EU regulativa o nuklearnoj energiji i pravo Republike Srbije u vezi sa nuklearnom energijom
Nuklearna energija
Dana 21. marta 2024. godine u Biselu održan je Samit o nuklearnoj energiji, koji je rezultovao usvajanjem zajedničke deklaracije. Lideri iz pro-nuklearnih evropskih zemalja i stručnjaci za energiju pozvali su na obnovu kapaciteta nuklearne energije. Pored ekoloških, jedan od ,,gorućih’’ razloga, predpostavljamo, jeste i pokušaj obnove evropske industrije nakon godina postepenog opadanja usled pandemije izazvane virusom SARS COV-2, koji je i dalje prisutan kako na teritorije EU, tako i na teritoriji Srbije (izvor: izveštaj Instituta za javno zdravlje ,,Batut’’ na dan 11.04.2024). Na stagnaciju EU privrede utiče i trenutna geopolitička situacija u kojoj se nalazi cela planeta, te bojazan od nove svetske ekonomske krize u uslovima inflatornog rasta i pada kupovne moći stanovništva. Na iznad pomenutom samitu izvršni direktor međunarodne agencije za energiju (IAEA), Fatih Birol izjavio je da bez podrške nuklearne energije, čovečanstvo nema šansu da na vreme dostigne klimatske ciljeve.
Rezultati samita tek treba da dobiju svoj pravni okvir, jer imenovana deklaracija nije pravno obavezujući međunarodni dokument. Ipak, obaveza Evropske unije da do 2030. godine smanji neto emisije štetnih gasova za 55% ponovo je podstakla interes za nuklearnu energiju. Zemlje EU ostaju podeljene oko toga da li promovisati nuklearnu energiju.
Na imenovanom samitu preko 30 lidera vlada se obavezalo da će otključati apsolutni potencijal nuklearne energije u deklaraciji usvojenoj na, u stvari, prvom ikada održanom Samitu nuklearne energije. Od zemalja članica EU potpisnici dolaze iz 11 država članica (Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Holandia, Poljska i Švedska.) Samitu je prisustvovalo preko 400 zvanica, koje su činili direktori svetskih kompania, vlasnici istih, te predstavnici naučne zajednice kao i političari.
Deklariacija bi trebalo da obavezuje potpisnike da će podržati sve zemlje, pogotovo zemlje u razvoju (u koje spada i Srbija) u njihovim naporima da u svoju strukturu energetske politike i strategije uvrste i potencijale nuklearne energije. Potpisnici deklaracije su se obavezali i na izgradnju novih nuklearnih elektrana i rano razmeštanje naprednih reaktora, uključujući male modularne reaktore širom sveta uz održavanje najviših nivoa bezbednosti i sigurnosti. Organizatori samita bili su IAEA-a i država Belgija. Fatih Birol je na konferenciji za medije u toku jednodnenog samita u Briselu istako još i da on ne minimizuje i ne podkopava udeo obnovljivih izvora energije (solarne, vetro elegrane, elektrane na vodonik) i smatra da će isti odigrati krucijalnu ulogu u pogledu podizanja globalnih kapaciteta proizvodnje električne energije. No, on je zaključio da ti kapaciteti neće biti ispunjeni bez nuklearne energije posebno u zemljama gde nema velikih potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Trenutno nuklearna energija proizvodi tek nešto manje od 10% globalne proizvodnje električne energije. No vratimo se EU. U istoj, Francuska je lider u nuklearnoj energiji. Rečju, Francuska dobija 2/3 svoje ukupne energetske proizvodnje isključivo iz snage nuklearnih elektrana. Naime, Francuska je jedna od retkih zemalja u svetu koja sebi može da priušti izvoženje električne energije i to isključivo zahvaljujući nuklearnih elektranama. Jedan od zaključaka sa samita jeste i projekcija u kojoj finansijska računica ukupnih investicija (globalno) treba biti jednaka kako za nuklearnu energiju tako i za obnovljive izvore energije. Isključujući, vremenom, u potpunosti elektrane na fosilna goriva. Još jedan od zaključaka učesnika samita jeste da ovakva ravnopravna podela investicija, mora doći u vidu inicijative koje bi proklamovale sve vlade sveta, dok bi (predpostavimo) privatni sektor pratio ovakav trend. Exempli causa to se pokazalo tačnim u investicionim projektima u građevinskoj industriji, pa se učesnici samita nadaju sličnom trendu kretanja i po pitanju budućih investicija u nuklearnu energiju.
