NADZOR I KONTROLA RADNIKA

Nadzor i kontrola radnika, kamere, gps, socijalne mreže, sredstva za rad, aplikacije

Nadzor i kontrola radnika zahvaljujući tehnološkom rastu i razvoju pristupačnih alata za nadzor i kontrolu umesto validnog benefita na koje poslodavac ima pravo (zaštita svog poslovanja), može voditi povredama međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima kao i Ustavom i zakonom zagarantovanih prava radnika. Primarno, možemo govoriti o video nadzoru, kontroli službenih mejlova, praćenju službenih vozila ali i ,,novitetima“ pri kršenju zakona kao što su socijalne mreže i aplikacije za poruke instalirane na pametnim telefonima.

Video nadzor

Naime, kada poslodavac postavi kamere u radni prostor zaposlenog, a pritom ga ne obavesti – prekršio je pravo radnika. Krivična odgovornost može postojati kada se to učini na neprimerenim mestima koja nisu radni prostor radnika.

Email

Nadgledanje službenih mejlova na sveobuhvatan istražni način, imajući nad-kontrolu nad nalozima može poslodavca uljuljkati u iluziju da čini sve kako bi sebe zaštitio, možda čak i bez svesti da krši zakon.

Evidentiranje radnika

Dalje, možemo pomenuti i evidenciju dolaska i odlaska zaposlenog sa radnog mesta. Pragmatičan pristup jeste digitalizovana kartica sa insignijama kompanije i imenom i prezimenom radnika. ,,Kartica“ sadrži čip koji jedino može očitavati prisustvo i odsustvo zaposlenog čiji je matični radni broj u recimo privrednom društvu evidentiran na serveru ili mejnfrejm računaru (sistemski računar velikog kapaciteta – ne PC) Bez saglasnosti radnika ne možete fotografiju staviti na identifikacionu karticu. Bilo kakvo biometrijsko evidentiranje je zabranjeno. Za to je vlasno jedino Ministarstvo unutrašnjih poslova, rečju pripadnici policije.

Nadzor i kontrola radnika

Naravno da poslodavac sme da koristi mere nadzora, jer zloupotrebe postoje i od strane zaposlenih i to može biti preduslov za izricanje mere koje predviđa Zakon o radu (opomena, umanjenje zarade, otkaz ugovora o radu). Međutim, poslodavac mora imati pravilnik i (poželjno) lice sa završenim pravnim fakultetom koje bi nadziralo proces nadzora i kontrole zaposlenih.

Nadzor i kontrola moraju biti svedeni na minimum, kako bi se obezbedila radna disciplina i sprečili zloupotrebe (npr. GPS praćenje vozila). No, u vozilo ne smete staviti kameru koja snima lice radnika i njegov radni dan, ali možete postaviti kameru instrument table u slučaju saobraćajne nezgode. Audio zapis u vozilu je krivično delo, ako ne obavestite zaposlenog.

Krucijalni činilac u celoj strukturi zaštite na koju poslodavac ima pravo, jeste da Radnik mora biti detaljno informisan o nadzoru, kontroli i srodno – koji se sprovodi. Najveći propust poslodavac čini kada ne obaveštava na odgovarajući način radnike o tome koji se podaci prikupljaju, zašto se prikupljaju, na koji se način čuvaju, ko može da im pristupi, kako mogu zatražiti da neki od njih budu izbrisani.

PRIMERI DOBRE PRAKSE – Nadzor i kontrola radnika

Praktičan primer dobre prakse je recimo magacin poslodavca. Potpuno je normalno da poslodavac i ovlašćeno lice u istom (šef magacina recimo) odobri postavljanje video nadzora. Razlog – kontrola ulaza i izlaza materijala. No, i pored toga svaki magacioner mora na intervjuu za posao biti obavešten o video nadzoru i postojanje istog mora biti sadržano u ugovoru o radu u kakvoj prigodnoj formi, eventualno u pravilniku ili kolektivnom ugovoru. Ono što je posebno važno bilo gde da se postavlja video nadzor (a da je mesto logično, validno i opravdano) mora stajati natpis ,,Objekat (prostor, prostorija i sl.) je pod video nadzorom“. Tačno je da zaposleni mogu zloupotrebiti određene prostorije za umanjenje radne učinkovitosti: prostorije za pauzu, toalet i sl. no postavljanje kamera na takva mesta je ponekad čak i krivično delo, a skoro pa uvek uvek kršenje Zakona.

Nadzor i kontrola radnika – Hibridni režim/rad od kuće

Ukoliko radnik radi u hibridnom režimu ili režimu ,,od kuće“ poslodavac može koristiti softver za praćenje osmočasovnog rada. Ali samo u skladu sa pravilima struke (programeri, dizajneri i sl.) i samo uz njihov pristanak. Korišćenje aplikacija za razgovor na daljinu, običnih veb kamera potpomognutih čak i bazičnim softverom predstavlja kršenje prava radnika ukoliko ga poslodavac snima dok radi.

No, osvrnimo se sada na još jednu evaziju osnovnih radnih prava na teritoriji Republike Srbije. Predstavlja vam se softver za prepoznavanje lica. To je čak korak više od nesrećnog pokušaja korišćenja biometrijske identifikacije.

Tendenciozno bi bilo govoriti kako je sudbina radnika po ovom pitanju upitna samo u Srbiji. Širom sveta zabeleženi su pokušaji poslodavaca minimiziraju slobode i prava radnika, radi maksimiziranja dobiti.

Nadzor i kontrola radnika – prekomerni nadzor

Ono što radnik mora da shvati, barem u Srbiji, ukoliko zahtev nije eksplicitno protivzakonit, a ponudi mu se aneks ugovora koji sadrži mere nadzora na koje on lično ne želi da pristane, nepotpisivanjem aneksa prestaje mu radni odnos. To je ono čime se eventualno nesavesni poslodavac može poslužiti. Naravno, može se poslužiti, nesavesno, spoznajom da iako je protivzakonit akt donet (npr. Pravilnik) radnik nema saznanja, volje ili je u strahu da se odupre.

Ključna reč ovog teksta možda se nameće i sama po sebi, a to je ,,prekomerni nadzor“ a u nekim slučajevima i nezakonit nadzor i kontrola. Imajući u vidu da iako je ugovor o radu vezan za lex speciallis tj. Zakon o radu, moramo primetiti da je po svom primarnom poreklu to ipak samo ugovor. Lex generallis jeste Zakon o obligacionim odnosima. Tumačenjem istog, lako možemo shvatiti da poslodavac ugovorna strana jedan i radnik ugovorna strana dva nisu ravnopravni saugovarači.

Zaštita prava radnika – primer:

Radnik Petar Petrović mora da da saglasnost na prikupljanje podataka o njemu ukoliko po tom osnovu vrši obradu podataka. Privredno društvo poslodavac Jovanović doo pre obrade podataka o nadzoru Petra Petrovića istom će dostaviti obaveštenje o obradi podataka o ličnosti kako bi se Petar Petrović na jasan i otvoren način upoznao sa planiranom obradom podataka o ličnosti putem nadzora.

Jovanović doo Petru Petroviću mora da obrazloži svaku vrstu nadzora i da mu pruži informacije o vrstama podatka koje će se obrađivati. Mora mu pružiti podatke o pravnom osnovu za takvu obradu, svrsi obrade, roku čuvanja, primaocima podataka, iznošenju podataka o ličnosti u inostranstvo, kao i o pravima koja Petar Petrović ima u vezi sa obradom njegovih podataka o ličnosti.

Čim Petar Petrović posumnja da poslodavac vršenjem nadzora krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Na osnovu pritužbe, Poverenik će pokrenuti postupak.

PRIMENA MOBILNIH I LAPTOP UREĐAJA, APLIKACIJA – Nadzor i kontrola radnika

Ukoliko niste putem reversa zadužili sredstvo za rad od poslodavca, npr. mobilni telefon, laptop ili tablet niste dužni da iste posedujete. Niko ne može da vas natera da kupite iznad navedene uređaje. Niko ne može da vas natera da koristite bilo kakvu aplikaciju na njima. Čak i onu nad kojom vaš poslodavac ima posrednu ili neposrednu intelektualnu svojinu. Niste dužni koristiti uređaje koje već posedujete u svojoj privatnoj svojini. Isto važi i za vozilo, a neretko se ta nevešta želja poslodavca krije, kada u oglasima vidite bengni uslov: posedovanje vozačke dozvole B kategorije. No, određeni poslodavci idu i dalje u kršenju radnih prava, te navode ,,posedovanje sopstvenog vozila – prednost“.

No, šta činiti sa aplikacijama koje nisu kupljene ili napravljene od strane vašeg poslodavca. Postoje naravno dve mogućnosti prihvatiti ili odbiti u zavisnosti od slučaja ili situacije. Rizik jeste otkaz ugovora o radu. Međutim, koliko će radnik biti virtuelno zlostavljan za novac zavisi isključivo od samog zaposlenog. Primer: molba da povremeno službeni laptop ponesete u svoj dom i tamo završite važan projekat i/ili zadatak.

Nadzor i kontrola radnika primeri:

Kao što je iznad navedeno mišljenja smo, takođe, da ukoliko jeste elektronsko sredstvo za rad u vlasništvu poslodavca, a neophodno je za nesmetan proces rada i produktivnost ne može se odbiti korišćenje istog. Recimo: ,,firma Petra Jovanovića kupila je licencirani računovodstveni sistem koji koristi njegovo finansijsko odeljenje u sedištu i svim filijalama firme na računarima koji su u vlasništvu firme“ – naravno da Petar Jovanović mora koristiti taj program i računar, jer su mu to osnovna sredstva za rad.

 No, Petar Jovanović nije dužan da donese svoj laptop i instalira licencirani softver na svojoj pokretnoj stvari. Takođe ukoliko poslodavac insistira da na svom mobilnom telefonu Petar Jovanović koristi sijaset besplatnih javno dostupnih aplikacija. Kako bi non-stop bili umreženi, gmail, whas up, Viber i sl, sve i da je isto predviđeno ugovorom o radu. Ovakva praksa predstavlja kršenje ljudskih prava.

Petar Jovanović će pristati da iste koristi iz straha. Možda puke želje ,,da ne štrči“. Eventualno, znajući da jedini organ koji može da zaštiti njegovo radničko pravo jeste sud. Ipak, šta ukoliko sud presudi u korist poslodavca – snaga tog straha i dopušta kršenje osnovnih ljudskih prava širom Srbije. No i da sud presudi u korist radnika, neretko će to biti nakon 5 ili više godina. Za to vreme tužilac-radnik nema sredstava za život. To što će šeste godine dobiti sve zarade u nazad i uplate doprinosa, za većinu ljudi prevelik je rizik. Radnik bi trebalo da učini mudar izbor poslodavca i pažljivo čita ugovor o radu. Sve iznad navedeno kao dozvoljeno MORA biti uneto u ugovor. Uneto u ravilnik ili kolektivni ugovor. Rečju, možda bi bilo korisno da konsultujete pravnika ili advokata.

SOCIJALNE MREŽE – Nadzor i kontrola radnika

Nije tajna da na žalost i u razvijeni demokratijama zakonodavci prate trend što većeg smanjenja prava radnika. Npr. svodeći ljudsko biće – radnika, građanina ustavom i zakonima zaštićenog člana društva i državljanina te i te države na ,,kapital“ ili ,,robu“ na tržištu rada. Tržište rada i radni kapital ne postoje -de iure, jer ljudi nisu stvari i dobra, bar što se tiče Ustava npr. Republike Srbije.

Kontrola socijalnih mreža zaposlenih je apsolutno kršenje elementarnih ljudski prava. Zaposleni ne mora biti ,,deo tima“ na LinkedIn profilu firme. Radnik ne mora ,,deliti“ sadržaje na svom Fejsbuk ili Instagram profilu. Zaposleni ima pravo da ne bude ,,prijatelj“ ili kontakt bilo kome iz ,,firme“.

,,Ohrabrivanje“ zaposlenih da besplatno čine iznad navedeno povereno je (neretko) srednjem ili nižem menadžmentu. Takođe, korišćenje fotografija ili video zapisa zaposlenih u reklamne, promotivne i slične svrhe bez pristanka zaposlenog je protivzakonito.

Pristup javnom profilu zaposlenog predstavlja jednu perspektivu background check-a. Odbaranog sistema prilikom zapošljavanja. No i o tome je moguće napisati ceo jedan članak, te je i to upitno. Dalje, zahtevanje uvida u profile socijalnih mreža ili praćenje istih kasnije u toku radnog odnosa je zabranjeno. Poslodavac i zaposleni nisu niti će ikad biti prijatelji. Oni su u ugovornom, obligacionom odnosu. Što pre to shvati radnik tražiće da vidi da li je takvo što predviđeno ugovorom. Shvati li to i poslodavac imaćemo odsustvo takvih nezakonitih radnji.

ZAKLJUČAK

Sumirajući sve navedeno, pored zaštite koju pružaju tužilaštva, sudovi i poverenici, radnici se moraju zauzeti za sebe delovanjem kroz sindikate ili ličnim primerom. Linija počinje tamo gde je vi podvučete.

Zadovoljan i srećan radnik, validno plaćen, upoznat sa svim pravima i obavezama – jeste najproduktivniji radnik.

Ustav republike Srbije https://ustavni.sud.rs/ustav-rs-i-propisi/ustav-republike-srbije

Zakon o radu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

Zakon o obligacionim odnosima

Međunarodna organizacija rada https://www.ilo.org

Digitalno uznemiravanje

Digitalno uznemiravanje – Ne znači ne i na društvenim mrežama –

Digitalno uznemiravanje – Uvod

Prema Kembridž rečniku društvene mreže su veb sajtovi i kompjuterski programi koji omogućavaju ljudima da komuniciraju I dele informacije. Dele mišljenja, slike, video sadržaj itd. na internetu, posebno sajtovima koji su isključivo socijalnog tipa. Sajtovi poput Facebook, Instagram, X, TikTok itd. No, tu možemo svrstati I poslovnu socijalnu mrežu Linkedin.

Za ova krivična dela, nadležno je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. https://www.beograd.vtk.jt.rs/

Izvor prava za postojanje ovog tužilaštva je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („sl. glasnik rs“, br. 61/2005, 104/2009 10/2023 i 10/2023 – dr. zakon)

Član 2 stav 1 ovog zakona predviđa Visokotehnološki kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Dalje, član 3 stav 1 tačka 3 navodi: ,,Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: (…) krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira , (…) koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala (…)’’.

Pretnja

Jedno od krivičnih dela koja se često čine putem društvenih mreža je Ugrožavanje sigurnosti. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 dalje: KZ) ga, članom 138. određuje kao ,,pretnju nekome da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“. Ukoliko osumnjičeni zapretiti putem društvene mreže nekome da će ga ubiti, prebiti i sl. učiniće ovo krivično delo. Pretnja treba da izazove osećaj ugroženosti tj. straha kod lica kojima se preti. Rečju, postojanje krivičnog dela zavisi od toga da li je oštećeni upućenu pretnju, zaista shvatio kao pretnju i da li se od nje uplašio.

Primer poruke na socijalnoj mreži (inbox/DM): ,,Zbog svega što si mi učinila/o prebiću te. Mrtva si – mrtav si’’. Naravno ključna je konotacija. Ako je unutar ove poruke neslana šala ili tipičan način komunikacije te osobe koja inače ne izaziva strah, nego čak i podsmeh, male su šanse za ispunjenje bića krivičnog dela. Konkretno, primalac poruke mora biti svestan i siguran da je pretnja stvarna, ostvariva i da je osetila strah, ugroženost.

Proganjanje

Članom 138a KZ, predviđeno je krivično delo Proganjanje. Ovo krivično delo vrši, između ostalog i onaj ko „protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno. Preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije“. Dakle, ukoliko neko ne želi da sa njim osumnjičeni komunicira, recimo putem Facebooka/Intstagrama, ali i Vibera, Whatsapp-a. Dok osumnjičeni po svaku cenu to želi, pa šalje poruke (dovoljno je i SMS, ne samo poziv). Ostavlja poruke po nečijem profilu, bilo zidu, bilo u elektronsko poštansko sanduče, vi ga možete prijaviti za proganjanje. Problem kod ovog krivičnog dela je što ne postoji stabilna sudska praksa. No, ukoiko i nakon opcije ,,blokiraj’’ to lice nastavi sa proganjanjem, bez obzira šta ste čuli ,,o stanju u pravosuđu’’ –

Vi MORATE prijavi policiji ili javnom tužilaštvu. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac. Primer: ,,Što mi ne odgovaraš na poruke javi se’’ i to ponovljeno na skoro svakoj vašoj fotografiji u zadnjih mesec dana. To jeste kriično delo proganjanja. Jednostavno osumnjičeni ne razume da je ,,ne = ne’’. Isti je blokiran, a koristi alijas profil da bi vam ostavljao takve poruke dok i tu ne bude blokiran. Ograničenje za alijas profile ne postoji. Svodi se na to koliko je neko sposoban da otovri naloga i proganjanje se može nastaviti.

Važnost prijavljivanja

Pojedini navodi o ,,uzaludnosti prijavljivanja’’ (ne ulazeći odakle dolaze) su netačni. O tome svedoči i najnovija presuda Vrhovnog Suda Srbije od 03. aprila 2024. godine. Iz iste prikazujemo vam samo sentencu koja je ključna za krivično delo proganjanja:

PROGANJANJE NA VIŠE ALTERNATIVNIH NAČINA (ČL. 138A KZ)

KAKO JE OKRIVLJENI NEOVLAŠĆENO PRATIO I UPORNO NASTOJAO DA SA OŠTEĆENOM USPOSTAVI KONTAKT, PROTIVNO NJENOJ VOLJI I BEZ DATOG POVODA, TAKO ŠTO JE SLAO PORUKE, SVAKODNEVNO JOJ ISPRED MESTA GDE JE ZAPOSLENA UPUĆIVAO POLJUPCE I GESTOVE, PREPREČAVAO PUT AUTOM, SNIMAO TELEFONOM, A NA SVOM INTERNET PORTALU ALUDIRAO DA JE U EMOTIVNOJ VEZI SA NJIM, IZVRŠIO JE KRIVIČNO DELO PROGANJANJE NA VIŠE ALTERNATIVNIH NAČINA.

Iz obrazloženja

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 619/21 od 01.12.2022. godine okrivljeni AA, na osnovu odredbe 423. stav 1. tačka 1) ZKP, oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava a oštećena je radi ostvarivanja imovinskpravnog zahteva upućena na parnični postupak.

I

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 19/23 od 15.09.2023. godine, usvajanjem žalbe OJT U Novom Pazaru, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 619/21 od 01.12.2022. godine, pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala sudu a oštećena je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

II

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 14/23 od 06.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Novom Pazaru i branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 19/23 od 15.09.2023. godine, potvrđena.

III

Članom 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) Krivičnog zakonika ( Sl.Glasnik RS, br.35/19) propisano je kažnjavanje onog ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji i onaj ko protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije i onaj ko preduzima slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju.

IV

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA, je u stanju uračunljivosti sa umišljajem, uz istovremenu svest o zabranjenosti svoga dela, uporno drugo lice neovlašćeno pratio i putem sredstva komunikacije protivno volji drugog lica nastojao da sa njim uspostavi kontakt i preduzimao druge slične radnje na način koji može neosetno da ugrozi lični život lica prema kome se te radnje preduzimaju…,

dana 21.08.2018. godine…, oštećenoj … poslao poruku sledeće sadržine: „Bajram šerif mubarek olsun“, početkom aprila 2019. godine, poslao poruku „Najlepša si od svih žena – To je pesma za tebe“, a nakon početka školske 2019/2020…, gotovo svakodnevno joj je ispred škole u kojoj je zaposlena, gestovima upućivao poljupce i gestove u obliku srca, a u nekoliko navrata joj je preprečavao put svojim autom, otvarao prozore…, gledao u njenom pravcu, u nameri uspostavljanja kontakta, a u više navrata je snimao telefonom…, kojim radnjama je oštećenu … neovlašćeno pratio i uporno nastojao da sa njom uspostavi kontakt, a protivno njenoj volji i bez datog povoda… na svom internet portalu.. a nakon podnošenja krivične prijave dana 14.04.2019. godine objavio tekst… u kojem je aludirao da je oštećena… u emotivnoj vezi sa njim…, na koji način je nastavio da ugrožava njen lični život sve do kraja 2019. godine.

V

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ, za koje je oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz presude Vrhovnog suda, Kzz 373/2024 od 3. aprila 2024. god.

Zaključak

Zaključak se sam nameće DOVOLJNO je da je isti činiio proganjanje i na društvenoj mreži. Ovde je na jednom mestu u jednoj stvarnoj presudi Vrhovnog suda prikazano šta sve može biti Proganjanje.

Neovlašćeno fotografisanje

Socijalne mreže ostavile su na milione fotografija i/ili snimaka građana Republike Srbije u digitalnom etru. Ukoliko je neko neovlašćeno načinio fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica, čime se osetno zadire u njegov lični život ili ukoliko se takav snimak predaje ili pokazali trećem licu, tj.  na nekoj društvenoj mreži ili je na drugi način omogućio nekom trećem licu da se sa njim upozna, učiniće krivično delo – Neovlašćeno fotografisanje, iz člana 144. KZ-a. Ukoliko nečiju fotografiju (recimo eksplicine fotografije drugarice, druga, devojke i sl.) osumnjičeni postavi bez odobrenja na društvenu mrežu, učiniće ovo krivično delo, pod napred navedenim uslovima. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivičnog dela preduzima se po privatnoj tužbi.

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka

Ukoliko na društvenim mrežama neovlašćeno objaviti ili prikaže tuđa spisa, portret ili snimak, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, učiniće krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, sankcionisano članom 145 KZ-a. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi.

Polno uznemiravanje

Članom 182a KZ-a, determinisano je Polno uznemiravanje. Sam član je definisao polno uznemiravanje kao „svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.“ Na žalost možda najrasporstranjenije činjenje krivičnog dela na socijalnim mrežama. Blaži oblici su lascativne poruke u elektronsko sanduče (inbox/DM).

Najteži oblik su eksplicitne fotografije učinioca krivičnog dela. Svrha i namera slanja istih je nebitna. Krivično delo je učinjeno momentom slanja eksplicitne fotografije OSOBI KOJA JE NIJE TRAŽILA. Da bi bilo ispunjeno biće krivičnog dela (postojalo krivično delo) žrtva mora osetiti strah. Poniženje ili uvređenost (imajte na umu da su ova stanja i osećanja u KZ postavljena alternativno, a ne kumulativno). Dakle dovoljno je samo osetiti strah ili uvređenost. Naime, ukoliko se eksplicitna fotografija šalje, nakon ostvarene komunikacije i pristanka (zahteva) primaoca – krivičnog dela nema. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac ex offo.

Uvreda

Član 170 reguliše krivično delo uvrede na sledeći način:

(1) Ko uvredi drugog,kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara. (3) Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne. (4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Namera omalovažavanja

Suština ovog krivičnog dela je da nije učinjeno u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu itd. Najvažnije – BITNO JE DA JE POSTOJALA NAMERA OMALOVAŽAVANJA.

Dakle, ovo krivično delo može se učiniti i putem društvenih mreža. Kako bi se lakše razumelo šta je to uvreda, poslužićemo se sentencom presude Kzz 570/2023 Vrhovnog kasacionog suda od 29. juna 2023. godine. ,,Namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda ulazi u njen pojam, a u konkretnom slučaju, proizlazi (…) iz sadržine upućenih reči oštećenoj kao verbalne uvrede. U navedenoj situaciji namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda, ulazi u njen pojam i u konkretnom slučaju, kao subjektivni element krivičnog dela, proizilazi iz preduzete radnje opisane u izreci presude – (…) i načina izražavanja i sadržine upućenih reči –verbalne uvrede, pa samim tim izreka presude sadrži sve elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.’’ Krivično gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi. Krivično delo klevete je dekriminalizovano i zaštita od klevete može se tražiti u parničnom postupku.

Digitalno uznemiravanje Prosesuiranje

Učinilac navedenih krivičnih dela. Za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti nadležnim organima gonjenja (policiji i Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Beograd ul. Savska br. 17а (Palata pravde)) može da bude prijavljen krivičnom prijavom. Krivična prijava (inicijalni akt) je podnesak slobodne forme. Nije potrebno da žrtva zna koji član KZ j u pitanju. Dovoljno je da navede ime i prezime učinioca, podatke i print screen npr. lascativne fotografije. Dakle žrtva treba da navede činjenično stanje i generalije učesnika događaja.

Privatna krivična tužba

 Za pojedina krivična dela. Za koja se krivično gonjenje ne preduzima po službenoj dužnosti, pravno zainteresovana lica, podneće privatnu krivičnu tužbu. Razlika između krivične prijave i privatne krivične tužbe. Sastoji se u tome što se sudbinom prve bavi javni tužilac, dok privatnu tužbu podnosi oštećeni.

Učinioci krivičnih dela putem društvenih mreža, najčešće se procesuiraju redovnim putem. Nakon podnošenja krivične prijave, ispituju se njeni navodi. Od strane javnog tužioca, pa je, nakon toga, javni tužilac pretoči u optuženje. Ako se ispostavi da je osnovana i da ima dokaza ili je rešenjem odbaci. Kada se odredi zadržavanje, lice se na 48 časova liši slobode. U okviru kojih se izvodi pred postupajućeg zamenika javnog tužioca.

