Šta znači zamrzavanje preduzetničke radnje i kako se sprovodi?
Zamrzavanje preduzetničke radnje ili privremeni prekid poslovanja preduzetnika predstavlja korisnu opciju za one koji žele da privremeno obustave delatnost bez zatvaranja radnje. Ova procedura poznata je kao „promena vremena trajanja preduzetnika“ i sprovodi se pred Agencijom za privredne registre (APR), bez potrebe za navođenjem razloga.
Kako izgleda procedura u praksi?
Preduzetnik podnosi registracionu prijavu promene podataka, uz tzv. Dodatak 06 koji obuhvata prekid i nastavak obavljanja delatnosti. Prijavi se prilaže dokaz o uplati naknade, a cela procedura može se obaviti i elektronski.
Od decembra 2023. sve vrste prijava mogu se podneti elektronski putem portala APR, što značajno pojednostavljuje postupak.
✅ Prema članu 90 Zakona o privrednim društvima, prekid delatnosti se registruje i ne može imati retroaktivno dejstvo. Takođe, preduzetnik mora istaći obaveštenje o prekidu na mestu obavljanja delatnosti.
Ko ima pravo na zamrzavanje posla?
Prema zakonu, samo preduzetnici mogu da zamrznu svoju delatnost. Privremeni prekid poslovanja nije dozvoljen za privredna društva.
Zamrzavanje ne podrazumeva brisanje PIB-a niti zatvaranje radnje, već samo pauziranje obaveza prema državi — osim ako preduzetnik odluči drugačije.
Koliko dugo može trajati mirovanje?
Zakon ne propisuje maksimalno trajanje prekida. Postoji mogućnost da se zamrzavanje prijavi sa unapred određenim datumom početka i završetka, ali i da traje „do ponovnog prijavljivanja“.
🔎 Minimalno trajanje mirovanja je 24 sata. Datum prekida i datum nastavka ne smeju biti isti.
Šta je sa poreskim obavezama?
Za paušalno oporezovane preduzetnike, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana od 1. januara 2023. ukinuta je obaveza podnošenja prijave PPDG-1R. APR automatski dostavlja podatke Poreskoj upravi, koja zatim izdaje rešenje o obustavi poreskih obaveza za period mirovanja.
Ako preduzetnik ima dugove, može ih izmiriti pre zamrzavanja ili tražiti reprogram. U periodu mirovanja, po pravilu, ne nastaju nove obaveze.
Kako se ponovo aktivira rad?
Kao i za prekid, nastavak delatnosti se registruje prijavom promene podataka uz dodatak 06. Potrebno je navesti novi datum početka poslovanja i uplatiti taksu. I ovaj postupak moguć je i elektronski.
Praktičan primer
Petar Petrović, preduzetnik koji se bavi edukacijama iz digitalnog marketinga, odlučio je da pauzira radnju tri meseca zbog porodičnih obaveza. Kroz portal APR podneo je prijavu za privremeni prekid sa datumom početka za deset dana unapred. Nakon toga, nije imao nove poreske obaveze, a rad je ponovo prijavio istim putem tri meseca kasnije — sve bez potrebe da gasi ili iznova osniva svoju radnju.
Posebne okolnosti i izuzeci
Za određene delatnosti, poput privatnih zdravstvenih praksi (apoteke, ordinacije), može postojati ograničenje trajanja mirovanja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Takođe, ako se preduzetnica nalazi na trudničkom bolovanju, preporučuje se da pre podnošenja prijave za zamrzavanje kontaktira RFZO radi preciziranja početka mirovanja.
Šta se dešava sa zaposlenima?
Zamrzavanje preduzetničke radnje nije osnov za automatski raskid ugovora o radu. Moguće je:
- Dogovoriti sporazumni raskid,
- Pokrenuti otkazni postupak zbog smanjenog obima posla,
- Ili, u retkim slučajevima, plaćati zarade i doprinose iako se rad formalno ne obavlja.
Razlika u odnosu na zatvaranje radnje
Za razliku od potpunog gašenja, gde preduzetnik gubi svojstvo i mora iznova da registruje radnju i otvori novi PIB, privremeni prekid je reverzibilan i bez trajnih posledica po status preduzetnika.
Zakonska osnova
- Član 88: Preduzetnik može obavljati sve dozvoljene delatnosti koje ispunjavaju propisane uslove.
- Član 90: Obaveza obaveštenja o prekidu i zabrana retroaktivnog evidentiranja.
- Član 91: Gubitak statusa preduzetnika i brisanje iz registra u slučaju trajnog prekida.
- Član 92: Mogućnost nastavka rada u formi privrednog društva.
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html