Pravo EU
Nuklearna energija je generisala nešto više od petine (21,8%) električne energije EU u 2022. godini, pri čemu je 12 zemalja članica EU trenutno uvrstilo nuklearnu energiju u svoju Energetsku strategiju. EU ostaje tehnološki neutralna kada je reč o izvorima energije – što znači da je odluka odakle se snabdevati potrebnom električnom energijom dato u suverenu ingerenciju svake države članice pojedinačno. Međutim, na kraju ovog širokog dipolmatskog koridora, politika EU o nuklearnoj energiji relevantna je za sve građane širom EU. Saradnja u ovoj oblasti regulisana je Ugovorom o Euratomu i relevantnim zakonodavnim pozitivnopravnim normama zakonodavstva EU.
EU je globalni lider u oblasti nuklearne bezbednosti. Euroatom bezbedenosni protokol (Ugovor o osnivanju Evropske atomskoenergetske zajednice 2012/C 327/01, ovim ugovorom formiran je EUROATOM) zahteva od zemalja članica EU da daju najveći prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearnih postrojenja. Ovo podrazumeva procene bezbednosti pre izgradnje novih elektrana, kao i bezbedno i odgovorno upravljanje potrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, kao i dekomisijom isključenih postrojenja kao deo završne faze njihovog životnog ciklusa. Još jedan važan stub Euratoma je Direktiva o osnovnim bezbednosnim standardima (Direktiva 2013/59) koja osigurava da zemlje EU primenjuju najviši nivo zaštite za sva lica koja rade u uslovima okruženja koja su u određenoj meri kontaminirana jonizujućim zračenjem, kao i za eliminaciju rizika od izlaganja jonizujućem zračenju civilnog stanovništva. Recimo članom 35 stav 1 pomenute Direktive propisano je da je preporučena doza jonizujućeg zračenja na radnim mestima, exepli gratia u nuklearnim elektranama -radnici ne mogu biti izloženi većoj dozi od 1 mSv godišnje ili ekvivalentnoj dozi od 15 mSv godišnje za očno sočivo (deo oka uz rožnjaču koji usmerava svetlost ka zenici) ili 50 mSv godišnje za kožu i ekstremitete. Jedinica mere ,,mSv godišnje’’ je Mili-sieverti godišnje“ (mSv/y) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja u određenom vremenskom periodu. Sievert (Sv) je jedinica za merenje ekvivalentne doze jonizujućeg zračenja, a prefiks „mili“ (m) označava da je vrednost izražena kao hiljaditi deo sieverta. Ova merna jedinica se često koristi za merenje nivoa zračenja u životnoj sredini, na radnim mestima i sl.)
Zemlje koje žele da se pridruže EU ili su na putu pridruživanja, kao Srbija, takođe su obavezne da postojeći pravni okvir iz EU inkorporiraju u svoj pozitivnopravni sistem. Samim tim obaveza implementacije EU zakonodavnih normi po pitanju bezbednosti nuklearne energije, deo je jednog od klastera (bivše: poglavlja) o pristupanju EU.
Zemlje članice EU dužne su da osim što osiguravaju siguran rad nuklearnih energetskih postrojenja, isto tako vode računa da se sav nuklearni materijal iz civilne proizvodnje ne preusmeri u pogrešne namene (misli se u vojne svrhe). S toga Euroatom sporazum uspostavlja sistem nadzora nuklearnih materijala poznat kao Euratom-bezbedonosne mere, te se svaka zemlja članica ima se pridržavati obaveza o nuklearnim sigurnosnim merama koje su inkorporirane u domaću legislaturu zemalja članica ratifikacijom relevantih međunarodnih sporazuma. Svako nuklearno postrojenje u EU mora pružati informacije o svom delanju i izveštavati o toku i inventaru, recimo nuklearnog goriva i/ili nuklearnog otpada. Komisija zatim analizira dostavljene podtatke i vrši ad hoc inspekcijski nadzor kao bi se uverilla u tačnost iznad navedenih podataka.
Da bi Euroatom bezbedonosti protokoli bili u skladu sa najnovijim tehnološkim i naučnim razvojem, u decembru 2023. godine, Komisija je predložila izmene i dopune Uredbe o Euratom bezbedonosnim merama. U iščekivanju nove novelirane pravne forme bezbedonostnih protokola osvrinimo se na
Direktivu o nuklearnoj bezbednosti 2009/71/Euratom, koja je uspostavila zajednički okvir za nuklearnu bezbednost nuklearnih postrojenja, novelirana je 2014. godine i to Izmenama i dopunama Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom). Ovim činom EU je postala kao što smo ranije predočili vodeći entitet kada je upitanju nuklearna bezbednost (u smislu civilne upotrebe nuklearne energije).
