja presedan, jer je po prvi put robot upotrebio silu da bi lišio života ljudsko biće, te u tom slučaju učinioca više krivičnih dela. Profesorka Melisa Hamilton sa instituta za parvo Univerziteta Hjuston nije videla pravne ili etičke ustave, stavivši akcenat na upotrebu robota opremljenih ubojitim sredstvima isključivo kao krajnjeg sredstva u cilju zaštite života pripradnika policije i civila. Ovakva odluka o upotrebi ubojitog tehničkog sredstva – robota je zaštitila živote nevinih civila i pripradnika policije grada Dalasa, ali je pokrenula diskusiju o valjanosti takve odlluke, njenoj etičnosti i pitanju ljudskih prava u širem smislu.  Osumnjičeni učinilac višestrukih krivičnih dela M.J. dvatesetpetogodišnji vojni veteran sa PTS sindromom bio je zabarikadiran u garaži kompleksa El Centro. Posle neouspelih pregovora i smrti 5 pripadnika DP i 7 ranjenih policajaca, policija je poslala bombaškog robota sa pričvršćenom eksplozivnom napravom. Osumnjičeni je lišen života od strane robota u trenutku aktiviranja eksplozivne naprave. Dana 01.02.2018. godine okružno tužilaštvo Dalasa odlučilo je da ne podigne optužnicu protiv policajaca koji su sproveli lišavanje života osumnjičenog M.J. korišćenjem opasnog tehničkog sredstva. U SAD struka je podeljenja pojedini profesori prava se pozivaju na ustav SAD, kao i zloupotrebu četvrtog amandmana Ustava SAD. Recimo profesorka prava Elizabet Džoš sa Kalifornija Univerziteta, smatra da ovakav presedan može ,,ohrabriti‘‘ pripadnike policije da koriste ubojite robote i u druge svrhe kada to okolnosti slučaja neopravdavaju. Profesorka Džoš smata da je ovaj slučaj otvorio potpuno nova pravna, etička i tehnološka pitanja. Smatra i da u SAD treba ustrojiti nove pravne okvire i decidne propise koji regulišu ovakvu materiju, kako nebi došlo do zloupotreba u budućnosti, jer je sigurna da policija u SAD neće stati na ovom presedanu. Vilijam Koen jedan od robotičara koji je činio tim tvoraca navedenog robota mišljenja je da je on bio deo tima koji je stvorio robota koji spašava ljudske živote, a ne obrnuto. I pitao se gde i kako će plicija znati da podvuče crvenu liniju korišćenja robota naoružanih ubojitim sredstvima. No, exempli causa, navedeni robot nije autnomni AI robot sa mogućnošću samostalnog odlučivanja i sticanja novih znanja, već gusenično vozilo sa robotskom ,,rukom‘‘ ili ,,hvatačem‘‘ na koji su pripadnici policije lepljivom trakom pričvrstili eksplizivnu napravu i robotom, a i detonatorom upravljao je pripadnik policije. Panični medijski narativ o ,,roboubicama‘‘ predstavlja ipak domen naučne fantastike, a ne relane pravne I tehnološke tematike. Ipak etičnost upotrebe robota najnovije generacije u ove svrhe ostaje otvoreno pitanje.

Sa druge strane Krivični zakonik Savezne Države Teksas pretrpeo je noveliranje 21.11.2023. godine i u njega je uneta izmena člana 2.33 ,,upotreba sile od strane robota’’  Robotska naprava može biti kontrolisana od strane obučenog policajca, ili biti autonomna zahvaljujući uprogramiranom softveru. Termin „Agencija za sprovođenje zakona“ označava različite oblike policijskih entiteta (rodova policije) u SAD koje su od strane Federalne ili Savezne države ovlašćeni zakonom da koriste službenike za održavanje reda i mira. Svaka policijska uprava za sprovođenje zakona koja koristi ili namerava da koristi dron (u definiciji drona sadržan je i treći subjekt – robot) u svrhu sprovođenja zakona mora: (1) usvojiti pravilnik u vezi sa upotrebom sile od strane policijske uprave korišćenjem robota, pre nego što policijska uprava prvi put koristi robota, i ažurirati pravilnik po potrebi; i to najkasnije do 1. januara svake parne godine, te dostaviti pravilnik Komisiji za sprovođenje zakona u Teksasu na način propisan od strane komisije.

PRAVO REPUBLIKE SRBIJE

Pravo Republike Srbije ne predvđa eksplicitno upotrebu robota radi lišavanja života osumnjičenog koji predstavlja znatnu ili izrazitu opasnost po bezbednost i život ljudi. No, pravni okvir postoji. Prvi izvor je Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) koji u članu 11 stav 1 tačka 11 sadrži sledeću odredbu ’’Ministarstvo u svrhu organizovanja poslova i stvaranja uslova za rad u Ministarstvu, saglasno delokrugu i nadležnostima: (…) 11) utvrđuje standarde za opremu za posebne namene i materijalno-tehnička sredstva, vrši nabavku i održavanje;’’

Sledeći izvor srpskog prava je Pravilnik o načinu obavljanja pojedinačnih policijskih poslova („Sl. glasnik RS“, br. 63/2018 i 72/2018) u članu 2 pravilnika stav 3 možemo pronaći sledeće Kriminalističko obaveštajne informacije su osnov za definisanje prioriteta, strateških i operativnih ciljeva u obavljanju policijskih poslova, kao i za donošenje odgovarajućih odluka o planiranim policijskim poslovima i akcijama, uz racionalno angažovanje ljudskih i materijalno-tehničkih resursa. Dalje član 27 i 28 ovog pravilnika daju mogućnost resornom Ministarstvu da odluči koja su to tehničko materijalna sredstva i preventivna tehničko materijalna sredstva nespecifikujući vrstu, rod, tip ili model. Širim tumačenjem člana 29 pravilnika možemo doći do zaključka da za potrebe čuvanja državne granice u slučaju manjka ljudskih resursa na tim poslovima može biti angažovan i tehnički resurs – robot. Rečju, ukoliko analiza rizika nadležnog organa ustanovi da je takav tehnički resurs isplativiji, efektivniji i efikasniji ne postoji procesna ustava da se taj resurs pribavi na način na koji se ostali tehnički resursi već pribavljaju. Podsetimo u srpskom pravu robot je stvar i to pokretna, i u pravnoj identifikaciji nema razlike između robota i jurišnog poluatuomatskog oružija koje poseduju i koriste određenje jedinice MUP-a Srbije. Treći pravni izbor bio bi Pravilnik o policijskim ovlašćenjima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2019 i 93/2022). Članom 46 imenovanog pravilnika uređuje se procedura kontradiverzionog pregleda. Stav jedan člana 46 dozvoljava upotrebu ,,posebnog tehničkog uređaja’’ bez specifikovanja njegove prirode. Robot koji vrši kontradiverzioni pregled u skladu sa stavom 2 člana 46 nav. Pravilnika delao bi u situacijama gde postoji rizik po pripadnike MUP-a u postupanju sa hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim opasnostima. Član 46 insistria da ovakvim posebnih tehničkim uređajem mora rukovati za to obučeno lice MUP-a iz te jedinice ili bilo koje druge jedinice MUP-a. Pravilnik ide i dalje i navodi da ukoliko jedinica nema za prednji primer obučenu osobu, može exempli gratia koristiti usluge profesora ili inžinjera robotike sa naših fakulteta i instituta. Član 48 Pravilnika ne specifikuje tehničko sredstvo za delaboraciju eksplozivnih sredstava. Međutim, u poglavlju III imenovanog Pravilnika ,,Upotreba sredstava prinude’’ nije predviđeno korišćenje kontrolisanih ili autonomnih robota, kao što je to učinjeno noveliranjem krivičnog zakonika Savezne države Teksas. Pored ovog pravilnika gde bi se izvršilo noveliranje poglavlja III, izmene i dopune pretrpeli bi i Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), te iznad navedeni zakon i podzakonska akta. Rečju, izmenom ZKP na obrazloženi predlog postupajućeg tužioca sud bi mogao odobriti upotrebu robota kako redovnog sredstva (naredbu izdaje sudija za prethodni postupak, a izvršavaju je policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija). No, vanredne i ekstremne okolnosti u kojima nije ni počelo tužilačko delanje, već je lice neposredno spremno ili je već otpočelo sa činjenjem krivičnog dela protiv života i tela, pripadniku MUP-a u smisllu Direktora policije, eventualno načelnika određenje policijske uprave bi trebalo Zakonom o policiji i gornjim podzakonskim aktima ostaviti mogućnost da se u ekstremnim situacijama dozvoli upotreba robota za lišavanje života osumnjičenog i to isključivo i samo u slučaju da se operativnim radom i poštovanjem svih proceduralnih normi po kojima dela recimo UKP, konstatuje da je izuzetan ili neminovan ekstremni rizik i neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi. Po već postojećem pozitivnopravnom okviru, nakon upoterbe robotskog ubojitog sredstva, nadležni organ bio bi dužan da sačini izveštaj o razlozima i opravdanosti upotrebe sredstava prinude tj. navedenog sredstva – robota, a shodno članu 101 Pravilnika o policijskim ovlašćenjima.