Nakon 48 časova, kada se nekome izrekne zadržavanje, za koje su isti razlozi kao i za pritvor, iz člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, javno tužilaštvo odlučuje da li će da rešenjem ukine zadržavanje. Ili odlučuje da predloži određivanje pritvora, sudiji za prethodni postupak, koji se, može izreći rešenjem do 30 dana.

Zbog stanja u kojem se žrtva može nalaziti, ukoliko je maloletna mora se obratiti prvo roditeljima. Roditelji moraju kontaktirati policiju i nadležno tužilaštvo (oba organa, nikako jedan) PISANIM PUTEM.

Najbezbednija i bezbolnija verzija nameće se sama. To je da po punomoćju lice koje je staratelj žrtve ili sama žrtva ako je punoletna angažuje advokata https://aks.org.rs/imenik

Ukoliko oštećeno lice nema novčanih sredstava može se obratiti službi besplatne pravne pomoći na svojoj jedinici lokalne samouprave.

Zlostavljanje na radu – Mobing

Zlostavljanje na radu – mobing nije isto što i otkaz, upućivanje na rad u drugi grad, problemi oko bolovanja, slobodnih dana, probnog rada ili aneksa ugovora. Ovakvi problemi rešavaju se podizanjem tužbe za konretni problem. Potpisao sam aneks iako nisam želeo, sada ću Vas tužiti za NIŠTAVOST ovakvog aneksa ugovora, koji sam potpisao da ne bih dobio otkaz. Zlostavljanje na radu – mobing predstavlja mnogo teži ispit za pravnu zaštitu. Zlostavljanje na radu – mobing podrazumeva radnje trajanja, tj. konstantno vređanje, nipodaštavanje, pretnje, ucene, vikanje, sitna poniženja koja se kontinuirano ponavljaju, ismevanja, pa čak i nasilničko ponašanje itd, koje su mnoge ljude koštale zdravlja.

I  IZVOR PRAVA

U srpskom pozitivnom pravu glavni izvor prava koji prevenira Zlostavljanje na radu – Mobing jeste Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 36/2010 dalje: Zakon)

Zakonom uređuju se:

1. zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom;
2. mere kojima bi se izbeglo ili sankcionisalo zlostavljanje na radu – mobing i unapređenje odnosa na radu;
3. postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i dr.

Odredbe Zakona odnose se na poslodavce, zaposlene u skladu sa Zakonom o radu , („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) Zakon o državnim službenicima(„Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020 i 142/2022) i Zakon o radnicima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon i 123/2021 – dr. zakon), kao i na lica angažovana van radnog odnosa, kao što su:

-lica koja obavljaju privremene i povremene posl-ove ili

– lica koja obavljaju poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru,

-lica na dopunskom radu,

– lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa,

–volontere i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu poslodavca (u daljem tekstu: radnici).

Važno je napomenuti da se odredbe Zakona primenjuju  i na slučajeve seksualnog uznemiravanja, u skladu sa Zakonom o radu.

Shodno normama ovog Zakona poslodavac je dužan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i radnicima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom.

Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom (u daljem tekstu: zlostavljanje).

II ZLOSTAVLJANJE JE?

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema radniku ili grupi radnika kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja radnika i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se radnik izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih da zlostavljaju druge radnike, recimo podsticanje nižeg menadžmenta od strane višeg menadžmenta da zlostavlja radnike. Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, radnik ili grupa radnika kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje. Poslodavac je dužan da radnika, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima radnika i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa Zakonom.

Poslodavac je dužan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja radnikh i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.

Poslodavac je dužan da radnika zaštiti od zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili radnik vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.

Radnik ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa zabranom vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima radnika i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.

Radnik ima pravo da kod poslodavca ostvari zaštitu od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje.

Radnik koji sazna za ponašanje za koje opravdano veruje da predstavlja zlostavljanje ima pravo da inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja obaveštavanjem lica ovlašćenog za podnošenje zahteva za pokretanje tog postupka. Dakle, nije nužno da onaj koji trpi zlostavljanje bude pokretač postupka.

III ZLOSTAVLJAČ

Ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu (misli se na zakonskog zastupnika privrednog društva, recimo Petar Petrović direktor doo ,,Primer’’, Beograd, zlostavlja radnika Nikolu Nikolića), odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica (preduzetnik-vlasnik preduzetničke radnje PR Jovan Jovanović, Beograd), radnik koji smatra da je izložen zlostavljanju podnosi obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno tom licu, jer vas zlostavlja kolega – radnik. Dalje ako vas, kolokvijalno govoreći zlostavlja lično direktor firme, (upravnik pozorišta, direktor obrazovne ili načune ustanove ili preduzetnik ličnno (npr. vlasnik preduzetniče radnje koja je restoran, te njihov ,,sloj’’ menadžera, a koji je vama nadređen, ili kako zakon možda malo i zbunjujuće po laika naovodi ,, odgovorno lice u pravnom licu’’ to ne znači da je recimo vlasnik kapitala zlostavljač, jer on možda i ne zna i ne želi da zna za unutrašnju organizaciju svoje kompanije već prepušta to angažovanom direktoru. Privredno društvo može imati više direktora. Dalje termin odgovorno lice može zbuniti laika i navesti ga da pomisli da je to jedan direktor (npr. generalni) koji je i zakonski zastupnik. No, ovde u pitanju može biti BILO KO – OVLAŠĆEN od strane zakonskog zastupnika (direktora, skupštine doo, skupštine ad, i preduzetnika) da rukovodi vašim radnim mestom i grupom radnih mesta (recimo odeljenjem računovodstva i revizije u nekoj ustanovi i sl.) Ovaj Zakon odosi se i na zaštitu radnika u Udruženjima bilo kog tipa registrovanim u APR-u) i sportskim društvima (Sportska udruženja registorvana u APR-u).

Zahtev za zaštitu od zlostavljanja može podneti i predstavnik sindikata, lice nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, predstavnik radnika za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdravlje na radu, uz pismenu saglasnost radnika koji smatra da je izložen zlostavljanju. Zlostavljani radnik može da zatraži besplatnu pravnu pomoć u jedinici lokalne samouprave na kojoj ima prebivalište, što je njegovo Ustavno i zakonsko pravo ili da angažuje advokata po izboru.

Međutim ukoliko je zlostavljač odgovorno lice (šef magacina) ili sam poslodavac (direktor DOO ,,Skladište’’, Zemun) radnik bi trebalo ipak (bez obzira na upitno zakonsko rešenje – podnošenje zahteva za posredovanje, tom istom zlostavljaču) da se obrati sudu, tj. da traži sudsku zaštitu. Rečju, da konsultuje advokata (bilo kog sa liste na sajtu AKS ili lokalnih AK) ili službenika odeljenja za besplatnu pravnu pomoć npr. u zgradi opštine Novi Beograd ili gde već ima prebivalište. Ova opreznost, je tu zbog predmetne prakse gde u ,,zatvorenom sistemu’’ (vašoj firmi, ustanovi, i sl.) slučajevi ,,posredovanja’’ mogu da se izjalove (pretnje, uslovljavanje, nastavak još goreg mobinga i sl.).

Ukoliko radnik nema advokata, a nije dobio zadovoljavajuću pravnu pomoć u jedinici lokalne samouprave, trebalo bi da zna da je sud DUŽAN da ga pouči o njegovim pravima.

Dobre strane ovog Zakona su i mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka i to:

1.Ako zaposlenom koji smatra da je izložen zlostavljanju prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život ili ako mu preti opasnost od nastanka nenaknadive štete, poslodavac je dužan da, do okončanja postupka zaposlenom koji se tereti za zlostavljanje izrekne jednu od sledećih mera:

1) premeštaj u drugu radnu okolinu – na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa zakonom;

2) udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade, u skladu sa zakonom.

2. Radnik, kome prema mišljenju službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme mere iznad navedene. Ako se odluči za ovakvo činjenje, radnik je dužan da bez odlaganja obavesti poslodavca i inspekciju rada o odbijanju rada. Za vreme odbijanja rada radnik ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca. Ipak, čim se otklone prepreke koje su prethodile odbijanju rada, radnik je dužan da se vrati na rad. Sa druge strane, zaposlenom koji je odbio da radi ne može da se otkaže ugovor o radu, odnosno izrekne mera prestanka radnog odnosa.

IV SUDSKA ZAŠTITA

Za potrebe ovog članka neće biti obrađivano poglavlje ovog Zakona o posredovanju, pogotovo imajući u vidu stav autora da je češće zlostavljanje na relaciji poslodavac – zaposleni, nego zaposleni – zaposleni.

Radnik koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku od 6 meseci od učinjenog zlostavljanja, no ovde savetujemo radnike da to učine u što kraćem roku, pogotovo kada se zlostavljanje desilo više od dva puta dakle na primer treći put vas poslodavac (direktor privrednog društva, preduzetnik, rukovodilac javnom ustanovom – uključujući i ustanove kulture) zlostavlja, vi odlazite kod advokata, dajete sve potrebne podatke i on podnosi tužbu sa vašim punomoćjem. Tužbu sa prilozima sud u ovakvom,hitnom postupku dostavlja u roku od 15 dana od dana prijema tužbe tuženoj strani na izjašnjenje.

U postupku pred nadležnim sudom radnik koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva:

1) da sud utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje;

2) da sud izrekne meru zabrane vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja;

3) da sud naredi izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja;

4) da sud dosudi naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa zakonom;

5) da sud sprovede objavljivanje presude donete povodom tužbi iz tač. 1 – 4. (iznad).

Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

U toku postupka sud može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, odrediti privremene mere ako je jasno da je u pitanju Zlostavljanje na radu – Mobing, te da je došlo do nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete.

U privremene mere naročito spadaju zabrana približavanja, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta rada radnika koji učini verovatnim da je izložen zlostavljanju.

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

V NADZOR

Nadzor vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija. U vršenju nadzora inspekcija je vezana Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018). Treba imati na umu da nevezano za naknadu štete koju tužbom (u radnom sporu) potražuje zaposleni, jer je pretrpeo zlostavljanje od recimo direktora, inspekcija rada ili upravna inspekcija može napisati prekršajnu prijavu, te se u posebnom prekršajnom postupku poslodavac i ovlašćeno lice kažnjava novčano (kažnjava se npr. privredno društvo i zakonski zastupnik – direktor). Sankcije u vidu novčlanih kazni kreću se od 5.000 do 80.000 dinara.

VI PRAVILNIK

Radi boljeg tumačenja i primene Zakona donet je i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2010 dalje: Pravilnik). Osnovni cilj ministarstva jeste bio približavanje ugroženoj grupi (radnicima) Zakona, a u vezi sa terminom Zlostavljanje na radu – mobing. Ovim Pravilnikom poslodavac je dužan da, radi stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica.

Poslodavac je dužan da, radi prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.

Prethodne dve odredbe pravilnika su imperativne norme podzakonskog akta, dok je treća odredba – obuka stavljena kao opciona i na volju poslodavcu korišćenjem glagola ,,može’’ (a ne glagol ,,mora’’ ili konstrukcija dužan da i sl.) Poslodavac može da obezbedi obuku, odnosno osposobljavanje određenog zaposlenog ili zaposlenih za obavljanje posredovanja, kao načina razrešenja spornih odnosa povezanih sa zlostavljanjem.

Obaveštenje o zabrani zlostavljanja koje se pominje u Zakonu sada se u Pravilniku dalje precizira u smislu da se uručuje zaposlenom u dva primerka i da obaveštenje sadrži:

1. da je zakonom zabranjeno i sankcionisano vršenje zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja, kao i zloupotreba prava na zaštitu od takvog ponašanja;

2.šta se smatra zlostavljanjem, seksualnim uznemiravanjem i zloupotrebom prava na zaštitu od takvog ponašanja (pojmovi);

3. da se zaštita od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja ostvaruje kod poslodavca (u postupku posredovanja i postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog) i pred nadležnim sudom;

4. da zaposleni koji smatra ili sumnja da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju, pre obraćanja sudu, treba da se obrati nadležnom licu ili licima kod poslodavca za zaštitu od takvog ponašanja, a zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju od samog poslodavca, može da se neposredno obrati sudu za zaštitu od takvog ponašanja;

5. da će poslodavac učiniti dostupnim podatke o licima ovlašćenim za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, licu kome se podnosi zahtev za zaštitu od zlostavljanje i drugim licima koja se mogu uključiti u postupak zaštite od zlostavljanja, i na koji način;

6. da se ne smatra zlostavljanjem, niti može pokretati postupak za zaštitu od zlostavljanja: u slučaju kršenja prava propisanih drugim zakonima kojima je i obezbeđena zaštita tih prava (protiv pojedinačnog akta poslodavca kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; u slučaju uskraćivanja i onemogućavanja prava kao što je pravo na zaradu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor i dr.; u slučaju diskriminatorskog ponašanja po bilo kom osnovu diskriminacije, koje je zabranjeno i sankcionisano posebnim zakonom i dr.); da se ne smatraju zlostavljanjem ni: radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla; preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu i povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog, kao i druga ponašanja koja se ne mogu smatrati zlostavljanjem u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu;

Iznad pobrojani sastavni delovi tačke 6. (ne računajući deo o pojedinačnom aktu, naravno da ćete aneks ugovora o radu poništavati u drugom postupku i da ukoliko su vam neisplaćene zarade i doprinosi čak i laici znaju da to nije zlostavljanje već se za takvo činjenje poslodavca sačinjava drugi tip tužbe, ali se isto radi o radnom sporu) sadrže upitne tendencije koje ne koreliraju sa načelima Međunarodnog radnog prava kao grane prava i Ustava Republike Srbije, a glavno načelo je zaštita prava radnika.

Šta je sporno?

da se ne smatraju zlostavljanjem ni:

-radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla;

-preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu i

-povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog,

-kao i druga ponašanja koja se ne mogu smatrati zlostavljanjem u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu;

Smatramo da radna disciplina u funkciji bolje organizacije posla polako zri za određeni stav Vrhovnog suda, rečju veće najstručnijih sudija mora dati tumačenje npr. stavom VS da li radna disciplina u funkciji bolje organizacije posla možbe biti zloupotrebljena, naravno u nadi ovog autora da Stav neće ići u prilog poslodavcima.

Dalje, preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu – predstavljau eventualno pitanje iz delokruga rada Zaštitnika građana (Ombudsman) i/ili Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. (Pitanja iz njihovog delokruga su nadzor nad vašim službenim vozilom, računarom, telefonom, postavljanje prekobrojnog broja kamera, pod plaštom brige i bezbednosti za vas – radnike. Nedozvoljeno snimanje tel. razgovora, zvuka u kancelariji, prisluškivanje i skriveni video nadzor i sl. spadaju u delokrug poslova Javnog tužilaštva na teritoriji sedišta vašeg poslodavca).

Najupitniji deo jeste naravno sledeći navod

A) povremene razlike u mišljenjima, (dakle radnja se ponavlja nije definisana ,,razlika“ i njen ,,stepen“ kako znamo da nije Zlostavljanje na radu – Mobing)

B) problemi i konflikti u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog, kao i druga ponašanja koja se ne mogu smatrati zlostavljanjem u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Primetna je blaga kontrakdiktornost, ako ne i kolizija, jer institut uvrede u srpskom pravu je krivično delo za koje se inicira privatna krivična tužba shodno Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), rečju – uvreda ne predstavlja krivično delo za koje se goni ex offo i institut je Kaznenog prava Republike Srbije. Podsetimo cilj je da se spreči Zlostavljanje na radu – Mobing, a ne krivično pravna zaštita koja je predmet drugog zakona čak i druge grane prava (Kazneno pravo).

Dobra normativna rešenja ovog Pravilnika mogu se naći u III poglavlju, te tako pravilnik navodi da je zlostavljanje, svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Seksualno uznemiravanje, saglasno članu 21. stav 3. Zakona o radu, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Dakle sprečavanje seksualnog uznemiravanja, modaliteti su prevencije ili sankcionisanja, ako postoji Zlostavljanje na radu – mobing, jer je to jasno predmet zakona radnopravnih, a polno uznemiravanje je predmet Krivičnog zakonika.

Radi prevencije od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja poslodavac i zaposleni treba da se naročito uzdrže od:

1) ponašanja koja se odnose na nemogućnost odgovarajućeg komuniciranja, kao što su:

– neopravdano i namerno onemogućavanje zaposlenog da iznese svoje mišljenje, kao i neopravdano prekidanje zaposlenog u govoru,

– obraćanje uz viku, pretnju i vređanje,

– uznemiravanje zaposlenog putem telefonskih poziva i drugih sredstava za komunikaciju, ako to nije u vezi sa radnim procesom i poslom koji zaposleni obavlja,

– druga istovrsna ponašanja;

2) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja dobrih međuljudskih odnosa, kao što su:

– ignorisanje prisustva zaposlenog, odnosno zaposleni se namerno i neopravdano izoluje od drugih zaposlenih tako što se izbegava i prekida komunikacija sa njim,

– neopravdana fizička izolacija zaposlenog iz radne okoline,

– neopravdano oduzimanje zaposlenom sredstva potrebnih za obavljanje posla;

– neopravdano nepozivanje na zajedničke sastanke,

– neopravdana zabrana komuniciranja sa zaposlenim,

– druga istovrsna ponašanja;

3) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog, kao što su:

– verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom,

– negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog,

– imitiranje glasa, gestova i načina kretanja zaposlenog,

– ponižavanje zaposlenog pogrdnim i degradirajućim rečima,

– druga istovrsna ponašanja;

4) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja profesionalnog integriteta zaposlenog, kao što su:

– neopravdane stalne kritike i omalovažavanja rezultata rada zaposlenog,

– nedavanje radnih zadataka zaposlenom koje nije opravdano potrebama procesa rada,

– neopravdano onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke,

– davanje ponižavajućih radnih zadataka kojih su ispod nivoa znanja i kvalifikacija,

– davanje teških zadataka ili onih koji su iznad nivoa znanja i kvalifikacija;

– određivanje neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka,

– česta promena radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu, koja nisu uslovljena procesom rada,

– neopravdano prekomerno nadziranje rada,

– namerno i neopravdano uskraćivanje ili zadržavanje informacija koje su u vezi s poslom,

– manipulisanje sa sadržinom i poslovnim ciljevima zaposlenog,

– zlonamerno, odnosno zloupotrebom ovlašćenja davanje radnih zadataka koji nisu u vezi sa poslovima za koje je zaposleni radno angažovan,

– neopravdana, neosnovana ili prekomerna upotreba kamera i drugih tehničkih sredstava kojima se omogućava kontrola zaposlenih,

– neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih,

– druga istovrsna ponašanja;

5) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja zdravlja zaposlenog, kao što su:

– neopravdane stalne pretnje (npr. raskidom radnog odnosa, odnosno otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora) i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom strahu,

– pretnja da će se protiv zaposlenog primeniti fizička sila,

– fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela,

– namerno izazivanje konflikata i stresa,

– druga istovrsna ponašanja;

6) ponašanja koja bi se mogla smatrati seksualnim uznemiravanjem, kao što su:

– ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode,

– pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta,

– navođenje na prihvatanje ponašanja seksualne prirode uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu,

– druga istovrsna ponašanja.

Kao što smo već naveli ne smatraju se zlostavljanjem:

1) pojedinačni akt poslodavca (rešenje, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje i dr.), kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, protiv koga zaposleni ima pravo na zaštitu u postupku propisanom posebnim zakonom;

2) uskraćivanje i onemogućavanje prava utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, čija se zaštita ostvaruje u postupku kod poslodavca i pred nadležnim sudom (neisplaćivanje zarade i drugih primanja, određivanje prekovremenog rada suprotno zakonu, uskraćivanje prava na dnevni, nedeljni ili godišnji odmor i dr.);

3) radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla;

4) preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu;

5) svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema zaposlenom po bilo kom osnovu diskriminacije, koje je zabranjeno i u vezi s kojim se zaštita obezbeđuje u skladu s posebnim zakonom;

6) povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi s obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako isti nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog i dr.

• Podnošenje tužbe sudu shodno pravilniku

Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju, a koji nije zadovoljan ishodom postupka posredovanja, odnosno postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje, može da podnese tužbu sudu.

VII ZAKON O RADU

Za kraj osvrnimo se i na sam ,,krovni zakon’’ tj. Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje)

Članom 12 Zakona o radu predviđeno je da Zaposleni ima pravo na zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti . Istim zakonom predviđeno je da sindikalni predstavnik ili član sindikata ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zakonom o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Ukoliko poslodavac vrši aktivnu ili pasivnu diskriminaciju zaposlenih pri recimo unapređenju, pogoršanju uslova rada, onemogućavanja obuka i usavršavanja zaposlenog biće sankcionisan od strane suda tj. ovakva činjenja sud presudom oglašava, na primer, NIŠTAVIM. Ovde dolazimo do razilaženja puteva radnih sporova za diskriminaciju i zlostavljanja na radu, no oba postupka ostaju u oblasti radnopravnih parnica, a u smislu članova 436-441 Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023 – dr. zakon)

Kao što je već iznad navedeno članom 21 Zakona o radu zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu Zakona o radu, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od diskriminatorskih osnova posrednih ili neposrednih koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

ZAKLJUČAK:

Pozitivno pravne norme srpskog prava oličene u navedenim izvorima prava imaju za cilj da spreče zlostavljanje na radu – Mobing. Glavna ustava poštovanju međunardnih propisa iz oblsti zaštite prava radnika, Ustavnih prava radnika u Republici Srbiji trebalo bi da budu Osnovni sudovi širom Republike.

Konačnu tačku na sva sporna pitanja, tumačenja i šarenolikost sudske prakse treba da stavi Vrhovni sud Srbije, a u smislu zaštite od zlostavljanja radnika od strane poslodavca.

Noveliranje svih izvora radnopravnih propisa je neophodno u kontekstu ograničavanja samovolje poslodavca, te radi prevencije zlostavljanja radnika. Kao ključni faktor trebalo bi imati u vidu i približavanje Srbije Evropskoj Uniji i ispunjavanje uslova iz poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) sada dela klastera, kao preduslova za zatvaranje tog dela pristupnog procesa Uniji, a u smislu ispunjenja uslova iz člana 6 Lisabonskog ugovora, konkretno garantovanje slobode ljudskih prava (pravo na rad) i zabranu diskriminacije (zabrana zlostavljanja radnika).

Korisni linkovi:

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_inspekcijskom_nadzoru.html

EU regulativa o nuklearnoj energiji i pravo Republike Srbije u vezi sa nuklearnom energijom

Nuklearna energija

Dana 21. marta 2024. godine u Biselu održan je Samit o nuklearnoj energiji, koji je rezultovao usvajanjem zajedničke deklaracije.  Lideri iz pro-nuklearnih evropskih zemalja i stručnjaci za energiju pozvali su na obnovu kapaciteta nuklearne energije. Pored ekoloških, jedan od ,,gorućih’’ razloga, predpostavljamo, jeste i pokušaj obnove evropske industrije nakon godina postepenog opadanja usled pandemije izazvane virusom SARS COV-2, koji je i dalje prisutan kako na teritorije EU, tako i na teritoriji Srbije (izvor: izveštaj Instituta za javno zdravlje ,,Batut’’ na dan 11.04.2024). Na stagnaciju EU privrede utiče i trenutna geopolitička situacija u kojoj se nalazi cela planeta, te bojazan od nove svetske ekonomske krize u uslovima inflatornog rasta i pada kupovne moći stanovništva. Na iznad pomenutom samitu izvršni direktor međunarodne agencije za energiju (IAEA), Fatih Birol izjavio je da bez podrške nuklearne energije, čovečanstvo nema šansu da na vreme dostigne klimatske ciljeve.

Rezultati samita tek treba da dobiju svoj pravni okvir, jer imenovana deklaracija nije pravno obavezujući međunarodni dokument. Ipak, obaveza Evropske unije da do 2030. godine smanji neto emisije štetnih gasova za 55% ponovo je podstakla interes za nuklearnu energiju. Zemlje EU ostaju podeljene oko toga da li promovisati nuklearnu energiju.

Na imenovanom samitu preko 30 lidera vlada se obavezalo da će otključati apsolutni potencijal nuklearne energije u deklaraciji usvojenoj na, u stvari, prvom ikada održanom Samitu nuklearne energije. Od zemalja članica EU potpisnici dolaze iz 11 država članica (Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Holandia, Poljska i Švedska.) Samitu je prisustvovalo preko 400 zvanica, koje su činili direktori svetskih kompania, vlasnici istih, te predstavnici naučne zajednice kao i političari.

