Digitalno uznemiravanje
Digitalno uznemiravanje – Ne znači ne i na društvenim mrežama –
Digitalno uznemiravanje – Uvod
Prema Kembridž rečniku društvene mreže su veb sajtovi i kompjuterski programi koji omogućavaju ljudima da komuniciraju I dele informacije. Dele mišljenja, slike, video sadržaj itd. na internetu, posebno sajtovima koji su isključivo socijalnog tipa. Sajtovi poput Facebook, Instagram, X, TikTok itd. No, tu možemo svrstati I poslovnu socijalnu mrežu Linkedin.
Za ova krivična dela, nadležno je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. https://www.beograd.vtk.jt.rs/
Izvor prava za postojanje ovog tužilaštva je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („sl. glasnik rs“, br. 61/2005, 104/2009 10/2023 i 10/2023 – dr. zakon)
Član 2 stav 1 ovog zakona predviđa Visokotehnološki kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
Dalje, član 3 stav 1 tačka 3 navodi: ,,Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: (…) krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira , (…) koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala (…)’’.
Pretnja
Jedno od krivičnih dela koja se često čine putem društvenih mreža je Ugrožavanje sigurnosti. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 dalje: KZ) ga, članom 138. određuje kao ,,pretnju nekome da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“. Ukoliko osumnjičeni zapretiti putem društvene mreže nekome da će ga ubiti, prebiti i sl. učiniće ovo krivično delo. Pretnja treba da izazove osećaj ugroženosti tj. straha kod lica kojima se preti. Rečju, postojanje krivičnog dela zavisi od toga da li je oštećeni upućenu pretnju, zaista shvatio kao pretnju i da li se od nje uplašio.
Primer poruke na socijalnoj mreži (inbox/DM): ,,Zbog svega što si mi učinila/o prebiću te. Mrtva si – mrtav si’’. Naravno ključna je konotacija. Ako je unutar ove poruke neslana šala ili tipičan način komunikacije te osobe koja inače ne izaziva strah, nego čak i podsmeh, male su šanse za ispunjenje bića krivičnog dela. Konkretno, primalac poruke mora biti svestan i siguran da je pretnja stvarna, ostvariva i da je osetila strah, ugroženost.
Proganjanje
Članom 138a KZ, predviđeno je krivično delo Proganjanje. Ovo krivično delo vrši, između ostalog i onaj ko „protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno. Preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije“. Dakle, ukoliko neko ne želi da sa njim osumnjičeni komunicira, recimo putem Facebooka/Intstagrama, ali i Vibera, Whatsapp-a. Dok osumnjičeni po svaku cenu to želi, pa šalje poruke (dovoljno je i SMS, ne samo poziv). Ostavlja poruke po nečijem profilu, bilo zidu, bilo u elektronsko poštansko sanduče, vi ga možete prijaviti za proganjanje. Problem kod ovog krivičnog dela je što ne postoji stabilna sudska praksa. No, ukoiko i nakon opcije ,,blokiraj’’ to lice nastavi sa proganjanjem, bez obzira šta ste čuli ,,o stanju u pravosuđu’’ –
Vi MORATE prijavi policiji ili javnom tužilaštvu. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac. Primer: ,,Što mi ne odgovaraš na poruke javi se’’ i to ponovljeno na skoro svakoj vašoj fotografiji u zadnjih mesec dana. To jeste kriično delo proganjanja. Jednostavno osumnjičeni ne razume da je ,,ne = ne’’. Isti je blokiran, a koristi alijas profil da bi vam ostavljao takve poruke dok i tu ne bude blokiran. Ograničenje za alijas profile ne postoji. Svodi se na to koliko je neko sposoban da otovri naloga i proganjanje se može nastaviti.
Važnost prijavljivanja
Pojedini navodi o ,,uzaludnosti prijavljivanja’’ (ne ulazeći odakle dolaze) su netačni. O tome svedoči i najnovija presuda Vrhovnog Suda Srbije od 03. aprila 2024. godine. Iz iste prikazujemo vam samo sentencu koja je ključna za krivično delo proganjanja:
PROGANJANJE NA VIŠE ALTERNATIVNIH NAČINA (ČL. 138A KZ)
KAKO JE OKRIVLJENI NEOVLAŠĆENO PRATIO I UPORNO NASTOJAO DA SA OŠTEĆENOM USPOSTAVI KONTAKT, PROTIVNO NJENOJ VOLJI I BEZ DATOG POVODA, TAKO ŠTO JE SLAO PORUKE, SVAKODNEVNO JOJ ISPRED MESTA GDE JE ZAPOSLENA UPUĆIVAO POLJUPCE I GESTOVE, PREPREČAVAO PUT AUTOM, SNIMAO TELEFONOM, A NA SVOM INTERNET PORTALU ALUDIRAO DA JE U EMOTIVNOJ VEZI SA NJIM, IZVRŠIO JE KRIVIČNO DELO PROGANJANJE NA VIŠE ALTERNATIVNIH NAČINA.