Zaključak:

Upotreba robota u jedinicama MUP-a kao tehničkog sredstva preventive, odvraćanja ili delanja u situacijama neposredne opasnosti po život ljudi može biti tema za eventualnu teoretsku analizu i neku novu Republičku Strategiju o razvoju Ai tehnologija za period od 2025-2030. godine. Za jednu teorijsku i isključivo apstraktnu analizu možemo upotrebiti i sledeći primer:

Vrednosti nabavke (trenutno dostupnih 2024. godina – april) humanoidnih robota koji se mogu programirati da u slučaju prisustva naoružanog eventualnog učinioca krivičnog dela, istog onesposobe ili u najgorem scenariju liše života iznose (neto trošak nabavke) od 40.000 do 143.000 dolara (radi izbegavanja naziva robota i dolaska do podataka o kompanijama koje ih proizvode za potrebe ovog članaka, navodimo samo da, jedinice tih kompanija, mogu primiti različite softvere, operativni su zahvaljujući naprednim ugrađenim baterijama i do 24h, teške su oko 90kg i mogu raspolagati težinama od 24kg, poseduju repliku ljudske šake u koju se može pozicionirati oružije, naravno misli se isključivo na softver koji bi sistemom javne nabavke pribavio MUP Srbije i to sredstava prinude sadržanih u članovima 77 – 100 iznad nav. pravilnika koja izdaje MUP u skladu sa podzakonskim aktima koji regulišu rad policije u Republici Srbiji) Kompleksnost softvera, njegova cena, obuka kadrova MUP Srbije, programiranje po jedinici, troškovi dopreme, tesitiranja, puštanja u rad i održavanja, mogu uvećati vrednost pojedinačne nabavke i do 1,5 miliona dolara (bruto vrednost). Idealan način nabavke bio bi sistem u kom bi ceo projekat nabavke bio servisiran iz EU predpristupnih fondova. Drugi način servisiranja ovakvog ulaganja bio bi, primera radi, iz kredita Svetske banke (podsetimo u martu 2023. godine Svetska banka je Srbiji odborila kredit u iznosu od 30 miliona dolara na osnovu Strategije za razvoj tržišta kapitala).

Ovakva ili srodna primena robota zaštitila bi u budućnosti živote civilnog stanovništva i pripadnka MUP-a u izuzetno retkim i ekstermnim situacijama gde postoji neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi.

Izvori:

·        Vendt protiv Host Int’l, Inc., 125 F.3d 806, 809 (9. Apelacioni sud 1997).

·         Vajt protiv Samsunga Elec. Am, Inc., 971 F.2d 1395 (9. Apelacioni sud 1992), sertifikovano, 508 U.S. 951 (1993).

·         Vendt protiv Host Int’l, Inc., 197 F.3d 1284 (9. Apelacioni sud 1999) (Kozinski, J., sentenca o odbijanju zahteva za ponovno saslušanje).

·         DGO 5.01 https://sfgov.org/policecommission/file/6974

·         Assembly Bill 481 https://www.californiacity-ca.gov/CC/images/Assembly_Bill_481_Document-Draft.pdf

. Izmene i dopune krivičnog zakonika Savezne države Teksas https://capitol.texas.gov/tlodocs/87R/billtext/html/HB01758E.htm

· Roboti u američkom pravu, Rajan Kalo, Pravni fakultet Univerziteta Vašington, 2017.

· Odgovornost za robote I: Pravni izazovi, – Zbirka radova, izdavač Kembridž Univerzitet, elektronsko izdanje, 25.11.2021.

·         Četvrti amandman Ustava SAD (https://constitution.congress.gov/constitution/amendment-4/)

·          Izveštaj SB OUN (UN S/2021/229) https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n21/037/72/pdf/n2103772.pdf?token=EbEzM8Q8uyYPatgwkl&fe=true

·         Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018)

·         Pravilnik o načinu obavljanja pojedinačnih policijskih poslova („Sl. glasnik RS“, br. 63/2018 i 72/2018)

·         Pravilnik o policijskim ovlašćenjima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2019 i 93/2022)

·         Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US)

. Reuters i Associated Press.

Управа као јавни сервис грађана

Uparvno pravo

Један од најважнијих пробоја у свету управе као јавног сервиса, данас, јесте драматична промена у начину на који се развијају јавне политике, креирају процеси, а програми имплементирају да служе потребама друштва. У новом веку дошло је до реформулације управљачког механизма друштва. Традиционално хијерархијско управљање уступа место растућој децентрализацији и политици интереса у којој управа, непрофитне организације и наравно грађани играју нове и одлучујуће улоге. Контрола уступа место интеракцији и учешћу неуправних ентитета.

Управа мора осигурати да се демократски процеси одржавају и да је на крају јавни интерес испуњен.

Упошљавање управе, перспективан и нови фокус ка управи као јавном сервису, пружа нам могућност да истражимо пуни домет политике избора, стратегије менаџмента, етичке одговорности и обавезе грађанству који су неопходни ефективној и одговорној јавној управи. То такође осветљава комплексност демократске управе и учешћа грађана. Речју, подсећамо да по дефиницији, демократија укључује различиту скупину људи, веровања, традиција, процеса и структура који ступају на сцену када се доносе одлуке, па и у свету управе.

            Говорићемо о јеном мешовитом, занимљивом административном систему САД, који је испробао све ,,од шрафа до спејсшатла“ у управноправном смислу. Но, како учити на бројним примерима из богате управне ризнице САД-а. Које параметре и примере преузети, које законе и прописе једноставно трансплантовати у наше управноправно ткиво, а које не. То не сме бити пуко преписивање и несхватање суштине америчког система, као што су учиниле земље Латионоамерике, усвајајући нешто њима страно. Њихов правни ,,организам“ већ деценијама грца и одбацује ,,страно ткиво“. То морамо на нашем примеру избећи. Узети оно најмодерније, најсвежије, а не пресликавати нешто што је специфично само за традицију Сједињених Држава или ЕУ.

            Имајући у виду, наравно, управу као јавни сервис, али и стратешки менаџмент који представља стуб јавног сектора.

УПРАВА КАО ЈАВНИ СЕРВИС У САД

Политичка дефиниција управе

Јавна управа не може да постоји ван свог политичког контекста. Тај контекст га и чини јавним – чини га другачијим од приватне или пословне управе.

Јавна управа је оно што упрва чини. Она је астроном који истражује најудаљеније кутке свемира, радник комуналног који решава проблем водовода у неком градском блоку. У САД запослени у управи чине ствари које се одражавају на свакодневне животе њихових суграђана. Јавна управа може бити индиректна и директна.Директна је када припадници управе обезбеђују услуге јавном сектору, као што су испорука поште или струје. Индиректна је  када влада плаћа приватне предузимаче да обезбеде добра и услуге за грађане. НАСА управља спејс шатлом, али спејсшатл је направљен од стране приватних корпорација. Обезбеђење и помоћно особље многих владиних и управних уставнова припадају приватним компанијама. Што исте не удаљава из круга припадника јавне управе Информатичко друштво позног двадесетог века довело је до ,,револуције растућих очекивања“   Људи у развијеним земљама, често одбијају да плате мало да би добили много услуга и сервиса које им управа нуди. То је зато што онај који има много –  има и много велики порез па на саму ту реч одмах изговара и “одбитак“[1] ако је то, наравно негде и на неки начин могуће и сл[2]. Понекад су и жеље грађана нереалне, а понекад једносавно занемарене.

Правна дефиниција управе

Због тога што је управа оно што држава чини, она је и створена и ограничена инструментом права. “У Сједињеним државама управа није везана законима и нормама, те правом у целини која се налази у писаним изворима или уџбеницима права законитост и легалност у њеним су основама.“

Јавна управа јесте право у акцији. Свака апликација општег права (у англоамеричком смислу) јесте неминовно акт упрве. Управа не може да постоји без својих правних основа. У САД, Устав из 1787. године како стоји у амандманима јесте “закон земље“. Сви правни прописи морају изврирати из њега, или у крајњем случају несмеју бити у колизији са истим. Закон који ствара неку агенцију или програм познат је као “закон који успоставља“ (enabling legislation).

Многе књиге су написане о имплементирању овог или оног програма надлежних, али само једну ствар држава може имплементирати а то је закон. Правне основе програма, или одређене агениције правила и прописи стално су под изазовом, у судовима, оних који им се противе или оних који их подржавају.

Можемо, али и морамо гледати у будућност и рећи да је управа сервис грађана и да ми њима говоримо шта желимо, те позивати се на одр. права која су регулисана законом, те под условом да имате правну и пословну способност[3] то јесте и биће будућност.

У модерном свету, пропис је нешто што вам помаже у свакодневном животу,[4] окружује нас, те поседује минорну ноту ограничења, да не би, случајно, дошло до анархичности у друштву.

Менаџерска дефиниција упрве

Менаџмент-слој представља људе одговорне за управљње организацијом и самим процесом – употребу бројиних ресурса (људских и других) неби ли се остварио одр. циљ. Топ менаџери доносе велике одлуке, одговорни су за свеукупни успех организације. У држави “топ менаџери“ су углавном политичке личности. Уско-стручни слој менаџера (школоване и усваршене у њиховој струци) треба тражити у широком спектру средње менаџерског слоја. То су људи који спровођење разних програма јавних надлежних органа схаватају као свој животни позив и озбиљан циљ, или изазов. Ту влада пирамидална структура. Јавна управа јесте и занимање. Било да су администратори менаџери или не они служе (у смислу пружања јавног сервиса) грађанима.

Постајање делом управе

Године 1996 У САД радило је више од 18 милиона цивилиних радника у федералним или локланим јавним структурама.[5]

Многи људи улазе у јавну службу зато што су идеалисти: верују у племените принципе и трагају за њима.  “Племество“ је овде реч која се тражи јер је племство имало одређене обавезе из области јавне службе.[6]

Чак су и деца пребогатих људи, као што су Кенедијеви или Рокфелерови, тежила да постану део јавне службе.

