Kada poslodavac može da vas uputi na rad u drugo mesto
Upućivanje na rad u drugo mesto-remeštaj zaposlenog u drugo mesto rada regulisan je Zakonom o radu Republike Srbije, konkretno članovima 171. i 173. Međutim, iako zakon na prvi pogled daje jasne smernice, u praksi dolazi do brojnih zloupotreba i nepoštovanja propisa.
Koji su uslovi za zakonit premestaj zaposlenog?
Prema članu 173. Zakona o radu, poslodavac može prebaciti zaposlenog na rad u drugo mesto ukoliko su ispunjena SVA sledeća kumulativna uslova:
- Udaljenost do novog mesta rada je manja od 50 km,
- Organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak i povratak sa posla,
- Zaposlenom je obezbeđena nadoknada troškova prevoza u visini cene karte javnog saobraćaja,
- Delatnost poslodavca je takve prirode da se redovno obavlja i van sedišta firme ili njenog organizacionog dela.
Ukoliko svi ovi uslovi nisu ispunjeni, potrebno je zaključiti aneks ugovora o radu, u skladu sa članom 171. Zakona, što znači da je potrebna saglasnost zaposlenog.
Šta se dešava u praksi?
U praksi, poslodavci često ignorišu zakonske obaveze. Tako se:
- zaposleni upućuju na rad na velike udaljenosti, bez realne mogućnosti blagovremenog dolaska i povratka,
- ne vrši analiza opravdanosti premestaja,
- zanemaruje činjenica da je moguće obezbediti radnika na drugi način,
- koristi premestaj kao vid kazne za zaposlene koji ukazuju na nepravilnosti.
Na čemu poslodavci najčešće greše?
Sudovi u Srbiji su utvrdili sledeće ključne propuste:
- Nepostojanje stvarne potrebe za premestajem;
- Neopravdan izbor konkretnog zaposlenog (nema obrazloženja zašto baš taj radnik);
- Zanemarivanje bližih radnika, koji bi mogli obavljati posao u novoj jedinici;
- Formalno ispunjeni uslovi, ali bez suštine – npr. prevoz postoji, ali ne omogućava blagovremen dolazak.
Šta mora da sadrži zakonito rešenje o premeštaju?
Rešenje koje donosi poslodavac mora da sadrži:
- Obrazloženje zašto postoji manjak radnika u novoj jedinici;
- Razlog zašto je izabran baš taj zaposleni;
- Proveru postojanja bližih radnika koji mogu biti premešteni;
- Dokaz da su kumulativno ispunjeni svi uslovi iz člana 173 Zakona o radu.
U praksi se najčešće navodi samo fraza „zbog potreba procesa rada“, što sudovi ocenjuju kao nedovoljno i nezakonito.
Dva primera loše prakse
- Premestaj sindikalnog predstavnika iz centralnog sedišta firme u udaljeno pogon, bez obrazloženja i bez ispunjenih uslova iz člana 173. Sud je poništio rešenje kao odmazdu.
- Zaposleni iz Beograda premešten u malo mesto na 48 km udaljenosti, iako je bilo zaposlenih iz obližnjih mesta. Prevoz nije bio organizovan. Sud je zaključio da nije ispunjen uslov „blagovremenog dolaska“.
Relevantna sudska praksa (presude na teritoriji Srbije)
- Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 3456/2021
- Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž1 1122/2020
- Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 240/2019
- Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 2714/2018
- Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 889/2023
Zaključak
Premestaj zaposlenog nije dozvoljen bez zakonske osnove i bez detaljnog obrazloženja. Poslodavci koji koriste ovu meru kao vid represije rizikuju poništaj svojih odluka na sudu. Zaposleni imaju pravo da traže zaštitu, uključujući i privremene mere.