Izmena se zasniva na procenama rizika i bezbednosti (testovima opterećenja) nuklearnih postrojenja, sprovedenim 2011. i 2012. godine. Testovi opterećenja sprovedeni su nakon gorke lekcije iz nuklearnog akcidenta u Fukošimi (Japan), te nakon podnetog zahteva od strane Zajednice zapadoevropskih regulatora nuklearne energije (WENRA) i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Direktiva zahteva od zemalja EU da daju najviši prioritet nuklearnoj bezbednosti u svim fazama životnog ciklusa nuklearne elektrane. Ovo uključuje sprovođenje bezbednosnih procena pre izgradnje novih nuklearnih elektrana i osiguravanje značajnih poboljšanja bezbednosti za stare reaktore.
Konkretno, ova direktiva direktiva:
1.jača ulogu nacionalnih regulatornih tela osiguravanjem njihove nezavisnosti od nacionalnih vlada.
2.primorava zemlje članice EU da obezbede regulatorima dovoljno pravnih ovlašćenja, osoblja i finansijskih resursa
3. stvara sistem međudržavnih unakrsnih pregleda
4. kreira zajedničku tematiku nuklearne bezbednosti koja se koncipira na svakih 6 godina na nivou EU. Nakon usvajanja predložene tematike glasa se o usvajanju mera kojima bi se poboljšao određeni sektor bezbednosti u nuklearnom energetskom sistemu.
5. čini da zemlje članice EU moraju svoje procene predati na uvid drugim zemljama koje nisu članice
6. rezultati ovih međusobnih, uzajamnih, pregleda i kontorla – postaju javni
7. zahteva ponovnu procenu bezbednosti za sve nuklearne elektrane koja se ima srpovesti na svakih 10 godina
8. proklamacijom načela apsolutne transparentnosti primorava kompanije ili države koje rukovode nuklearnim energetskim kapacitetima da pruže vitalne informacije javnosti kako u vreme normalnog rada tako i u slučajevima nuklearnog incidenata
Direktiva o nuklearnoj bezbednosti (2009/71/Euratom) zahteva od svake zemlje članice Eu da podnese sopstveni Nacionalni izveštaj Komisiji o sprovođenju same Direktive počevši od 22. jula 2014. godine, te svake 3 godine nakon toga. Izveštaji moraju imati za cilj prikaz načina na koji zemlje članice primenjuju obaveze iz direktive pokazujući pomenutu transparentnost na nacionalnom nivou. Na osnovu izveštaja iz 2014. godine, u skladu sa Direktivom, Komisija je 18. novembra 2015. godine podnela prvi izveštaj o napretku i izveštaj o radu osoblja u nuklearnim postrojenjima u vezi sa sprovođenjem Direktive Savetu i Evropskom parlamentu. Noveliranje Direktive o nuklearnoj bezbednosti (2014/87/Euratom) sastojalo se od izmena i dopuna gore navedene obavze o izveštavanju Saveta i Evropskog parlamenta, tako što je usledio drugi krug nacionalnih izveštaja koji se imao završiti do 22. jula 2022 godine. U suštini drugi krug, je bio delić u slagalici formalnopravnog dokumenta koji nosi naziv Konačni izveštaj o napretku u sprovođenju Direktive o nuklearnoj bezbednosti u EU.
Dalje, Komisija proverava tačnost, potpunost i koherentnost podnetih izveštaja, recio o tokovima i zalihama nuklearnih goriva koje države članice dostavjaju, a potom terenskom kontrolom potvrđuje valjanost takvih izveštaja.
Imenovana Komisija ima sledeća ovlašćenja u terenskoj inspekciji:
- Pravo na monitoring i evaluaciju računovodstvenog i kontrolnog sistema nuklearne elektrane
- Faktičke provere stanja koje se sprovode na osnovu prikupljenih dokaza u sedištu komisije u Luksemburgu kao i izveštaja koji su nastali nakon inspekcijskog rada u nuklearnim elektranama tj. u toku vršenja tehničke inspekcije na licu mesta.
- Komisija sačinjava godišnje Zaključke. Zaključci su upravna akta EU prava koji u ovom slučaju sadrže pobrojane sigurnosne mere i ocene rezultata aktivnosti u određenom nuklearnom postrojenju i sigurnosnim merama koje je isto sprovelo (ili nije sprovelo pa će biti sankcionisano).
- Samim tim Komisija Ima pravo da izrekne sankcije u slučaju kršenja odredbi o sigurnosnim merama Euratoma.