 Када је на својој инагуарацији председник Кенеди узвикнуо …..“већ се запитајете шта ви можете да учините за своју земљу“, милиони су одговорили започињући каријере у јавном сектору, многе те каријере омогућио је “Програм Великог друштва“, започет у време Џоносонове администрације.

Године 1992. избор Била Клинтона за председника донео је свежа очекивања и наду у буђење интересовања за каријеру у јавном сектру. У свом првом обраћању нацији Клинтон је рекао: “Имајте храброст да поново измислите Америку“. Клинтови напори били су усмерени и на смањивање бирократске машинерије, а републиканци крајем 20. и почетком 21. века делали су у најбољој менаџерској традицији.[7]

РЕФОРМА НАЦИОНАЛНЕ МАШИНЕРИЈЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАВЕ У САД

Браунлов Комитет

Класичан пример реформе државног система јесте реструктуирање егзекутивне гране, коју је препоручио Председников комитет за менаџмент у периоду од 1936-1937 године. После “Њу дил“ пројекта, те позитивног утицаја кејзенистичке школе раст друштва, довео је наравно и до раста управног или боље рећи бирократског апарата. Тај апарат нити је био економичан нити ефикасан.

Браунлоов Комитет поднео је председнику Рузвелту 1937. године извештај под препоруком да му је потребно стручно и способно особље које ће “бдити“ над њим и спроводинти његову политику. За нас је битно, да је комитет предложио целокупну реконструкцију егзекутиве укључујући и управни систем. На жалост закон који би дао легалитет тој акцији никада није усвојен од стране конгреса јер је предлог закона садржао начин да “председник спакује све три власти у своје руке“ конгрес то није допустио.

Председнк Рузвелт  је 1939. год. успео да “протури“ прерађени предлог закона и тиме добио дотана овлашћења да спроводи реформу, у тој реформи настају “Канцеларија председника републике“, “Биро за буџет“ (касније Канцеларија менаџмента и буџета) итд.

Хуверова Комисија

Прва Хуверова комисија (1947-1949) формално названа Комисија организације егзекутивне гране власти, којом је прецедавао бивши председник Херберт Хувер, била је задужена највише за смањивање броја владиних агенција створених током Другог светског рата. Али она свој посао није испунила. Уместо тога, комисија је установила да неред у управној машинерији чини егзекутиву да функционише са сукобом интереса унутар себе саме и фокусирала се на ојачавање егзекутиве пружајући могућност реорганизације владиних, управних агенција тиме желећи да допринесе сврси сваког департмана понаособ. Уместо да позове на смањење владиних агенција комисија се залагала за повећање менаџерског капацитета истих[8].  Прва комисија доживела је успех с обзиром да је већина њених предлога (196 од 273) усвојена.

Друга Хуверова комисија (1953-1955) којом је он такође председавао јесте јединствени пример у америчкој управној историји да једна комисија добије овлашћење да по други пут настави са реформом. Но, овом приликом комисија је видела пут реформе у масовној приватизацији федералних корпорација и других организација, под изговором да је федерална власт одавно ,,напустила своје оквире“. С обзиром да педесетих година у Конгресу није било живе душе која би допустила да федералне интересе процењују власници приватног капитала, предлог друге комисије лежао је у прашини до Регановог мандата.

Поновни изум управе

Књига из 1992. године аутора Дејвида Озборна и Теда Геблера  говори да је потребна прогресивна реформа и доминација менаџерског приступа управи. Поновни изум јесте суштина прогресивног покрета, јер захтева константана и непрестана побољшања. Даље се инсистира на организацији управе која је пресликани систем менаџерства који постоји у приватним корпорацијама. Прогресивни покрет, по нама,  жели да створи нову генерацију управе, вероватно неки пост-менаџерски информатички систем – хладан, можда и безличан, али беспрекорно ефикасан и економичан.

Треба, такође схватити да је потреба за реформом уопште, настала због недостатка новчаних средстава, који су уследили након ,,Пореске побуне“ и Регановог мандата.[9]

Извештај потпредседника Ала Гора

Председник САД Бил Клинтон је представио нацији, преко свог потпредседника (1993 године) шестомесечну студију о реформи управе. Укратко радило се наравно о истицању потребе за ефикасношћу и економичношћу што и није баш било свеже и ново, те поновно спомињање бирократије и разглабање у недоглед. Но, поред тога, извештај који носи пуни назив ,,Преглед Националних резултата“, поседовао је 258 препорука разним агенцијама (јавним), те препорука сваком од департмана понаособ, као и канцеларијама егзекутиве. Извештај је садржао нацрте нових федералних програма, исправке постојећих, планове за редефинисање односа између федералне владе и влада савезних држава и локалних власти, те хармонизацију односа између легислативе и егзекутиве. Без обзира на бројне песимистичке и циничне коментаре, пројекат је тежио исправном циљу искрено и коректно. Програм који је израстао из Горовог извештаја, под називом ,,Национално партнерство за поновни изум управе“, постигао је знатне резултате. До 1998. забележена је уштеда у федералном буџету у износу од 137 милијарди долара, те гашење 351.000 непотребних функција у управном систему, те стварање лабораторија у оквиру јавних агенција које су биле искључиво задужене да пронађу нове начине за иновацију истих и осмишљавање нових пројеката. Кључна реч јесте партнерство- између свих јавних институција, што би водило ка бољем сервису грађана и бољем и пријатнијем радном месту за запослене у управи.

СТРАТЕШКИ МЕНАЏМЕНТ:

 Стратешки менаџмент је модеран приступ, који се користи у пословном свету и јавној упави. То је стални одабир политка, развоја способности, интерпретација околине од стране менаџера ради фокусирања организационих напора ка остваривању тренутних циљева. Сваки стратешки менаџмент има есенцијално сличне напоре  приликом приступања планирања будућности организације. Елементи стратешког менаџмента: 1.Циљеви; 2.Планирање хоризонта; 3.Могућности и 4.Окружење

1. Циљеви представљју основу размишљања менаџмента, не можете замислити неки стратешки менаџмент без мноштва циљева.

Постоје све већи покушаји промене у заједницама које користе јавни сервис. Јавни сервиси се, морају непрестано мењати и иновирати, престаје управљање и почиње служба.

Свака стратегији може почети питањима:

– Шта ми радимо? / Бавимо се бригом о деци.

– Шта ми желимо да постигнемо? /Намеравамо да створимо вртиће који ће примити сву децу у округу до 2010 године.

Нацрт мора бити:

А. Стриктан, ограничен на сферу утицаја организације, институцје итд.

Б. Дирекциони, са специфичним будућим одредбама које се имају испунити.

В. Временски ограничен, тј. до ког временског периода с циљ мора испунити.

Г. Мерљив, тако да оствареност циља може бити успешно измерена.

2.Планирање хоризонта: Представља вољу за обликовањем будућности, уместо прилагођавања надолазећим потребама или проблемима. Свако “планирање хоризонта“ представља временску границу, организационог планирања изван које се будућност сматра несигурном или небитном, да би се на њу расипало време и ресурси. Јавно финансирање, узевши у обзир све околности (у САД) води ка краћем планирању и размишљању. Но, поједине области друштвеног живота захтевају дугорочно плаирање. Такве су например и јавне установе попут водовода (државног) електро-привреде, саобраћајне структуре итд.

Дугорочно планирање је више карактеристично за владу него за управу, из простог разлога што за неке дугорочне циљеве, на државном нивоу мора да постоји национална стратегија.[10].

3.Могућности: Стратешки менаџмент представља склапање и усаглашавање стратегије, могућности и окружења. Стратегија зависи од окружења. Ако је окружење мирно и стабилно могућности су широке. Али чим окружење постане несигурно могућности се доводе у питање. Када постоји неслагање између могућности и околине менаџмент ступа на сцену.

Суштина јесте у томе да се управа увек мора освртати на своје ресурсе и наравно квалификовану радну снагу. Ако одређени програм не може бити испуњен са датим ресурсима и радном снагом, мора се одабрати други програм који је могуће испунити или преправити постојећи.

4.Окружење: Увек када нови програм захтева повлачење већих новчаних средстава, често под називом ,,инфраструктурални развој“, неопходно је критички проценити основаност и ваљаност таквог пројекта и евентуално његову штетност по околину. Кога то највише треба да интересује? Наравно одговор је грађане.[11]

САВРЕМЕНИ СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ

Иако се сви менаџери у свом свакодневном раду суочавају са различитим изазовима постоји и одређени број сличних изазова са којима се суочавају менаџери јавног сектора. То су следећих шест изазова: изазов мандата, изазов ефикасности, изазов конкуренције, изазов граница, изазов сервиса и изазов јавног интереса.

Изазов мандата

Поставља се питање, зашто у одређеној области постоји државни а не приватни менаџмент, те тиме контрола и капитал истих.

