UMANJENJE ZARADE ZAPOSLENIMA U PROSVETI
UMANJENJE ZARADE ZAPOSLENIMA U PROSVETI
Pravo na zaradu definisano je članom 104 Zakona o radu (dalje: ZOR), koji je prekršen nezakonitim umanjenjem zarada prosvetnim radnicima. Trebalo bi primeniti normu iz stava 4 ovog člana ZOR-a: ,,odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana ništavi su“.
Ništavost odluke poslodavca
Ništavost odluke poslodavca možete dokazati isključivo u sudskom postupku. Poseban parnični tip postupaka (radni sporovi) definisan je odredbama članova 436-441 Zakona o parničnom postupku. Ovo pominjemo stoga što je ovim odredbama, konkretno članom 439 predviđen zahtev za određivanjem privremene mere u skladu sa zakonom o Izvršenju i obezbeđenju (dalje: ZIO).
Reč je o privremenoj meri kojom bi sud naredio poslodavcu da se uzdrži od činjenja do okončanja sudskog postupka, tj. da više ne umanjuje zarade. Ista privremena mera regulisana je članom 447 ZIO.
Parnični (sudski) postupak pokreće se pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od kada vam je poslodavac povredio pravo. U Rešenju Vrhovnog suda REV2 2827/2021 od 09.11.2021. navodi se: (…) ,,postupak se u radnom sporu pokreće tužbom, međutim, u ovom sporu podnošenje tužbe vezano je za rok od 60 dana. Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je prekluzivni rok materijalnog prava i njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje (…)“ U ovom slučaju to je Osnovni sud. Tužena strana je škola, zakonski zastupnik tužene je direktor škole. Predmet spora je nezakonito umanjenje zarade.
Puno radno vreme
Da bi zaposlenom bila umanjena zarada, neophodno je sprovesti poseban upravni postupak, u konkretnom slučaju unutar ustanove – škole. Nadležno lice je zakonski zastupnik (direktor škole), a lice nad kojim se sprovodi postupak je zaposleni – nastavnik, profesor i drugo osoblje školske ustanove.
Baziranje protivpravnog rešenja o lišenju zaposlenog novčanih primanja, tj. o umanjenju zarade na članovima 50-60 ZOR-a je besmisleno. Tj. u pokušaju da se pronađe zakonski osnov za protivpravno umanjenje zarada pošlo se verovatno za odredbama člana 51 ZOR-a (puno radno vreme). Međutim, ZOR je krovni zakon. Specifičnosti struke, u ovom slučaju prosvetne, ne mogu se uokviriti u široko postavljene ustave navedenih normi.
Pominjan je člana 126 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tj. u upitnim rešenjima koja su poslata nekim direktorima škola. Na osnovu istih umanjile su se zarade zaposlenima, to predstavlja svojevrsnu evaziju odgovornosti od strane nadležnih institucija. Direktori su odlučivali hoće li odgovarati ministarstvu i organu upravljanja ili primeniti nezakonito rešenje (odluku i slični akt, a u najgorem slučaju postupiti bez ikakvog akta).
Fond časova
Dalje, upitno je određivanje ostvarenosti fonda časova. Imajući u vidu da ne postoji fond časova ukoliko lice koje nije u obustavi kolokvijalno rečeno ,,predaje praznoj učionici“, a činjenica da su jedan ili dva učenika ,,bili prisutni na času“, jedino se može tumačiti po slobodnoj oceni suda, a ne od strane službenika ministarstva. Naime, isti nisu vlasni da tumače zakon, već da ga primenjuju. Samo sud tumači zakon.
Neposredni rad nastavnika
Osvrnimo se na član 159 st. 3 i čl. 160 Zakona o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja. Predmetni član 159 st. 3 sadrži takođe preopširnu normu koja se po nama ne može primeniti u datom slučaju, tj. kao pravni osnov za umanjenje zarade. Predstavnici ministarstva pokušali su da plasiraju ovakvu odluku kroz odredbe člana 160. Ovaj član pominje NORMU NEPOSREDNOG RADA NASTAVNIKA.