Deklariacija bi trebalo da obavezuje potpisnike da će podržati sve zemlje, pogotovo zemlje u razvoju (u koje spada i Srbija) u njihovim naporima da u svoju strukturu energetske politike i strategije uvrste i potencijale nuklearne energije. Potpisnici deklaracije su se obavezali i na izgradnju novih nuklearnih elektrana i rano razmeštanje naprednih reaktora, uključujući male modularne reaktore širom sveta uz održavanje najviših nivoa bezbednosti i sigurnosti. Organizatori samita bili su IAEA-a i država Belgija. Fatih Birol je na konferenciji za medije u toku jednodnenog samita u Briselu istako još i da on ne minimizuje i ne podkopava udeo obnovljivih izvora energije (solarne, vetro elegrane, elektrane na vodonik)  i smatra da će isti odigrati krucijalnu ulogu u pogledu podizanja globalnih kapaciteta proizvodnje električne energije. No, on je zaključio da ti kapaciteti neće biti ispunjeni bez nuklearne energije posebno u zemljama gde nema velikih potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Trenutno nuklearna energija proizvodi tek nešto manje od 10% globalne proizvodnje električne energije. No vratimo se EU. U istoj,  Francuska je lider u nuklearnoj energiji. Rečju, Francuska dobija 2/3 svoje ukupne energetske proizvodnje isključivo iz snage nuklearnih elektrana. Naime, Francuska je jedna od retkih zemalja u svetu koja sebi može da priušti izvoženje električne energije i to isključivo zahvaljujući nuklearnih elektranama. Jedan od zaključaka sa samita jeste i projekcija u kojoj finansijska računica ukupnih investicija (globalno) treba biti jednaka kako za nuklearnu energiju tako i za obnovljive izvore energije. Isključujući, vremenom, u potpunosti elektrane na fosilna goriva. Još jedan od zaključaka učesnika samita jeste da ovakva ravnopravna podela investicija, mora doći u vidu inicijative koje bi proklamovale sve vlade sveta, dok bi (predpostavimo) privatni sektor pratio ovakav trend. Exempli causa to se pokazalo tačnim u investicionim projektima u građevinskoj industriji, pa se učesnici samita nadaju sličnom trendu kretanja i po pitanju budućih investicija u nuklearnu energiju.

Pravo EU

Nuklearna energija je generisala nešto više od petine (21,8%) električne energije EU u 2022. godini, pri čemu je 12 zemalja članica EU trenutno uvrstilo nuklearnu energiju u svoju Energetsku strategiju. EU ostaje tehnološki neutralna kada je reč o izvorima energije – što znači da je odluka odakle se snabdevati potrebnom električnom energijom dato u suverenu ingerenciju svake države članice pojedinačno. Međutim, na kraju ovog širokog dipolmatskog koridora, politika EU o nuklearnoj energiji relevantna je za sve građane širom EU. Saradnja u ovoj oblasti regulisana je Ugovorom o Euratomu i relevantnim zakonodavnim pozitivnopravnim normama zakonodavstva EU.

EU je globalni lider u oblasti nuklearne bezbednosti. Euroatom bezbedenosni protokol (Ugovor o osnivanju Evropske atomskoenergetske zajednice 2012/C 327/01, ovim ugovorom formiran je EUROATOM) zahteva od zemalja članica EU da daju najveći prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearnih postrojenja. Ovo podrazumeva procene bezbednosti pre izgradnje novih elektrana, kao i bezbedno i odgovorno upravljanje potrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, kao i dekomisijom isključenih postrojenja kao deo završne faze njihovog životnog ciklusa. Još jedan važan stub Euratoma je Direktiva o osnovnim bezbednosnim standardima (Direktiva 2013/59) koja osigurava da zemlje EU primenjuju najviši nivo zaštite za sva lica koja rade u uslovima okruženja koja su u određenoj meri kontaminirana jonizujućim zračenjem, kao i za eliminaciju rizika od izlaganja jonizujućem zračenju civilnog stanovništva. Recimo članom 35 stav 1 pomenute Direktive propisano je da je preporučena doza jonizujućeg zračenja na radnim mestima, exepli gratia u nuklearnim elektranama -radnici ne mogu biti izloženi većoj dozi od 1 mSv godišnje ili ekvivalentnoj dozi od 15 mSv godišnje za očno sočivo (deo oka uz rožnjaču koji usmerava svetlost ka zenici) ili 50 mSv godišnje za kožu i ekstremitete. Jedinica mere ,,mSv godišnje’’ je  Mili-sieverti godišnje“ (mSv/y) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja u određenom vremenskom periodu. Sievert (Sv) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja, a prefiks „mili“ (m) označava da je vrednost izražena kao hiljaditi deo sieverta. Ova merna jedinica se često koristi za merenje nivoa zračenja u životnoj sredini, na radnim mestima i sl.)

Zemlje koje žele da se pridruže EU ili su na putu pridruživanja, kao Srbija, takođe su obavezne da postojeći pravni okvir iz EU inkorporiraju u svoj pozitivnopravni sistem. Samim tim obaveza implementacije EU zakonodavnih normi po pitanju bezbednosti nuklearne energije, deo je jednog od klastera (bivše: poglavlja) o pristupanju EU.

Zemlje članice EU dužne su da osim što osiguravaju siguran rad nuklearnih energetskih postrojenja, isto tako vode računa da se sav nuklearni materijal iz civilne proizvodnje ne preusmeri u pogrešne namene (misli se u vojne svrhe). S toga Euroatom sporazum uspostavlja sistem nadzora nuklearnih materijala poznat kao Euratom-bezbedonosne mere, te se svaka zemlja članica ima se pridržavati  obaveza o nuklearnim sigurnosnim merama koje su inkorporirane u domaću legislaturu zemalja članica ratifikacijom  relevantih međunarodnih sporazuma. Svako nuklearno postrojenje u EU mora pružati informacije o svom delanju i izveštavati o toku i inventaru, recimo nuklearnog goriva i/ili nuklearnog otpada. Komisija zatim analizira dostavljene podtatke i vrši ad hoc inspekcijski nadzor kao bi se uverilla u tačnost iznad navedenih podataka.  

Da bi Euroatom bezbedonosti protokoli bili  u skladu sa najnovijim tehnološkim i naučnim razvojem, u decembru 2023. godine, Komisija je predložila izmene i dopune Uredbe o Euratom bezbedonosnim merama. U iščekivanju nove novelirane pravne forme bezbedonostnih protokola osvrinimo se na

Direktivu o nuklearnoj bezbednosti 2009/71/Euratom, koja je uspostavila zajednički okvir za nuklearnu bezbednost nuklearnih postrojenja, novelirana je 2014. godine i to Izmenama i dopunama Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom). Ovim činom EU je postala kao što smo ranije predočili vodeći entitet kada je upitanju nuklearna bezbednost (u smislu civilne upotrebe nuklearne energije).

Izmena se zasniva na procenama rizika i bezbednosti (testovima opterećenja) nuklearnih postrojenja, sprovedenim 2011. i 2012. godine. Testovi opterećenja sprovedeni su nakon gorke lekcije iz nuklearnog akcidenta u Fukošimi (Japan), te nakon podnetog zahteva od strane Zajednice zapadoevropskih regulatora nuklearne energije (WENRA) i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Direktiva zahteva od zemalja EU da daju najviši prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearne elektrane. Ovo uključuje sprovođenje bezbednosnih procena pre izgradnje novih nuklearnih elektrana i osiguravanje značajnih poboljšanja bezbednosti za stare reaktore.

 Konkretno, ova direktiva direktiva:

1.jača ulogu nacionalnih regulatornih tela osiguravanjem njihove nezavisnosti od nacionalnih vlada.

2.primorava zemlje članice EU da obezbede regulatorima dovoljno pravnih ovlašćenja, osoblja i finansijskih resursa

3. stvara sistem međudržavnih unakrsnih pregleda

4. kreira zajedničku tematiku nuklearne bezbednosti koja se koncipira na svakih 6 godina na nivou EU. Nakon usvajanja predložene tematike glasa se o usvajanju mera kojima bi se poboljšao određeni sektor bezbednosti u nuklearnom energetskom sistemu.

5. čini da zemlje članice EU moraju svoje procene predati na uvid drugim zemljama koje nisu članice

6. rezultati ovih međusobnih, uzajamnih, pregleda i kontorla – postaju javni

7. zahteva ponovnu procenu bezbednosti za sve nuklearne elektrane koja se ima srpovesti na svakih 10 godina

8. proklamacijom načela apsolutne transparentnosti primorava kompanije ili države koje rukovode nuklearnim energetskim kapacitetima da pruže vitalne informacije javnosti kako u vreme normalnog rada tako i u slučajevima nuklearnog incidenata

Direktiva o nuklearnoj bezbednosti (2009/71/Euratom) zahteva od svake zemlje članice Eu da podnese sopstveni Nacionalni izveštaj Komisiji o sprovođenju same Direktive počevši od 22. jula 2014. godine, te svake 3 godine nakon toga. Izveštaji moraju imati za cilj prikaz načina na koji zemlje članice primenjuju obaveze iz direktive pokazujući pomenutu transparentnost na nacionalnom nivou.  Na osnovu izveštaja iz 2014. godine, u skladu sa Direktivom, Komisija je 18. novembra 2015. godine podnela prvi izveštaj o napretku i izveštaj o radu osoblja u nuklearnim postrojenjima u vezi sa sprovođenjem Direktive Savetu i Evropskom parlamentu. Noveliranje Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom) sastojalo se od izmena i dopuna gore navedene obavze o izveštavanju Saveta i Evropskog parlamenta, tako što je usledio drugi krug nacionalnih izveštaja koji se imao završiti do 22. jula 2022 godine. U suštini drugi krug, je bio delić u slagalici formalnopravnog dokumenta koji nosi naziv Konačni izveštaj o napretku u sprovođenju Direktive o nuklearnoj bezbednosti u EU.

Dalje, Komisija proverava tačnost, potpunost i koherentnost podnetih izveštaja, recio o tokovima i zalihama nuklearnih goriva koje države članice dostavjaju, a potom terenskom kontrolom potvrđuje valjanost takvih izveštaja.  

Imenovana Komisija ima sledeća ovlašćenja u terenskoj inspekciji:

1. Pravo na monitoring i evaluaciju računovodstvenog i kontrolnog sistema nuklearne elektrane
2. Faktičke provere stanja koje se sprovode na osnovu prikupljenih dokaza u sedištu komisije u Luksemburgu kao i izveštaja koji su nastali nakon inspekcijskog rada u nuklearnim elektranama tj. u toku vršenja tehničke inspekcije na licu mesta.
3. Komisija sačinjava godišnje Zaključke. Zaključci su upravna akta EU prava koji u ovom slučaju sadrže pobrojane sigurnosne mere i ocene rezultata aktivnosti u određenom nuklearnom postrojenju i sigurnosnim merama koje je isto sprovelo (ili nije sprovelo pa će biti sankcionisano).
4. Samim tim Komisija Ima pravo da izrekne sankcije u slučaju kršenja odredbi o sigurnosnim merama Euratoma.

Pravo Republike Srbije

U Republici Srbiji na snazi je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Službeni list SRJ”, broj 12 od 10. marta 1995, „Službeni glasnik RS“, broj 85 od 6. oktobra 2005 – dr. Zakon). Članom jedan ovog Zakona, zabranjena je izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u SRJ. U stavu dva imenovanog člana, zabranjeno je donošenje investicionih odluka, izrada investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja z a proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog goriva nuklerne elektrane. Članom dva predmetnog zakona tadašnji zakonodavac je istakao da se odredbe tog zakona ne odnose na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova.  Rečju, ovaj zakon nije branio tadašnjoj SRJ, a potom Srbiji kao pravnoj naslednici SRJ tj. naslednici Realne Uniji Srbije i Crne Gore, da obučava kadar, usko-stručan, za navedenu oblast. Da osniva i poseduje uprave, institute i agencije koji bi se bavili naučnoistraživačkim radom na polju nuklearne energije, te istraživanjem benefita korišćenja nuklearne energije u svrhe humane primene. Predmetni zakon se može staviti van snage na dva načina, aktom o stavljanju van snage ili eventualnim donošenjem potpuno novog Zakona o nuklearnoj energiji od strane Skupštine Republike Srbije, kojim bi se u prelaznim i završnim odredbama naznačilo da iznad navedeni zakon prestaje važiti od dana stupanja na snagu novog zakona. Nakon toga usledilo bi noveliranje Zakona o energetici i donošenje zakona sličnog Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, gde bi se predvideli slični benefiti za vlasnike nuklearnih elektrana, kao i za vlasnike solarnih i/ili vetro elektrana (noveliranje podzakonskih akata u polugodišnjem ili jednogodišnjem roku bi se podrazumevalo).

Sledeći relevatan pozitivno pravni akt jeste Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)zakonom se uređuju mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja. Ovim zakonom je osnivan Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (dalje: Direktorat) radi vršenja regulatorne kontrole delatnosti uređenih zakonom.

Predmetni akon se primenjuje na sve delatnosti koje uključuju mirnodopsku primenu nuklearne energije i jonizujućeg zračenja na teritoriji ili pod nadležnošću ili kontrolom Republike Srbije.

Zakonom se izričito potencira intencija zakonodavca da se sprovede apsolutna zaštita stanovništva I životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja bilo u uslovima redovnih situacija bilo u slučajevima nuklearnog incidenta.

Zakon se primenjuje naročito na:

1) izradu, proizvodnju, obradu, rukovanje, odlaganje, upotrebu, skladištenje, držanje, transport i promet izvora zračenja u Republici Srbiji;

2) određivanje lokacije, projektovanje, izgradnju, probni rad, rad i dekomisiju postrojenja i zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada;

(…)

5) izlaganja radnika ili drugih pojedinaca radonu unutar zgrada, spoljašnjeg izlaganja jonizujućem zračenju od građevinskog materijala i izlaganja jonizujućem zračenju koje je posledica vanredne situacije ili prethodne ljudske aktivnosti i

6) pripremljenost, planiranje odgovora i upravljanje u slučaju izlaganja jonizujućem zračenju usled vanrednih događaja i nuklearnih ili radioloških vanrednih situacija za koje se smatra da zahtevaju mere zaštite zdravlja radnika ili drugih pojedinaca.

Članom četiri Zakona isključivo je zabranjena upotreba nuklearne energije i jonizujućeg zračenja koje nije isključivo u mirnodopske svrhe. Takođe, zabranjeno je obavljanje delatnosti bez prethodnog odobrenja koje izdaje Direktorat osim delatnosti izuzetih u skladu zakonom. Ovaj zakon izričitno zabranjuje uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.

Zakonodavac ide i korak dalje te zabranjuje namerno razblaživanje radioaktivnog otpada u svrhu oslobađanja od regulatorne kontrole.

Radi obezbeđenja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji, donose se sledeći strateški dokumenti:

1) Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti;

2) Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;

3) Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti i

4) Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja.

Strategije dugoročno određuju i usmeravaju pravce delovanja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, određuju mere za unapređivanje upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, u skladu sa međunarodnim standardima i principima u ovoj oblasti kao i preuzetim međunarodnim obavezama. Strategije donosi Vlada za period od sedam godina. Strategije priprema i predlaže Direktorat u saradnji sa ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine, zdravlja, nauke, odbrane, vanredne situacije i drugim zainteresovanim organima i organizacijama. Izveštaj o sprovođenju strategija priprema Direktorat i podnosi Vladi najmanje jedanput godišnje.

Članom 13 Zakona, a radi obezbeđivanja uslova za stručno i efikasno vršenje regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom, osnovan je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa zakonom. Neposredni ,,poslodavac Direktorata je Vlada Republike Srbije. Članom 21 Zakona predviđeno je da Direktorat najmanje jednom u deset godina organizuje ocenu usaglašenosti nacionalnog zakonodavnog, regulatornog i institucionalnog okvira sa međunarodnim standardima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom. Ocena usaglašenosti organizuje se pozivanjem posmatračkih grupa drugih zemalja u relevantnoj oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti i drugih oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije koje Direktorat predlaže Vladi.

Poslovi Direktorata su:

1) priprema nacrte strategija i akcione planove za njihovo sprovođenje;

2) priprema predloge propisa koje donosi Vlada;

3) donosi pravilnike i druge propise i uputstva;

4) donosi Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu, daje uputstva o primeni odgovarajućih mera, prati njihovo sprovođenje i objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u Republici Srbiji;

5) priprema predlog Plana delovanja u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;

6) propisuje mere za zaštitu pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;

7) propisuje uslove za zaštitu od povećanog izlaganja radnika, pojedinaca i stanovništva zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala;

8) donosi rešenja o izdavanju, suspenziji ili oduzimanju odobrenja za obavljanje delatnosti, odobrenja za korišćenje izvora zračenja, ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, dozvole za promet izvora zračenja i dozvole za transport opasne robe klase 7 ADR/RID/ADN (radioaktivne materije), kao i o izuzimanju od obaveze pribavljanja odobrenja u skladu sa ovim zakonom;

9) izdaje, suspenduje ili oduzima sertifikate u skladu sa ovim zakonom;

10) izdaje potvrde o upisu u evidenciju i brisanju iz evidencije izvora zračenja;

11) propisuje kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja;

12) propisuje kriterijume za oslobađanje od regulatorne kontrole;

13) vrši verifikaciju osposobljenosti lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja;

14) definiše obaveze, uključujući i finansijske, nosilaca odobrenja;

15) obezbeđuje stalnu stručnu saradnju u vršenju svojih funkcija kroz angažovanje savetnika, izradu projekata ili uspostavljanje trajnih ili povremenih savetodavnih tela;

16) uspostavlja i vodi registar podnetih zahteva, izdatih odobrenja i sertifikata i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja, registar izvora zračenja i njihovih korisnika, izloženih radnika, spoljnih radnika i drugih podataka od značaja za zaštitu od zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost;

17) uspostavlja i vodi evidenciju postrojenja, izvora zračenja i radioaktivnog otpada, kao i drugih podataka od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

18) uspostavlja sistem kontrole nad izvorima zračenja i uređajima čiji su oni sastavni deo kako bi se obezbedilo njihovo sigurno i bezbedno upravljanje i zaštita tokom rada i po prestanku rada;

19) utvrđuje kategorizaciju izvora zračenja na osnovu njihovog mogućeg uticaja i štete po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

20) utvrđuje kategorizaciju nuklearnog i radioaktivnog materijala na osnovu procene štete koja bi mogla da nastane usled njihove krađe ili neodobrene upotrebe određene vrste i količine materijala, ili usled sabotaže postrojenja u kojem se nuklearni ili radioaktivni materijal proizvodi, obrađuje, koristi, skladišti ili odlaže i propisuje odgovarajuće mere zaštite za različite kategorije materijala;

21) propisuje uslove za bezbednost nuklearnog i radioaktivnog materijala i postrojenja u kojima se oni koriste, uključujući i mere za prevenciju, detekciju i odgovor u slučaju neovlašćenog i zlonamernog delovanja koje uključuje takav materijal ili postrojenja;

22) učestvuje u definisanju projektnih osnova i vanrednih događaja predviđenih projektnim osnovama za potrebe primene mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

23) ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama u okviru svojih nadležnosti;

24) samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i organizacijama ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim organizacijama, telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija;

25) uspostavlja i primenjuje, u saradnji sa ministarstvima i službama nadležnim za spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, ekonomiju i carinu, sistem kontrole za uvoz i izvoz nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, izvora zračenja, opreme, posebne opreme i nenuklearnog materijala, informacija i tehnologije radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije;

26) sarađuje sa drugim relevantnim institucijama Republike Srbije u uspostavljanju i održavanju Plana za delovanje u slučaju nuklearne i radiološke vanredne situacije u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;

27) daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

28) uspostavlja odgovarajuće mehanizme i procedure za informisanje javnosti i konsultacije sa drugim zainteresovanim organima i organizacijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

29) sprovodi sve dodatne obaveze za koje je procenjeno da su neophodne za zaštitu stanovništva i životne sredine u Republici Srbiji;

30) inicira unapređenje nacionalnog okvira u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, na osnovu operativnog iskustva, uvida dobijenog u procesu odlučivanja i razvoja odgovarajuće tehnologije i istraživanja;

31) vrši regulatornu kontrolu i regulatorni inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

32) vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se izdaju odobrenja u skladu sa ovim zakonom;

33) proverava, prati i ocenjuje delatnosti radi potvrde usaglašenosti sa zakonom, važećim propisima i uslovima za dobijanje odobrenja;

34) preduzima mere, nalaže i prati njihovo sprovođenje u slučaju nepoštovanja zakona, podzakonskih i drugih propisa koji se odnose na uslove za dobijanje odobrenja;

35) uspostavlja i održava sistem obračuna i kontrole nuklearnih materijala;

U vršenju poslova iz oblasti delokruga rada Direktorata, isti se oslanja na Zakon o opštem upravnom postupku. Konačne odluke Direktorata mogu biti ,,napadnute’’ isključivo putem tužbe mesno I stvarno nadležnom Upravnom sudu u Republici Srbiji.

Član 29 Zakona predviđa osnovna načela zaštite od jonizujućeg zračenja, koja su:

1) Opravdanost: Odluke o uvođenju delatnosti, kao i o usvajanju novih, neće biti donete ukoliko ne postoje uslovi da se obezbedi da korist od te delatnosti za društvo ili pojedinca nadmašuje štetnost po zdravlje koje ta delatnost može izazvati uzimajući u obzir društvene, ekonomske i druge relevantne faktore. Odluke koje uvode ili menjaju puteve izlaganja za situacije postojećeg ili vanrednog izlaganja opravdane su ako čine veću korist nego štetu.

2) Optimizacija: Mere zaštite od jonizujućeg zračenja kod profesionalnog izlaganja ili izlaganja stanovništva se sprovode u cilju obezbeđivanja da doze, broj izloženih lica i verovatnoća izlaganja budu na što je moguće nižem nivou imajući u vidu tehnička znanja, društvene i ekonomske faktore. Optimizacija zaštite lica koja su podvrgnuta medicinskom izlaganju se primenjuje na jačinu pojedinačnih doza i mora da bude u skladu sa medicinskom svrhom izlaganja.

3) Ograničenje izlaganja: U situacijama planiranog izlaganja ukupna doza za pojedinca ne sme da prelazi granice izlaganja propisane za profesionalno izlaganje ili izlaganje stanovništva. Granice izlaganja ne primenjuju se na medicinska izlaganja.

Članom 31 Zakona predviđeno je da pravno lice ili preduzetnik prijavljuje Direktoratu nameru obavljanja delatnosti koja uključuje izvore zračenja, prirodni radioaktivni materijal koji dovodi do izlaganja radnika ili stanovništva koje ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od zračenja i korišćenje nuklearnog materijala u nenuklearne svrhe. Prijavljivanje se vrši pre početka obavljanja delatnosti.

Članom 33 izvršena je kategorizacija delatnosti prema riziku po zdravlje izloženih radnika i pojedinaca, stanovništvo i životnu sredinu, kao i prema vrsti aktivnosti koja se obavlja i to na:

1) radijacione delatnosti niskog rizika;

2) radijacione delatnosti umerenog rizika;

3) radijacione delatnosti visokog rizika;

4) nuklearne aktivnosti.

Član 38 detaljnije predviđa uslove koje preduzetnik ili pravno lice mora ispuniti kako bi dobio odobrenje Direktorata.  Suštinski uslovi predstavljaju iste one uslove predviđene pozitivno pravnim normama EU.

Članom 42 zakonodavac se osvrnuo I na registraciju delatnosti tj. Direktorat donosi rešenje o registraciji delatnosti na osnovu podnetog zahteva pravnog lica ili preduzetnika.

Potonji članovi sve do člana 56 Zakona propisuju upravni postupak dobijanja licence, za delatnosti od niskg rizika pa sve do nuklearne aktivnosti, svoj pandan ova licenca ima i u Zakonu o energetici.

Članom 66 Zakon je odredio osnovne principe radijacione I nuklearne sigurnosti, a koji su:

1) primarna odgovornost za radijacionu i nuklearnu sigurnost pravnog lica ili preduzetnika odgovornog za delatnosti i postrojenja koji dovode do povećanja rizika od jonizujućeg zračenja;

2) uspostavljanje i održavanje delotvornog zakonodavnog i institucionalnog okvira za radijacionu i nuklearnu sigurnost uključujući i osnivanje nezavisnog regulatornog tela u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti;

3) uspostavljanje i održavanje delotvornog sistema za upravljanje radijacionom i nuklearnom sigurnosti kod pravnih lica ili preduzetnika čija delatnost dovodi do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju;

4) delatnosti koje dovode do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju moraju da imaju veću krajnju korist od štete;

5) optimizacija zaštite od jonizujućeg zračenja radi obezbeđenja najvišeg mogućeg nivoa radijacione i nuklearne sigurnosti koji se može ostvariti;

6) mere kontrole rizika od jonizujućeg zračenja moraju da budu takve da nijedan pojedinac ne snosi neprihvatljiv rizik od izlaganja jonizujućem zračenju;

7) zaštita stanovništva i životne sredine od rizika od jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće;

8) preduzimanje svih praktičnih mera i aktivnosti u cilju sprečavanja ili ublažavanja posledica nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;

9) obezbeđivanje uslova za spremnost i odgovor u slučaju nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;

10) opravdanost i optimizacija mera zaštite od jonizujućeg zračenja u svrhu smanjivanja postojećih rizika od izlaganja jonizujućem zračenju ili rizika od izlaganja jonizujućem zračenju koji nisu pod regulatornom kontrolom.