Дакле менаџер суочен са питањем: ,,Зашто је твоја организација у јавном сектору?“ треба да буде спреман да сагледа следећа питања пре формулисања одговора:

1. Да ли је организација природни монополиста? На пример снабдевање линија са високим напоном, пруге, постројења или путеви могу бити у рукама природних монополиста, где би било неефикасно дуплирати, те имати лепезу поменутих ентитета.
2. Да ли је одбрана стратешких интереса критична? Може постојати могућност потребе одржавања активности у некој ,,осетљивој“ области, која је резервисана за један ентитет са стратешким (војним) интересима и циљевима.
3. Да ли организација служи у специјалне сврхе заједнице или развоја.
4. Да ли је организација део апарата који ствара прописе (норме)? Једноставно, валидне организације пореде, скицирају и руководе законима и прописима под којима приватне корпорације послују. Или како би то рекли у старом Риму: “Nemo plus iudex in causa sua“.
5. Да ли  организација углавном производи јавна добра – добра која користе широки кругови друштва, једноставно добра из чијег уживања их нико не може искључити. (поготово не власници приватног капитала)
6. Да ли је одр. тело део централне административне машинерије државе? Одређени бирои-нпр. они који се баве буџетом или централном управом-нису погодни кандидати за приватизацију.

Приликом одговора на почетно питање менаџери јавног сектора, морају узети у обзир још и саму суштину постојања њихове организације, те настојати да делају не због опстанака организације и свог положаја већ ради општег добра.

Изазов ефикасности

Да ли је организација ефикасна по индустријским стандардима? Ово питање не важи само за приватни већ и за јавни менаџмент. У САД руководиоци и саме организације не могу функционисати ако не дају одређене задовољавајуће резултате. Сваки јавни менаџер у САД жели да што више допринесе функционисању његове организације без обзира на разлоге из којих то чини. Суштина процене ефикасности јесте упоређивање. Одабир области у којима ће се обавити упоређивање захтева сарадњу различитих такмичарски настројених организација. Упоређивање може бити, интерно, екстерно и сл.

Било који начин да се изабере, упоређивање не сме бити изведено у изолацији. Мора бити повезано са стратешким плановима организације и напорима за побољшање и унапређивање из разлога што сваки неуспех у изведби мора бити обређен, ,,нападнут“ и побољшан. Једна од многих Савезних држава у којима овај систем упоређивања успешно функционише јесте и држава Орегон, где се ,,Пројекат упоређивања у држави Орегон“ налази под руководством гувернера и његове администрације. А рад и резултати пројекта доступни су на сајту гувернерове канцеларије. Постоји могућност упоређивања приватних и државних организација и других ентитета те савета и упутстава како то може бити погодно решење за повећање ефикасности, негде се иде чак и до интернационалног упоређивања.

Изазов конкуренције

Концепт система такмичења све више се шири и налази своје место и у управи као јавном сервису. Један од најбољих примера за то у САД јесте поштански систем. Типично за велике јавне системе пошта је имала легалан монопол. Њихов монопол је био и практичан, једино су ,,они“ имали разгранату мрежу дистрибутивних сервиса и заједно са Универзал Поштанском унијом[12] интернационалну дистрибуциону мрежу на коју се дало ослонити (успешно и квалитетно). Ови практични монополи у новом веку ,,гурнути су у страну“. Приватне компаније за дистрибуцију сличних сервиса и услуга, рецимо курирских, поседују одличне потенцијале и средства, те људство за пружање услуга како на федералном тако и на интернационалном нивоу. Једна од њих је ,,Федерал експрес” (приватна компанија) или рецимо “DHL”, чији је мото да може испоручити било шта, било кад, било где и било коме широм планете. Но, да би се носили са оваквом конкуренцијом управни јавни сервиси, конкретно поштански (државни) систем САД-а морали су да прошире радне часове, прилагоде шеме и обрасце рада, и морали су да посвете дужну пажњу стратешком менаџерском планирању и делању. Дакле циљеви су им постали не само стратешки већ и егзистенционални –како преживети, како делити тржиште с обзиром на до јучерашњи апсолутни монопол, те константно проналажење и “само-изумљавање“, упорно, јер је приватна конкуренција још упорнија и одлучнија, но на сваку акцију приватних сервиса треба да стигне одговарајућа реакција јавних итд.

Изазов граница

Службе јавног сервиса агенције, бирои створени су од стране владе[13]– федералне, савезних држава или локалних органа. Све административне агенције дефинисане су и својим границама. У САД чак и њихови називи говоре о простирању граница њихове надлежности и делања, тако рецимо имамо ,,Друмску патролу Калифорније“, ,,Лучке власти Њујорка и Њу Џерзија“’, итд. Данас, јавне агенције, више него икад, преиспитују своје границе.  Федералне агенције делају у иностранству, државне у другим савезним државама, а локална тела у суседству. Постоји много разлога за то. Рецимо технолошка стручност не зна за границе. Даље, смањење трошкова транспорта, и лака доступности захваљујући модерном саобраћају и транспорту дозвољава да сервис буде одаслат у далеке области. И наравно ту имамо и феномен све веће конкуренције за пружање сервиса грађанима (у САД) јавни сервиси којима је одузет монопол у једној области желе учешће у другој и сл.

Изазов сервиса

Одређивање смера управе ка оријентацији и избору грађана, сагледавању грађана као ,,муштерија“, које заслужују да буду услужене, представља револуционарну промену у јавном сектору последњих година. Занимљив пример нам долази из Велике Британије. У Уједињеном Краљевству постоји ,,Грађанска Повеља“ којом се истиче висина стандарда услуга грађанима које они могу да очекују са правом од сваке јавне агенције. Грађанска повеља представља скуп принципа грађанских сервиса, на тему свих јавних вредности: школа, болница, градских већница, полицијских снага,  железница итд. Занимљиво је да грађанска повеља садржи и попис приватних агенција које пружају следеће услуге: гасовод, електрицитет, водо-снабдевање и сл. И наравно, најважније, треба напоменути да се сваке године штампа извештај који приказује досегнуте стандарде, степен прихваћености и спроведености одр. принципа итд. Постоји чак и практична верзија ове повеље која је доступна у свим јавним сервисима, на интернету и чак на Лондонском аеродрому Хитроу. Степен доступности заиста је завидан.  Закључујемо да се онај јавни менаџер, који не може да усвоји стратегију која ће резултирати већем нивоу задовољености грађана, суочава са врло реалном ситуацијом у којој ће он бити замењен или другом особом или организацијом која је спремна да потребе грађана стави на прво место.  

Изазов јавног интереса

Да ли одређена организација јасно служи јавном интересу? Посвећивање и узимање за животни позив служење грађанима увек је био снажан мотиватор оних који ступају у јавну службу и постају део јавног сервиса. Данас, у стварном времену већина јавних служби поседује мешавину интереса и циљева. Наравно да је интерес служити грађанима, али уз њега паралелно може постојати комерцијални или неки други интерес. У неким случајевима управни сервис послује стриктно у границама прописаних законом те је његов интерес дефинисан законски. Корисна техника у задовољавању јавног интереса и служењу грађана јесте и стварање јасне листе ,,облигација сервиса заједнице“ – то наравно мора бити јавни сервис који је створила непрофитна агенција, на некомерцијалним основама јер њихов једини циљ јесте служење неком јавном интересу.  Стварање такве листе захтева спознају трошкова и могућих добити (нематеријалних) сваке појединачне услуге јавног сервиса и њихово поређење са степеном важности неколико важних сврха.

Прво, морају се спутати и угасити они сервиси који више нису потребни, те који не могу постојати чак ни из разлога дубоког, поштовања, традиције – то је једноставно сурова реалност.[14] Друго, процес спецификације омогућава легислативи да одлучи којим ће сервисима и даље пружати законске основе, а којима не. Треће, процес омогућава појединцима и интересним групама да буду стално свесни и повезани са производима и службама које постоје ту само и само ради њих.

            Како јавни менаџер треба стратешки да размишља о облигацијама јавног интереса, такав менаџер ће стално тражити начине да осигура да је јавни интерес који је упитању, у ствари извор стратешке подршке, а не његова рањивост.

Одговорност управе

Наравно и у најдемократскјим државама назиремо проблем одговорне управе. Јасно је да јавни званичник игра виталну улогу како у иницирању тако и у извршењу јавне политике, због свог техничког знања и слободе одлучивања која долази са повећаном улогом управне активности.  Главна брига сводила се на то да ли окружење тј. одређена друштвена заједница може да издржи притисак управе и контролу коју поседује чак и данашња управни систем. Лорд Бевериџ[15] једном приликом је рекао ,,демократија, ако зна свој посао, неће имати потребе да се плаши бирократије“, вероватно напомињући да демократија која је стабилна и која заиста функционише, може врло лако да се обрачуна са ,,изазовима проблематичне“ бирократије. Лорд Бевериџ је такође истакао да друштво тј. грађани морају предузети кораке да би демократија знала свој посао, тиме је показао да демократија у одређеној држави и демократичност управе не зависе ни од чега апстрактног, те да су то некакви узвишени идеали и ентитети који су нешто надљудско. Напротив  он је сматрао да су врло опипљиви, стварни и овоземаљски, те да од грађана и зависи каква ће им бити и држава и управа.

У либерално демократском смислу, управа у савезним државама (САД-а) брине и пружа средства гаранције о индивидуалној и заједничкој слободи грађана, управа у САД одавно више није инструмент који је неопходан да би се ,,зауздала“ већина, те спроводила само власт идт.

Речју, управа треба да одговора само грађанима.

***

Поменули би смо и књигу брачног пара Денхард, правника теоретичара из САД, под називом: “Служење а не управљање“, која је прави бисер у америчкој управно-правној ризници. У књизи налазимо, мотив поновног проналажења, преобликовање управе , кроз следеће три парадигме: 1) Јавна управа (стара и нова)

2) Јавни менаџмет (тј. нови – јавни менаџмент) 3)право на учествовање грађана у јавној управи.

