Trust u Srbiji – postoji li pravni ekvivalent u domaćem pravu?
Trust u Srbiji
Uvod
Trust u Srbiji predstavlja temu koja poslednjih godina sve češće zanima privrednike, investitore, vlasnike porodičnih kompanija i fizička lica koja žele dugoročno da zaštite svoju imovinu i organizuju njeno prenošenje budućim generacijama. Međutim, iako je trust jedan od najpoznatijih instituta anglosaksonskog prava, u Republici Srbiji on kao pravni institut ne postoji.
To ne znači da domaće pravo ne poznaje određene institute koji mogu ostvariti pojedine njegove funkcije. Naprotiv, postoje različita pravna rešenja kojima se mogu postići određeni ciljevi planiranja imovine, ali nijedno od njih ne predstavlja potpuni funkcionalni ekvivalent trust-u.
U ovom tekstu analiziramo šta je trust, zašto trust u Srbiji nije uveden u pravni sistem, kao i zbog čega ni društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), zatvoreno akcionarsko društvo, zadužbina ili fondacija ne mogu u potpunosti zameniti ovaj institut.
Šta je trust?
Trust predstavlja pravni odnos u kojem osnivač (settlor) prenosi određenu imovinu na upravljanje trustee-u, koji tom imovinom upravlja u korist jednog ili više korisnika (beneficiaries), u skladu sa pravilima koja je unapred odredio osnivač.
Za razliku od kontinentalnog prava, anglosaksonsko pravo razlikuje formalno (legal ownership) i korisničko (beneficial ownership) vlasništvo.
Upravo ta podela predstavlja osnov čitavog trust sistema.
Najvažnije karakteristike trust-a su:
- izdvajanje imovine iz lične imovine osnivača;
- kontinuitet upravljanja kroz više generacija;
- detaljno uređivanje prava korisnika;
- visok stepen pravne sigurnosti;
- mogućnost zadržavanja određenog stepena kontrole od strane osnivača.
Trust nije nastao kao sredstvo za izbegavanje zakona ili poreskih obaveza, već kao sofisticirani instrument upravljanja privatnom imovinom.
Zašto trust u Srbiji ne postoji?
Najčešće se smatra da je razlog političke prirode.
To nije tačno.
Osnovni razlog je pravni.
Republika Srbija pripada kontinentalnom pravnom sistemu koji počiva na načelu jedinstvene svojine. Jedna stvar ima jednog vlasnika.
Nasuprot tome, trust počiva upravo na podeli formalnog i ekonomskog vlasništva.
Bez izmene osnovnih načela stvarnog prava, trust nije moguće jednostavno uvesti u domaće zakonodavstvo.
Da li je DOO zamena za trust u Srbiji?
Jedna od najčešćih preporuka u praksi jeste da se porodična imovina prenese na društvo sa ograničenom odgovornošću.
Na prvi pogled ovo deluje kao razumno rešenje.
Međutim, DOO nije projektovan kao instrument za višegeneracijsko upravljanje porodičnom imovinom, već kao privredno društvo za obavljanje privredne delatnosti.
DOO je poreski obveznik
Dobit ostvarena u DOO podleže porezu na dobit pravnih lica.
Nakon toga, prilikom isplate dobiti članovima društva plaća se i porez na dividendu.
Zbog toga DOO nije poreski neutralna struktura poput trust-a.
Administrativni i operativni troškovi
Bez obzira na različita pravna tumačenja pojedinih pitanja, u svakodnevnoj poslovnoj praksi većina računovođa insistira na potpunom uređivanju statusa direktora i svih pratećih poreskih obaveza.
Na to se nadovezuju:
- računovodstvo;
- poreske prijave;
- finansijski izveštaji;
- korporativna dokumentacija;
- godišnje administrativne obaveze.
Kapital nije slobodno raspoloživ
Za razliku od preduzetnika, član DOO ne može slobodno raspolagati novcem društva.
Svaka isplata dobiti zahteva odgovarajuću korporativnu proceduru i ima svoj poreski tretman.
