NADZOR I KONTROLA RADNIKA
Nadzor i kontrola radnika, kamere, gps, socijalne mreže, sredstva za rad, aplikacije
Nadzor i kontrola radnika zahvaljujući tehnološkom rastu i razvoju pristupačnih alata za nadzor i kontrolu umesto validnog benefita na koje poslodavac ima pravo (zaštita svog poslovanja), može voditi povredama međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima kao i Ustavom i zakonom zagarantovanih prava radnika. Primarno, možemo govoriti o video nadzoru, kontroli službenih mejlova, praćenju službenih vozila ali i ,,novitetima“ pri kršenju zakona kao što su socijalne mreže i aplikacije za poruke instalirane na pametnim telefonima.
Video nadzor
Naime, kada poslodavac postavi kamere u radni prostor zaposlenog, a pritom ga ne obavesti – prekršio je pravo radnika. Krivična odgovornost može postojati kada se to učini na neprimerenim mestima koja nisu radni prostor radnika.
Nadgledanje službenih mejlova na sveobuhvatan istražni način, imajući nad-kontrolu nad nalozima može poslodavca uljuljkati u iluziju da čini sve kako bi sebe zaštitio, možda čak i bez svesti da krši zakon.
Evidentiranje radnika
Dalje, možemo pomenuti i evidenciju dolaska i odlaska zaposlenog sa radnog mesta. Pragmatičan pristup jeste digitalizovana kartica sa insignijama kompanije i imenom i prezimenom radnika. ,,Kartica“ sadrži čip koji jedino može očitavati prisustvo i odsustvo zaposlenog čiji je matični radni broj u recimo privrednom društvu evidentiran na serveru ili mejnfrejm računaru (sistemski računar velikog kapaciteta – ne PC) Bez saglasnosti radnika ne možete fotografiju staviti na identifikacionu karticu. Bilo kakvo biometrijsko evidentiranje je zabranjeno. Za to je vlasno jedino Ministarstvo unutrašnjih poslova, rečju pripadnici policije.
Nadzor i kontrola radnika
Naravno da poslodavac sme da koristi mere nadzora, jer zloupotrebe postoje i od strane zaposlenih i to može biti preduslov za izricanje mere koje predviđa Zakon o radu (opomena, umanjenje zarade, otkaz ugovora o radu). Međutim, poslodavac mora imati pravilnik i (poželjno) lice sa završenim pravnim fakultetom koje bi nadziralo proces nadzora i kontrole zaposlenih.
Nadzor i kontrola moraju biti svedeni na minimum, kako bi se obezbedila radna disciplina i sprečili zloupotrebe (npr. GPS praćenje vozila). No, u vozilo ne smete staviti kameru koja snima lice radnika i njegov radni dan, ali možete postaviti kameru instrument table u slučaju saobraćajne nezgode. Audio zapis u vozilu je krivično delo, ako ne obavestite zaposlenog.
Krucijalni činilac u celoj strukturi zaštite na koju poslodavac ima pravo, jeste da Radnik mora biti detaljno informisan o nadzoru, kontroli i srodno – koji se sprovodi. Najveći propust poslodavac čini kada ne obaveštava na odgovarajući način radnike o tome koji se podaci prikupljaju, zašto se prikupljaju, na koji se način čuvaju, ko može da im pristupi, kako mogu zatražiti da neki od njih budu izbrisani.
PRIMERI DOBRE PRAKSE – Nadzor i kontrola radnika
Praktičan primer dobre prakse je recimo magacin poslodavca. Potpuno je normalno da poslodavac i ovlašćeno lice u istom (šef magacina recimo) odobri postavljanje video nadzora. Razlog – kontrola ulaza i izlaza materijala. No, i pored toga svaki magacioner mora na intervjuu za posao biti obavešten o video nadzoru i postojanje istog mora biti sadržano u ugovoru o radu u kakvoj prigodnoj formi, eventualno u pravilniku ili kolektivnom ugovoru. Ono što je posebno važno bilo gde da se postavlja video nadzor (a da je mesto logično, validno i opravdano) mora stajati natpis ,,Objekat (prostor, prostorija i sl.) je pod video nadzorom“. Tačno je da zaposleni mogu zloupotrebiti određene prostorije za umanjenje radne učinkovitosti: prostorije za pauzu, toalet i sl. no postavljanje kamera na takva mesta je ponekad čak i krivično delo, a skoro pa uvek uvek kršenje Zakona.