Iz obrazloženja
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 619/21 od 01.12.2022. godine okrivljeni AA, na osnovu odredbe 423. stav 1. tačka 1) ZKP, oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava a oštećena je radi ostvarivanja imovinskpravnog zahteva upućena na parnični postupak.
I
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 19/23 od 15.09.2023. godine, usvajanjem žalbe OJT U Novom Pazaru, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 619/21 od 01.12.2022. godine, pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala sudu a oštećena je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.
II
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 14/23 od 06.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Novom Pazaru i branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 19/23 od 15.09.2023. godine, potvrđena.
III
Članom 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) Krivičnog zakonika ( Sl.Glasnik RS, br.35/19) propisano je kažnjavanje onog ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji i onaj ko protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije i onaj ko preduzima slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju.
IV
Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA, je u stanju uračunljivosti sa umišljajem, uz istovremenu svest o zabranjenosti svoga dela, uporno drugo lice neovlašćeno pratio i putem sredstva komunikacije protivno volji drugog lica nastojao da sa njim uspostavi kontakt i preduzimao druge slične radnje na način koji može neosetno da ugrozi lični život lica prema kome se te radnje preduzimaju…,
dana 21.08.2018. godine…, oštećenoj … poslao poruku sledeće sadržine: „Bajram šerif mubarek olsun“, početkom aprila 2019. godine, poslao poruku „Najlepša si od svih žena – To je pesma za tebe“, a nakon početka školske 2019/2020…, gotovo svakodnevno joj je ispred škole u kojoj je zaposlena, gestovima upućivao poljupce i gestove u obliku srca, a u nekoliko navrata joj je preprečavao put svojim autom, otvarao prozore…, gledao u njenom pravcu, u nameri uspostavljanja kontakta, a u više navrata je snimao telefonom…, kojim radnjama je oštećenu … neovlašćeno pratio i uporno nastojao da sa njom uspostavi kontakt, a protivno njenoj volji i bez datog povoda… na svom internet portalu.. a nakon podnošenja krivične prijave dana 14.04.2019. godine objavio tekst… u kojem je aludirao da je oštećena… u emotivnoj vezi sa njim…, na koji način je nastavio da ugrožava njen lični život sve do kraja 2019. godine.
V
U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ, za koje je oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.
Iz presude Vrhovnog suda, Kzz 373/2024 od 3. aprila 2024. god.
Zaključak
Zaključak se sam nameće DOVOLJNO je da je isti činiio proganjanje i na društvenoj mreži. Ovde je na jednom mestu u jednoj stvarnoj presudi Vrhovnog suda prikazano šta sve može biti Proganjanje.
Neovlašćeno fotografisanje
Socijalne mreže ostavile su na milione fotografija i/ili snimaka građana Republike Srbije u digitalnom etru. Ukoliko je neko neovlašćeno načinio fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica, čime se osetno zadire u njegov lični život ili ukoliko se takav snimak predaje ili pokazali trećem licu, tj. na nekoj društvenoj mreži ili je na drugi način omogućio nekom trećem licu da se sa njim upozna, učiniće krivično delo – Neovlašćeno fotografisanje, iz člana 144. KZ-a. Ukoliko nečiju fotografiju (recimo eksplicine fotografije drugarice, druga, devojke i sl.) osumnjičeni postavi bez odobrenja na društvenu mrežu, učiniće ovo krivično delo, pod napred navedenim uslovima. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivičnog dela preduzima se po privatnoj tužbi.
Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka
Ukoliko na društvenim mrežama neovlašćeno objaviti ili prikaže tuđa spisa, portret ili snimak, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, učiniće krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, sankcionisano članom 145 KZ-a. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi.
Polno uznemiravanje
Članom 182a KZ-a, determinisano je Polno uznemiravanje. Sam član je definisao polno uznemiravanje kao „svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.“ Na žalost možda najrasporstranjenije činjenje krivičnog dela na socijalnim mrežama. Blaži oblici su lascativne poruke u elektronsko sanduče (inbox/DM).