Da li je neposrednog rada u totalnoj obustavi bilo ili nije bilo, može da utvrdi jedino sud. Očekuje se reakcija nadležnih pred 21. mart i sagledavanje da li će doći do potpunog kršenja prava radnika. Pripadnici Ministarstva, dalje se okreću članovima 105 i 107 ZOR, kako bi pokušali da
opravdaju svoje odluke i pritiske kroz dve kategorije pravnog dejstva koje proizvode predmetni članovi. Ti članovi odnose se na realno obavljeni rad i na vreme provedeno na radu. Mnogi nastavnici i profesori proveli su mnogo vremena na radnom mestu sa svojim učenicima u brojnim edukativnim aktivnostima, ali u obustavi nastave. Evidentno je da se Ministarstvo našlo u svojevrsnom circulus vitiosus sa pravnog stanovišta.
Dokazivanje neposredne norme
Norma neposrednog rada nastavnika kao merilo ispunjenja ugovorne obaveze prosvetnih radnika, može biti primenjena i za profesore u totalnoj obustavi nastave i za one koji rade skraćeno (,,tridesetominutni časovi“). Ukazujemo prosvetnim radnicima da će se norma neposrednog rada moći utvrditi jedino veštačenjem u radnom sporu pred nadležnim sudom, a nikakav akt ministarstva nije izvor prava i ne vezuje sud.
Žalba
Žalba koja se može podneti organu upravljanja ne sprečava izvršenje. Prosvetni radnik ima pravo da uloži žalbu organu upravljanja (školskom odboru) i tako započne upravni postupak. Rezultat upravnog postupka pred školskim odborom može biti usvajanje žalbe rešenjem i nalog direktoru škole da isplati razliku u zaradi zaposlenom ili odbijanje žalbe rešenjem. Ako žalba bude odbijena, zaposleni ima pravo da u roku od 30 dana od dana kada je dobio odbijajuće rešenje od organa upravljanja, pokrene spor pred Upravnim sudom. Postupak pred Upravnim sudom započinje tužbom.
Podnošenje tužbe
Zaposleni se mogu naći u situaciji da, kao što smo naveli rešenje organa upravljanja bude negativno. U tom slučaju podnosi se tužba upravnom sudu. Podnošenjem tužbe upravnom sudu počinje da teče upravni spor. Oni, nažalost, u praksi mogu trajati i po tri godine. Odmah nakon umanjenja druge polovine zarade za februar 2025. zaposleni bi trebalo da podnesu tužbe nadležnom parničnom sudu. Tako počinje radni spor. Dakle zaposleni imaju pravo da paralelno vode upravni postupak (Školski odbor), radni spor (Osnovni sud) i upravni spor (Upravni sud). Razlika između radnog spora i upravnog spora je u tome što u radnom sporu pred Osnovnim sudom zaposleni zahteva isplatu razlike nezakonito oduzete zarade, a u upravnom sporu zaposleni ,,napada“ nezakonit akt ili činidbu (ako vam nije uručeno rešenje) svog poslodavca – direktora škole. Upravni spor je moguć samo ako je rešenje organa upravljanja negativno (žalba vam bude odbijena).
Predstavnici nadležnog Ministarstva još uvek imaju priliku da isprave protivpravno činjenje kroz drugu polovinu zarade, isplatom razlike do neisplaćenog iznosa.
Razrešenje postupaka
Zaposleni u prosveti moraju znati da bilo kakvo ,,kažnjavanje“ radnika može biti sprovedeno tek nakon disciplinskog postupka i pravnosnažnosti rešenja u posebnom upravnom postupku. Rok za trajanje disciplinskog postupka ne postoji, ali je praksa da se on ,,ima sprovesti u razumnom roku“.
Bilo da se u buduće, od strane Ministarstva posegne za ponovnim umanjenjem zarada, pravdu za zaposlene može doneti samo sud. Prosek trajanja suđenja je oko dve i po godine. Tada bi u slučaju uspešno rešenog spora po zaposlene u prosveti, zarade bile isplaćene sa kamatom.
Ukoliko Ministarstvo prosvete odustane od protivpravnog postupanja prema zaposlenima, tj. dođe do korekcije zarada, odlukom nadležnih institucija, započeti postupci se mogu prekinuti na dva načina. Povlačenjem tužbe (zadržavate pravo da ponovo tužite u određenom roku) ili odricanjem od tužbenog zahteva (zauvek odustajete od tužbe).
Napomena
Ovaj članak ne predstavlja pravni savet, niti se može koristiti kao pravni akt bilo kakve vrste. Predstavlja isključivo mišljenje autora, koje se može menjati u zavisnosti od političkih i pravnih (ili protivpravnih) poteza resornog Ministarstva.
Zakon o radu: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
ZOSOV: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html