Pravo Republike Srbije
U Republici Srbiji na snazi je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji („Službeni list SRJ”, broj 12 od 10. marta 1995, „Službeni glasnik RS“, broj 85 od 6. oktobra 2005 – dr. Zakon). Članom jedan ovog Zakona, zabranjena je izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u SRJ. U stavu dva imenovanog člana, zabranjeno je donošenje investicionih odluka, izrada investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja z a proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog goriva nuklerne elektrane. Članom dva predmetnog zakona tadašnji zakonodavac je istakao da se odredbe tog zakona ne odnose na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova. Rečju, ovaj zakon nije branio tadašnjoj SRJ, a potom Srbiji kao pravnoj naslednici SRJ tj. naslednici Realne Uniji Srbije i Crne Gore, da obučava kadar, usko-stručan, za navedenu oblast. Da osniva i poseduje uprave, institute i agencije koji bi se bavili naučnoistraživačkim radom na polju nuklearne energije, te istraživanjem benefita korišćenja nuklearne energije u svrhe humane primene. Predmetni zakon se može staviti van snage na dva načina, aktom o stavljanju van snage ili eventualnim donošenjem potpuno novog Zakona o nuklearnoj energiji od strane Skupštine Republike Srbije, kojim bi se u prelaznim i završnim odredbama naznačilo da iznad navedeni zakon prestaje važiti od dana stupanja na snagu novog zakona. Nakon toga usledilo bi noveliranje Zakona o energetici i donošenje zakona sličnog Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, gde bi se predvideli slični benefiti za vlasnike nuklearnih elektrana, kao i za vlasnike solarnih i/ili vetro elektrana (noveliranje podzakonskih akata u polugodišnjem ili jednogodišnjem roku bi se podrazumevalo).
Sledeći relevatan pozitivno pravni akt jeste Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)zakonom se uređuju mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja. Ovim zakonom je osnivan Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (dalje: Direktorat) radi vršenja regulatorne kontrole delatnosti uređenih zakonom.
Predmetni akon se primenjuje na sve delatnosti koje uključuju mirnodopsku primenu nuklearne energije i jonizujućeg zračenja na teritoriji ili pod nadležnošću ili kontrolom Republike Srbije.
Zakonom se izričito potencira intencija zakonodavca da se sprovede apsolutna zaštita stanovništva I životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja bilo u uslovima redovnih situacija bilo u slučajevima nuklearnog incidenta.
Zakon se primenjuje naročito na:
1) izradu, proizvodnju, obradu, rukovanje, odlaganje, upotrebu, skladištenje, držanje, transport i promet izvora zračenja u Republici Srbiji;
2) određivanje lokacije, projektovanje, izgradnju, probni rad, rad i dekomisiju postrojenja i zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada;
(…)
5) izlaganja radnika ili drugih pojedinaca radonu unutar zgrada, spoljašnjeg izlaganja jonizujućem zračenju od građevinskog materijala i izlaganja jonizujućem zračenju koje je posledica vanredne situacije ili prethodne ljudske aktivnosti i
6) pripremljenost, planiranje odgovora i upravljanje u slučaju izlaganja jonizujućem zračenju usled vanrednih događaja i nuklearnih ili radioloških vanrednih situacija za koje se smatra da zahtevaju mere zaštite zdravlja radnika ili drugih pojedinaca.
Članom četiri Zakona isključivo je zabranjena upotreba nuklearne energije i jonizujućeg zračenja koje nije isključivo u mirnodopske svrhe. Takođe, zabranjeno je obavljanje delatnosti bez prethodnog odobrenja koje izdaje Direktorat osim delatnosti izuzetih u skladu zakonom. Ovaj zakon izričitno zabranjuje uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.
Zakonodavac ide i korak dalje te zabranjuje namerno razblaživanje radioaktivnog otpada u svrhu oslobađanja od regulatorne kontrole.
Radi obezbeđenja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji, donose se sledeći strateški dokumenti:
1) Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti;
2) Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
3) Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti i
4) Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja.
Strategije dugoročno određuju i usmeravaju pravce delovanja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, određuju mere za unapređivanje upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, u skladu sa međunarodnim standardima i principima u ovoj oblasti kao i preuzetim međunarodnim obavezama. Strategije donosi Vlada za period od sedam godina. Strategije priprema i predlaže Direktorat u saradnji sa ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine, zdravlja, nauke, odbrane, vanredne situacije i drugim zainteresovanim organima i organizacijama. Izveštaj o sprovođenju strategija priprema Direktorat i podnosi Vladi najmanje jedanput godišnje.
Članom 13 Zakona, a radi obezbeđivanja uslova za stručno i efikasno vršenje regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom, osnovan je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa zakonom. Neposredni ,,poslodavac Direktorata je Vlada Republike Srbije. Članom 21 Zakona predviđeno je da Direktorat najmanje jednom u deset godina organizuje ocenu usaglašenosti nacionalnog zakonodavnog, regulatornog i institucionalnog okvira sa međunarodnim standardima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom. Ocena usaglašenosti organizuje se pozivanjem posmatračkih grupa drugih zemalja u relevantnoj oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti i drugih oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije koje Direktorat predlaže Vladi.