Najteži oblik su eksplicitne fotografije učinioca krivičnog dela. Svrha i namera slanja istih je nebitna. Krivično delo je učinjeno momentom slanja eksplicitne fotografije OSOBI KOJA JE NIJE TRAŽILA. Da bi bilo ispunjeno biće krivičnog dela (postojalo krivično delo) žrtva mora osetiti strah. Poniženje ili uvređenost (imajte na umu da su ova stanja i osećanja u KZ postavljena alternativno, a ne kumulativno). Dakle dovoljno je samo osetiti strah ili uvređenost. Naime, ukoliko se eksplicitna fotografija šalje, nakon ostvarene komunikacije i pristanka (zahteva) primaoca – krivičnog dela nema. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac ex offo.
Uvreda
Član 170 reguliše krivično delo uvrede na sledeći način:
(1) Ko uvredi drugog,kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara. (3) Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne. (4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.
Namera omalovažavanja
Suština ovog krivičnog dela je da nije učinjeno u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu itd. Najvažnije – BITNO JE DA JE POSTOJALA NAMERA OMALOVAŽAVANJA.
Dakle, ovo krivično delo može se učiniti i putem društvenih mreža. Kako bi se lakše razumelo šta je to uvreda, poslužićemo se sentencom presude Kzz 570/2023 Vrhovnog kasacionog suda od 29. juna 2023. godine. ,,Namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda ulazi u njen pojam, a u konkretnom slučaju, proizlazi (…) iz sadržine upućenih reči oštećenoj kao verbalne uvrede. U navedenoj situaciji namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda, ulazi u njen pojam i u konkretnom slučaju, kao subjektivni element krivičnog dela, proizilazi iz preduzete radnje opisane u izreci presude – (…) i načina izražavanja i sadržine upućenih reči –verbalne uvrede, pa samim tim izreka presude sadrži sve elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.’’ Krivično gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi. Krivično delo klevete je dekriminalizovano i zaštita od klevete može se tražiti u parničnom postupku.
Digitalno uznemiravanje Prosesuiranje
Učinilac navedenih krivičnih dela. Za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti nadležnim organima gonjenja (policiji i Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Beograd ul. Savska br. 17а (Palata pravde)) može da bude prijavljen krivičnom prijavom. Krivična prijava (inicijalni akt) je podnesak slobodne forme. Nije potrebno da žrtva zna koji član KZ j u pitanju. Dovoljno je da navede ime i prezime učinioca, podatke i print screen npr. lascativne fotografije. Dakle žrtva treba da navede činjenično stanje i generalije učesnika događaja.
Privatna krivična tužba
Za pojedina krivična dela. Za koja se krivično gonjenje ne preduzima po službenoj dužnosti, pravno zainteresovana lica, podneće privatnu krivičnu tužbu. Razlika između krivične prijave i privatne krivične tužbe. Sastoji se u tome što se sudbinom prve bavi javni tužilac, dok privatnu tužbu podnosi oštećeni.
Učinioci krivičnih dela putem društvenih mreža, najčešće se procesuiraju redovnim putem. Nakon podnošenja krivične prijave, ispituju se njeni navodi. Od strane javnog tužioca, pa je, nakon toga, javni tužilac pretoči u optuženje. Ako se ispostavi da je osnovana i da ima dokaza ili je rešenjem odbaci. Kada se odredi zadržavanje, lice se na 48 časova liši slobode. U okviru kojih se izvodi pred postupajućeg zamenika javnog tužioca.
Nakon 48 časova, kada se nekome izrekne zadržavanje, za koje su isti razlozi kao i za pritvor, iz člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, javno tužilaštvo odlučuje da li će da rešenjem ukine zadržavanje. Ili odlučuje da predloži određivanje pritvora, sudiji za prethodni postupak, koji se, može izreći rešenjem do 30 dana.
Zbog stanja u kojem se žrtva može nalaziti, ukoliko je maloletna mora se obratiti prvo roditeljima. Roditelji moraju kontaktirati policiju i nadležno tužilaštvo (oba organa, nikako jedan) PISANIM PUTEM.
Najbezbednija i bezbolnija verzija nameće se sama. To je da po punomoćju lice koje je staratelj žrtve ili sama žrtva ako je punoletna angažuje advokata https://aks.org.rs/imenik
Ukoliko oštećeno lice nema novčanih sredstava može se obratiti službi besplatne pravne pomoći na svojoj jedinici lokalne samouprave.