У књизи се говори и о новој интерпретацији управе која ће од ,,сада“ служити грађанима уз достојанство, припадност држави, и понос јавног сервиса са темељима у законским нормама које гарантују апсолутну правну сигурност, те функционисање сервиса. Намера аутора јесте да инсталирају нову мисију демократије која ће бити некаква нова демократија која ће потопити све визије јавног сервиса као копије сервиса за муштерије у нпр. некој компанији. Не, напротив јавни сервис је по ауторима нова демократија, продубљена усавршена, спуштена са апстрактних  висина, трибина, конвенција, конгреса и конференција и билборда у општине, месне области, улице и живот просечног грађанина који плаћа порез, привређује и жели свој социјални и друштвени мир.  Још 1887. Вудроу Вилсон је рекао: ,,Управа не би требала да буде као бизнис: већ треба да буде као демократија“ Те стога стварање тог јавног сервиса у ствари представља демократизацију управе, а не њено претварање у менаџмент –  сервис у буквалном смислу.

Питање је да ли ће се продуктивност и профит ставити испред интереса просечног грађанина. Даље, ако се и спроведе јавни сервис, како ће се извршити мерење или процена исплативости трансформације управе.

Аутори књиге скептични су у томе да човек од управе може у исто време бити економичан и демократичан, те служити грађанима. Но време ће показати.

У време када су изглед и појава битнији од истине, морамо кренути у трагање за душом јавне управе. Ова и сличне књиге потребне су и у Србији као смерница, путоказ ка хоризонту.

УПРАВА КАО БУДУЋИ ЈАВНИ СЕРВИС У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Професор доктор Стеван Лилић у једном од својих бројних радова на тему управе социјалног (“сервисног“) карактера[16], сматра да: ,,Искуства и достигнућа развијених земаља недвосмислено указују да се савременим управним системом не може сматрати модел управе који је конципиран као апарат власти, нити да се савремени управни систем може пројектовати као нормативно правни модел ауторитативних административних структура и процедура. Истовремено, искуства земаља суочених са развојним тешкоћама такође недвосмислено указују да су ауторитативни административни модели исцрпели своје организационе функционалне, технолошке и финансијске могућности, чиме постају практично неупотребљиви за савремене потребе.“ Сложили би смо се са професором Лилићем да у  развијенијим земљама (нарочито у земљама ЕУ и САД-у) модели управе произилазе из концепције социјалне функције управе и њене делатности.

Наиме, закључујемо, да социјализација управног апарата, те захуктале машинерије у служби државне власти, представља подухват за нас тежак, можда и далек, али не и неостварив.

            Подвлачимо, савремени управни системи не могу се свести на скуп норми, на просте законе и прописе. Који регулише управу поготово не на скуп норми који регулише државну управу. Ово из разлога што су управни системи ,,сложени динамични друштвени системи друштвене регулације“. Управне системе поред правног карактеришу бројни функционални, организациони, технолошки, психолошки, етички и други елементи.

Управа мора постати ,,услужно оријентисана јавна управа“ (service oriented public administration)

Устав Републике Србије (у даљем тексту Устав) поседује основ, за претварање управе у јавни сервис. Наравно ради се о ширем тумачењу одређених чланова, но за то устав и служи из њега право и извире. То извирање (а везано за управу) можемо наћи у члану 1:“(…) заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије(…)“. Даље идемо и до члана 2. став. 2: ,,Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободне воље грађана.“ Дакле грађани се питају да ли нешто желе или не, итд. У члану 53 Устава стоји (…) ,,Грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима (…)“. Дакле имамо однос грађанин-власт, не само власт-грађанин. Поменућемо још и члан 137. став 1.: ,,У интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права или обавеза грађана и задовољавања њихових потреба (…)“. Члан 137. делује нам како ,,појачање“ члану 53. Устава. Но, одређену забринутост може изазвати одредба коју можемо пронаћи у члану 138 став 3 Устава, која гласи  Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.

Треба нагласити да претварање управе у јавни сервис у Републици Србији поседује свој правни основ и у Закону о државној управи:  и то члану 9: Органи државне управе дужни су да странкама омогуће брзо и делотворно остваривање њихових права и правних интереса, те одредба члана 10 Кад решавају у управном поступку и предузимају управне радње, органи државне управе дужни су да користе она средства која су за странку најповољнија ако се и њима постижу сврха и циљ закона. Органи државне управе дужни су да поштују личност и достојанство странака. те наравно члана 11 истог закона.[17]

За разлику од неких законских одредби у Сједињеним Државама, наше агенције и организације немају пуну самосталност већ своје планирање, развој и делање усмеравају према политици владе, а не према конкретним потребама грађана.[18]

Но, вероватно ослушкујући примере из ЕУ и САД у члану 33, наведеног закона стоји: ,,Посебна организација образује се за стручне послове чија природа захтева већу самосталност“, наглашене речи су кључне, те као да су трансплантиране[19] из легислатуре САД-а. Похвално упућујемо и на чланове 76-82. истог закона који говоре о јавности рада управе и њеним односима са грађанима.[20]

На крају бисмо поменули, као можда најбитнију ,,одскочну даску“ ка систему јавног сервиса – ,,Стратегију реформе државне управе у Републици Србији“. То је документ, који заиста обећава. У њему се виде неке будуће смернице кретања управе. Рецимо: ,,Прелазак са индустријског на ИТ друштво прелазак националне ек. на светску ек., прелазак краткорочног на дугорочно планирање, те децентрализација итд“.[21] У документу се наводи, као што сматрају многи амерички стручњаци за управно право, да је реформа управе живи процес и да не престаје уласком у ЕУ, јер свесни смо да и овог тренутка у САД и другим развијеним земљама реформе управе трају. Оно што посебно истичемо из овог документа су следећи изводи: “(…) схаватање државне управе као сервиса грађана, а не као моћног оруђа власти; (…) деконцентрација државне управе на централном нивоу; (…) фискална консолидација (…)“. За последњи елемент сматрамо да је иновативан у потпуности и да представља прави корак напред (претходна два су већ стандард у развијеном свету, али за нас дакако битни) Документ даље садржи и преко потребне принципе реформе. То су принципи: децентрализације, деполитизације, професионализације и модернизације. Сматрамо да је за модел децентрализације најбоље изабрати комбиновани модел децентрализације, праћен и одговарајућим дефинисањем извора средстава из којих ће се локална самоуправа финансирати. 

Потребна је примена стратешког менаџмента у јавној управи, тј. управи као јавном сервису, на принципима конкуренције, ефикасности и рационалности.       

            Дакле, у Србији постоји правна основа за претварање управе у јавни сервис. С тога потребна је надоградња тих правних основа, рецимо амандманима на устав, те изменама и допунама релевантних закона. А оно што је најбитније јесте стварање агенција и управа  које ће заједно, те смернице, норме и прописе претварати у конкретне акције. Оне морају ослушкивати пулс друштва и следити вољу грађана, као јединог носиоца суверенитета у држави.

Абстракт

Под ударом таласа приватизација и пословних-модела управе, расправа се надвила над примарном одговорношћу менаџера у јавној управи.  Има оних који виде управу као ентитет који нуди лепезу различитих сервиса и услуга својим грађанима, по најнижим ценама или бесплатно. Други верују да јавни менаџмент има одговорности које надилазе горе наведене сервисе и услуге, те да у послове и дужности управе спадају и очување јавних вредности као што су једнакост или својеврстан Vox populi.

Нови јавни менаџмент.

Делање управе мора бити приближено делању пословних менаџера у великим корпорацијама. Приступ се фокусира на резултатима и представља конкуренцију унутар и изван управе. Треба подвући да се дебата базира на скором и свежем емпиријском истраживању.

Нови Јавни сервис.

Јесте реакција која следи васпостављањем новог јавног менаџмената. Фокусира се на мисију управљања и на то како одредити колективни јавни интерес. Аутоматско реаговање на потребе грађана и пружање тог ,,јавног сервиса“ треба да дођу испред исплативости и квота ефикасности.

Социјални капитал и грађанско окружење. м

урпа, изабраних пТеорија социјалног капитала признаје важност норми и мрежа у одређивању социјалних, политичких и економских односа. Могла би да постоји позитивна синергија између грађанског учествовања и ефикасности управе. То је одговор на питање зашто они што планирају нову управу, посвећују толику пажњу учествовању грађана.

Повећан степен демократске контроле власти и управе у опште промениће однос грађана ка њима несхватајући их (припаднике управе) више  као ,,просту полугу“ већ власт која штити највише принципе социјалдруштвеног и економског поретка. Промене у Сједињеним државама, поготово после другог светског рата доводе до попуштања старих традиционалних доктрина и устава које су држале старе идеје и начине. За Америчко друштво, нови свет се већ отворио, где је  утицај јавног мњења недодирљив, те игра важну улогу у креирању политике јавне управе.

Управни систем републике Србије узоре би могао пронаћи у САД, али дакако и у ЕУ чијем чланству и тежи. Учење из грешака два наведена ентитета, довео би до убирања здравих ,,правних“ плодова.

ЛИТЕРАТУРА

• Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021)

• Закон о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018 – др. закон)

• Закон о министарствима („Сл. гласник РС“, бр. 128/2020, 116/2022 и 92/2023 – др. закон)

• Стратегија реформе јавне управе у републици Србији за период од 2021. до 2030. године

• Управа у парламентарном систему поделе власти и устав Србије, Проф. др. Стеван Лилић, Архив, 1/1992.