Poslovi Direktorata su:
1) priprema nacrte strategija i akcione planove za njihovo sprovođenje;
2) priprema predloge propisa koje donosi Vlada;
3) donosi pravilnike i druge propise i uputstva;
4) donosi Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu, daje uputstva o primeni odgovarajućih mera, prati njihovo sprovođenje i objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u Republici Srbiji;
5) priprema predlog Plana delovanja u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;
6) propisuje mere za zaštitu pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;
7) propisuje uslove za zaštitu od povećanog izlaganja radnika, pojedinaca i stanovništva zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala;
8) donosi rešenja o izdavanju, suspenziji ili oduzimanju odobrenja za obavljanje delatnosti, odobrenja za korišćenje izvora zračenja, ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, dozvole za promet izvora zračenja i dozvole za transport opasne robe klase 7 ADR/RID/ADN (radioaktivne materije), kao i o izuzimanju od obaveze pribavljanja odobrenja u skladu sa ovim zakonom;
9) izdaje, suspenduje ili oduzima sertifikate u skladu sa ovim zakonom;
10) izdaje potvrde o upisu u evidenciju i brisanju iz evidencije izvora zračenja;
11) propisuje kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja;
12) propisuje kriterijume za oslobađanje od regulatorne kontrole;
13) vrši verifikaciju osposobljenosti lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja;
14) definiše obaveze, uključujući i finansijske, nosilaca odobrenja;
15) obezbeđuje stalnu stručnu saradnju u vršenju svojih funkcija kroz angažovanje savetnika, izradu projekata ili uspostavljanje trajnih ili povremenih savetodavnih tela;
16) uspostavlja i vodi registar podnetih zahteva, izdatih odobrenja i sertifikata i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja, registar izvora zračenja i njihovih korisnika, izloženih radnika, spoljnih radnika i drugih podataka od značaja za zaštitu od zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost;
17) uspostavlja i vodi evidenciju postrojenja, izvora zračenja i radioaktivnog otpada, kao i drugih podataka od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
18) uspostavlja sistem kontrole nad izvorima zračenja i uređajima čiji su oni sastavni deo kako bi se obezbedilo njihovo sigurno i bezbedno upravljanje i zaštita tokom rada i po prestanku rada;
19) utvrđuje kategorizaciju izvora zračenja na osnovu njihovog mogućeg uticaja i štete po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
20) utvrđuje kategorizaciju nuklearnog i radioaktivnog materijala na osnovu procene štete koja bi mogla da nastane usled njihove krađe ili neodobrene upotrebe određene vrste i količine materijala, ili usled sabotaže postrojenja u kojem se nuklearni ili radioaktivni materijal proizvodi, obrađuje, koristi, skladišti ili odlaže i propisuje odgovarajuće mere zaštite za različite kategorije materijala;
21) propisuje uslove za bezbednost nuklearnog i radioaktivnog materijala i postrojenja u kojima se oni koriste, uključujući i mere za prevenciju, detekciju i odgovor u slučaju neovlašćenog i zlonamernog delovanja koje uključuje takav materijal ili postrojenja;
22) učestvuje u definisanju projektnih osnova i vanrednih događaja predviđenih projektnim osnovama za potrebe primene mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
23) ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama u okviru svojih nadležnosti;
24) samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i organizacijama ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim organizacijama, telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija;
25) uspostavlja i primenjuje, u saradnji sa ministarstvima i službama nadležnim za spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, ekonomiju i carinu, sistem kontrole za uvoz i izvoz nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, izvora zračenja, opreme, posebne opreme i nenuklearnog materijala, informacija i tehnologije radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije;
26) sarađuje sa drugim relevantnim institucijama Republike Srbije u uspostavljanju i održavanju Plana za delovanje u slučaju nuklearne i radiološke vanredne situacije u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
27) daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
28) uspostavlja odgovarajuće mehanizme i procedure za informisanje javnosti i konsultacije sa drugim zainteresovanim organima i organizacijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
29) sprovodi sve dodatne obaveze za koje je procenjeno da su neophodne za zaštitu stanovništva i životne sredine u Republici Srbiji;
30) inicira unapređenje nacionalnog okvira u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, na osnovu operativnog iskustva, uvida dobijenog u procesu odlučivanja i razvoja odgovarajuće tehnologije i istraživanja;
31) vrši regulatornu kontrolu i regulatorni inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
32) vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se izdaju odobrenja u skladu sa ovim zakonom;
33) proverava, prati i ocenjuje delatnosti radi potvrde usaglašenosti sa zakonom, važećim propisima i uslovima za dobijanje odobrenja;
34) preduzima mere, nalaže i prati njihovo sprovođenje u slučaju nepoštovanja zakona, podzakonskih i drugih propisa koji se odnose na uslove za dobijanje odobrenja;
35) uspostavlja i održava sistem obračuna i kontrole nuklearnih materijala;
U vršenju poslova iz oblasti delokruga rada Direktorata, isti se oslanja na Zakon o opštem upravnom postupku. Konačne odluke Direktorata mogu biti ,,napadnute’’ isključivo putem tužbe mesno I stvarno nadležnom Upravnom sudu u Republici Srbiji.