Zakonodavac je takođe predvideo koji uslovi moraju biti ispunjeni po pitanju zaštite radnika na random mestu koje je izloženo jonizujućem zračenju, valjani nadzor od strane medicinskog fizičara I izvršio je kategorizaciju radioaktivnih izvora, numeracije od

Kategorizacija radioaktivnih izvora I –  V (član 105 predmetnog zakona).

Zakon predviđa I to članom 125 Zakona I izdavanje licence za izgradnju nuklearnog postrojenja

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja je dužan da pre početka izgradnje nuklearnog postrojenja ili rekonstrukcije postojećeg objekta pribavi licencu za izgradnju nuklearnog postrojenja.

Licenca za izgradnju nuklearnog postrojenja se izdaje za izgradnju nuklearnog postrojenja, za koje su prethodno pribavljeni:

1) saglasnost na izveštaj o projektovanju nuklearnog postrojenja;

2) građevinska dozvola u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji;

3) odluka Vlade o izgradnji nuklearnog postrojenja u skladu sa ovim zakonom.

Članom 127 predviđena je i Izgradnja nuklearnog postrojenja, naime Nuklearno postrojenje, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada, može da se izgradi samo na lokaciji za koju je donet prostorni i urbanistički plan, izdato rešenje o građevinskoj dozvoli i druga dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti životne sredine. Nuklearno postrojenje mora da bude izgrađeno na takav način da se njegova dekomisija može izvršiti sigurno i bezbedno.Nosilac licence za izgradnju nuklearnog postrojenja je dužan da obezbedi da su sve strukture, sistemi, komponente i oprema izrađeni, ugrađeni, pregledani i testirani u skladu sa važećim standardima i propisima tokom svih faza izgradnje.

Zakon predviđa izdavanje licence za probni rad, sam probni rad, fazu testiranja, te izdavanje licence za rad nuklearnog postrojenja (član 133 Zakona)

Imenovani zakon takođe predviđa I privremeno obustavljanje rada nuklearnog postrojenja kao I njegovu dekomisiju (član 137).

Zakonom je propisano da nakon dekomisije nuklearnog objekata Republika Srbija obezbeđuje uslove za sigurno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih izvora zračenja i istrošenog nuklearnog goriva u centralnom skladištu. Pored skladištenja norme ovog zakona sadrže I odredbe o izdavanju licence za preradu radiokativnog otpada. Rečju članom 172 zatvara se ,,ceo krug’’ ciklusa života određenog nuklearnog posrojenja.

Pravno lice ili preduzetnik koji poseduje nuklearni materijal u nuklearne i nenuklearne svrhe je dužan da prijavi posedovanje nuklearnog materijala Direktoratu u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i ovim zakonom.

Mere bezbednosti izvora zračenja i povezanih postrojenja se sprovode u cilju sprečavanja vršenja zlonamernih i protivzakonitih radnji prema izvorima zračenja, povezanim postrojenjima i povezanim delatnostima.

Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije na teritoriji ili izvan teritorije Republike Srbije, Vlada donosi Plan za delovanje u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije.

Lica izložena nuklearnoj opasnosti, vandrednom kontaminacijom imaju parvo na podnošenje tužbe radi naknade štete zbog izlaganja nuklearnoj opasnosti, rok za podnošenje tužbe je 10 godina od momenta akcidenta. Inspekcijski nadzor vrši Direktorat preko inspektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. Čalnom 214 Zakona predviđeno je da u vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera radijacione sigurnosti i bezbednosti inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1) da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti;

2) da li su ispunjeni propisani uslovi za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja;

3) da li se sprovode propisane mere zaštite od jonizujućeg zračenja za izložene radnike, stanovništvo i životnu sredinu;

4) da li se sprovode propisane mere radijacione sigurnosti i bezbednosti;

5) da li se sprovode i druge mere propisane ovim zakonom.

Pored pobrojanih Zakon predviđa još 23 ovlašćenja inspektora.

U XV poglavlju Zakona propisane su novčane sankcije u iznosima od 100.000 do 3 miliona dinara (prekršaji ili privredni prestupi).

Sledeći izvor prava u Republici Srbiji je pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98) Članom 1. definisano je da Pravilnik propisuju granice izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva. Na primer članom 3 Pravilnika predviđeno je da je granica efektivne doze za profesionalno izložena lica iznosi 20 mSv godišnje, izražena kao prosečna vrednost za period od pet uzastopnih godina, uz dodatno ograničenje da ni u jednoj godini efektivna doza ne pređe vrednost od 50 mSv . Član 9 Pravilnika predviđa da su granice ekvivalentnih doza za ograničavanje izlaganja pojedinih organa za pojedince iz stanovništva su: 1) za očno sočivo 15 mSv godišnje; 2) za kožu 50 mSv godišnje (odnosi se na ekvivalentnu dozu usrednjenu po površini kože od 1 cm2, nezavisno od veličine izložene površine); 3) za delove ekstremiteta (šake, podlaktice, stopala i gležnjeve) 50 mSv godišnje.

Što se tiče institucija pored navedenog Direkotrata, moramo pomenuti i Javno preduzeće ,,Nuklearni objekti Srbije’’ koje je osnovano još 2017. godine sa ciljevima

Obavljanja nuklearnih aktivnosti u skladu za iznad pomenutim Zakonom, obavljaja radijacionihh delatnosti koji se odnose na sigurno korišćenje izvora jonizujućeg zračenja, preduzimanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti na lokaciji nuklearnih objekata (npr. radijaciona dozometrija) obezbeđivanja propisanih uslova za lociranje, projektovanje izgradnju probni rad puštanje u rad, korišćenje i trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog otpada. Upravljanja radiokativnim otpadom, dekontaminacione delatnosti, sistemso ispitivanje radioktivnosti u životnoj sredini i u okonini nuklearnog objekta i tsl.  Takođe, ne smemo izostaviti Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’, koji je osnovan još davne 1948. godine. Institut raspolaže sa 24 laboratorije i ljudskim resursima koji broje oko 700 naučnih saradnika. Trenutno institut je, u različitim ulogama, angažovan na čak 141 projektu.

Zaključak:

Suštinski u srpsko pravo je inkorporirano ,,nuklearno’’ pravo EU, i to ratifikacijom sledećih izvora prava EU:

1. Direktive Saveta 2013/59/Euroatom od 5. decembra 2013. kojim se propisuju sigurnosni standardi za zaštitu od štetnog uticaja izlaganja jonizujućim zračenjima, a kojom se ukidaju sledeće Direktive 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/Euratom (Službeni list Evropske unije, L 13, 17.01.2014. str. 1);

2.Direktive Saveta 2009/71/Euratom od 25. juna 2009. kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 172, 2.07.2009. str. 18); 3.Direktive Saveta 2014/87/Euratom od 8. jula 2014. kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 2009/71/Euratom kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 219, 25.07.2014. str. 42);

4.Direktive Saveta 2011/70/Euratom od 19. jula 2011. kojom se uspostavlja zajednički okvir za odgovorno i sigurno upravljanje isluženim gorivom i radioaktivnim otpadom (Službeni list Evropske unije L 119, 2.08.2011. str. 48) i

5.Direktive Saveta 2006/117/Euratom od 20. novembra 2006. o nadzoru i kontroli pošiljki radioaktivnog otpada i isluženog goriva (Službeni list Evropske unije L 337, 5.12.2006. str. 21)

Ukoliko Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji bude stavljen van snage (na neki od gore navedenih načina), postojeće pozitivnopravo Srbije spremno dočekuje investicioni poduhvat stvaranja nuklearnih kapaciteta Republike Srbije, gde bi nuklearne elektrane zajedno sa elektranama koje energiju proizvode iz obnovljivih izvora energije doprinele pojačanju energetskih kapaciteta Srbije i konačnom isključivanju fosilnih goriva kao izvora energije.

Izvori:

• Direktiva Saveta 2013/59/Euratom od 5. decembra 2013. o osnovnim sigurnosnim standardima za zaštitu od opasnosti koje potiču od izloženosti jonizujućem zračenju, i o stavljanju van snage direktiva 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/ https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/PDF/?uri=OJ:L:2014:013:FULL
• Nuclear Energy Summit 2024 Industry Statement March 21, 2024 | Brussels, Belgium https://www.nei.org/CorporateSite/media/filefolder/news/press-releases/Nuclear-Energy-Summit-2024-Industry-Statement.pdf
• The treaty establishing the european atomic energy community

2012/C 327/01 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A12012A%2FTXT

• Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)
• Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98)

Korisni linkovi:

https://www.vin.bg.ac.rs/   Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’

https://www.nuklearniobjekti.rs/  JP Nuklearni objekti Srbije

https://www.srbatom.gov.rs/srbatomm/ Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost Republike Srbije

EU regulativa o robotima i regulacija robotike u Srbiji

Regulative o robotima

Uvod

Razvojem robotike, koja se više ne meri u decenijama, pa ni godinama, stavljaju se pred velike izazove pravni sisteme širom naše planete. Do danas ostaju nerešena pitanja konkretne pravne regulacije robota i robotike. Ovo pravo tek treba da se izgradi i formira, te isto mora pružiti odgovore na brojna pitanja počevši od definicije robota. Tu su i pitanja svojinskih, obligacionih odnosa i sr. građanskopravnih pitanja, pa sve do kaznenog prava (krivično i prekršajno pravo). Ono što bi trebalo da predstavlja osnov ovakvih pravnih sistema jeste Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja je stupila na snagu nakon glasanja na skupštini UN dana 10.12.1948. godine. Pored pomenute deklaracije i sličnih regionalnih deklaracija (npr. u EU), skoro svaki moderan ustav sadrži konkretne odredbe o ljudskim pravima koja moraju biti glavna brana zloupotrebi humane upotrebe robota. Rečju pravno na život, slobodu, rad i valjanu pravnu zaštitu postulati su na kojima počiva i Ustav naše države.

No, kako bismo izbegli pravnu analizu nečega što još uvek nepostoji, a to je potpuno funkcionalni autonomni robot (AI humanodini robot) spreman za serijsku proizvodnju i upotrebu u privredi i svakodnevnom životu prosečnog građanina EU ili Srbije, držaćemo se tematike koja proizilazi iz trenutnog stanja i pitanja koje ono rađa, kao što su pravni položaj pametnih, autonomnih robota, pitanje odgovornosti proizvođača i vlasnika robota.

                        .

Robot je?

Prema Kembridž rečniku, robot je mašina koju kontroliše računar, koja se koristi da bi obavljala automatizovane poslove (https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/robot).

Prema Enciklopediji Britanici, robot je automatski upravljana mašina koja zamenjuje ljudski rad, koja ne mora da liči na ljudska bića po spoljnom obliku ili da izvršava radnje kao ljudsko biće (https://www.britannica.com/technology/robot-technology).

Budući da je robot uređaj ili mašina s višim ili manjim stepenom autonomnosti, te da se kreće i obavlja određene radnje i zadatke, postavlja se pitanje može li se smatrati da je robot u formalnopravnom smislu obuhvaćen institutom opasne stvari.

Da bismo odgovorili na postavljeno pitanje, treba da analiziramo opšteprihvaćenu definiciju opasne stvari. Prvo, treba imati u vidu sledeće:

Zakon o obligacionim odnosima reguliše pitanje odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, ne definiše pojam opasne stvari.

U pravnom smislu da bi predstavljao opasnu stvar, robot treba da stvara rizik od štete koji se ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućoj pažnji. Upravo njegova autonomnost i, u budućnosti, sposobnost samostalnog odlučivanja i obavljanja radnji predstavlja potencijalnu opasnost zbog štetnog načina ponašanja robota u datom okruženju. Ako se prihvati da je posredi mašina ili uređaj koji će se u budućnosti svakodnevno koristiti, onda robot, isto kao i motorno vozilo, postaje opasnost od trenutka kada se stavi u pokret. Na takav zaključak navodi čl. 173 Zakona o obligacinim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) dalje: ZOO), prema kojem čovek, npr, dok se vozilo kreće, nije u stanju da ga potpuno kontroliše i da predupredi svaki rizik od štete koju ono izaziva. Tako bi imalac robota mogao da se oslobodi odgovornosti kada oštećeno lice, suprotno nameni i svojstvima robota, u situacijama i pod okolnostima kada se to ne smatra uobičajenim i opšteprihvaćenim ponašanjem, stupi u interakciju s robotom, pa pretrpi neku štetu.

 U tom slučaju došla bi u obzir primena čl. 177, st. 2 ZOO, po kojem bi se imalac robota mogao pozvati na činjenicu da je do štete došlo isključivo radnjom oštećenog lica. Osim toga, prema stavu zauzetom u sudskoj praksi, imalac opasne stvari je, pored obaveze da stvar održava u ispravnom stanju, dužan i da upotrebu opasne stvari prilagodi konkretnim uslovima.

 To znači da održavanje robota u ispravnom stanju treba da omogući njegovo trajno ponašanje u okviru i obimu namene, efikasnog i bezbednog izvršavanja očekivanih funkcija, jer u suprotnom njegov vlasnik ili drugi imalac ne mogu da se oslobode odgovornosti za štetu prouzrokovanu opasnom stvari – robotom.

Prema čl. 179 ZOO, proizvod predstavlja stvar koju je proizvođač proizveo i stavio u promet, a koja zbog nedostatka za koji on nije znao predstavlja rizik od štete po lica ili stvari.

Imalac robota može da bude njegov vlasnik ili lice u čijoj se državini nalazi robot. Lice koje ima faktičku vlast nad robotom bilo bi lice koje nije steklo pravnu vlast nad robotom, već mogućnost da njime raspolaže i da ga koristi u skladu sa zakonitim pravnim osnovom – ugovorom o zakupu, lizingu, ili poverenim dužnostima shodno ugovoru o radu (operater na liniji u fabrici).

Iznad navedene norme ZOO primenjive su i u polju robotike, uz izuzetak slučajeva nezakonite državine koju bi imala lica (učinioci krivičnog dela krađe i srodnih krivičnih dela) koja bez pravnog osnova dođu u posed robota.

Osiguranje od štetnog slučaja

Ne može sa sigurnošću odrediti broj uređaja u upotrebi, kao ni učestalost i obim šteta, zbog čega je često teško odrediti adekvatnu premiju i uslove osiguranja. Iako su svi proizvođači i po Zakonu o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakonu o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) dužni da na tržište uvedu isključivo bezbedne proizvode (u ovom slučaju robote), nije uvek moguće isključiti nastanak nekog opasnog događaja. Karakteristike i namena robota su opredeljujući elementi za određivanje vrste i intenziteta opasnosti prilikom njegove upotrebe i interakcije s ljudima. Pod karakteristikama robota podrazumevaju se njegov oblik, veličina, težina, materijali od kojih je izrađen itd, a kada se radi o nameni, bitno je koje funkcije ili poslove robot obavlja, u kojoj sredini i s kim stupa u interakciju – sa  ljudima ili sa stvarima.

Što se tiče ZOO odgovornost proizvođača reguliše se samo jednim članom ZOO (čl. 179), koji izričito ne predviđa mogućnost oslobađanja proizvođača od odgovornosti. Međutim, verovatno bi se proizvođač robota mogao osloboditi od odgovornosti za nastalu štetu iz navedenog razloga i po ZOO, jer se on oslobađa od odgovornosti ukoliko dokaže da nije znao niti je mogao znati da stvar koju je prodao ima nedostatak ili osobinu od koje preti šteta i da zbog toga oštećenog nije ni mogao da upozori ili mu preda odgovarajuće uputstvo za upotrebu.

Pravo Evropske unije

Pogledajmo za trenutak situaciju u samoj EU, tj. pravnu regulaciju ove problematike.

Prvi izvor je bio Direktiva 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17.05.2006 o mašinama, sa izmenama i dopunama od 15.12.2022. godine (izvor: http://data.europa.eu/eli/dir/2006/42/oj/hrv dalje: Direktiva)

Prema navedenoj Direktivi „Proizvođač” je bilo koja fizička ili pravna osoba koja kostruiše i/ili izrađuje mašine ili delimično dovršene mašine  obuhvaćene ovom Direktivom i koja je odgovorna za mašine koje su napravljene ili delimično dovršene u skladu sa ovom Direktivom sa ciljem njihovog stavljanja na tržište, pod svojim imenom ili žigom ili za vlastite potrebe. Ako ne postoji proizvođač kako je navedeno, bilo koja fizička ili pravna osoba koja stavlja na tržište ili u upotrebu mašine  ili delimično dovršene mašine obuhvaćene ovom Direktivom smatra se proizvođačem. EU zakonodavac nije specifikovao u posebnom članu robote ili poglavlje Direktive koje bi se ticalo isključivo robotike, ali to je zato što na nivou EU još uvek ne postoji saglasnost svih zemalja članica oko značenja, tj. definicije pojma – robot.

Diplomatski Direktiva se poslužila širokom definicijom i to -„Mašina” znači — sklop koji je priključen ili postoji namena da se isti priključi na pogonski sistem koji direktno ne primenjuje ljudsku ili životinjsku snagu, koji se sastoji od povezanih delova ili komponenata, od kojih je barem jedna pokretna i koje su međusobno spojene za neku posebnu primenu. Dakle odredbe direktive bile su primenljive i na robote.

Kada se došlo do stanovišta da je Direktiva ograničena u svojoj primeni, baš iz razloga preširoke definisanosti pojmova u EU je stupila na snagu Uredba (EU) 2023/1230 Evropskog parlamenta i veća od 14.06.2023. o mašineriji, te o stavljanju van snage Direktive 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća i Direktive Veća 73/361/EEZ  https://eur-lex.europa.eu/eli/reg/2023/1230/oj (dalje Uredba) No pogledajmo kako uredba tretira gornju tematiku. Ako postoji mogućnost da će mašine ili srodne proizvode upotrebljavati potrošač, odnosno neprofesionalni korisnik, proizvođač bi u konstrukciji i izradi proizvoda trebalo da uzme u obzir činjenicu da potrošač nema jednako znanje i iskustvo u rukovanju mašinama ili srodnim proizvodima. Isto važi za mašinu ili srodni proizvod koji se obično upotrebljava za pružanje usluge potrošaču. Odnedavno se na tržište uvode naprednije mašine koji manje zavise od ljudskih operatera (misli se na robote). Takve mašine (u našem slučaju roboti) izvode definisane zadatke u strukturiranim okruženjima, ali u tom kontekstu mogu da nauče da izvode i nove radnje i postanu autonomniji. Dodatna unapređenja mašina, koja već postoje ili se očekuju, uključuju obradu informacija u stvarnom vremenu, rešavanje problema, mobilnost, sisteme senzora, učenje, prilagodljivost i sposobnost rada u nestrukturiranim okruženjima (na primer na gradilištima). U Izveštaju komisije o uticaju veštačke inteligencije, digitalne imovine i robotike na sigurnost i odgovornost od 19. februara 2020. navodi se da pojava novih digitalnih tehnologija kao što su veštačka inteligencija, digitalna imovina i robotika donosi nove izazove u pogledu sigurnosti proizvoda. U tom izveštaju izvodi se zaključak da postojeće zakonodavstvo o sigurnosti proizvoda, uključujući Direktivu 2006/42/EZ, sadrži niz nedostataka u tom pogledu koje je potrebno rešiti. Stoga bi ovom Uredbom trebalo obuhvatiti sigurnosne rizike koji proizlaze iz novih digitalnih tehnologija.

Rezultat razvoja mašinskog sektora je sve češće korištenje digitalnih rešenja, te u projektovanju mašina uloga softvera postaje sve važnija. Zbog toga je potrebno prilagoditi definiciju mašina. U tom pogledu bi mašine kojima nedostaje samo učitavanje softvera kako bi se omogućila posebna primena mašiine koju je proizvođač predvidio i koja podleže postupku ocenjivanja usklađenosti trebalo bi biti obuhvaćene definicijom mašine, a ne definicijom srodnih proizvoda ili delimično završenih mašina. Pri projektovanu i izradi i sastavljanju uputsva za upotrebu proizvođač predviđa, uz pravilnu upotrebu robota, i svaku njegovu razumno predvidivu nepravilnu upotrebu. Robot-proizvod mora biti projektovan i izrađen tako da sprečava nepravilnu upotrebu ako takva upotreba može stvoriti rizičnu situaciju ili štetu. Prema potrebi u uputsvima za upotrebu korisnik bi trebalo da bude upozoren na načine na koje se robot ili srodni proizvod ne sme upotrebljavati, a za koje je iskustvo pokazalo da su mogući. Članom 10 Uredbe. obveze proizvođača postoje:

1. kad stavlja robota na tržište ili
2. ga pušta u upotrebu,

Nadalje, članom 10 Uredbe insistira se da proizvođači osiguravaju da je robot projektovan i izrađen u skladu sa bitnim zdravstvenim i sigurnosnim zahtevima koji su isto navedeni u  predmetnoj Uredbi. Pre nego što se robot pojavi na tržišu ili pre nego što se pusti u rad u na primer – u fabrici proizvođač MORA da sastavi tehničku dokumentaciju utvrđenu Uredbom, konkretno članom 25 Uredbe.  Član 20 Uredbe upućuje na institut koji postoji i u srpskom pravu, a to je institut ,,saobraznosti robe’’, u ovom slučaju robota. Dakle pretpostavka je EU zakonodavca da je robot projektovan i da su sve karakteristike usklađene sa ovom Uredbom i da proizvođač prihvata područije primene Uredbe (teritorija EU), od dana objave u Službenom listu EU. Član 43 Uredbe ukazuje na odredbu po kojoj tržišna inspekcija zemlje članice vrši nadzor nad sporvođenjem normi ove Uredbe. Drugostepeni organ je Evropska komisija. (u srpskom pravu drugostepeni organ bilo bi Ministarstvo Trgovine, a nakon toga Upravni sud u upravnom sporu kada su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku). Članom 50 Uredbe EU sankcionisanje privrednih društva predstavnika i distributera robota ostavljeno je svakoj državi članici ponaosob da odredi. U našem slučaju to su privredni prestupi i prekršaji, za koje se kazne kreću i do 2 miliona dinara (npr. član 68 Zakona o trgovini) ili individualne naplate štete u parničnim postupcima, gde sume mogu biti znatno veće (povreda na radu od strane robota i sl.).

Pravo Republike Srbije

U sprskom pravnom etru još uvek ne postoji Zakon o robotima, no postojeća zakonska regulativa može se primeniti na pravno polje robotike. Počelo bi se od Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon) , pod čije odredbe pravna priroda robota i pripada. U srpskom pravu robot je stvar i to pokretna. Iz istog Zakona proizilazi da bi vlasnik robota fizičko lice, preduzetnik ili privredno društvo imao pravo svojine saobrazno članu 4 iznad navedenog zakona, tj. da koristi robota u skladu sa njegovom prirodom i namenom. Robot bi mogao da bude predmet i svojinske i državinske tužbe, te ostalih srodnih stvarno-pravnih pitanja. U smislu radnopravnih normi robot bi predstavljao ,,sredstvo za rad’’, u privrednom pravu mogao bi biti predmet stečaja (deo stečajne mase), shodno finansijskoj zakonskoj regulativi robot je osnovno sredstvo (pokretna stvar iako je pričvršćena za npr. proizvodnu liniju, jer ukoliko se može ukloniti sa nepokretnosti može isključivo predstavljati pokretnu stvar) koje podleže poreskim i računovodstvenim propisima (amortizacija, više vrsta poreskih dažbina itd.).

Robot bez prepreka (pozitivnopravnih) može biti predmet univerzalne ili singularne sukcesije (Zakon o nasleđivanju ((„Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015), Zakon o obligacionim odnosima). Konkretno robot može biti deo zaostavštine zakonskog ili zaveštajnog ostavioca. Takođe robot može biti predmet kupoprodajnog ugovora, kako onog između fizičkog lica i trgovca, tako i onog kupoprodajnog ugovora koji spada u vrstu ugovora u privredi (DOO iz Srbije kupuje od AD iz inostranstva liniju robota za proizvodnju u svojoj fabrici).

Zakon o trgovini, poglavlje Svojstva robe, tj. član 27 kada se primeni na domen robotike daje sledeće značenje, robot bi morao da ispunjava sve uslove zdravstvene i opšte bezbednosti po ljude, sve tehničke zahteve, uslove u kojima je dopremljen do potrošača, način na koji je obeležen, da li je stvoren uz poštovanje pravila o zaštiti životne sredine. Dalje odredbom člana 29 proizvođač, distributer i/ili trgovac morao bi da poseduje valjane isprave o samom robotu koji je predmet prodaje, bilo da se radi o minijaturnom robotu koji autonomno obavlja određeni posao u vašem domaćinstvu, pa sve do složenih robotskih sistema koji se primenjuju u teškoj industriji ili ekstraktivnoj industriji. Ta isprava morala bi da sadrži sve insignije proizvođača, precizne tehničke podatke kako je robot nabavljen, lot broj, podatke o težini, svojstvima, ceni i sl. i naravno obavezno uputsvo za upotrebu! Roboti koji bi se prevozili samo tranzitno kroz Srbiju ili isporučivalli u neku srpsku fabriku morali bi da poseduju svu neophodnu dokumentaciju za svojstvo stvari koja je u tranzitu ili koja se isporučuje franko skladište kupca. Isprave moraju biti predate nadležnom organu na uvid (carina, inspekcija) u originalu i kopiji.  Zakon o trgovini dozvolio bi da podaci o robotu budu izdati i u formi elektronskog dokumenta overenog kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 31 Zakona o trgovini trgovac bi bio primoran da prilikom izlaganja robota u prodajnom salonu, na izložbi i sl, istakne i oznaku poverenja na istom, što recimo predviđaja i iznad navedena Uredba EU, pa tako nema potrebe da se menja Zakon o trgovini, zato što on to već predviđa. Članom 32 pomenutog zakona svi robotički resursi koji bi se našli na tržištu Srbije morali bi da sadrže deklaraciju, o svim bitnim svojstvima robota, kao i isticanje korišćenog softvera, bezbedonostnih odrednica i sl. Još jedan izvor prava u Srbiji mogao bi se bez ikakvih ustava primeniti na robotske proizvode, a  to je Zakon o zaštiti potrošača. Prodavac (trgovac, distributer, generalni zastupnik i sl.) imao bi dužnost obaveštavanja kupca pre zaključenja ugovora. Članom 12 istog zakona predviđeno je da recimo trgovac pre zaključenja ugovora o prodaji robota, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, obavesti o: osnovnim karakteristikama robota i načinu na koji će ga isporučiti kupcu i staviti u pogon, bilo da se radi o vašem domaćinstvu ili fabrici koja koristi složene robotske sisteme velike imovinske vrednosti.