• Legal Transplants: An Approach to Comparative Literature, Professor  W. Alan J. Watson, University of Georgia 1993.

• Principles of American state administration, John M. Mathews, Annals of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 71, 1917.

• Processes of public administration and new public service, Jennet V. & Robert B. Denhardt, Arizona state university, 2006. 

• Public Administration, John M. Pfiffner, the American Political Science Review, Vol. 35, No. 4. 1941.

• Textbook on administrative law, Peter Leyland & Terry Woods 2002. Oxford.

• The Nature and Destiny of Man Reinhold Niebuhr, (New York: Charles Seribner`s Sons) II, 266.

• The new public service, serving not steering, Jennet V. & Robert B. Denhardt,  2002.

• The new sense of management, Simon Herbert, Johnson Graduate School of Management, Cornell University, 1977.

---

[1] Чувена институција пореског система САД-а тзв: “Tex reduction” (прим. аут.)

[2] Типичан пример јесте и прича сенатора Јужне Каролине Ернеста Холингса, која говори о ветарану из Северно Корејске акције који је ишао на GI Bill колеџ: који је купио кућу уз помоћ “Федералне агенције за давање зајмова на изградњу домова“, започео бизнис уз помоћ федералне агенције која даје кредите малим предузетницима и предузећима, добио је енергију за свој посао од “Управних власти Тенеси долине“, специјалну пречишћену воду од “Агенције за заштинту околине“. Његови родитељи добли су фарму захваљујући социјалној служби, енергију и несметано снадбевање омогућила им је “Сеоска управа за електирфикацију“, а земљиште им је тестирао “Национални институт агрикултуре“. Деца су му завршила колеџ уз помоћ зајма за студенте. Возио је возило које је добио уз помоћ такође посебних извора и донација (јавних) и поседовао је брод, али такође уз помоћ посебних програма, добио је смањење пореза и накнаду штете, када му је пловило уништено услед некакве несереће. Након  свега тога, једног дана сео је и написао, горе наведеном гувернеру, бесно писмо у којем каже: “Скините ми управу са врата“!; “Доста ми је да плаћам порезе из којих се финансирају тамо неки пројекти управе који служе за потребе незахвалних грађана“!

[3] У различитим правним системима доба ,,досезања“ пуне пословне способности варира.

[4] Рецимо у САД када ујутру одете у Мекдоналдов ресторан, на хамбургер или салату. Напшутате своју кућу или стан, који су саграђени на основу локалног грађевинског кода – пропис. Улазите у кола, која садрже многе безбедоносне спецификације произвођача и федералних власти – пропис. Стајете на црвеном светлу – пропис. Када се коначно у Мекдоналдсу, наилазите на налепницу локалне инспекције за храну и здравствене асоцијације, да објекат задовољава све критеријуме – пропис, налазите на натпис да је локлана општина дала сагласност за подизање објекта – пропис.

[5] Већина себе негледа као припаднике управе, не, они себе гледају као припаднике полиције, социјалне раднике, шумске ренџере,речју они и сви други требају да схвате да припадати управном систему, представља позив и занимање.

[6] Рецимо у Енглеској су барони имали огромну управну власт, а треба подсетити да су барони изнудили од Џона без земље чувени акт Magna carta libertatum и то још у тринаестом веку.

[7] Мањи јавни сектор захтевао је мање директних послова у упрви и више индиректних.  То би отприлике овако изгледало: мање државних чувара затвора, али више приватних чувара затвора, мање учитеља у јавним школама, али више учитеља у приватним школама.

[8] Јачање председниковие канцеларије, бироа за буџет, стварање звања ‘секратар особља’ итд.

[9] Пореска револуција натерала је чак 38 савезних држава да смање порезе, а председник Реган је уштеду, те смањивање дефицита, видео у смањивању пореза, а не у повећању организација и програма за опште добро друштва.

Сматрало се крајем осамдесетих и почетком деведесетих да смањење рекордног дефицита и успон САД-а зависе од реформе целокупног система, али највише управног.

[10] Национална стратегија за електрификацију, ако се добро води може довести до ,,убеђивања“ грађана на рационално коришћење електричне енергије, чији извори нису неисцрпни.

[11] Ако се, примера ради, исувише новца потроши на систем допремања воде, а мање или нимало на нови систем филтера град ће имати нечисту или воду слабог квалитета итд.

[12] Universal Postal Union – Орган УН-а

[13] У најширем смислу те речи.

[14] За време мандата Била Клинтона федералне власти угасиле су државну фирму за производњу козијих крзна, створену у време Корејског рата педесетих година, која је до 1993 одржавла и производила одр. количину наведених производа у војне сврхе. Још тада је било познато да поједини синтетички материјали могу заменити козије крзно, ефикасније и економичније и то у потпуности.

[15] Лорд Вилијам Хенри Бевериџ, (5.3.1879 – 16.3.1963) био је британски економиста и либерални политичар. Прогресиван друштвени реформатор. Имао је централну улогу у дизајнирању Британије као ,,државе благостања“. Његов извештај из 1942. године под називом Социјално осигурање и повезане услуге“ (познат  као Бевериџов извештај) послужио је као основа за политички и социо-економски курс који је изабрала нова лабуристичка влада 1945. године

[16] Управа у парламентарном систему поделе власти и устав Србије, Проф. др. Стеван Лилић, Архив, 1/1992, стр 159-172.

[17] в. Закон о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018 – др. закон)

[18] в. чл. 20. Закон о државној управи

[19] в. Legal Transplants: An Approach to Comparative Literature, Professor W. Alan J. Watson, University of Georgia 1993.

[20] Занимљив је и члан 89. истог закона који говори о повећању степена квалификованости запосленх у можда  неком будућем јавном сервису.

[21] в. Стратегија реформе јавне управе у републици Србији за период од 2021. до 2030. године

(„Сл. гласник РС“, бр. 42/2021 и 9/2022)

Cyber-terrorism prevention – Serbia

Cyber terrorism prevention is real issue in this fast development or better say exploding of informatics and communicating technologies in 21st century that gives us right to call modern societies an informatics one.  Although they are not on the same level of progress, these societies are showing dependent on informatics technologies, such as internet or internal computer network. Every day more and more crucial infrastructural systems are run by high tech wonders of modern world. But they are not absolutely secured as sophisticated as they may look at first.  Development of internet as global network that provides free access to numberless information converted it into a global cyberspace dominion.

Unfortunately, this global dominion has some negative side effects, because it opens the door to cybercrime, and of course cyber terrorism. Preventing cyber terrorism is not an easy job. CTs possess most sophisticated hacking software and high IT skills, the question is could national security agencies and other prevention organizations be up to them. The answer is yes. You see, if one nation is capable to wage cyber war, by putting enormous amount of money, human recourses, high tech equipment etc. in it, then it can deal with some organized terrorist groups or individual, but it is more likely to be a group if they are to fulfill same damageable full-scale cyber-attack or information stilling or data corruption.

Global reaction is needed, because one nation cannot fight any type of terrorism by itself. As we are to fight global war on regular terrorists in real time, we should do so in cyberspace as well.

Maybe Serbia is not a terrorist target bout in real terms or in cyber space, but that doesn’t mean that we could not become interested in terrorism prevention. Joining the cyber terrorism prevention efforts could be even more profitable for our country, cause than we can expect technological and material help from our western partners. US made promises to provide free equipment and material help if Serbia joins international war against terrorism, by showing that we are interested in cyber terrorism prevention we can attract even more recourses and help founds from abroad. That should be course we should take combined with a little political wisdom and diplomatic skills all together.

And now, let as se how cyber terrorism could be prevented in Serbia, or at least how to minimize risks of cyber terrorism and how to conduct counter strike. It could be prevented by:

·         Legislation,

·         Police and security agencies,

·         Judicial system,

·         High technological measures,

·         Most importantly –international cooperation.

I.                     Legislation

1. International cooperation

Fighting against cyber terrorism and it`s prevention and eradication demands joint effort on international level. International character of this type of cybercrime makes domestic legislative efforts, both material and procedural law insufficient. Danger of cyber terrorism cannot be restricted only on one state or even region (e.g. EU) and therefore requires wider legislative approach trough harmonization of domestic legislative systems and constitution of efficient cooperation on global scale. Grounds for fighting cyber terrorism are found in some researches and drafts made by UN, OESC, and EU Council. Some results were achieved only by adoption of Convention on cyber-crime (signed by Canada, Japan, the United States, and South Africa on 23 November 2001, in Budapest). EU has a regulation of its own. The European Commission and the High Representative of the Union for Foreign Affairs and Security Policy presented a new EU Cybersecurity Strategy at the end of 2020. The Strategy covers the security of essential services such as hospitals, energy grids and railways. It also covers the security of the ever-increasing number of connected objects in our homes, offices and factories. The Strategy focuses on building collective capabilities to respond to major cyberattacks and working with partners around the world to ensure international security and stability in cyberspace. It outlines how a Joint Cyber Unit can ensure the most effective response to cyber threats using the collective resources and expertise available to the EU and Member States. The most important EU regulation on cyber-crime prevention is Directive on measures for a high common level of cybersecurity across the Union (NIS2 Directive) Cybersecurity threats are almost always cross-border, and a cyberattack on the critical facilities of one country can affect the EU as a whole. EU countries need to have strong government bodies that supervise cybersecurity in their country and that work together with their counterparts in other Member States by sharing information. This is particularly important for sectors that are critical for our societies. The Directive on security of network and information systems (NIS Directive), which all countries have now implemented, ensures the creation and cooperation of such government bodies. This Directive was reviewed at the end of 2020. As a result of the review process, the proposal for a Directive on measures for a high common level of cybersecurity across the Union (NIS2 Directive) was presented by the Commission on 16 December 2020. The Directive was published in the Official Journal of the European Union in December 2022 and entered into force on 16 January 2023. Member states will have 21 months from the entry into force of the directive in which to incorporate the provisions into their national law (actual date: 18 October 2024).