Član 29 Zakona predviđa osnovna načela zaštite od jonizujućeg zračenja, koja su:
1) Opravdanost: Odluke o uvođenju delatnosti, kao i o usvajanju novih, neće biti donete ukoliko ne postoje uslovi da se obezbedi da korist od te delatnosti za društvo ili pojedinca nadmašuje štetnost po zdravlje koje ta delatnost može izazvati uzimajući u obzir društvene, ekonomske i druge relevantne faktore. Odluke koje uvode ili menjaju puteve izlaganja za situacije postojećeg ili vanrednog izlaganja opravdane su ako čine veću korist nego štetu.
2) Optimizacija: Mere zaštite od jonizujućeg zračenja kod profesionalnog izlaganja ili izlaganja stanovništva se sprovode u cilju obezbeđivanja da doze, broj izloženih lica i verovatnoća izlaganja budu na što je moguće nižem nivou imajući u vidu tehnička znanja, društvene i ekonomske faktore. Optimizacija zaštite lica koja su podvrgnuta medicinskom izlaganju se primenjuje na jačinu pojedinačnih doza i mora da bude u skladu sa medicinskom svrhom izlaganja.
3) Ograničenje izlaganja: U situacijama planiranog izlaganja ukupna doza za pojedinca ne sme da prelazi granice izlaganja propisane za profesionalno izlaganje ili izlaganje stanovništva. Granice izlaganja ne primenjuju se na medicinska izlaganja.
Članom 31 Zakona predviđeno je da pravno lice ili preduzetnik prijavljuje Direktoratu nameru obavljanja delatnosti koja uključuje izvore zračenja, prirodni radioaktivni materijal koji dovodi do izlaganja radnika ili stanovništva koje ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od zračenja i korišćenje nuklearnog materijala u nenuklearne svrhe. Prijavljivanje se vrši pre početka obavljanja delatnosti.
Članom 33 izvršena je kategorizacija delatnosti prema riziku po zdravlje izloženih radnika i pojedinaca, stanovništvo i životnu sredinu, kao i prema vrsti aktivnosti koja se obavlja i to na:
1) radijacione delatnosti niskog rizika;
2) radijacione delatnosti umerenog rizika;
3) radijacione delatnosti visokog rizika;
4) nuklearne aktivnosti.
Član 38 detaljnije predviđa uslove koje preduzetnik ili pravno lice mora ispuniti kako bi dobio odobrenje Direktorata. Suštinski uslovi predstavljaju iste one uslove predviđene pozitivno pravnim normama EU.
Članom 42 zakonodavac se osvrnuo I na registraciju delatnosti tj. Direktorat donosi rešenje o registraciji delatnosti na osnovu podnetog zahteva pravnog lica ili preduzetnika.
Potonji članovi sve do člana 56 Zakona propisuju upravni postupak dobijanja licence, za delatnosti od niskg rizika pa sve do nuklearne aktivnosti, svoj pandan ova licenca ima i u Zakonu o energetici.
Članom 66 Zakon je odredio osnovne principe radijacione I nuklearne sigurnosti, a koji su:
1) primarna odgovornost za radijacionu i nuklearnu sigurnost pravnog lica ili preduzetnika odgovornog za delatnosti i postrojenja koji dovode do povećanja rizika od jonizujućeg zračenja;
2) uspostavljanje i održavanje delotvornog zakonodavnog i institucionalnog okvira za radijacionu i nuklearnu sigurnost uključujući i osnivanje nezavisnog regulatornog tela u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti;
3) uspostavljanje i održavanje delotvornog sistema za upravljanje radijacionom i nuklearnom sigurnosti kod pravnih lica ili preduzetnika čija delatnost dovodi do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju;
4) delatnosti koje dovode do povećanja rizika od izlaganja jonizujućem zračenju moraju da imaju veću krajnju korist od štete;
5) optimizacija zaštite od jonizujućeg zračenja radi obezbeđenja najvišeg mogućeg nivoa radijacione i nuklearne sigurnosti koji se može ostvariti;
6) mere kontrole rizika od jonizujućeg zračenja moraju da budu takve da nijedan pojedinac ne snosi neprihvatljiv rizik od izlaganja jonizujućem zračenju;
7) zaštita stanovništva i životne sredine od rizika od jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće;
8) preduzimanje svih praktičnih mera i aktivnosti u cilju sprečavanja ili ublažavanja posledica nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;
9) obezbeđivanje uslova za spremnost i odgovor u slučaju nuklearnih ili radijacionih vanrednih situacija;
10) opravdanost i optimizacija mera zaštite od jonizujućeg zračenja u svrhu smanjivanja postojećih rizika od izlaganja jonizujućem zračenju ili rizika od izlaganja jonizujućem zračenju koji nisu pod regulatornom kontrolom.