Članom 45 istog zakona prodavac bi bio dužan da potrošaču preda robota i ispravu na osnovu koje se robot može preuzeti, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, ako nije nešto drugo ugovoreno u samom ugovoru. Kao i kod Zakona o trgovini i u Zakonu o zaštiti potrošača insistira se na tome da je prodavac dužan da potrošaču preda uputstvo za upotrebu, montažu i druge informacije kojima bi se potrošač upoznao sa svojstvima robota s obzirom na njegovu prirodu, svojstva, namenu i to na srpskom jeziku na jasan i razumljiv način. Zakon o zaštiti potrošača insistira i na institutu saobraznost robe u trenutku preuzimanja robe. To znači da sva ona svojstva iz deklaracije robot mora ispunjavati u momentu kada se predaje domaćinstvu ili privrednom društvu (fabrici) na korišćenje. Po članu 52 Zakona o zaštiti potrošača proizvođač robota  bio bi odgovoran za nesaobraznost robota ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača. Ako nesaobraznost nastane u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je nesaobraznost postojala u trenutku prelaska rizika, osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robota i prirodom određene nesaobraznosti. Teret dokazivanja da nije postojala nesaobraznost snosi prodavac. Svi roboti distribuirani u Republici Srbiji morali bi da poseduju dokument o garanciji tj. garantni list u skladu sa članom 53 Zakona o zaštiti potrošača, i ovde zakonodavac izričito ističe da se ne može kakav drugi dokument koristiti (recimo fiskalni račun) već uz kupljenog robota moraju vam izdati ispravu koja bi se zvala ,,Garancija’’ ili ,,garantni list’’ i to overenu i potpisanu od strane ovlašćenog lica.

Ukolko bi robot usled kvara povredio ljudsko biće ili imovinu trećeg lica ili kupca, svaki od navedenih subjekata imao bi pravo na naknadu štete u skladu sa odredbama ZOO. Kako bi se izbegle zloupotrebe zakonodavac je članom 59 Zakona o zaštiti potrošača predvideo da oštećeni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je robot imao nedostatak i da postoji uzročna veza između tog nedostatka i prouzrokovane štete.Članom 60 propisano je da bi proizvođač robota odgovaro za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak.Član 62 omogućava, na primer da i proizvođač i trgovac budu solidarno odgovorni za štetu. Nadzor vrše tržišni inspektori, sankcije se i u potrošačkim sporovima kreću do 2.000.000 dinara. S obzirom da zakonodavac pokušava da nametne vansudsko poravnanje iz određenih razloga, to ne treba da brine potrošača, jer on će uvek dok je Ustava i zakona imati pravo da svoja prava zaštiti i pred sudom, ali i obrnuto distributer (eventualno domaći proizvođač) robotskih uređaja ima identična prava. Rečju to što postoji član 149 tj. skup normi sadržanih u članovima Zakona o zaštiti potrošača od čl. 149 do čl. 167. ne znači da je sudska zaštita isključena što je napomenuto i podvučeno odredbama člana 168 istog zakona, a pominje se i u članu 148 predmetnog zakona.

Zaključak

Pozitivno pravo Republike Srbije spremno je za uvoz (pa čak i proizvodnju) robota, opremljenih softverom koji im daje određenu autonomiju. Donošenje zakona o robotici u periodu između 2025-2030 godine bilo bi poželjno. Sudska praksa još uvek nije izgrađena, ali u decenijama koje predstoje, verujemo, postojaće više sentenci Vrhovnog suda Srbije koje se bave ovom tematikom i koji će dati konačan sud ili stav o ,,pravu robotike’’.

Izvori:

Izazovi pravnog regulisanja robota i osiguranja od šteta prouzrokovanih njihovom upotrebom, prof. dr Slobodan O. Jovanović, Beograd, 2018. godine.

Obligacije i ugovori skica za zakonik o Obligacijama i ugovorima, prof. dr Mihailo Konstatinović, Beograd 1969. godine.

Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020)

Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019)

Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021)

Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon)

Uredba (EU) 2023/1230 Evropskog parlamenta i veća od 14.06.2023. o mašineriji, te o stavljanju van snage Direktive 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća i Direktive Veća 73/361/EEZ 

Direktiva 2006/42/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17.05.2006 o mašinama, sa izmenama i dopunama od 15.12.2022

Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima Regulative o robotima

Prikaz zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Pogledajmo prvo kako Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 40/2021 i 35/2023, u daljem tekstu: Zakon) uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i to determinisanjem osnovnih ciljeva:

1.       korišćenja energije iz obnovljivih izvora,

2.       načina određivanja udela obnovljivih izvora energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije i

3.       integracija energije iz obnovljivih izvora na tržištu

Sam Zakon podeljen je u sedam celina, uvodni, te delove koji obuhvataju:

1.       sisteme podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora,

2.       garancije porekla električne energije,

3.       proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju,

4.       korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije i oblasti saobraćaja,

5.       posebne postupke koji se odnose na izgradnju i priključenje energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije,

6.       osnove mehanizama saradnje sa drugim državama u oblasti obnovljivih izvora energije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za obnovljive izvore energije.

Za razliku od Zakona o energetici (‘Sl. glasnik RS’, br. 145/2014, 95/2018 – dr. zakon, 40/2021, 35/2023 – dr. zakon i 62/2023) , koji upućuje na član 3 Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019) i Zakon o javno privratnom partnerstvu i koncesiji („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016)) kada se radi o definisanju pojma ,,obavljanja delatnosti od opšteg interesa’’ ovaj Zakon koristi sledeću sintagmu ,,javni iteres’’, te zakonodavac navodi da je Korišćenje energije iz obnovljivih izvora je u javnom interesu Republike Srbije i od posebnog je značaja za Republiku Srbiju, te da u cilju ostvarivanja javnog interesa, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave mogu da donesu strateške i druge dokumente, programe i planove za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Zakonom i obezbeđuju sredstva u svojim budžetima za ispunjenje obaveza utvrđenih Zakonom i strateškim dokumentima.

DUGOROČNI CILJEVI ZAKONODAVCA

1) smanjenja upotrebe fosilnih goriva i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine;

2) dugoročnog smanjenja zavisnosti od uvoza energenata;

3) otvaranja novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti obnovljivih izvora energije;

4) podsticanja istraživanja, inovacija i konkurentnosti u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije;

5) digitalizacije, jednostavnosti, ekonomičnosti i efikasnosti postupaka u oblasti obnovljivih izvora energije;

6) integracije električne energije iz obnovljivih izvora na tržište električne energije, koja uključuje izloženost proizvođača električne energije promenama tržišnih cena električne energije u cilju maksimizacije njihovih tržišnih prihoda;

7) obezbeđivanja stabilnosti tržišta električne energije uz uzimanje u obzir troškova integracije obnovljivih izvora energije u sistem i stabilnost mreže;

8) regionalnog razvoja korišćenja obnovljivih izvora energije;

9) stabilnosti sistema podsticaja i primena operativne državne pomoći u formi tržišne premije, izuzev za mala postrojenja i demonstracione projekte;

10) dodeljivanja podsticaja putem aukcija na javan, transparentan, konkurentan i ekonomičan način, bez diskriminacije kojim se obezbeđuje visok stepen realizacije projekata, osim u slučaju malih postrojenja i demonstracionih projekata kada se podsticaji ne moraju dodeliti putem aukcije;

11) održivog i samostalnog razvoja kroz maksimalno korišćenje nacionalnih naučno-istraživačkih, tehnološko-razvojnih i ljudskih kapaciteta u procesu planiranja povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

VRSTE ELEKTRANA KOJE KORISTE OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE

1) hidroelektrana;

2) elektrana na biomasu;

3) elektrana na biogas;

4) vetroelektrana;

5) solarna elektrana;

6) geotermalna elektrana;

7) elektrana na biorazgradivi otpad;

8) elektrana na deponijski gas;

9) elektrana na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i

10) elektrana koja koristi druge obnovljive izvore energije.

U ovom tekstu zadržaćemo se primera kao i u prethodnom članku i to primera koji se tiču vetroelektrane i solarne elektrane.

Ovaj Zakon definiše udeo energije  iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i finalnoj potrošnji energije u saobraćaju, kao i udeo obnovljivih izvora energije u sektoru električne energije i sektoru toplotne energije, tako što se isti utvrđuje u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, u skladu sa Zakonom o energetici.

No, kako zakonodavac dolazi do proračun udela obnovljivih izvora energije i izveštavanja? Tako što  se za potrebe praćenja i izveštavanja o ostvarivanju udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i saobraćaju – primenjuju posebna pravila za proračun udela iz obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo rudarstva i energetike (dalje: Ministarstvo) doniosi akt koji sadrži sledeća pravila:

1) način izračunavanja udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije;

2) proračun bruto finalne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora;

3) proračun bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u sektoru toplotne energije;

4) proračun finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju;

5) način izračunavanja električne energije proizvedene iz hidroelektrana i vetroelektrana;

6) energetski sadržaj goriva u saobraćaju;

7) način izračunavanja uticaja biogoriva, biotečnosti i njihovih uporedivih fosilnih goriva na emisiju gasova sa efektom staklene bašte;

8) način izračunavanja energije iz toplotnih pumpi.

Zakon propisuje obaveznu stabilnost podsticajnih mera (subvencija) u oblasti obnovljivih izvora energije i to uz sledeća dva pravila:

1)      Energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima koji su važili u trenutku sticanja prava na podsticajne mere.

2)      Uslovi pod kojima su energetski subjekti stekli pravo na podsticajne mere ne mogu se naknadno menjati na način kojim se umanjuju ili ograničavaju njihova stečena prava i ugrožava ekonomska korist njihovih postrojenja koja su predmet podsticaja.

Kao što smo naveli iznad, nakon uvodnog dela drugo poglavlje Zakona definiše sisteme podsticaja u ovoj oblasti. Stoga, pogledajmo koje su to vrste sistema podsticaja

VRSTE PODSTICAJA (SUBVENCIONISANJE PROIZVOĐAČA ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA)

Podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sprovode se u određenom podsticajnom periodu kroz:

1.       sistem tržišnih premija i

2.       sistem fid-in tarifa i

Dva navedenea sistema odnose se na cenu električne energije, preuzimanje balansne odgovornosti, pravo na prioritetan pristup sistemu i druge podsticaje propisane zakonom.

Povlašćeni proizvođači imaju pravo samo na jedan sistem podsticaja za istu elektranu.

No, kako se to preduzima balansna odgovornost?

1.       Tako što je garantovani snabdevač dužan da preuzme balansnu odgovornost za povlašćene proizvođače koji su u sistemu tržišne premije.

2.       Tako što Povlašćeni proizvođač ima pravo da prenese balansnu odgovornost na drugu balansno odgovornu stranu u skladu sa Zakonom o energetici i pravilima o radu tržšta

Dužnost garantovanog snabdevača prestaje istekom 6 meseci od dana spajanja organizovanog unutardnevnog tržišta Republike Srbije sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutardnevnim tržištem ili istekom 30 meseci od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji, u zavisnosti od toga koji rok prvi istekne.

Povlašćeni proizvođači u sistemu tržišne premije su dužni da urede svoju balansnu odgovornost u skladu sa Zakonom o energetici i pravilima o radu tržišta električne energije najkasnije do dana prestanka dužnosti garantovanog snabdevača o iznad navedenim rokovima.

Garantovani snabdevač preuzima balansnu odgovornost i snosi troškove balansiranja za povlašćene proizvođače koji su u sistemu fid-in tarife do isteka podsticajnog perioda i to: za elektrane čija je odobrena snaga manja od 400 kW, odnosno od 1. januara 2026. godine, za elektrane čija je odobrena snaga manja od 200 kW.

Sada pogledajmo koja su prava i obaveze garantovanog snabdevača i povlašćenog proizvođača u sistemu tržišne premije

Povlašćeni proizvođač u sistemu tržišne premije je dužan da dobro prognozira proizvodnju električne energije i da garantovanom snabdevaču isplati:

1) naknadu koja se obračunava u fiksnom procentu od maksimalne ponuđene cene na aukciji po svakom proizvedenom MWh;

2) pozitivnu razliku između plana proizvodnje električne energije koju prijavi garantovanom snabdevaču i proizvedene električne energije u MWh po ceni na dan-unapred tržištu.

Fiksni procenat određuje Ministarstvo u javnom pozivu, na predlog garantovanog snabdevača.

Ako povlašćeni proizvođač proizvede više električne energije od plana proizvodnje električne energije koju prijavi garantovanom snabdevaču, garantovani snabdevač je dužan da isplati povlašćenom proizvođaču razliku između ostvarene proizvodnje električne energije i planirane proizvodnje električne energije u MWh po ceni na dan-unapred tržištu.

U slučaju da povlašćeni proizvođač ne prognozira dobro proizvodnju električne energije, garantovani snabdevač ima pravo da povlašćenom proizvođaču obračuna dodatnu naknadu.

Garantovani snabdevač i povlašćeni proizvođač zaključuju ugovor o preuzimanju balansne odgovornosti u skladu sa Zakonom o energetici, te ovim Zakonom i dr. relevantnim podzakonskim aktima. Bliže uređenje modlega napred navedenog ugovora prepušteno je Vladi

NADOKNADA TROŠKOVA GARANTOVANIH SNABDEVAČA

Garantovani snabdevač ima pravo na nadoknadu troškova usled preuzimanja balansne odgovornosti za povlašćene proizvođače u sistemu tržišne premije.

Garantovani snabdevač nadoknađuje troškove iz sredstava prikupljenih po osnovu:

1) isplata povlašćenog proizvođača iz člana

2) negativne tržišne premije;

3) naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača

4) drugih izvora u skladu sa Zakonom.

Institut prava na prioritetan pristup prenosnom, distributivnom odnosno zatvorenom distributivnom sistemu sadrži sledeće elemente:

-Operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u demonstracionim projektima, u elektranama čija je odobrena snaga manja od 400 kW,

-elektrane koje se priključuju na mrežu nakon 1. januara 2026. godine odobrene snage manje od 200 kW,

Sada pogledajmo koje su to elektrane koje su predmet podsticaja (subvencija):

Podsticajne mere mogu da se steknu za sledeće vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije:

U samom Zakonu član 12 stav 1 tačke 5 i 6 predviđeno je da su takve i solarne i vetro elektrane.

Da bi sama elektrana ostvarila pravno na subvencije mora biti novoizgrađena ili rekonstruisana.

Podsticajne mere mogu da se steknu za ceo kapacitet ili deo kapaciteta elektrane. Kod rekonsturkcije primenjuju se pozitovno pravne norme Zakona o planiranju i izgradnji (‘Sl. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023)

Solarna ili vetrolektrana u izgradnji ne može biti predmet podsticaja.

Što se tiče obaveštavanja javnosti o subvencijama resorno Ministarstvo objavljuje za period od tri godine plan sistema podsticaja koji se primenjuje, okvirni vremenski plan održavanja aukcija, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije koji će biti u sistemu podsticaja, ukupna podsticajna sredstva koja će se raspodeliti povlašćenim proizvođačima koji ostvare pravo na podsticaje u narednom periodu od tri godine, kao i vrste tehnologije koje će biti podržane u sistemu podsticaja, ukoliko su poznate. Plan sistema podsticaja resorno Ministarstvo objavljuje do kraja februara jednom u tri godine, i ažurira plan sistema podsticaja, svake godine do kraja februara u slučaju promene podataka. Agencija za energetiku Republike Srbije (dalje Agencija) jednom u pet godina donosi procenu efekta sistema podsticaja na tržište električne energije, krajnje kupce, kao i na investicije u sektoru elektroenergetike, ukoliko su poznate, uzimajući u obzir i uticaj mogućih izmena sistema podsticaja.

Treći deo zakona čini pojam Sistema tržišne premije, koja je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija.

Korisnici tržišne premije prodaju električnu energiju na tržištu električne energije.

Tržišna premija može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane.

Deo kapaciteta za koji se stiče tržišna premija mora iznositi najmanje 70% odobrene snage elektrane.

Tržišna premija se isplaćuje na mesečnom nivou za električnu energiju koju elektrana isporuči u elektroenergetski sistem.

Ako steknete deo premije, pristupate sledećoj kalkulaciji:

% kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu X električna energija isporučena u toku obračunskog perioda

Zakon predviđa i određivanje maksimalne ponuđene cene na aukciji za tržišne premije

Naime, Za potrebe aukcija, Vlada određuje maksimalnu ponuđenu cenu za električnu energiju po MWh.

Za rekonstruisane elektrane, Vlada određuje posebnu maksimalnu ponuđenu cenu za električnu energiju po MWh. Dakle pravo na tržišnu premiju stiče se u postupku aukcija.

POSTUPAK AUKCIJA

Aukcija se može organizovati jedinstveno za dve ili više vrsta elektrana shodno Zakonu ili odvojeno po posebnim vrstama elektrana.

Uslovi za odvojeno sprovođenje aukcija:

1) dugoročnog potencijala određene nove i inovativne tehnologije;

2) ostvarivanja potrebe za diversifikacijom obnovljivih izvora energije;

3) ograničenja mreže i stabilnosti sistema i

4) troškova integrisanja u sistem.

Zbog ograničenja mreže i stabilnosti sistema, aukcije se mogu sprovesti za posebna geografska područja za jednu ili više vrsta elektrana.

Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.(misli se na Uredbu Vlade Republike Srbije)

U skladu sa Zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim međunarodnim obavezama, odnosno raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota, Vlada propisuje kvote, pri čemu može da se podeli svaka vrsta elektrane koje su predmet Zakona na podvrste prema veličini elektrane ili drugom kriterijumu i da za svaku podvrstu propiše posebne kvote, kao i posebne kvote za rekonstruisane elektrane.

Pogledajmo kako izgleda upravni postupak okretanje postupka aukcija

Postupak se pokreće i sprovodi na osnovu javnog poziva.

Javni poziv naročito sadrži sledeće:

1) ko ima pravo da podnese prijavu za učestvovanje na aukciji;

2) raspoložive kvote po vrsti i odobrenoj snazi elektrane;

3) maksimalnu ponuđenu cenu;

3a) fiksni procenat od maksimalne ponuđene cene koju povlašćeni proizvođač plaća garantovanom snabdevaču po svakom proizvedenom MWh za preuzimanje balansne odgovornosti, pod uslovom da je garantovani snabdevač dužan da preuzme balansnu odgovornost u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona;

4) način i formu prijavljivanja na aukcije;

5) spisak dokumenata koja se dostavljaju uz prijavu za učestvovanje na aukciji;

6) uslove za kvalifikaciju i nadmetanje na aukciji u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu Zakona;

7) rokove u postupku aukcije;

8) podatak o finansijskom instrumentu obezbeđenja za ozbiljnost ponude koji se dostavlja u postupku aukcija;

9) rok za realizaciju projekta i

10) podatke o pravnim lekovima u postupku aukcije.

Zakonodavac je imperativnom odredbom član 12 stav 4 obavezao resorno Ministarstvo da na svom veb sajtu obavji obrasce koje učesnici akukije moraju dostaviti u vezi sa javnim pozivom. Transparentnost je isto imperativna, jer Ministarstvo mora javno na sajtu prikazati informacije o održanim aukcijama, sa navođenjem stepena realizacije projekata iz same aukcije.

Do donošenja odluke o najboljim ponudama, postupak sprovodi komisija koju rešenjem obrazuje Resorni ministar (dalje: Komisija).

O preduzetim radnjama u sprovođenju postupka, Komisija sačinjava izveštaj.

Pokretanje postupka aukcije, dostavljanje i razmena dokumenata, obaveštavanje, objavljivanje i forma odluka, sprovodi se u skladu sa podzakonskim aktom donetim u skladu Zakonom, u elektronskoj ili u papirnoj formi koja se određuje javnim pozivom. Dostavljanje upravnih akata u postupku aukcija vrši se javnim dostavljanjem kroz objavljivanje pismena na internet stranici i oglasnoj tabli Ministarstva.

Postupak aukcija sastoji se od tri faze:

1.       kvalifikacija,

2.       nadmetanja i

3.       odabira najboljih ponuda.

Neophodne su sledeće kvalifikacje:

1) vrste i odobrene snage elektrane;

2) planskog osnova za izgradnju priključka elektrane na elektroenergetski sistem;

3) ako je učesnik na aukciji pribavio:

(1) pravnosnažnu energetsku dozvolu za elektranu,

(2) lokacijske uslove,

(3) finansijski instrument obezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Finansijski instrument obezbeđenja dostavlja se u formi novčanog depozita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, ili u formi bankarske garancije koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor, u iznosu koji određuje Ministarstvo u javnom pozivu.

Proces nadmetanje na aukcijI jeste postupanje u kojem se učesnici koju su odabrani u fazi kvalifikacije svojim ponudama nadmeću prema kriterijumu koja ponuda nudi nižu tržišnu premiju u odnosu na maksimalnu tržišnu premiju, odnosno nižu visinu otkupne cene u odnosu na maksimalnu otkupnu cenu.

Ukoliko vaša ponuda premašuje maksimalnu tržišnu premiju ili maksimalnu otkupnu cenu – neće biti uzeta u obrzir. Ponude koje premašuju maksimalnu tržišnu premiju, odnosno maksimalnu otkupnu cenu ne razmatraju se.

Zakonodavac predviđa dva nova termina ,,popunjavanje kvota’’ i ,,rang lista’’. Naime, učesnici se posle faze kvalifikacija i nadmetanja, u zavisnosti od ponude koje su dali, rangiraju od najniže do najviše ponuđene cene i po tom redosledu popunjavaju kvotu. Napominjemo, da ukoliko se ponuda odnosi na deo kapaciteta, taj deo mora predstavljati najmanje 70% odobrene snage elektrane.

U ocenu ponude učesnika aukcije, prilikom rangiranja ponuda učesnika aukcije i popunjavanja kvote, može da se uzme u obzir, pored visine ponuđene cene učesnika aukcije i iznos procenta kapaciteta elektrane učesnika aukcije ponuđenog:

1) garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja i/ili

2) krajnjim kupcima kroz ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora.

Ako učesnik aukcije stekne pravo na tržišnu premiju, a u slučaju da se prilikom rangiranja ponuda i popunjavanja kvote primenjuje stav 6. ovog člana, učesnik aukcije je dužan da u postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača dokaže da je zaključio dugoročan ugovor sa garantovanim snabdevačem, odnosno krajnjim kupcem u skladu sa ponudom učesnika aukcije.

Na osnovu pravila iznad navedenih, Komisija sastavlja rang listu koju zajedno sa izveštajem o sprovedenom postupku dostavlja Ministarstvu.

Vlada bliže uređuje vrednovanje ponuda, rangiranje ponuda, način popunjavanja kvote, kao i način dokazivanja obaveze i najmanji rok trajanja ugovora.

Na osnovu rang liste i izveštaja o sprovedenom postupku koje sačinjava Komisija, Ministarstvo donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima u postupku aukcije. Ovako doneto rešenje je konačno. To znači da ne postoji drugostepeni upravni ogrgan kojem se shodno Zakonu o opštem upravnom postupku ili ovom Zakonu koji je u ovom slučaju lex specialis, uputiti žalba u upravnom postupku. Kompanija kandidat jedino može pokrenuti Upravni spor, podnošenjem tužbe pred nadležnim Upravnim sudom. Tužba Upravnom sudu može da se podnese samo ako je doneto rešenje u upravnom postupku, kojim je u dispozitivu Rešenja odlučeno o njegovom pravu, a u obrazloženju stoje razlozi za koje kompanija kandidat smatra da nisu valjani te poseže za zaštitom svojih prava pred Upravnim sudom.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom konačnosti tog rešenja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja (npr. bankrasku garanciju izdate, najčešće, u istoj banci u kojoj kompanija ima već registrovane račune i posluje uz pomoć te odr. banke)

U pogledu prvo od dva instrumenta obezbeđenja ugovornih prestacija kompanija kandidat dostavlja u formi novčanog depozita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, Drugi insturment obezbeđenja ogleda se u formi bankarske garancije koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor

UGOVOR O TRŽIŠNOJ PREMIJI

Kada povlašćeni proizvođač dostavi npr. bankarsku garanciju zaključuje Ugovor o Ugovor o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom.