Nadzor i kontrola radnika – Hibridni režim/rad od kuće
Ukoliko radnik radi u hibridnom režimu ili režimu ,,od kuće“ poslodavac može koristiti softver za praćenje osmočasovnog rada. Ali samo u skladu sa pravilima struke (programeri, dizajneri i sl.) i samo uz njihov pristanak. Korišćenje aplikacija za razgovor na daljinu, običnih veb kamera potpomognutih čak i bazičnim softverom predstavlja kršenje prava radnika ukoliko ga poslodavac snima dok radi.
No, osvrnimo se sada na još jednu evaziju osnovnih radnih prava na teritoriji Republike Srbije. Predstavlja vam se softver za prepoznavanje lica. To je čak korak više od nesrećnog pokušaja korišćenja biometrijske identifikacije.
Tendenciozno bi bilo govoriti kako je sudbina radnika po ovom pitanju upitna samo u Srbiji. Širom sveta zabeleženi su pokušaji poslodavaca minimiziraju slobode i prava radnika, radi maksimiziranja dobiti.
Nadzor i kontrola radnika – prekomerni nadzor
Ono što radnik mora da shvati, barem u Srbiji, ukoliko zahtev nije eksplicitno protivzakonit, a ponudi mu se aneks ugovora koji sadrži mere nadzora na koje on lično ne želi da pristane, nepotpisivanjem aneksa prestaje mu radni odnos. To je ono čime se eventualno nesavesni poslodavac može poslužiti. Naravno, može se poslužiti, nesavesno, spoznajom da iako je protivzakonit akt donet (npr. Pravilnik) radnik nema saznanja, volje ili je u strahu da se odupre.
Ključna reč ovog teksta možda se nameće i sama po sebi, a to je ,,prekomerni nadzor“ a u nekim slučajevima i nezakonit nadzor i kontrola. Imajući u vidu da iako je ugovor o radu vezan za lex speciallis tj. Zakon o radu, moramo primetiti da je po svom primarnom poreklu to ipak samo ugovor. Lex generallis jeste Zakon o obligacionim odnosima. Tumačenjem istog, lako možemo shvatiti da poslodavac ugovorna strana jedan i radnik ugovorna strana dva nisu ravnopravni saugovarači.
Zaštita prava radnika – primer:
Radnik Petar Petrović mora da da saglasnost na prikupljanje podataka o njemu ukoliko po tom osnovu vrši obradu podataka. Privredno društvo poslodavac Jovanović doo pre obrade podataka o nadzoru Petra Petrovića istom će dostaviti obaveštenje o obradi podataka o ličnosti kako bi se Petar Petrović na jasan i otvoren način upoznao sa planiranom obradom podataka o ličnosti putem nadzora.
Jovanović doo Petru Petroviću mora da obrazloži svaku vrstu nadzora i da mu pruži informacije o vrstama podatka koje će se obrađivati. Mora mu pružiti podatke o pravnom osnovu za takvu obradu, svrsi obrade, roku čuvanja, primaocima podataka, iznošenju podataka o ličnosti u inostranstvo, kao i o pravima koja Petar Petrović ima u vezi sa obradom njegovih podataka o ličnosti.
Čim Petar Petrović posumnja da poslodavac vršenjem nadzora krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Na osnovu pritužbe, Poverenik će pokrenuti postupak.
PRIMENA MOBILNIH I LAPTOP UREĐAJA, APLIKACIJA – Nadzor i kontrola radnika
Ukoliko niste putem reversa zadužili sredstvo za rad od poslodavca, npr. mobilni telefon, laptop ili tablet niste dužni da iste posedujete. Niko ne može da vas natera da kupite iznad navedene uređaje. Niko ne može da vas natera da koristite bilo kakvu aplikaciju na njima. Čak i onu nad kojom vaš poslodavac ima posrednu ili neposrednu intelektualnu svojinu. Niste dužni koristiti uređaje koje već posedujete u svojoj privatnoj svojini. Isto važi i za vozilo, a neretko se ta nevešta želja poslodavca krije, kada u oglasima vidite bengni uslov: posedovanje vozačke dozvole B kategorije. No, određeni poslodavci idu i dalje u kršenju radnih prava, te navode ,,posedovanje sopstvenog vozila – prednost“.
No, šta činiti sa aplikacijama koje nisu kupljene ili napravljene od strane vašeg poslodavca. Postoje naravno dve mogućnosti prihvatiti ili odbiti u zavisnosti od slučaja ili situacije. Rizik jeste otkaz ugovora o radu. Međutim, koliko će radnik biti virtuelno zlostavljan za novac zavisi isključivo od samog zaposlenog. Primer: molba da povremeno službeni laptop ponesete u svoj dom i tamo završite važan projekat i/ili zadatak.