Zakonodavac je takođe predvideo koji uslovi moraju biti ispunjeni po pitanju zaštite radnika na random mestu koje je izloženo jonizujućem zračenju, valjani nadzor od strane medicinskog fizičara I izvršio je kategorizaciju radioaktivnih izvora, numeracije od
Kategorizacija radioaktivnih izvora I – V (član 105 predmetnog zakona).
Zakon predviđa I to članom 125 Zakona I izdavanje licence za izgradnju nuklearnog postrojenja
Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja je dužan da pre početka izgradnje nuklearnog postrojenja ili rekonstrukcije postojećeg objekta pribavi licencu za izgradnju nuklearnog postrojenja.
Licenca za izgradnju nuklearnog postrojenja se izdaje za izgradnju nuklearnog postrojenja, za koje su prethodno pribavljeni:
1) saglasnost na izveštaj o projektovanju nuklearnog postrojenja;
2) građevinska dozvola u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji;
3) odluka Vlade o izgradnji nuklearnog postrojenja u skladu sa ovim zakonom.
Članom 127 predviđena je i Izgradnja nuklearnog postrojenja, naime Nuklearno postrojenje, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada, može da se izgradi samo na lokaciji za koju je donet prostorni i urbanistički plan, izdato rešenje o građevinskoj dozvoli i druga dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti životne sredine. Nuklearno postrojenje mora da bude izgrađeno na takav način da se njegova dekomisija može izvršiti sigurno i bezbedno.Nosilac licence za izgradnju nuklearnog postrojenja je dužan da obezbedi da su sve strukture, sistemi, komponente i oprema izrađeni, ugrađeni, pregledani i testirani u skladu sa važećim standardima i propisima tokom svih faza izgradnje.
Zakon predviđa izdavanje licence za probni rad, sam probni rad, fazu testiranja, te izdavanje licence za rad nuklearnog postrojenja (član 133 Zakona)
Imenovani zakon takođe predviđa I privremeno obustavljanje rada nuklearnog postrojenja kao I njegovu dekomisiju (član 137).
Zakonom je propisano da nakon dekomisije nuklearnog objekata Republika Srbija obezbeđuje uslove za sigurno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih izvora zračenja i istrošenog nuklearnog goriva u centralnom skladištu. Pored skladištenja norme ovog zakona sadrže I odredbe o izdavanju licence za preradu radiokativnog otpada. Rečju članom 172 zatvara se ,,ceo krug’’ ciklusa života određenog nuklearnog posrojenja.
Pravno lice ili preduzetnik koji poseduje nuklearni materijal u nuklearne i nenuklearne svrhe je dužan da prijavi posedovanje nuklearnog materijala Direktoratu u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i ovim zakonom.
Mere bezbednosti izvora zračenja i povezanih postrojenja se sprovode u cilju sprečavanja vršenja zlonamernih i protivzakonitih radnji prema izvorima zračenja, povezanim postrojenjima i povezanim delatnostima.
Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije na teritoriji ili izvan teritorije Republike Srbije, Vlada donosi Plan za delovanje u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije.
Lica izložena nuklearnoj opasnosti, vandrednom kontaminacijom imaju parvo na podnošenje tužbe radi naknade štete zbog izlaganja nuklearnoj opasnosti, rok za podnošenje tužbe je 10 godina od momenta akcidenta. Inspekcijski nadzor vrši Direktorat preko inspektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. Čalnom 214 Zakona predviđeno je da u vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera radijacione sigurnosti i bezbednosti inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti;
2) da li su ispunjeni propisani uslovi za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja;
3) da li se sprovode propisane mere zaštite od jonizujućeg zračenja za izložene radnike, stanovništvo i životnu sredinu;
4) da li se sprovode propisane mere radijacione sigurnosti i bezbednosti;
5) da li se sprovode i druge mere propisane ovim zakonom.
Pored pobrojanih Zakon predviđa još 23 ovlašćenja inspektora.
U XV poglavlju Zakona propisane su novčane sankcije u iznosima od 100.000 do 3 miliona dinara (prekršaji ili privredni prestupi).