Garantovani snabdevač obavljaće prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane.

Vlada može da imenuje i drugo lice da obavlja prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane, a koje ima odgovarajuću ekonomsku snagu i finansijske kapacitete, kao i neophodnu stručnost i resurse za obavljanje ove uloge. Tržišna premija se u ugovoru o tržišnoj premiji određuje u skladu sa ponudom privremenog povlašćenog proizvođača za kapacitet, odnosno deo kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu u postupku aukcija u skladu sa podzakonskim – Uredbom Vlade Republike Srbije.

Ovlašćena ugovorna strana je dužna da:

1) na zahtev privremenog povlašćenog proizvođača zaključi ugovor o premiji i u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva;

2) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

3) vodi registar ugovora o premiji i objavljuje ih na svojoj internet stranici i ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

PRIVREMENI POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da pribavi građevinsku dozvolu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu u roku od dve godine od dana sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Status privremenog povlašćenog proizvođača može se produžavati.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da:

1) u roku dve godine od dana sticanja tog statusa pribavi pravnosnažnu građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, osim ukoliko pre sticanja tog statusa nije pribavio građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu;

2) ne poveća odobrenu snagu elektrane za koju je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

3) održava finansijski instrument obezbeđenja;

4) zaključi ugovor o premiji i

5) obavesti Ministarstvo, ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

6) operatoru prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

7) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana;

8) dostavlja planove rada balansno odgovornoj strani u skladu sa zakonom;

9) ukloni elektranu nakon isteka životnog veka elektrane i sprovede sanaciju zemljišta u propisanom roku;

10) uplaćuje na mesečnom nivou iznose depozita koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, na ime troškova uklanjanja elektrane nakon isteka životnog veka elektrane i sanacije zemljišta na kojoj se nalazila elektrana za koju je pribavljen status povlašćenog proizvođača;

11) ne menja odobrenu snagu elektrane;

Status privremenog povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom ili uslovima koje Ministarstvo odredi za svaki pojedinačni postupak aukcije;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

4) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

5) ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača i

Ovaj status ukinuće se i ako se ne ispuni jedan od 11 uslova iznad navedenih. Ministarstvo se obraća nadležnoj inspekcji, na osnovu čijeg izveštaja, isto donosi odluku o (ne)ukidanju navedenog statusa.

POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije za ceo kapacitet ili deo kapaciteta elektrane ako je:

1) stekao licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije u skladu sa Zakonom o energetici, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača, osim ukoliko u skladu sa Zakonom o energetici nije dužan da ima licencu;

2) elektrana trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem, električne energije sa odobrenom snagom za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača u skladu sa Zakonom o energetici;

3) za elektranu obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima:

(1) predate električne energije u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije,

(2) preuzete električne energije iz prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,

(3) predate toplotne energije u sistem,

(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa elektrane i pripremu energenta,

4) elektrana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana;

5) kompanija dobila upotrebnu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a za elektranu za koju je stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

6) zaključen ugovor o tržišnoj premiji u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

7) za elektranu izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi zaštite prirode, uslovi i mere zaštite životne sredine koji su propisani studijom o proceni uticaja, kao i uslovi iz dozvole za upravljanje otpadom i integrisane dozvole za rad elektrane i obavljanje aktivnosti, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Na ovo rešenje kompanija vlasnik elektrane nema pravo žalbe. Može jedino pokrenuti upravni spor, pred mesno i stvarno nadležnim Upravnim sudom.

Povlašćeni proizvođač dužan je da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

3) koristi reaktivnu energiju u skladu sa Zakonom o energetici, pravilima o radu prenosnog, distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema;

4) elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio nadležni operator sistema;

5) operatoru prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

6) dostavlja planove rada balansno odgovornoj strani u skladu sa zakonom;

7) ukloni elektranu nakon isteka životnog veka elektrane i sprovede sanaciju zemljišta u propisanom roku;

8) uplaćuje na mesečnom nivou iznose depozita koji se uplaćuje na podračun posebnih depozita Ministarstva, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, na ime troškova uklanjanja elektrane nakon isteka životnog veka elektrane i sanacije zemljišta na kojoj se nalazila elektrana za koju je pribavljen status povlašćenog proizvođača;

9) ne menja odobrenu snagu elektrane;

10) da obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status povlašćenog proizvođača o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene;

Status povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Procedura ukidanja ista je kao i kod privremenih povlašćenih proivođača, nakon izveštaja nadležnog inspektora, ministarstvo donosi Rešenje o ukidanju vašeg statusa. Na ovo rešenje nemate pravo žalbe u upravnom postupku, već jedino možete pribeći zaštiti svojih prava pred Upravnim sudom u upravnom sporu.

Podsticajni period traje 15 godina od dana prve isplate tržišne premije.

SISTEM FID-IN TARIFA

Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda. Fid-in tarifa može se steći samo za mala postrojenja i demonstracione projekte.

Fid-in tarifa obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.  Fid-in tarifa može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane. Ministarstvo vrši dodelu prava na fid-in tarifu u postupku aukcija na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

U slučaju da se pravo na fid-in tarifu stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje fid-in tarifa dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda. Kada propisuje kvote, Vlada može da podeli svaku vrstu elektrane, kao i demonstracione projekte na podvrste prema veličini elektrane ili drugom kriterijumu i da za svaku podvrstu elektrana propiše posebne kvote, kao i posebne kvote za rekonstruisane elektrane. Vlada donosi akt – Uredbu u skladu sa zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim međunarodnim obavezama, odnosno i raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota.

POSTUPAK AUKCIJA kod FID-IN TARIFA

Određivanje maksimalne fid-in tarife na aukciji za fid-in tarife

U slučaju dodele fid-in tarifa u postupku aukcija, Vlada određuje maksimalnu fid-in tarifu za električnu energiju po MWh, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.

Za rekonstruisane elektrane, Vlada određuje posebnu maksimalnu fid-in tarifu za električnu energiju po MWh. Fid-in tarifa dodeljuje se shodno primenom pravila postupka identičnog onom kod Aukcija tršišne premije. Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o dodeljivanju prava na fid-in tarife, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom donošenja tog rešenja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja (instrumenti su isti kao i kod podsticaja u vidu tržišne premije)

U slučaju demonstracionog projekta ili malog postrojenja odobrene snage manje od 100 kW, ne dostavlja se bankarska garancija i ne uplaćuje se depozit.

UGOVOR O FID-IN TARIFI

Privremeni povlašćeni proizvođači ostvaruju pravo na fid-in tarife, podsticajni period i preuzimanje balansne odgovornosti zaključenjem ugovora o fid-in tarifi sa garantovanim snabdevačem.

Garantovani snabdevač je dužan da:

1) zaključi ugovor fid-in tarifi u skladu sa ovim zakonom;

2) preuzima prava i obaveze prethodnog garantovanog snabdevača u roku, na način i pod uslovima utvrđenim javnim tenderom u skladu sa Zakonom o energetici;

3) vodi registar ugovora o otkupu električne energije, ugovora o fid-in tarifi i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

4) preuzme balansnu odgovornost u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

5) dostavlja Ministarstvu podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u skladu sa podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

6) vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

7) svake godine objavi korigovane podsticajne otkupne cene za ugovore o otkupu električne energije i

8) ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom.

Privremeni povlašćeni proizvođač mora pribaviti građevinsku dozvolu, ona mora biti pravnosnaža, a posledice su iste kao kod podsticaja u vidu tržišnih premija (dakle, poštovanje odredbi zakona o Planiranju i izgradnji se i ovde podrazumeva).

Dužnosti privremenog povlašćenog proizvođača su, da:

1) u roku od dve godine od dana sticanja tog statusa pribavi pravnosnažnu građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, osim ukoliko pre sticanja tog statusa nije pribavio građevinsku dozvolu za elektranu i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu;

2) ne poveća odobrenu snagu elektrane za koju je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

3) održava finansijski instrument obezbeđenja;

4) zaključi ugovor o fid-in tarifi;

5) obavesti Ministarstvo ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status privremenog povlašćenog proizvođača, o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Status privremenog povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) ne ispunjava obaveze utvrđene zakonom i podzakonskim aktom kojim se utvrđuju obaveze privremeno povlašćenog proizvođača;

3) su akti na osnovu kojih je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage;

4) ne održava finansijsko sredstvo obezbeđenja za vreme trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača.

Ministarstvo, po saznanju za okolnosti koje ukazuju na činjenice na osnovu kojih se ukida status privremenog povlašćenog proizvođača, bez odlaganja o tome obaveštava nadležnog inspektora.

Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju činjenice da kompanija ne ispunjava uslove saobrazno odredbama Zakona, Ministarstvo donosi rešenje o ukidanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača u roku od pet dana. Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

PRIVREMENI POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ I POVLAŠĆENI PROIZVOĐAČ  (za fid-in)

Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne energije na osnovu zahteva na propisanom obrascu, ako je ispunio iste one uslove kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Povlašćeni proizvođač dužan je da pruža valjana obaveštenja resornom ministarstvu isto kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija

Status povlašćenog proizvođača se ukida iz istih razloga kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Vaše pravo na pravni lek je blokirano imerativnim odredbama ovog Zakona, a u pogledu upravnog postupka. Zadržavate pravo na upravni spor kao i kod podsticaja u vidu tržišnih premija.

Podsticajni period za fid-in tarifu traje 15 godina od dana prve isplate fid-in premije.

UGOVOR O OTKUPU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora mogu da zaključe ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije sa krajnjim kupcem na tržišnom principu. Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dužni su da imaju licencu za snabdevanje električnom energijom u skladu sa Zakonom o energetici.

GARANCIJA POREKLA

Proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora je energetski subjekt koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i koji nema status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača (u daljem tekstu: proizvođač iz obnovljivih izvora).

Proizvođač iz obnovljivih izvora ima pravo na garancije porekla. Ukoliko ste stekli pravo kao povlašćeni proizvođač za 70% kapaciteta vaše solarne ili vetroelektrane, možete za preostali deo kapaciteta elektrane koji je van sistema podsticaja, da steknete status proizvođača iz obnovljivih izvora.

Status proizvođača iz obnovljivih izvora se stiče na sledeći način, tj. ako:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore energije;

2) je za elektranu dobijena upotrebna dozvola u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;

3) ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

4) ima licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom o energetici;

5) je priključen na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije.

Proizvođač iz obnovljivih izvora energije je dužan da:

1) u procesu proizvodnje električne energije koristi jedino obnovljive izvore;

2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;

5) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansnoj odgovornoj strani u skladu zakonom;

6) obezbedi da elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio nadležni operator sistema;

7) koristi reaktivnu energiju u skladu sa Zakonom o energetici, pravilima o radu prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema;

8) operatoru prenosnog, distributivnog sistema, odnosno operatoru zatvorenog distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno pravilima o radu zatvorenog distributivnog sistema, odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;

Status proizvođača iz obnovljivih izvora se ukida ako:

1) je rešenje o sticanju statusa proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa proizvođača utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

3) ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;

5) su akti na osnovu kojih je stekao status proizvođača iz obnovljivih izvora pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Operator prenosnog sistema izdaje proizvođaču iz obnovljivih izvora energije garanciju porekla na njegov zahtev i odgovoran je za njenu tačnost, pouzdanost i zaštićenost od zloupotrebe. Operator distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da dostavlja operatoru prenosnog sistema podatke o proizvedenoj električnoj energiji proizvođača iz obnovljivih izvora priključenih na distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem za koje se izdaje garancija porekla.

Zahtev za izdavanje garancije porekla može se podneti u roku ne dužem od šest meseci od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju se zahteva izdavanje garancije porekla, a najkasnije do 15. marta tekuće godine za proizvodnju iz prethodne godine. Garancija porekla se izdaje samo jednom za jediničnu neto količinu od 1 MWh proizvedene električne energije izmerene na mestu predaje u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem. Period proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla ne može biti duži od jedne godine. Garancija porekla važi jednu godinu počev od poslednjeg dana perioda proizvodnje za koju se izdaje. Garancija porekla je prenosiva.

Garancije porekla mogu se prenositi nezavisno od proizvedene električne energije na koju se odnose.

Da bi se osiguralo da se električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora samo jednom prikaže kupcu kao potrošena, mora se izbeći duplo računanje i duplo prikazivanje.

Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora, a za koju je proizvođač iz obnovljivih izvora, pripadajuće garancije porekla prodao odvojeno od te električne energije, ne može se prikazati ili prodati krajnjem kupcu kao električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora.

Garancija porekla za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora sadrži naročito:

1) naziv, lokaciju, vrstu i snagu proizvodnog kapaciteta;

2) datum puštanja objekta u rad;

3) podatak da se garancija porekla odnosi na električnu energiju;

4) datum početka i okončanja proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla;

5) podatak da li je za izgradnju proizvodnog kapaciteta bila korišćena investiciona podrška i vrsta te podrške;

6) podatak da li su korišćene mere podsticaja i vrsta podsticaja;

7) datum i državu izdavanja i jedinstveni identifikacioni broj.

Količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora koja odgovara količini garancija porekla prenesenih sa snabdevača na treću stranu, oduzima se iz udela električne energije iz obnovljivih izvora u miksu tog snabdevača, kada snabdevač, u skladu sa Zakonom o energetici, u ili uz račun za prodatu električnu energiju ili na drugi način kupcu obezbedi uvid u podatke o udelu svih vrsta izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji tog snabdevača u prethodnoj godini.

REGISTAR GARANCIJA POREKLA

Operator prenosnog sistema dužan je da vodi registar garancija porekla u elektronskom obliku i objavljuje podatke iz registra na svojoj internet stranici. Operator prenosnog sistema ima pravo na naknadu troškova za izdavanje, prenošenje i prestanak garancije porekla u skladu sa aktom kojim se utvrđuje visina naknade na koji saglasnost daje Agencija. Navedeni akt objavljuje se na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije. Operator prenosnog sistema proračunava i javno objavljuje udele svih vrsta obnovljivih izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima u Republici Srbiji.

Agencija nadzire operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema, operatora zatvorenog distributivnog sistema, snabdevače i druge subjekte u izvršavanju obaveza utvrđenih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, a kojima se uređuju garancije porekla.

REGISTAR STATUSA

Ministarstvo vodi javni i elektronski registar koji sadrži podatke o:

1) proizvođačima koji imaju status povlašćenog proizvođača;

2) proizvođačima koji imaju status privremenog povlašćenog proizvođača;

3) proizvođačima koji imaju status proizvođača iz obnovljivih izvora i

4) proizvođačima kojima je status iz tač. 1), 2) i 3) prestao da važi.

PODSTICAJNA SREDSTVA

Svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaje povlašćenih proizvođača u skladu zakonom. Prilikom određivanja naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača uzimaju se u obzir svi troškovi koje ovlašćena ugovorna strana, odnosno garantovani snabdevač ima u vezi sa podsticajnim merama.

Vlada, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, utvrđuje visinu naknade, koja se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

ZAJEDNICE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Zajednica obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: Zajednica), je pravno lice osnovano na principu otvorenog i dobrovoljnog učešća svojih članova u skladu sa ovim zakonom i nad kojim kontrolu vrše članovi čije je prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja na obnovljive izvore energije čiji je vlasnik to pravno lice ili koje to pravno lice razvija.

DUŽNOSTI OPERATORA PRENOSNOG, DISTRIBUTIVNOG I ZATVORENOG DISTRIBUTIVNOG SISTEMA

Operator prenosnog sistema je dužan da vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije koji sadrži: naziv proizvođača električne energije, naziv elektrane, kapacitet elektrane, lokaciju elektrane, godinu probnog rada i godinu trajnog priključenja elektrane. Operator prenosnog sistema je dužan da objavi spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja koji sadrži: naziv podnosioca zahteva, lokaciju elektrane, podatak o zahtevanoj snazi elektrane i fazi postupka priključenja. Svi podnesci i dokumenta koja se dostavljaju, kao i akta koja izdaju operatori prenosnog sistema u postupcima priključenja moraju da imaju formu elektronskog dokumenta, odnosno moraju biti digitalizovani i potpisani u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („sl. glasnik rs“, br. 94/2017 i 52/2021).

Operator prenosnog sistema je dužan da pri izradi plana razvoja prenosnog sistema u skladu sa Zakonom o energetici, u analizi adekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema prikaže:

1) spisak projekata priključenja za koje je sa operatorom prenosnog sistema zaključen ugovor o izradi studije priključenja objekta, odnosno za koje su izdati uslovi za projektovanje i priključenje elektrane od strane operatora distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema i čije priključenje ne može biti odloženo u skladu sa Zakonom;

2) pregled istorijskih podataka o ugovorenoj i realno obezbeđenoj rezervi za balansiranje sistema u relevantnom periodu;

3) metodologiju za procenu raspoložive i za procenu potrebne rezerve za balansiranje sistema;

4) procenu potrebne rezerve za balansiranje sistema u kontrolnoj oblasti;

5) procenu trenutno raspoložive rezerve za balansiranje sistema u kontrolnoj oblasti;

6) procenu da li i koliko nedostaje rezerve za balansiranje sistema u slučaju priključenja svih elektrana koje su u postupku priključenja, a koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije;

7) pokazatelje adekvatnosti proizvodnog sistema za zadovoljenje potrošnje dobijenih na osnovu proračuna;

8) zaključak o rizicima po siguran rad elektroenergetskog sistema i potrebi za odlaganje priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije,.

Ako analiza adekvatnosti ukaže na rizike po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema, kao i na postojanje opravdanosti primene mere odlaganja priključenja, operator prenosnog sistema objavljuje na svojoj internet stranici, u roku deset radnih dana od dana davanja saglasnosti Agencije na plan razvoja prenosnog sistema, a čiji je sastavni deo analiza adekvatnosti, obaveštenje o nastupanju uslova za odlaganje postupka priključenja elektrana koje koriste varijabilne obnovljive izvore energije.

Operator prenosnog sistema je dužan da u postupku priključenja elektrane koja podleže odlaganju obavesti stranku u roku od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

MERE I AKTIVNOSTI ZA OSTVARENJE JAVNOG INTERESA

U cilju ostvarivanja javnog interesa, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave kroz strateške i druge dokumente, programe i planove predviđaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ispunjenja ciljeva utvrđenih zakonom.

Pogodnosti za investitore koji u izgradnji objekata uvode energiju iz obnovljivih izvora

Jedinica lokalne samouprave može odlukom utvrditi kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i druge pogodnosti za investitore koji prilikom izgradnje nove zgrade, kao i rekonstrukcije, adaptacije, sanacije ili energetske sanacije postojeće zgrade predvide alternativno obezbeđenje električne ili toplotne energije iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Jedinica lokalne samouprave može doneti odluku kojom predviđa bespovratno sufinansiranje aktivnosti na unapređenju svojstava zgrade, u kom slučaju jedinica lokalne samouprave obezbeđuje sredstva u budžetu za učešće u projektima finansiranja ovih aktivnosti i donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat učešća i uslove pod kojima jedinica lokalne samouprave učestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.

Strateški partner može biti privredni subjekt koji će biti izabran u skladu sa zakonom da izgradi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije ili da izgradi energetski objekat koji je od značaja za integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u sistem, a koji je obavezan da sprovede sledeće radnje:

1) pripremi i/ili delom ili u celini finansira relevantne studije ukoliko su potrebne za realizaciju energetskog objekta

2) pripremi i/ili delom ili u celini finansira relevantnu tehničku dokumentaciju potrebnu za realizaciju energetskog objekta

3) izgradi energetski objekat

(1) delom i/ili u celini finansira projekat izgradnje energetskog objekta

(2) posreduje u obezbeđivanju ili obezbedi sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, banaka i drugih izvora finansiranja za realizaciju projekta;

4) obezbedi kapacitet na teritoriji Republike Srbije za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve koji će biti ponuđen operatoru prenosnog sistema za sistemsku uslugu sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene

Pored navedenog, strateški partner mora da sprovede i jednu ili više sledećih radnji:

1) obezbedi inovacione tehnologije i/ili opremu i/ili sirovine za elektranu koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

2) pruži usluge upravljanja i/ili održavanja u pogledu elektrane koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

3) razvija i/ili upravlja elektranom koja koristi obnovljive izvore energije i/ili

4) preduzima i druge radnje usmerene ka ostvarivanju ciljeva ovog zakona, a koji se utvrđuju u odluci Vlade o sprovođenju postupka.

Strateški partner u slučaju sufinansiranja ne može samostalno da koristi elektranu ili da njome upravlja, već to može da čini srazmerno učešću u finansiranju izgradnje elektrane koja koristi obnovljive izvore energije što se uređuje posebnim ugovorom na osnovu saglasnosti Vlade.

Procenat učešća finansiranja projekta određuje se posebnim aktom Vlade.

Na predlog resornog Ministra, Vlada može da odluči da za realizaciju projekata izgradnje sa ili bez upravljanja i održavanja elektrane koja koristi obnovljive izvore energije ili energetskog objekta od značaja za integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u sistem sprovede izbor strateškog partnera u sledećim slučajevima:

1) da se primenom sistema podsticaja proizvodnje električne energije utvrđenim ovim zakonom nisu u dovoljnoj meri obezbedili novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji su neophodni za ostvarivanje planirane dinamike rasta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije za dostizanje nacionalnih ciljeva definisanih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom ili

2) kada su novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije potrebni za ostvarivanje ciljeva energetske tranzicije ili ispunjavanje međunarodnih obaveza.

Odluka sadrži naročito:

1) sadržinu i opis projektnog zahteva i potreba;

2) određivanje lica koje će biti vlasnik i investitor, odnosno koje će vršiti investitorska prava na izgradnji elektrane;

3) osnovne karakteristike elektrane, kao što su kapacitet i/ili očekivana godišnja proizvodnja i dr. i/ili lokaciju na kojoj će se graditi objekat i način korišćenja lokacije;

4) vrstu obnovljivog izvora energije;

4a) uslove u pogledu obezbeđenja kapaciteta na teritoriji Republike Srbije za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve

5) način proizvodnje i uslove preuzimanja električne energije;

6) uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine;

7) uslove koji se odnose na zaštitu spomenika kulture ako postoje na lokaciji na kojoj će se graditi objekat;

8) uslove koji se odnose na energetsku efikasnost;

9) uslove koji se odnose na prestanak rada objekta, rok za realizaciju projekta i period na koji se ugovor može zaključiti;

10) sistem vrednovanja ponuda;

11) imenovanje radne grupe za sprovođenje izbora strateškog partnera;

Sistem vrednovanja ponuda naročito podrazumeva direktnu korist koju država i/ili lice (investitor-ponuđač) ima kroz realizaciju projekta, finansijsku sposobnost i tehničku opremljenost ponuđača za izbor strateškog partnera i druge kriterijume koji obezbeđuju sigurnost i održivost projekata u skladu sa ciljevima propisanim Zakonom.

Prilikom izbora i sprovođenja javnog poziva za izbor strateškog partnera i zaključenja ugovora o realizaciji projekta sa strateškim partnerom, ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javne nabavke i propisi kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo.

Izbor strateškog partnera vrši Vlada, na predlog radne grupe Vlade obrazovane na osnovu odluke Vlade o obrazovanju Radne grupe za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta, sa zadatkom da sprovede postupak izbora strateškog partnera i da sprovede postupak pregovaranja sa izabranim strateškim partnerom u cilju zaključenja ugovora. U pitanju je upućivanje JAVNOG POZIVA, a nakon prijema projekata vrši se selekcija i odabir strateškog partera.

SPROVOĐENJE POSTUPKA AUKCIJA I POSTUPAKA U VEZI SA STATUSOM PRIVREMENOG POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA, STATUSOM POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA I STATUSOM PROIZVOĐAČA IZ OBNOVLJIVIH IZVORA

Tokom sprovođenja postupka aukcija i postupaka u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača, statusom povlašćenog proizvođača i statusom proizvođača iz obnovljivih izvora energije, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u tim postupcima.

Ministarstvo proverava ispunjenost sledećih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu,

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva,

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke,

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona,

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse,

6) da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka, nadležni organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, bez plaćanja takse.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta Ministarstvo u rokovima propisanom ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Ako Ministarstvo utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi ovog zakona, rešenjem odbacuje zahtev u kome taksativno navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom. Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja, podnese novi zahtev i postupi u skladu sa rešenjem, smatra se da je odbačen zahtev od početka bio uredan. Ovakvim postupanjem plaća se samo polovina iznosa administrativne takse.

DOSTAVLJANJE

Podnesci i dokumenta dostavljaju se elektronskim putem (radi se o osnovnom načinu dostavljanja ne i jedinom), u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi („sl. glasnik rs“, br. 27/2018)

NADZOR NAD POŠTOVANJEM NORMI ZAKONA

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko energetskog inspektora (u daljem tekstu: inspektor).