Articles in Budapest Convention on cyber-crime that could be used for fighting cyber terrorism are those which deal with unauthorized access, unauthorized interception, Data interference, system jamming. Further on we have situation in which Convention gives instruction considering some other institutes of material criminal law. In article 11 it is written that every Convention member shell adopt such legislative and other unnecessary measures, so that assisting and encouragement of offender in cybercrime offences becomes punishable by domestic law. Beside that in article 12 companies are to be held responsible for cybercrime, finally article 13 seas that all the members are obligated to indorse sanctions and measures that are taken out on convicts, which will be efficient, proportional, and that domestic legislation must include sanction of imprisonment. Assignations of Convection that have procedural nature are: fast conservation, protection of stored data and partial revealing of transmitted data (Article 17), issuing an order for computer data surrender (Article 18), Searching and seizing stored computer data (Article 19), Gathering information on data traffic (article 20), data interception (article 21), and jurisdiction issue for prosecuting cyber criminals (article 22).

International cooperation in terms of Budapest Convention is defined on ground of general principles on which international cooperation will develop trough bilateral or multilateral agreements in cohesion with domestic legislation. The purpose of agreements will be investigating, and proceeding of cybercrimes, such as attacking entire computer systems (which cyber terrorism is) or gathering evidence in cyberspace. There are principles predicted as ground for extradition of criminal offenders as well as principles for mutual assistance and enforcement (article 24) At the end we have rule of network 24/7 (article 35) In future each party shell designate place that will accessible 24 hours, all 7 days a week so that instant help in investigating and procedural matters could be provided for computer systems, computer data or for gathering evidences in cyberspace. This type of help should provide giving technical, legal or any other advises. Serbia hasn’t designated 24/7 place yet.

International tribunal for cybercrime and international police for cybercrime could seem as utopia now, but they are unnecessary instruments of cyber-crime prevention and by that – cyber terrorism. Tribunal and police should represent the final harmonization of allied countries. Headquarters of Tribunal could be stated in Switzerland (Geneva) with offices not only in every region but in every country, and international cybercrime police could be organized as INTERPOL. The question of legislation jurisdiction etc. will be resolved by negotiations of interested parties, as well as problem of founding. But clearly it is not something that some Convention (that should be in power in let’s say 5-10 years, as a from draft to international argument process) couldn’t do.

2. Domestic legislation

In year 2005 Serbia adopted law on organization and jurisdiction of government authorities in suppression of high technological crime (Official Gazette of the Republic Serbia« No. 61/05, 04/2009 10/2023 i 10/2023 – et alia) which provided constitution of special prosecution, special court and special police unite for cyber-crime. These were only the first steps; Serbian government became aware of importance of cyber-crime prevention. Territorial jurisdiction of specified authorities was constituted on whole territory of Republic of Serbia. subject-matter jurisdiction enacted by article 3 of quoted law and applies on crimes against security of computer data found in Serbian Criminal Code Chapter XXVII (Official Gazette of the Republic Serbia« No.  85/2005, 88/2005 – correction., 107/2005 – correction., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 and 35/2019). Serbia also adopted the Law on the organization and jurisdiction of state authorities in combating organized crime, terrorism, and corruption („Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 94/2016, 87/2018 – other law, and 10/2023). Via this regulation we got State authorities competent for proceedings in cases of criminal offenses of organized crime and terrorism (Article 4). The competent authorities for proceedings in cases of criminal offenses under Article 3 of this Law are: Public Prosecutor’s Office for Organized Crime; Ministry of Internal Affairs – organizational unit responsible for combating organized crime; Special Department of the Higher Court in Belgrade for Organized Crime; Special Department of the Appeals Court in Belgrade for Organized Crime and Special Detention Unit of the District Prison in Belgrade. In the Criminal Code chapter XXXIV Crimes against humanity and other goods protected by international law consists of numerous Criminal offenses in confection to this subject. Article 386 Aggressive war (cyber-terrorist calling for aggressive war on Serbia could be encompassed by a criminal offense); Article 391 Terrorism paragraph 1. Subparagraph 3  ‘’Who, with the intent to seriously intimidate the population or to compel Serbia, a foreign state, or an international organization to do or refrain from doing something, or to seriously endanger or undermine the fundamental constitutional, political, economic, or social structures of Serbia, a foreign state, or an international organization (…) destroys a state or public facility, transportation system, infrastructure including information systems, immovable platform in the continental shelf, public property or private property in a manner that could endanger human lives or cause significant damage to the economy – shall be punished with imprisonment from five to fifteen years. This is the ‘’main’’ article in Criminal Code that could be applied on cyber-terrorism, but there are others to fallow such as article 391a, 391b, 393 (financing cyber-terrorism).

On the field of procedural clauses which are in direct connection with solving High tech crimes we can realize that Criminal Procedure Code of the Republic of Serbia (Official Gazette of the Republic Serbia«  72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – decision of the Constitutional Court and 62/2021 – decision of the Constitutional Court) contains special closes on cyber-crime or cyber terrorism, such as Article 162: ‘’Under the terms of Article 161 of this codex, a special evidentiary action from Article 166 of this codex may be determined for the following criminal offenses: unauthorized exploitation of a copyright work or subject of related rights (Article 199 of the Criminal Code), damage to computer data and programs (Article 298, paragraph 3 of the Criminal Code), computer sabotage (Article 299 of the Criminal Code), computer fraud (Article 301, paragraph 3 of the Criminal Code), and unauthorized access to a protected computer, computer network, and electronic data processing (Article 302 of the Criminal Code)’’. What is crucial in article 162 of the Criminal Procedure Code it defines the term of special evidentiary actions.

Criminal code provides us with legal ground on which we can further prosecute offender. Our criminal law is based on legal maxim Nullum crimen, nulla poena sine praevia lege poenali (Latin lit. „No crime, no punishment without a previous penal law“ Article 2 of Serbian Criminal Code.) So, by putting together two criminal offences from Criminal Code, crime of terrorism and crime of computer sabotage we will get one sentence for one crime that we are interested in preventing – cyber terrorism (institution of Concurrence of criminal offenses – article 60 Criminal code).

Let’s see what this active Criminal proceedings code (CPC) has to offer on cyber terrorism prevention.  In process of solving crime (by PD) processing (by prosecutor) following articles of CPC are used:

By the article 158 proceedings of gathering evidence are predicted. They consist of apartment and other premises search (relevant for securing of evidence).

Article 147 and 148 regulates temporally seizure of objects (for instance PC, but any other equipment that, let’s say cyber terrorist could use for committing a crime as well).

Next article is 166 that predict possibility of controlling offender’s e mails IP address et al.

Reading an article 114 we can see that evidential proceeding of “Interrogation of a special cyber-crime expert is also predicted. ‘’An expert is a person who possesses the necessary professional knowledge to determine or assess a certain fact in a proceeding’’. His duty is to testify under oath and to present his testimony based on investigation act (that is considered material evidence)

It is predicted by the article 282 that all state authorities are obligated to provide help to public prosecutor. If the public prosecutor, based solely on the criminal report, cannot assess the likelihood of the allegations or if the information provided in the report does not provide sufficient grounds to decide whether to initiate an investigation, or if they have otherwise become aware that a criminal offense has been committed, the public prosecutor may request help of the above-mentioned institutions.

Now, most important articles of CPC should be quoted: Computer Data Search Conditions for Determination:

Article 178 If the conditions from Article 161, paragraphs 1 and 2 of this Code are fulfilled, upon reasoned motion by the public prosecutor, the court may order a computer data search of already processed personal and other data and their comparison with data relating to the suspect and the criminal offense. Order for Computer Data Search Article 179 The judge for preliminary proceedings shall determine the special evidentiary action from Article 178 of this Code by reasoned order. The order referred to in paragraph 1 of this Article shall contain information about the suspect, the legal name of the criminal offense, a description of the data that needs to be computer searched and processed, the designation of the state authority responsible for conducting the search of the requested data, the scope and duration of the special evidentiary action. The computer data search may last for a maximum of three months, and due to the necessity of further evidence gathering, it may exceptionally be extended twice, each time for a maximum of three months. The implementation of computer data search is terminated as soon as the reasons for its application cease to exist. Implementation of Computer Data Search Article 180 The police, Security Information Agency (SIA), Military Security Agency, customs, tax or other services, or other state authorities, or legal entities exercising public authority under the law, shall execute the order from Article 179, paragraph 1 of this Code. Upon completion of the computer data search, the state authority or legal entity from paragraph 1 of this Article shall submit to the judge for preliminary proceedings a report containing: information about the start and end time of the computer data search, data that were searched and processed, information about the official who conducted the special evidentiary action, a description of the technical means applied, data on the persons covered, and the results of the applied computer data search. The judge for preliminary proceedings shall forward the report from paragraph 2 of this Article to the public prosecutor.

Covert Communication Surveillance and Secret Monitoring and Recording are also predicted by CPC articles 166 – 177.