Sledeći izvor prava u Republici Srbiji je pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98) Članom 1. definisano je da Pravilnik propisuju granice izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva. Na primer članom 3 Pravilnika predviđeno je da je granica efektivne doze za profesionalno izložena lica iznosi 20 mSv godišnje, izražena kao prosečna vrednost za period od pet uzastopnih godina, uz dodatno ograničenje da ni u jednoj godini efektivna doza ne pređe vrednost od 50 mSv . Član 9 Pravilnika predviđa da su granice ekvivalentnih doza za ograničavanje izlaganja pojedinih organa za pojedince iz stanovništva su: 1) za očno sočivo 15 mSv godišnje; 2) za kožu 50 mSv godišnje (odnosi se na ekvivalentnu dozu usrednjenu po površini kože od 1 cm2, nezavisno od veličine izložene površine); 3) za delove ekstremiteta (šake, podlaktice, stopala i gležnjeve) 50 mSv godišnje.
Što se tiče institucija pored navedenog Direkotrata, moramo pomenuti i Javno preduzeće ,,Nuklearni objekti Srbije’’ koje je osnovano još 2017. godine sa ciljevima
Obavljanja nuklearnih aktivnosti u skladu za iznad pomenutim Zakonom, obavljaja radijacionihh delatnosti koji se odnose na sigurno korišćenje izvora jonizujućeg zračenja, preduzimanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti na lokaciji nuklearnih objekata (npr. radijaciona dozometrija) obezbeđivanja propisanih uslova za lociranje, projektovanje izgradnju probni rad puštanje u rad, korišćenje i trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog otpada. Upravljanja radiokativnim otpadom, dekontaminacione delatnosti, sistemso ispitivanje radioktivnosti u životnoj sredini i u okonini nuklearnog objekta i tsl. Takođe, ne smemo izostaviti Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’, koji je osnovan još davne 1948. godine. Institut raspolaže sa 24 laboratorije i ljudskim resursima koji broje oko 700 naučnih saradnika. Trenutno institut je, u različitim ulogama, angažovan na čak 141 projektu.
Zaključak:
Suštinski u srpsko pravo je inkorporirano ,,nuklearno’’ pravo EU, i to ratifikacijom sledećih izvora prava EU:
1. Direktive Saveta 2013/59/Euroatom od 5. decembra 2013. kojim se propisuju sigurnosni standardi za zaštitu od štetnog uticaja izlaganja jonizujućim zračenjima, a kojom se ukidaju sledeće Direktive 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/Euratom (Službeni list Evropske unije, L 13, 17.01.2014. str. 1);
2.Direktive Saveta 2009/71/Euratom od 25. juna 2009. kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 172, 2.07.2009. str. 18); 3.Direktive Saveta 2014/87/Euratom od 8. jula 2014. kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 2009/71/Euratom kojom se uspostavlja zajednički okvir za nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija (Službeni list Evropske unije L 219, 25.07.2014. str. 42);
4.Direktive Saveta 2011/70/Euratom od 19. jula 2011. kojom se uspostavlja zajednički okvir za odgovorno i sigurno upravljanje isluženim gorivom i radioaktivnim otpadom (Službeni list Evropske unije L 119, 2.08.2011. str. 48) i
5.Direktive Saveta 2006/117/Euratom od 20. novembra 2006. o nadzoru i kontroli pošiljki radioaktivnog otpada i isluženog goriva (Službeni list Evropske unije L 337, 5.12.2006. str. 21)
Ukoliko Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji bude stavljen van snage (na neki od gore navedenih načina), postojeće pozitivnopravo Srbije spremno dočekuje investicioni poduhvat stvaranja nuklearnih kapaciteta Republike Srbije, gde bi nuklearne elektrane zajedno sa elektranama koje energiju proizvode iz obnovljivih izvora energije doprinele pojačanju energetskih kapaciteta Srbije i konačnom isključivanju fosilnih goriva kao izvora energije.
Izvori:
- Direktiva Saveta 2013/59/Euratom od 5. decembra 2013. o osnovnim sigurnosnim standardima za zaštitu od opasnosti koje potiču od izloženosti jonizujućem zračenju, i o stavljanju van snage direktiva 89/618/Euratom, 90/641/Euratom, 96/29/Euratom, 97/43/Euratom i 2003/122/ https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/PDF/?uri=OJ:L:2014:013:FULL
- Nuclear Energy Summit 2024 Industry Statement March 21, 2024 | Brussels, Belgium https://www.nei.org/CorporateSite/media/filefolder/news/press-releases/Nuclear-Energy-Summit-2024-Industry-Statement.pdf
- The treaty establishing the european atomic energy community
2012/C 327/01 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A12012A%2FTXT
- Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018 i 10/2019)
- Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Sl. list SRJ“, br. 32/98)
Korisni linkovi:
https://www.vin.bg.ac.rs/ Institut za nuklearne nauke Univerziteta u Beogradu ,,Vinča’’
https://www.nuklearniobjekti.rs/ JP Nuklearni objekti Srbije
https://www.srbatom.gov.rs/srbatomm/ Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost Republike Srbije