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji autonomne pokrajine.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih propisa, koji se odnose na zahteve koje moraju da ispunjavaju elektrane u pogledu izdavanja integrisanih dozvola, dozvola za upravljanje otpadom i upotrebu otpada i drugih zahteva koji su propisani zakonom, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine, vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018)

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima po kojima su stekli pravo na korišćenje podsticajnih mera;

2) da li privremeni povlašćeni proizvođač, povlašćeni proizvođač i proizvođač iz obnovljivih izvora energije ispunjavaju obaveze propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

3) da li je privremeni povlašćeni proizvođač promenio odobrenu snagu elektrane za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača u toku trajanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

4) da li privremeni povlašćeni proizvođač ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji;

5) da li operator prenosnog, odnosno distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora koji su u sistemu podsticaja

6) da li povlašćeni proizvođač električne energije poseduje licencu za energetsku delatnost proizvodnje električne energije u skladu sa Zakonom o energetici, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;

7) da li je elektrana za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije na odobrenu snagu koja odgovara odobrenoj snazi za koju je elektrana stekla status privremenog povlašćenog proizvođača;

8) da li su za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača obezbeđena sva merenja koja su propisana ovim zakonom;

9) da li je u upotrebnoj dozvoli za elektranu za koju je proizvođač stekao status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno izveštaju tehničke komisije za pregled objekta kao sastavnom delu upotrebne dozvole navedeno da je u novoizgrađenu ili rekonstruisanu elektranu ugrađena neiskorišćena oprema;

10) da li povlašćeni proizvođač električne energije ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji, odnosno zaključen ugovor o fid-in tarifi;

11) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije poseduje licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom o energetici;

12) da li proizvođač iz obnovljivih izvora energije ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna, odnosno toplotna energija u sistem;

13) da li operator prenosnog sistema vodi elektronski, centralizovani i javno dostupan registar svih priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije;

14) da li operator prenosnog sistema javno objavljuje spisak svih podnetih zahteva u postupku priključenja, zatraženoj odobrenoj snazi elektrane, podatke o statusu zahteva, fazi postupka priključenja, u kojoj je fazi puštanja u pogon elektrana, datum probnog rada i datum trajnog priključenja;

15) da li garantovani snabdevač zaključuje ugovore o otkupu električne energije u skladu sa ovim zakonom i vodi registar ugovora o otkupu električne energije i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

16) da li jedinica lokalne samouprave vodi registar energetskih subjekata i da li je donela akt kojim propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje prava na podsticajne mere za te subjekte;

17) da li je jedinica lokalne samouprave donela akt kojim propisuje uslove pod kojima nezavisni proizvođač mora osigurati da toplotna energija koju isporučuje odgovara zahtevima za kvalitet, pouzdanost snabdevanja i propisanog stepena efikasnosti proizvodnog kapaciteta;

Posebnan uprani postupak inspekcijske kontrole

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) naloži da se utvrđene nezakonitosti otklone u roku koji odredi;

2) donese rešenje i izrekne upravnu meru ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, osim kada zbog neophodnosti preduzimanja hitnih mera rešenje donosi bez odlaganja;

3) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne resornom Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača;

4) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne činjenice, a isti šalje Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa povlašćenog proizvođača;

5) dostavlja akt kojim se utvrđuju relevantne činjenice, Ministarstvu radi donošenja rešenja o ukidanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije;

6) nadležnom pravosudnom organu podnese krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno preduzme i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen;

7) naredi izvršavanje propisanih obaveza u određenom roku i da privremeno zabrani rad ako se nalog u ostavljenom roku ne izvrši.

Na rešenje inspekcijskog organ dozvoljena je žalba koja se može izjaviti resornom ministuru i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Za razliku od brojnih drugih tipova upravnih postupaka u ovom slučaju žalba odlaže izvršenje rešenja, osim u slučaju kada je neophodno preduzimanje hitnih mera propisanim odredbama zakona kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

U slučaju da je prvostepena odluka inspektora već jedanput bila poništena, drugostepeni organ ne može je opet poništiti i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego će sam rešiti ovu upravnu stvar.

Za kršenje odredbi ovog zakona predviđene su kazne. Kršenje se može učiniti izvršenjem privrednog prestupa ili činjenjem prekršaja. Novčane sankcije se kreću od 100.000 dinara pa sve do 3.500.000,00 dinara

Na osnovu prikazanog zakona Vlada Republike Srbije usvojila je sledeća podzakonska akta:

1.       Uredbu o tržišnoj premiji i fid-in tarifi

2.       Uredbu o preuzimanju balansne odgovornosti i modelu ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti

3.       Uredbu o kvoti u sistemu tržišne premije za solarne elektrane i posebnu Uredbu za vetroelektrane

4.       Uredbu o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača el. energije

5.       Uredbu o merama podsticanja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije

6.       Uredbu o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije

7.       Uredbu o merama podsticaja za povlašćene proizvođace električne energije

8.       Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o utvđivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije

9.       Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom

Navedene podzakonske akte možete preuzeti putem sledećeg linka: https://www.mre.gov.rs/sektori/79/2/0/0#

Napomena: navedeni link sadrži i potrebne pravilnike, odluke, obrasce i formulare.

Pojmovnik:

1) aukcija je postupak u kome se učesnici na konkurentan način nadmeću da ponudom najniže fid-in tarife, odnosno tržišne premije, popune kvotu i steknu pravo na podsticajne mere;

2) bruto finalna potrošnja energije je ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, saobraćaju, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije;

3) varijabilni obnovljivi izvori energije su primarni izvori energije (energija vetra, energija Sunca i dr.) čiji energetski potencijal zavisi od meteoroloških uslova koje je teško precizno prognozirati, usled čega prilikom proizvodnje električne energije iz takvih izvora mogu nastati veća odstupanja između proizvedene električne energije i planirane proizvodnje električne energije u odnosu na druge izvore energije;

4) garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem kupcu dokaže da je određena količina energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije;

5) dan spajanja tržišta znači prvi dan operativnog rada, u spojenom režimu, unutardnevnog organizovanog tržišta električne energije Republike Srbije spojenog sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutardnevnim tržištem električne energije;

6) demonstracioni projekat je nekomercijalni projekat iz obnovljivih izvora energije kojim se neka tehnologija demonstrira kao prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo postojeće tehnologije korišćenja obnovljivih izvora i ima status inovacionog projekta u smislu zakona kojim se uređuje inovaciona delatnost;

7) deo kapaciteta elektrane je deo odobrene snage elektrane;

8) dobra prognoza električne energije je prognoza električne energije za čije greške se ne plaća dodatna naknada garantovanom snabdevaču, a koja se utvrđuje na osnovu kriterijuma definisanim podzakonskim aktom iz člana 10a stav 6. ovog zakona;

9) kapacitet elektrane je odobrena snaga elektrane utvrđena od strane nadležnog operatora sistema;

10) kvote predstavljaju ukupnu odobrenu snagu elektrana u MW ili električnu energiju u MWh za koje se mogu steći tržišne premije, odnosno fid-in tarife;

11) negativna tržišna premija je negativna razlika između ostvarene cene i referentne tržišne cene;

12) neto električna energija predstavlja razliku ukupne preuzete i ukupne isporučene električne energije kupca-proizvođača u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem u toku jednog meseca, utvrđene u kWh na osnovu očitavanja brojila električne energije koja ispunjavaju propisane metrološke zahteve;

13) neto merenje je način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene električne energije, u toku jednog meseca, umanjuje neto količina električne energije u toku narednog meseca;

14) neto obračun je način obračuna neto električne energije, pri kome se vrednost viška predate električne energije, u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora između kupca-proizvođača i snabdevača;

15) ostvarena cena je prihvaćena ponuđena cena koja je utvrđena rešenjem o dodeli tržišne premije;

16) povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ostvaruje pravo na fid-in tarifu ili tržišnu premiju u skladu sa ovim zakonom;

17) podsticajne mere su instrumenti ili mehanizmi podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije;

18) privremeni povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: privremeni povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji je u postupku aukcije stekao pravo

na tržišnu premiju, odnosno pravo na fid-in tarifu i ima druga prava i obaveze predviđene ovim zakonom;

19) primarni izvori energije su izvori energije koji se nalaze u prirodi;

20) proizvođač iz obnovljivih izvora energije je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i ima pravo na garancije porekla;

21) referentna tržišna cena je cena električne energije na dan-unapred organizovanom tržištu električne energije u Republici Srbiji;

22) troškovi integracije u sistem su troškovi integrisanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i druge distribuirane proizvodnje električne energije u sistem za prenos, distributivni i zatvoreni distributivni sistem električne energije;

23) ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije je ugovor na osnovu koga fizičko ili pravno lice neposredno kupuje električnu energiju iz obnovljivih izvora od proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora;

Pravni prikaz osnivanja solarne elektrane ili vetroelektrane

Osnivanje solarne/vetro elektrane

Ko je osnivač i šta su ,,prvi koraci’’

Ukoliko preduzetnik ili pravno lice (Zakon o privrednim društvima, definiše privredna društva npr. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), akionarsko društvo (AD) i Preduzetnike, v. čl. 83-92, 139-244 i 245-469) želi da stvori solarnu ili elektranu na pogon vetra, mora ispunjavati niz uslova.

No, pre početka potrebno je izraditi biznis plan, gde je pored konsultantskih kuća za to registrovanih pri APR-u, neophodno angažovati knjigovođu i advokatsku kancelariju po vašem izboru.

Ekonomska logika osnivanja ovakvog privrednog društva  svodi se na računicu za koliki vremenski period i da li će se investicija isplatiti.

Pitanje kapitala, može se rešiti iz sopstvenih sredstava (preduzetnik) udela članova (DOO) ili emisijom akcija (AD). Najbezbolniji način prikupljanja sredstava jesu akcije. Ukoliko neko želi apsolutnu kontrolu, ali imajući i svest da za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom postaće preduzetnik, a ukoliko ne želi rizike AD ili odgovornost preduzetnika, fizičko ili pravno lice osnovaće DOO.

Kada su sredstva obezbeđena i biznis plan ukazuje da je investicija osnovana, pristupa se konsultovanju knjigovođe i advokata, kako bi proces osnivanja prošao bez velikih trzavica. Kompanija investitor po svom nahođenju bira i konsultansku kuću, arhitektonski biro, izvođača radova i nadzor.

Nakon toga, dolazimo do samog posebnog upravnog postupka koji je specifičan, a sadržan je u Zakonu o energetici  (‘Sl. glasnik RS’, br. 145/2014, 95/2018 – dr. zakon, 40/2021, 35/2023 – dr. zakon i 62/2023, dalje: Zakon)

Da biste mogli da posedujete solarnu elektranu ili vetroelektranu, neophodno je da kao privredno društvo ili preduzetnik posedujete licencu za obavljanje energetske delatnosti.

Ukoliko već postojite recimo kao DOO, morate u svojoj banci otvoriti novi namenski račun. Članom 18 Zakona ovo je propisano kao obaveza. Shodno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije možete imati samo jednu pretežnu delatnost, no to ne znači da npr. AD ili DOO ne mogu obavljati druge delatnosti. S toga ako je ta neka druga delatnost (ili nova pretežna delatnost) – energetska delatnost, otvarate prvo novi račun, jer je zakonodavac imao za cilj izbegavanje diskriminacije, međusobnog subvencionisanja i poremećaja konkurencije.

Ono što je još važnije, a to je posao za odeljenje računovodstva u vašem privrednom društvu ili knjigovodstvenu agenciju sa kojom imate ugovor o pružanju knijgovodstvenih usluga, jeste vođenje posebnog unutrašnjeg računa isključivo za delatnost recimo solarne elektrane.

Finansije koje su vođene na taj način i takvi namenski računi podležu kontroli inspekcija, ali i eksterne revizije, naime određena privredna društva imaju obavezu revizije godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa članom 453 Zakona o privrednim društvima.

Licenca za obavljanje energetske delatnosti

Licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica, odnosno preduzetnika, samo za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom,

Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom  i propisima donetim na osnovu Zakona.

Kada AD ili DOO, te preduzetnik zapremi Licencu koja važi 30 godina (može se produžiti), ona će sadržati:

1. naziv energetskog subjekta,
2. energetsku delatnost,
3. spisak energetskih objekata koji se koriste za obavljanje delatnosti,
4. tehničke karakteristike tih objekata,
5. podatke o lokaciji, odnosno području na kome će se energetska delatnost obavljati,
6. period na koji se izdaje licenca i
7. obaveze po pitanju neprekidnog obavljanja delatnosti, transparentnosti i izveštavanja.

Rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence mora biti detaljno obrazloženo i zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Naravno, zakon je predvideo i pravni lek – žalbu nadležnom ministarstvu, koja se mora podneti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja na adresu koju ste odredili kao adresu za prijem pošte.

Ukoliko Ministarstvo kao drugostepeni organ odbije vašu žalbu, preostaje vam jedino upravni spor, koji se pokreće pred stvarno i mesno nadležnim Upravnim sudom.

Privredno društvo ne može posedovati jednu licencu koja bi se koristila i za solarnu elektranu i za vetroelektranu, već mora dobiti dve posebne, odvojene licence.

Licenca je neophodna za svaku solarnu elektranu ili vetroelektranu koja proizvodi električnu energiju ukupne odobrene snage preko 1 MW

Uslovi za izdavanje licence su:

1) da je podnosilac zahteva osnovan ili registrovan, za obavljanje energetske delatnosti za koju se izdaje licenca

2) da je za energetski objekat izdata upotrebna dozvola, osim za objekte za koje propisom kojim se uređuje izgradnja objekata nije predviđeno izdavanje upotrebne dozvole odnosno za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a doneto je rešenje o ozakonjenju sa izveštajem komisije za tehnički pregled, koja je formirana i čiji je sastav utvrđen u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji za izdavanje upotrebne dozvole; Tehnički pregled vrši se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (‘SL. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka us, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023)

3) da energetski objekti i ostali uređaji, instalacije ili postrojenja ili oprema pod pritiskom neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine, odnosno propisima kojima se uređuju vodni putevi, zaštita voda i plovidba i luke na unutrašnjim vodama;

4) da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima; Stručna osposobljenost proverava se polaganjem stručnog ispita. Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike za lica koja su zaposlena kod energetskog subjekta koji ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine.

5) da podnosilac zahteva ispunjava finansijske uslove za obavljanje energetske delatnosti;

6) da direktor, odnosno članovi organa upravljanja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti;

7) da podnosiocu zahteva nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili ako su prestale pravne posledice izrečene mere;

8) da podnosilac zahteva poseduje dokaz o pravnom osnovu za korišćenje energetskog objekta u kojem se obavlja energetska delatnost;

9) da nad podnosiocem zahteva nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, odnosno prinudne likvidacije.

Pored ovih devet uslova iz Zakona, član 22 stav 2 Zakona predviđa da vaša kompanija u smislu obavljanja delatnosti od opšteg interesa (snbdevanje električnom energijom) – mora biti osnovan za obavljanje te delatnosti ili tu delatnost obavlja kao poverenu u skladu sa posebnim zakonom (misli se na član 3 Zakna o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019) i Zakon o javno privratnom partnerstvu i koncesiji („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016))

Uz zahtev za izdavanje licence podnosilac zahteva prilaže dokaze o ispunjenosti uslova iznad navedenih kao i zapisnik o inspekcijskom nadzoru nadležnog inspektora u kome je konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti.

Ovde moramo napomenuti, da se licenca ne može preneti na bilo koji način bilo singularnom bilo univerzalnom sukcesijom. Već se iako kompanija ima licencu, a recimo član DOO sa 100% udela u kapitalu premine, nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (u ostavinskom postupku), rešenjem oglašeni naslednik podnosi novi zahtev za licencu.

Kompanija koja već poseduje solarnu elektranu ili vetroelektarnu dužna je da obavesti nadležnu Agenciju pre nego što dođe do npr, statusne promene objavljivanjem nacrta ugovora, odnosno odluke o statusnoj promeni. Na primer ukoliko DOO postaje AD, ili prestaje da postoji pripajanjem drugom privrednom društvu mora dostaviti takav ugovor Agenciji, jer u suprotnom gašenjem privrednog društva nosioca licence, gasi se i sama licenca.

Kada Agencija stekne uvid u vaš nacrt ugovora o npr. spajanju, dužni ste da dostavite istoj zahtev za izmenu licence u roku od 15 dana od dana registracije statusne promene, odnosno od zaključenja pravnog posla kojim se menja pravni osnov korišćenja solarne elektrane ili vetroelektrane.

Energetska dozvola za obavljanje energetske delatnosti

Energetska dozvola je dokument koji vaša kompanija pribavlja nakon što je pribavila sve neophodne dozvole, uslove u skladu sa Zakonom o Planiranju i izgradnji. Naime, energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole – čl. 133 Zakona o planiranju i izgradnji.

Dalje, energetska dozvola se pribavlja za izgradnju solarnih elektrana i vetroelektrana koje proizvode električnu energiju od 1MW i više.

Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Postupak za izdavanje energetske dozvole, pokreće se zahtevom za izdavanje energetske dozvole.

Energetska dozvola izdaje se pod istim uslovima uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.

Energetsku dozvolu za ovaj vid elektrana izdaje Ministarstvo.

Uslovi za izdavanje energetske dozvole su:

1) pouzdan i siguran rad energetskog sistema;

2) uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;

3) mogućnost priključenja objekta na sistem;

4) energetsku efikasnost;

5) uslove korišćenja primarnih izvora energije;

6) zaštitu na radu i bezbednost ljudi i imovine;

7) zaštitu životne sredine;

8) ekonomsko-finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta;

9) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije u ostvarivanju ukupnog udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom;

10) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije smanjenju emisija;

11) doprinos kapaciteta za transport ili skladištenje prirodnog gasa povećanju sigurnosti snabdevanja.

Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole.

Sadržinu Zahtev za izdavanje energetske dozvole čine sledeći podaci o:

1) Poslovnom imenu podnosioca zahteva;

2) energetskom objektu;

3) vrednosti investicije;

4) načinu obezbeđenja finansijskih sredstava;

5) predviđenom eksploatacionom veku objekta, kao i načinu sanacije lokacije po završetku eksploatacionog veka objekta; (npr. kako AD planira da sanira lokaciju kada se uklone vetroturbine)

6) usklađenosti sa odgovarajućim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata;

7) roku završetka gradnje energetskog objekta.

Resorni ministar propisuje bliže uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržaj zahteva i sl.

Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju da se odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole rešenje mora sadržati detaljno obrazloženje koje je zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva. Za razliku od licence, ovde je drugostepeni organ Vlada republike srbije. Ukoliko Vlada potvrdi odluku kojom je vaša kompanija odbijena za izdavanje energetske dozvole, preostaje vam jedino tužba nadležnom Upravnom sudu.

Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja tri godine od dana njene pravnosnažnosti, ali se može i produžiti podnošenjem zahteva, blagovremeno. Kao i licenca – energetska dozvola nije prenosiva.

Sam posebni upravni postupak definisan je Zakonom u članu 35a i odnosi se na izdavanje energetske dozvole i licence za obavljanje energetske delatnosti.

Upravni postupak za dodelu elektronske dozvole ili licence

Tokom sprovođenja postupka u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti, Ministarstvo, odnosno Agencija (dalje: nadležni organ), vrši proveru ispunjenosti sledećih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu;

2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu Zakonom, može biti podnosilac zahteva;

3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;

6) da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Ispitivanje ispunjenosti navedenih šest uslova sprovedi se u postupku neposrednog odlučivanja u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku  („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US) tačnije u skladu sa članom 104 tog zakona.

Kada nadležni organ zapremi zahtev, odnosno izmenu upravnog akta isti u roku od 30 dana donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Zahtev se smatra neurednim ako ima nedostatke koje nadležni organ sprečavaju da po njemu postupa, ako nije razumljiv ili potpun. Ako nadležni organ utvrdi da je vaš zahtev neuredan, rešenjem će ga odbaciti i navesti sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom. Ako u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja vaša kompanija podnese novi zahtev koji je u skladu sa obrazloženjem rešenja o odbacivanju, smatraće se da je zahtev koji ste predali, provbitno, bio bez ikakvih grešaka. Jako je važno znati, da se ne dostavlja ponovo sva dokumentacija, već samo ona na koju nadležni organ upućuje u rešenju da i nisu valjana ili nedostaju. Takođe vaša kompanija plaća polovinu takse za podnošenje zahteva.

Rešenje je u elektronskoj formi i u takvoj formi se i dostavlja.  Izuzetak od instituta elektronskog podneska učinjen je u Zakonu samo za pravne lekove (npr. žalbu) i njene priloge, koji se mogu predati i u štampanom obliku na pisarnici nadležnog organa ili putem pošte.

U pogledu forme dokumenata koji se dostavljaju –  dostavljaju se elektronskim putem, tj. dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u suštini zakonodavac ovde misli na korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa i mejla.

Nadležni organ dužan je da vam rešenje dostavi u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, preko portala E uprave. Za pravna lica i preduzetnike koji nemaju e sanduče – postoje i klasični Zakonom propisani načini dostave-poštom ili putem javne objave na sajtu Ministarstva.

Korisni linkovi:

https://apr.gov.rs/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0.3.html

Prikaz Pravilnika o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnica za laka električna vozila

Laka Električnna vozila (dalje LEV) saobrzano članu 268 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. Glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – US, 24/18, 41/18, 41/18 – dr. zakon, 87/18, 23/19, 128/20 – dr. zakon i 76/23) (dalje: ZOBSP) stav 2 tačka 6 laka električna vozila se ne moraju ,,registrovati’’.

Laka električna vozila su: trotineti 0,6kW, brzina ne prelazi 25km/h i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kg i bicikli npr. napona od 24V, snage 250W, brzine do 25km/h. (Potrebno je preciziranje/pojšanjenje od strane Agencije za bezbednost saobračaja, dalje: Agencija)

No, u svom Pravilniku nadležno Ministarstvo se poziva na član 92g  ZOBSP koji glasi: Vozač sme da upravlja lakim električnim vozilom u saobraćaju na putu ukoliko je na vozilu postavljena nalepnica, koju izdaje Agencija, iz koje se može utvrditi snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila.

Način izdavanja, vođenja evidencija, izgled i način postavljanja nalepnice, propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, na predlog Agencije. Za nepoštovanje odredbi Pravilnika primenjivaće se sankcija sadržana u članu 332a ZOBSP u kojem je u stavu 1 tačka 9v predviđeno da ukoliko lice koje upravlja lakim LEV, a nema postavljenu nalepnicu mora platiti kaznu u iznosu od 10.000 dinara.

Na osnovu samog člana 92g ZOBSP je i donet PRAVILNIK o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila (dalje: Pravilnik), a koji je objavljen u Službenom glasniku RS pod brojem 16, dana 01.03.2024. godine.

Pogledajmo sada kako to rešava sam Pravilnik u članu 2, naime imalac LEV-a podnosi ZAHTEV za izdavanje nalepnice (dalje: Zahtev)

Po Pravilniku Zahtev sadrži:

1) tehničku dokumentacija za LEV iz koje se mogu utvrditi marka LEV-a, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina i masa praznog vozila;

2) fotokopiju lične karte ili očitana lična karta, odnos dokaz o upisu u registar pravnih lica za pravna lica;

3) popunjenu i potpisana izjava, na propisanom obrascu;

4) dokaz o uplaćenoj naknadi na ime izdavanja nalepnice.

Ministarstvo je pronašlo rešenje za nedostatak dokumentacije tako što predviđa vršenje ispitivanja LEV radi utvrđivanja svih potrebnih karakteristika LEV-a i za to naplaćuje naknadu i to o trošku lica koji je podnosilac zahteva, tj. građanina koji poseduje LEV.

Nadležni organ obrađuje tehničku dokumentaciju LEV-a i upisuje serijski borj nalepnice, datum izdavanja, potpis ovlašćenog izdavaoca, datum izdavanja, potpis izdavaoca. Čak je i predviđeno mesto za postavljanje nalepnice na LEV-u i to dijagonalno preko prednje strane, stavljaće se pečat sa oznakom ,,IZDATA NALEPNICA’’.

Oštećenu ili izgubljenu nalepnicu zamenjujete kao što biste menjali tablice, tj. na srodan način, u Agenciji – oglasite istu nevažećom i prolazite ponovnu proceduru kao da je nikad niste ni imali i naravno plaćate novu, punu naknadu.  Ovo je tumačenje člana 2 Pravilnika, no koncizan opis neophodnih radnji nije učinjen Pravilnikom, već je za potrebe ovog teksta pribegnuto analogiji sa izgubljenim registracionim tablicama putničkog vozila.

Obavezna dokumenta su zahtev koji podnosi pravno ili fizičko lice, te Izjava o dokumentaciji za LEV. Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – fizičko lice podnosi putem za to predviđenog obrasca.