Amortizacija i ulaganja
Unošenje nepokretnosti ili druge imovine u DOO povlači računovodstveni tretman, procenu vrednosti, amortizaciju i druge obaveze koje dodatno komplikuju upravljanje porodičnom imovinom.
Udeli nisu dovoljno fleksibilni
Udeli u DOO predstavljaju relativno krut pravni instrument.
Ne omogućavaju složeno uređivanje različitih nivoa prava korisnika kakvo postoji kod trust-a.
Da li je zatvoreno akcionarsko društvo bolje rešenje?
U pojedinim slučajevima zatvoreno akcionarsko društvo može predstavljati kvalitetnije rešenje od DOO.
Akcije omogućavaju veću fleksibilnost prilikom uređivanja međusobnih odnosa akcionara, prava glasa, prenosa akcija i korporativnog upravljanja.
Međutim, ono i dalje ostaje privredno društvo.
To znači da su prisutni:
- poreski režim privrednih društava;
- stroža korporativna pravila;
- veći troškovi upravljanja;
- znatno složenija organizacija.
Drugim rečima, zatvoreno akcionarsko društvo jeste sofisticiraniji korporativni model, ali nije trust.
Da li su zadužbina i fondacija zamena za trust u Srbiji?
Povremeno se može čuti mišljenje da su zadužbina ili fondacija domaći trust.
Takvo shvatanje nije pravilno.
Zadužbina
Zadužbina omogućava izdvajanje određene imovine.
Međutim, nakon njenog osnivanja osnivač više nema onaj stepen kontrole koji može postojati kod pojedinih oblika trust-a.
Pored toga, upravljanje zadužbinom uređeno je znatno rigidnijim pravilima.
Fondacija
Fondacija je još udaljenija od trust-a.
Njena osnovna svrha nije upravljanje porodičnom imovinom već ostvarivanje društveno korisnih ili drugih zakonom dozvoljenih ciljeva.
Fondacija nije projektovana kao instrument za organizovanje porodičnog kapitala niti za višegeneracijsko planiranje nasleđivanja.
Šta zapravo nedostaje kada govorimo o trust-u u Srbiji?
Savremeni privredni sistemi poznaju različite mehanizme kojima se omogućava da vlasnik:
- izdvoji svoju imovinu;
- zadrži određeni stepen kontrole nad njenim upravljanjem;
- precizno odredi način korišćenja kroz više generacija;
- smanji broj budućih imovinskopravnih sporova;
- obezbedi kontinuitet upravljanja bez stalnog zaključivanja novih pravnih poslova.
Srpsko pravo trenutno ne poznaje jedinstveni institut koji bi istovremeno omogućio ostvarenje svih ovih ciljeva.
Zbog toga se u praksi pribegava različitim kombinacijama postojećih pravnih instrumenata, pri čemu svaki od njih rešava samo jedan deo problema.
Zaključak
Trust u Srbiji danas ne postoji kao poseban pravni institut.
DOO, zatvoreno akcionarsko društvo, zadužbina i fondacija mogu predstavljati korisna pravna rešenja u pojedinim situacijama, ali nijedno od njih ne pruža kombinaciju fleksibilnosti, kontinuiteta upravljanja i mogućnosti organizovanja porodične imovine koju pruža trust u anglosaksonskim pravnim sistemima.
To, naravno, ne znači da bi eventualno uvođenje instituta trust-a u domaće pravo predstavljalo prostor za izbegavanje zakonskih ili poreskih obaveza. Naprotiv, savremeni modeli upravljanja privatnom imovinom mogu biti uređeni tako da istovremeno obezbede pravnu sigurnost, zaštitu poverilaca, transparentnost i efikasan međugeneracijski prenos imovine.
Do tada, ozbiljno planiranje porodične imovine u Srbiji zahteva pažljivu analizu svakog konkretnog slučaja i pravilno kombinovanje postojećih pravnih instituta, uz jasno razumevanje njihovih prednosti, ograničenja i dugoročnih posledica.
- APR – https://www.apr.gov.rs
- Narodna skupština Republike Srbije (Zakoni) – https://www.parlament.gov.rs
- Ministarstvo pravde Republike Srbije – https://www.mpravde.gov.rs