And at the end article 145 predicts that the public prosecutor may request the court to order surveillance of suspicious transactions, considering suspects business and private banking accounts. By tracing founds transmission PD and SIA could find not just one terrorist or cell but entire terrorist organization founding system.

3. Jurisdiction issues

Looking trough lens of domestic law, we can conclude that in case of cyber terrorism Serbia has its own special judicial institutions, Special prosecutor, Special court, supported by SIA and MIA (little to non-by regular PD).

International jurisdiction is more questionable, due to fact that every country reach for territorial jurisdiction if it can and if it is in its interest. In cease when cyber terrorist starts committing a crime in one country (let’s say hacks wherever he is) misuse mean in some other country (puts a malicious program in some system corrupts it and then uses that server to gain access to some other servers, and more servers…) and consequences of his acts are visible in final country. Convention on cyber terrorism provides some solutions, let’s say a harmonization of member’s legislation, but clearly it is a long journey. It is more advisable that bilateral agreements are used as a starting ground in this area.

II. Police authorities and special information agency

By the law on organization and jurisdiction of government authorities in suppression of high technological crime, Special police force was found – Division for gathering and processing digital data as a part of already existing Department for electronic supervision. It is in a one-phrase a forensic division. Analysis that division makes are used for purposes of prosecution. And we can say that they are part of “proceedings team”.  Analysis of sized data and materials are filtered through hardware equipment, and forensic software, when investigating inspector finishes analysis he creates to reports, one is made by him and other by forensic software. These two reports are actually evidence acts that are used in a court of law. Seizing process could be conduct by regular PD officers based on powers given to police by Public prosecutor.                  On joint regional (Reserved only for Ex-Yugoslavia republics: Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Serbia, Montenegro and North Macedonia) conference Ministers of internal affairs in Sarajevo (28th Nov. 2008) conclusion was made that regional cooperation of regional police forces is necessary if we are to prevent organized crime (high technological crime is part of it) So, the hopes were high, soon came draft of joint national security strategy for this region, due to fact that next conference was predicted in 2009, and there were few to fallow in 2013 and 2016, but unfortunately no multilateral agreement was signed. Results of Southeast European Law Enforcement Center – SELEC), which was formed in 2009 in Bucharest Romania, based on multilateral agreement on fighting crime (including cyber-crime and terrorism) and had member states: Romania, Albania, Bulgaria, Serbia, Croatia, Greece, North Macedonia, Slovenia, Hungary, Moldova, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, , Turkey, had a modest impact.

If one wants to ketch cyber terrorist he has to trace him first. Employees of police and SIA with special skills who could track CTs or simply – cyber task forces Members of cyber task forces are in deficit. Serbian PD, SIA and Special Public prosecutor office have their cyber task forces and their identities are kept in secrecy. Of course, in case of any real terrorist threat and cyber war temporary employees could be recruited among best hacker groups in Serbia (common procedure in any given country) If there is to be a next cyber war, or war against cyber-terrorist task force members would be under Military security agency or SIA authority. More important is that all security agencies (MSA, SIA and MIA) act fast and together in case of cyber-terrorist strike.

In case of some cyber terrorist attack, cyber task forces are equipped with high tech knowledge and software/hardware. It will be hard task to trace multiply server corrupting and using 10 or more servers to cover up one single attack to infrastructural object etc., but nothing and no one is untouchable. Usage of latest firewalls and two or more levels of encrypted security systems, server isolation etc., is also very powerful weapons in fighting and preventing cyber terrorism. There should be recommendations for strengthening an agency’s ability to combat cybercrime include additional training, improved communication and collaboration, enhanced networks for sharing information, an updated cybercrime model, expanded insurance programs, requests for more funding, and the use of Republic and other programs and technologies.

Special Information Agency was founded in 2002 as successor to ex National security agency. It is under direct control of government and parliament. But they only respond to government and conduct its planes. They have authority to overtake any PD investigation and conduct investigations of their own considering national security. Because cyber terrorism is one of highest criminal offences against Serbia, SIA jurisdiction is unadoptable.  By the law on SIA they have option to use agents, if there are any cyber priests working in SIA by the law they are treated as agents. SIA was on its way to gain the power of undisturbed monitoring and data gathering of any Internet provider costumer. After public dispute and human rights issues that risen from that case the draft was redrawn.

III. Internal networks

Creating and developing federal internal network for data transfer and communication between republics and between federal authorities in Socialist Federative Republic of Yugoslavia in year 1973, symbols morn of internal networks in this region. When SFRY fall apart, a federal internal network fell apart as well. Until year 2000 Serbia hasn’t developed any important internal network, but from then many state authorities and services started using internal net, not just because it is more secure, but more practical and easier to use.

Internal net – closed network of Mainframe computers (a computer used primarily by large organizations for critical applications like bulk data processing for tasks such as censuses, industry and consumer statistics, enterprise resource planning, and large-scale transaction processing) and terminals or even  Supercomputers (they have military purposes in USA, EU, China, Japan, and therefore can be used to counter cyberterrorism, all doe the mainstream usage is presenting them as complex modeling computers in fields of quantum mechanics,  weather forecasting, climate research, oil and gas exploration, molecular modeling etc.).

There should be tree levels of internal net: State level, authority’s level and another services level. First would be something of a replica of ex federal internal net, second is already in use, for example tree Belgrade courts are already using internal net. And third is used for instance by few hospitals in Serbia. It is clear that this authorities and services are not completely safe, because cyber terrorists could enter internal net by making some real time crimes (using deadly force, breaking an entry, false introducing, by aberration…) and gain access to internal net terminals and crash internal host resulting a seeable damage to national security, public peace and so on. Some theorists say that accessing an internal net by quoted real time offences is not cyber terrorism but “regular” act of terrorism.  One may say that in that case (let say braking an entry and non-authorized access to a terminal) you need human security not computer security etc. Therefore, we need combination of two security measures, so government and national security officials should designate booth human and cyber security to internal net facilities. Is terrorist going to be trailed for cyber terrorism or just terrorism in that case isn`t of that importance because penalty for these to criminal offences would be quite the same.

Internal net could be watched in three different directions. First is closed network with no access to Internet, the second is internal net connected to Internet and third is IN that you use for strategic purposes and host server for let’s say communicating with allied countries services, that server powered by powerful computer of next generation connected via satellite and highly protected by latest security software cold prevent authorities and services in Serbia of being blind.

Importance of internal net is not just for avoiding direct internet attacks of highly important military or infrastructural computer networks. They can be used not just for defense but for offence as well.  So, making internal network and putting it off web is passive defense. But putting one powerful Mainframe or Super computer and using it for web monitoring, surveillance of black listed servers, contra espionage, espionage etc. is offensive action. By quoted activities you can prepare and conduct a preemptive self-defense, cyber war etc. We can say that crashing few important servers in some terrorist helping countries is only a “reprisal in time of peace” (not “clearly” approved by international community and UN) but if you are in cyber warfare it is appropriate mean.

IV Conclusion

Based on all that was written, and on existing experiences of specialized authorities, we could be free to say that existing legislation presents a good ground for cyber terrorism prevention in future. It is also true that some laxities and oversights could be found in regulation that should be changed in near reforms of Crime legislation.

Serbia has Special police force and SIA to help special prosecutor office. Problem of international jurisdiction stays opened. First steps towards strong cooperation must be made as soon as possible.

Using an internal network system either its opened to Internet and protected or closed could be useful tool in CT prevention.

Most importantly International Tribunal and International cyber-crime police should present a result of finalizing international cooperation and harmonizing legislations as it’s predicted by Convention on cyber-crime.

Finally if some cyber terrorist tries to attack Serbian strategic objects I think that we are prepared to prevent it, fight it, or answer to it. Especially if all national security agencies act together fast cause in cyber space being fast means being a victor.

V Indexes

• Convention on cyber-crime, European Council, Budapest 2001. https://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://rm.coe.int/1680081561
• Law on the organization and competence of state authorities for combating high-tech crime („Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 61/2005, 104/2009, 10/2023, and 10/2023 – other law)
• Criminal Code (Official Gazette of the Republic Serbia« No.  85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)
• Criminal Procedure Code of the Republic of Serbia (Official Gazette of the Republic Serbia«  72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – decision of the Constitutional Court and 62/2021 – decision of the Constitutional Court)
• Serbian law on Special Information Agency
• Law on the organization and jurisdiction of state authorities in combating organized crime, terrorism, and corruption („Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 94/2016, 87/2018 – other law, and 10/2023)
• “Domestic legislation and Threats of High technological crime”.  Special prosecutor’s office for High tech crime – Written analysis. Belgrade, 2008.

https://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.researchgate.net/profile/James-Lewis9/publication/245508226_Assessing_the_Risks_of_Cyber_Terrorism_Cyber_War_and_Other_Cyber_Threats/links/5e25be2192851c89c9b49515/Assessing-the-Risks-of-Cyber-Terrorism-Cyber-War-and-Other-Cyber-Threats.pdf

JCSIS Vol. 10 No. 2, February 2012 ISSN 1947-5500 International Journal of Computer Science & Information Security; Paper 31011250: A Dynamic Cyber Terrorism Framework (pp. 149-158) Rabiah Ahmad, Dept of Computer System and Communication, Faculty of Information and Communication Technology, University Teknikal Malaysia Melaka (UTeM), Melaka, Malaysia  Zahri Yunos, Cybersecurity Malaysia, Selangor, Malaysia, 2012.

https://www.elgaronline.com/edcollchap/edcoll/9781782547389/9781782547389.00017.xml

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0267364913000666