Vođenje evidencije definisano je članom 3 Pravilnika koju čini:

1) Registar podnetih zahteva, koji sadrži podatke o podnosiocima zahteva i dokaze o izvršenim uplatama naknada;

2) Registar lakih električnih vozila, koji sadrži podatke o markama, tehničkim karakteristikama lakog električnog vozila i tehničku dokumentaciju priloženu uz zahtev;

3) Registar izvršenih ispitivanja, koji sadrži broj izveštaja, podatke o utvrđenim tehničkim karakteristikama i izveštaj o ispitivanju;

4) Registar izdatih nalepnica, koji sadrži serijski broj i fotografiju nalepnice i kontrolni odsečak.

U Pravilniku je navedeno da se podaci iz evidencije čuvaju trajno.

Član 4 Pravilnika odnosi se na sam posebni Upravni postupak gde se vaš zahtev obrađuje i sva priložena dokumentacija za LEV. Tek nakon toga izdaje vam se nalepnica.

Istim članom Pravilnika definisane su karakteristike same nalepnice:

Nalepnica je.

1.      pravougaonog oblika,

2.      višeslojne strukture,

3.      vidljiva u dnevnim i noćnim uslovima,

4.      samouništavajuća pri pokušaju uklanjanja,

5.      dimenzija 36h60 mm,

6.      punometalizirana,

7.      sivosrebrne boje, sa integrisanim difrakcionim optički promenljivim elementom, koji sadrži višestruke nivoe zaštite od pokušaja krivotvorenja.

8.       U gornjem delu nalepnice nalazi se logo Agencije i ispod nje tekst: „Republika Srbijaˮ, a zatim tekst: „Agencija za bezbednost saobraćajaˮ.

9.      U središnjem delu, koji obuhvata 1/3 nalepnice, nalazi se oznaka za lako električno vozilo – LEV, na ćirilici i na latinici, a ispod nje se nalaze brojčane vrednosti bez decimala u obliku: trajna nominalna snaga elektromotora (W), najveća konstruktivna brzina (km/h), masa praznog vozila (kg), jedna ispod druge.

10.  U donjem delu nalazi se oznaka „ABS” i sedmocifreni serijski broj, bočno orijentisan.

11.  Sastavni deo nalepnice je kontrolni odsečak, sa oznakom „ABS” i serijskim brojem, koji se odvaja od nje tokom procesa izdavanja nalepnice.

Izgled i sadržaj nalepnice za LEV vozilo možete vidieti na kraju teksta u prilozima.

Nalepnica se postavlja na vidnom mestа a nakon toga se fotografišu LEV i mesto postavljanja u zavisnosti od konstrukcije samog LEV-a

Član pet Pravilnika ulazi dalje u upravni postupak i predočava da će se prijem i obrada zahteva izdavanje i postavljanje nalepnica vršiti na mestima koje Agencija utvrdi i to na svom zvaničnom sajtu www.abs.gov.rs, počevši od dana stupanja na snagu Pravilnika tj. od 05.04.2024. godine.

Ono što može zabrinuti vlasnike LEV jeste relativno kratak rok za prilagođavanje, naime nakon 15.06.2024. u saobraćaju na putu mogu učestvovati isključivo LEV sa nalepnicom.

Prilozi:

Prilog 1 Obrazac 1 (Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – fizičko lice): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog1.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 2 – Obrazac 2 (Zahtev za izdavanje nalepnice za LEV – pravno lice): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog2.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 3 – Obrazac 3 (Izjava o dokumentaciji LEV): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog3.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Prilog 4 – Obrazac 4 (Izgled i sadržaj nalepnice za lako električno vozilo): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog4.html&doctype=reg&x-filename=true&regactid=436949

Napomena: Prilozi su sastavni deo Pravilnika.

Pregled Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon

Subvencije za električna vozila

Na osnovu člana 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 92/23), a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – US, 14/16, 76/18 i 95/18 – dr. zakon) i člana 17. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada Republike srbije donela je

UREDBU O USLOVIMA I NAČINU SPROVOĐENJA SUBVENCIONISANE KUPOVINE NOVIH VOZILA KOJA IMAJU ISKLJUČIVO ELEKTRIČNI POGON

Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon („Sl. glasnik RS“, br. 8/2024, dalje: Uredba) je doneta 01.02.2024, a stupila je na snagu 09.02.2024. godine.  Njom se uređuju uslovi i način sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon. Zahtevi za nabavku subvencionisanog električnog vozila mogu se podneti do 31.10.2024. goidne.

Pravo na kupovinu subvencionisanih vozila shodno Uredbi imaju sva fizička i pravna lica, kao i preduzetnci (dalje: Kupci). Ovo parvo nemaju lica koja su koristili subvencije za nabavku taksi vozila, kao vida javnog prevoza.

Vozila koja podležu odredbama ove Uredbe su:

1. mopedi, laki tricikli za koje dobijate subvenciju od 250 EUR, potom

2. motocikli, motocikli sa bočnim sedištem, teški tricikli, laki četvorocikli i teški četvorocikli ostvaruju parvo na podsticaje od 500 EUR.

3. Pored navedenih pravo na subvenciju imaju i kupci sledećih vozila:

a) putnička vozila sa najviše 9 sedišta uključujući i vozača, kao i

b) teretna vozila nosivosti do 3,5 tona.

Za sva navedena vozila pod 3. predviđena je subvencija od 5.000 EUR.

Subvencije se isplaćuju u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem dnevnom kursu Narodne banke Srbije (dalje: NBS), na dan uplate kupoprodajne cene.

Kupci mogu optirati između dve opcije.

1. Plaćanja učešća za finansijski lizing za kupovinu vozila ili
2. Plaćanja dela kupopordajne cene novog vozila.

Kupci koji kupuju vozilo na rate, da bi koristili subvenciju, dužni su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15% kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu vozila.

Ako kupci kupuju novo vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon što dostave dokaz da je u celosti isplaćen deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija.

Zahtev za subvencionisanu kupovinu novog vozila u skladu sa ovom uredbom podnosi se Ministarstvu zaštite životne sredine (dalje: Ministarstvo) u zatvorenoj koverti, na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, Omladinskih brigada 1, Beograd, sa naznakom: Zahtev za subvencionisanu kupovinu novih vozila koja imaju isključivo električni pogon.

Zahtev mora da sadrži:  za pravna lica i preduzetnike- naziv i sedište, matični broj i PIB, Izvod iz Registra privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre (ne stariji od 15 dana na dan podnošenja zahteva), ime i prezime lica ovlašćenog za zastupanje, ime i prezime, broj telefona i E-mail adresu kontakt osobe, dok za fizička lica – ime i prezime, adresu stanovanja, kontakt telefon i E-mail.

Pravno lice mora priložiti potvrdu iz Agencije za privredne registre (dalje: APR) da protiv pravnog lica nije pokrenut prethodni stečajni postupak, reorganizacija, stečaj ili likvidacija, u skladu sa propisima kojim se uređuju stečaj i likvidacija i da nije pokrenut postupak prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja; Takođe pravno lice ili preduzetnik prilaže potvrdu iz APR da nema pravosnažnu sudsku ili upravnu meru zabrane obavljanja delatnosti. Pravna lica ili preduzetnici prilažu i potvrdu iz APR da nemaju osudu zbog privrednog prestupa. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi. Takođe prilažu i dokaz iz Poreske uprave da su izmirili sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno da je zaključio sporazum o reprogramu o isplati poreskog duga, s tim da ukupan iznos poreskog duga po sporazumu o reprogramu o isplati poreskog duga ne može da iznosi više od 500.000 dinara na dan podnošenja zahteva, kao i dokaz da obaveze po reprogramu o isplati poreskog duga izmiruje redovno, odnosno da nema neizmirenih obaveza po reprogramu o isplati poreskog duga na dan podnošenja zahteva. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Neophodna je i potvrda iz MUP-a da fizičko lice nije osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, života i tela, javnog reda i mira i pravnog saobraćaja. Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Fizičko lice prilaže potvrdu iz lokalne poreske administracije da je izmirilo sve obaveze po osnovu poreza na imovinu; Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Kupci moraju priložiti potvrdu o homologaciji koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja; Pribavlja ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da on pribavi.

Kupci moraju priložiti SAMI potvrdu o saobraznosti – Certificate of conformity („COC“) za vozilo koje je predmet kupoprodaje. Ovo odredba Uredbe (član 6 stav 2 tačka 9) otežava celokupnu proceduru ostvarivanja prava na subvenciju. Ona je relativno jednostavna ukoliko pravno lice i/ili preduzetnik ima zaposlenog pravnika (ili čak pravnu službu), u suprotnom fizičko lice, građanin Republike Srbije upućuje se na Agenciju za bebednost saobraćaja i lica kojima je ona poverila izavanje ovog sertifikata ili pravnu pomoć za koju se već on sam po svom nahođenju opredeli.

Pravna lica SAMA prilažu i overeni OP obrazac lica ovlašćenog za zastupanje.

Kupci prilažu SAMI predračun dobavljača za nabavku novog vozila.

Kupci prilažu SAMI predugovor između dobavljača i pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji sadrži vrstu vozila, naziv proizvođača, model vozila, godinu proizvodnje, ukupnu snagu motora, ukupnu cenu vozila i identifikacioni broj vozila (broj šasije).

Kupac takođe mora sam  priložiti izjavu dobavljača da je vozilo koje je predmet zahteva na lageru i da može izvršiti isporuku vozila.

Morate kao kupac priložiti izjavu (sami je pribavljate) dobavljača da vozilo ispunjava sve propisane uslove saobrazno Uredbi (u suštini da je novo, tj. da nikad nije korišćeno pre podnošenja zahteva i da nikada nije registrovano pre podnošenja zahteva).

Jedan od najvažnijih priloga je i potvrda da je dobavljač autorizovani diler za prodaju novih vozila ovlašćen od strane proizvođača vozila koja su predmet zahteva i da je registrovan u APR za prodaju vozila koja su predmet zahteva pod šifrom trgovina na veliko i trgovina na malo i popravka motornih vozila i motocikala ili potvrdu da je prodavac vozila koje je predmet zahteva proizvođač tog vozila. Jedina olakšavajuća okolnost je što potvrdu pribavlja Ministarstvo po službenoj dužnosti, osim ako kupac ne insistira da je on pribavi. No, opet kupac pre podnošenja Zahteva za subvencionisanje MORA makar znati da li prodavac ispunjava iznad navedeni uslov ili ne. U protivnom Ministarstvo će doneti odbijajuće rešenja kada u sopstvenoj proveri utvrdi da vaš prodavac ne isupanja gornje uslove.

Najlakši način provere je da kupac preko sajta APR (na linku https://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch) unese naziv dilera ili matični broj dilerske kuće i ukoliko ne pronađete šifru delatnosti iznad navedenu ili dokaz da je vozilo distribuirao sam proizvođač – prodavac ne ispunjava uslove da bi kupac ostvario subvenciju.

Kao kupac prilažete i izjavu o načinu kupovine vozila: sopstvenim sredstvima ili putem finansijskog lizinga (uz obavezno navođenje podataka o lizing kući: naziv, adresa, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), broj računa i naziv banke).

Zahtev Ministarstvu se ne sačinjava u slobodnoj formi već se preuzima sa ovog linka: https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/usvojena-uredba-o-subvencionisanoj-kupovini-elektricnih-vozila

Ako je zahtev potpun, donosi se Rešenje kojim se pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom odobrava subvencija.

Ministarstvo donosi Rešenje koje obavezno sadrži:

1) vrstu vozila, naziv proizvođača, model vozila, godinu proizvodnje, ukupnu snagu motora, ukupnu cenu vozila iidentifikacioni broj vozila (broj šasije);

2) iznos subvencije koji će biti uplaćen na račun davaoca lizinga, odnosno prodavca;

3) rok za isplatu minimalnog iznosa učešća u slučaju zaključenja ugovora o finansijskom lizingu za kupovinu vozila,odnosno rok u kome preduzetnik, pravno lice odnosno fizičko lice mora da plati kupoprodajnu cenu u slučaju kupovinevozila sopstvenim sredstvima;

4) rok za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu za kupovinu vozila, odnosno zaključenje ugovora o kupovini vozila.

5) pouku o pravnom leku (rok u kojem se može izjaviti žalba na rešenje, npr. 8 ili 15 dana i kom drugostepenom organu se dostavlja žalba)

Ukoliko kupac kupuje vozilo sopstvenim sredstvima, u obavezi je da u roku od 15 dana od dana prijema Rešenja dostavi Ministarstvu ugovor o kupoprodaji vozila, račun za avans (u slučaju da je plaćen avans za vozilo), predračun i dokaz o uplati preostalog dela kupoprodajne cene vozila – izvod iz banke.

Ukoliko kupac kupuje vozilo putem finansijskog lizinga, u obavezi je da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja dostavi Ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu, potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća kao i dokaz o izvršenoj uplati – izvod iz banke.

Ako se dokaz pošalje nakon proteka roka od 15 dana, kupac gubi pravno na subvenciju. Na primer rešenje ste primili 07. maja 2024. godine dokaz morate poslati najkasnije 22. maja do ponoći (šalter Pošte u Beogradu u ulici Takovska 2 koja radi 24/7). Ipak, kupac treba težiti da Zahtev ne šalje zadnjeg dana roka.

Rešenja se donose po modelu prvenstva, počevši od prvog podnosioca zahteva pa do onog zadnjeg, sve dok ima sredstava budžetom predviđenih tj. svih 1,45 miliona evra najkasnije do 31.10.2024. Kada se sredstva subvencija potroše pre 31. oktobra, Ministarstvo mora o tome obavestiti građane na svojov veb stranici. Kada i ako se obezbede dodatna sredstva nastavlja se dalje po redosledu primljenih prijava, tj. zahteva. No, oni koji su se našli u ,,među-prosotru’’ upravnog postupka moraju dostaviti novi predračun za nabavku vozila i izjavu dobavljača da može izvršiti isporuku vozila.

Svako rešenje koje je odbijajuće, a za koje kupac smatra da je neosnovano podleže mehanizmu žalbe, gde drugostepeni organ odlučuje o vašem pravnom leku (žalbi). Ukoliko drugostepeni upravni organ potvrdi odluku prvostepenog (da nemate pravo na subvenciju) ostaje vam, kao kupcu, podnošenje tužbe Upravnom sudu Republike Srbije.

Napomena: pre bilo kavog plaćanja potrebno je izvagati isplativost subvencionisanja, vaše finansijske mogućnosti i isupnjavanje svih iznad navedenih uslova, te potom kontaktirajte prodavca i/ili lizing kuću, kada dobijete pozitivne odgovore na vaše upite, tek onda pristupate modelu sopstvenog ili modelu lizing finansiranja i podnostie zahtev, uz prethodno vaganje da li koristite sopstvena ili lizing sredstva, pribavljanje neophodne dokumentacije i naznačivanja da dokumentaciju koja se shodno Uredbi pribavlja po službenoj dužnosti, ostavljate Ministarstvu da pribavi. Izbegavanje avansnog plaćanja se preporučuje. Na taj način se izbegava, pogotovo za preduzetnike i privredna društva neplanirani trošak poslovanja, jer je došlo do oslanjanja na Uredbu, a rešenje se ispostavi kao negativno po kupca. Preporučljivo je i kontaktirati i samo Ministarstvo pre upuštanja u izradu plana nabavke.

Na linku: https://amss-cmv.co.rs/kontrola-saobonraznosti/ možete se detaljnije informisati o Izdavanju potvrde o saobraznosti – Certificate of conformity („COC“).

Primeri:

1. Kupujete kao fizičko lice moped (shodno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima čl. 7 stav 1. tačka 34 moped je: motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon)Kupoprodajna cena mopeda je 1.250 EUR subvencija se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem dnevnom kursu NBS. Rešenje o odobrenju subvencije ste dobili 01.03.2024. dana 03.03.2024. šaljete Ministarstvu dokaz o uplati (izvod iz banke) 117.169,5 dinara na račun prodavca (izvod sa računa), ugovor o kupoprodaji mopeda, predračun. Nakon toga Ministarstvo vrši isplatu subvencije od 29.292,37 dinara na račun prodavca. (Opcija: sopsteveno finansiranje)
2. Privredno društvo želi da u svoj vozni park uvrsti električno teretno vozilo nosivosti do 3,5 tona. Kupoprodajna cena takvog E vozila je 20.000 evra. Odlučili ste se za finansiranje investicije putem lizinga. Rešenje ste primili 01.03.2024 dana 03.03.2024. šaljete ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća , kao i dokaz o izvršenoj uplati (izvod sa tekućeg računa vašeg privrednog društva) 351.508,5 dinara. Nakon toga Ministarstvo isplaćuje 585.847,5 dinara na račun lizing kuće, a ostatak do visine kupoprodajne cene nastavljate da isplaćujete u ratama saobrazno ugovoru koji ste sačinili sa lizing kućom. (Opcija finansiranje na rate).

EU zakon o veštačkoj inteligenciji i regulacija veštačke inteligencije u Srbiji

AIAct and Serbia

U Decembru 2023. godine postigunt je istorijski politički sporazum između Evropskog parlamenta i Saveta o Zakonu o veštačkoj inteligenciji ( AIAct ), koji je Komisija predložila u aprilu 2021. pod nazivom ,,Regulativa Evropskog parlamenta i saveta o utvrđivanju usklađnih pravila o veštačkoj inteligenciji (Zakon o veštačkoj inteligenciji) i i izmeni određenih zakonodavnih akata Unije’’.

S obzirom na to da je reč o Regulativi (obaveznom aktu za sve države članice EU) norme ovog pravnog akta će se primenjivati na teritorij EU, u svim državama članicama saobrazno EU propisima.

Regulativa predviđa više tipova rizika od veštačke inteligencije (dalje: AI – artificialintelligence ), i to:

1. Minimalni rizik: već svima poznati chat botovi, antispam sistemi i sl. Istina, to ne znači da će kompanije koje razvijaju ovakve programe i njihovi korisnici biti lišeni procesa kontrole i sankcija.

2. Visok rizik: Ovakvi AI sistemi biće striktno kontrolisani, detaljnije pravno regulisani, uključujući naravno i visok stepen nadzora, revizije i obaveznu aktivaciju bezbedonostnih protokola. Glavni sistem bezbednsti jeste mogućnost da operater ima konrolu nad takvim AI sistemom u svakom trenutku.  Transparentnost je u ovom slučaju podrazumevana vrednost. Visokorizični AI entiteti bili bi oni koji su primenjeni u oblastima ključne infrastrukture. Visoko kontrolisana primena predviđena je za obrazovni i zdravstveni sistem. Po pitanju pravosuđa Regulativa predviđa u samoj preambuli stav 40 sledeće: ,,Određene AI sisteme namenjene pravosuđu i demokratskim procesima trebalo bi kvalifikovati kao visokorizične s obzirom na njihov potencijalno veliki uticaj na demokratiju, vladavinu prava, lične slobode, te pravo na delotvoran pravni lek i na pošteno suđenje. Tačnije, radi smanjenja rizika od mogućih pristranosti, grešaka i netransparentnosti, primereno je svrstavati u visokorizične one AI sisteme koji su namenjeni za pomoć pravosudnim telima u istraživanju i tumačenju činjenica i prava, kao i primeni prava na konkretan skup činjenica. Međutim, takvo svrstavanje ne bi trebalo da se odnosi na AI siteme namenjene isključivo pomoćnim, administrativnim aktivnostima koje ne utiču na stvarno suđenje u pojedinačinm slučajevima, kao što su automatsko cenzurisanje podataka o ličnosti u sudskim odlukama, dokumentima i spisima, komunikaciju između sudskog osoblja, administravne zadatke i raspodelu resursa’’.

3. Neprihvatljiv rizik: AI sistemi koji su sačinjeni tako da mogu povrediti ili urušiti osnovna ljudska prava biće zabranjeni. AI sistemi koji bi se mogli implementirati kao oruđe u dodeljivanju ,,socijalnog kredita svakog građanina (deljenje na ,,podobne i nepodobne“ građane države članice) biće zabranjeni. Izuzetan akcenat stavljen je na zaštitu biometrijskih podataka, sprečavanje AI sistema da detektuje ljudske emocije i zloupotrebi ih na primer u kaznenom pravu (krivično i prekršajno pravo). Za povredu normi Regulative predviđene su višemilionske kazne.

Dodatnu utehu pruža I odredba Regulative koja izričito primorava kompanije koje će plasirati AI proizvode da jasno istaknu da korisnik njihovog proivoda nije u kontaktu sa ljudskim bićem.

S obzirom na to da je digitalna umetnost i autorstvo jedno od gorućih pitanja upotrebe AI sistema, tvorci Regulative su obezbedili za građane EU članica ,,bezbednu zonu’’, tako što će kompanije biti primorane da istaknu da je tvorac audio, vizuelnog i srodnog sadržaja – mašina, a ne ljudsko biće.

Što se tiče Republike Srbije pravni akt u vidu zakona ne postoji. Međutim, na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018), Vlada Republike Srbije donela je  ,,Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025’’ ( „Službeni glasnik RS“, broj 96 od 31. decembra 2019, dalje: Strategija). Takođe, Vlada Republike srbije usvojila je  Zaključak o usvajanju Etičkih smernica za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije („Službeni glasnik RS“, broj 23 od 24. marta 2023, dalje: Zaključak)

U Republici Srbiji Strategija je stupila na snagu skoro dve godine pre Nacrta Regulative EU.

U tački 4.1 Strategije možemo pronaći i sledeći podatak: ,,Od postojećih internacionalnih pokazatelja stanja veštačke inteligencije, Indeks spremnosti za veštačku inteligenciju ( u daljem tekstu: Indeks) je jedini postojeći koji pruža komparativno uporedive indikatore za veliki broj država sveta (194). Ovaj Indeks je još uvek u razvoju i za sada je objavljeno tek dva izveštaja, te je korišćen kao indikativni pokazatelj pozicije Republike Srbije u komparativnoj perspektivi. Ovaj indeks pripremio je OxfordInsights u saradnji sa IDRC (International Development Research Centre).   Na osnovu Izveštaja iz 2019. godine, Republika Srbija je rangirana na 58. mestu od 194 država. Indeks meri jedanaest indikatora grupisanih u četiri oblasti: upravljanje, infrastruktura i podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i usluge’’.

Zaključak je donet prošle godine i predstavlja dalji korak ka humanizaciji AI entiteta i pozivanje na deontološku etiku tvoraca AI sistema i krajnjih korisnika. Sa druge strane specijalno odeljenje MUP-a za VTK (visokotehnološki kriminal), tužilaštvo za VTK i odeljenje Višeg suda u Beogradu za VTK jedina su trenutna brana, pored materijalnih normi mahom sadržanih u Krivičnom zakoniku, ali i drugim pozitivnopravnim propisima Republike Srbije ka svim rizicima i opasnostima nesavesne ekspanzije AI. No, kada Regulativa zaživi i u Srbiji kao novoj članici EU, noveliranje materijalnopravnih i procesnopravnih propisa kaznenog prava biće neophodno.

Strategija je usmerena ka ciljnim oblastima kao što je obrazovanje, razvoj privrednih resursa, razvoj uprave kao javnog servisa građana. U digitalnom smislu uprava kao javni servis građana je kao pravni institut zaživeo kroz projekat #euprava i #eporezi, gde recimo kada se preduzetnik opredeli za paušalno oporezivanje i kroz portal e-porezi podnese valjan formular, dobija u svoje e-sanduče u roku od par minuta automatski generisano Poresko rešenje. Sitem kontrole postoji, baš kao što predviđa i Regulativa EU, kroz institut pravnog leka – žalbe na Poresko rešenje u roku od 15 dana (što već predviđa postojeće pozitivno pravo u Srbiji). Dodatne oblasti u kojima će Republika Srbija pomenutom Strategijom nastaviti da razvija AI potencijale su zdravstvo, saobraćaj i putna infrastruktura. Strategija razvoja i zaključak ne sadrže odredbe koje bi bile u korelaciji sa stavom 40 preambule Regulative.  AI sistemi neće biti do 2025. godine primenjivani, a veoma je verovatno ni dugi niz godina nakon 2025. godine u našem pravosuđu, osim, pretpostavljamo u meri administrativnog rukovođenja spisima predmeta i unutrašnjom horizontalnom i vertikalnom organizacijom samih sudova i tužilaštava, što nema nikakav uticaj na Ustavno pravo građana Republike Srbije, na pravično suđenje i druga prava i slobode građana zajemčena Ustavom. Pored Ustava, koji je garant ljudskim pravima građana, sama Strategija pominje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će se primenjivati na AI sisteme. Postojeći procesni zakoni republike Srbije ne poznaju mogućnost prisustva AI programa prilikom vođenja postupka i sve do pravnosnažnosti odluka. Kada Srbija postane članica EU, postojaće rizik da pomenuta odredba Regulative bude inkorporirana u srpsko pravosuđe (ratifikacijom i donošenjem posebnog zakona u Skupštini), no to bi zahtevalo ustavnu i zakonodavnu reformu kakvu Republlika Srbija nije videla još od početaka svoje novovekovne državnosti, tj. 1878 godine. Isto tako nakon 2025. i 2026. godine, kada određene odredbe Regulative budu stupile na snagu, a države članice EU budu počinjale da ih inkorporiraju u svoj unutrašnji pravni sistem, Republika Srbija će imati dovoljno vremena da se pripremi za sve izazove, rizike, ali i prednosti koje donosi AI revolucija.

AIAct and Serbia AIAct and Serbia AIAct and Serbia AIAct and Serbia