Nadzor i kontrola radnika primeri:
Kao što je iznad navedeno mišljenja smo, takođe, da ukoliko jeste elektronsko sredstvo za rad u vlasništvu poslodavca, a neophodno je za nesmetan proces rada i produktivnost ne može se odbiti korišćenje istog. Recimo: ,,firma Petra Jovanovića kupila je licencirani računovodstveni sistem koji koristi njegovo finansijsko odeljenje u sedištu i svim filijalama firme na računarima koji su u vlasništvu firme“ – naravno da Petar Jovanović mora koristiti taj program i računar, jer su mu to osnovna sredstva za rad.
No, Petar Jovanović nije dužan da donese svoj laptop i instalira licencirani softver na svojoj pokretnoj stvari. Takođe ukoliko poslodavac insistira da na svom mobilnom telefonu Petar Jovanović koristi sijaset besplatnih javno dostupnih aplikacija. Kako bi non-stop bili umreženi, gmail, whas up, Viber i sl, sve i da je isto predviđeno ugovorom o radu. Ovakva praksa predstavlja kršenje ljudskih prava.
Petar Jovanović će pristati da iste koristi iz straha. Možda puke želje ,,da ne štrči“. Eventualno, znajući da jedini organ koji može da zaštiti njegovo radničko pravo jeste sud. Ipak, šta ukoliko sud presudi u korist poslodavca – snaga tog straha i dopušta kršenje osnovnih ljudskih prava širom Srbije. No i da sud presudi u korist radnika, neretko će to biti nakon 5 ili više godina. Za to vreme tužilac-radnik nema sredstava za život. To što će šeste godine dobiti sve zarade u nazad i uplate doprinosa, za većinu ljudi prevelik je rizik. Radnik bi trebalo da učini mudar izbor poslodavca i pažljivo čita ugovor o radu. Sve iznad navedeno kao dozvoljeno MORA biti uneto u ugovor. Uneto u ravilnik ili kolektivni ugovor. Rečju, možda bi bilo korisno da konsultujete pravnika ili advokata.
SOCIJALNE MREŽE – Nadzor i kontrola radnika
Nije tajna da na žalost i u razvijeni demokratijama zakonodavci prate trend što većeg smanjenja prava radnika. Npr. svodeći ljudsko biće – radnika, građanina ustavom i zakonima zaštićenog člana društva i državljanina te i te države na ,,kapital“ ili ,,robu“ na tržištu rada. Tržište rada i radni kapital ne postoje -de iure, jer ljudi nisu stvari i dobra, bar što se tiče Ustava npr. Republike Srbije.
Kontrola socijalnih mreža zaposlenih je apsolutno kršenje elementarnih ljudski prava. Zaposleni ne mora biti ,,deo tima“ na LinkedIn profilu firme. Radnik ne mora ,,deliti“ sadržaje na svom Fejsbuk ili Instagram profilu. Zaposleni ima pravo da ne bude ,,prijatelj“ ili kontakt bilo kome iz ,,firme“.
,,Ohrabrivanje“ zaposlenih da besplatno čine iznad navedeno povereno je (neretko) srednjem ili nižem menadžmentu. Takođe, korišćenje fotografija ili video zapisa zaposlenih u reklamne, promotivne i slične svrhe bez pristanka zaposlenog je protivzakonito.
Pristup javnom profilu zaposlenog predstavlja jednu perspektivu background check-a. Odbaranog sistema prilikom zapošljavanja. No i o tome je moguće napisati ceo jedan članak, te je i to upitno. Dalje, zahtevanje uvida u profile socijalnih mreža ili praćenje istih kasnije u toku radnog odnosa je zabranjeno. Poslodavac i zaposleni nisu niti će ikad biti prijatelji. Oni su u ugovornom, obligacionom odnosu. Što pre to shvati radnik tražiće da vidi da li je takvo što predviđeno ugovorom. Shvati li to i poslodavac imaćemo odsustvo takvih nezakonitih radnji.
ZAKLJUČAK
Sumirajući sve navedeno, pored zaštite koju pružaju tužilaštva, sudovi i poverenici, radnici se moraju zauzeti za sebe delovanjem kroz sindikate ili ličnim primerom. Linija počinje tamo gde je vi podvučete.
Zadovoljan i srećan radnik, validno plaćen, upoznat sa svim pravima i obavezama – jeste najproduktivniji radnik.
Ustav republike Srbije https://ustavni.sud.rs/ustav-rs-i-propisi/ustav-republike-srbije
Zakon o radu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
Zakon o obligacionim odnosima
Međunarodna organizacija rada https://www.ilo.org