EU zakon o veštačkoj inteligenciji i regulacija veštačke inteligencije u Srbiji
AIAct and Serbia
U Decembru 2023. godine postigunt je istorijski politički sporazum između Evropskog parlamenta i Saveta o Zakonu o veštačkoj inteligenciji ( AIAct ), koji je Komisija predložila u aprilu 2021. pod nazivom ,,Regulativa Evropskog parlamenta i saveta o utvrđivanju usklađnih pravila o veštačkoj inteligenciji (Zakon o veštačkoj inteligenciji) i i izmeni određenih zakonodavnih akata Unije’’.
S obzirom na to da je reč o Regulativi (obaveznom aktu za sve države članice EU) norme ovog pravnog akta će se primenjivati na teritorij EU, u svim državama članicama saobrazno EU propisima.
Regulativa predviđa više tipova rizika od veštačke inteligencije (dalje: AI – artificialintelligence ), i to:
1. Minimalni rizik: već svima poznati chat botovi, antispam sistemi i sl. Istina, to ne znači da će kompanije koje razvijaju ovakve programe i njihovi korisnici biti lišeni procesa kontrole i sankcija.
2. Visok rizik: Ovakvi AI sistemi biće striktno kontrolisani, detaljnije pravno regulisani, uključujući naravno i visok stepen nadzora, revizije i obaveznu aktivaciju bezbedonostnih protokola. Glavni sistem bezbednsti jeste mogućnost da operater ima konrolu nad takvim AI sistemom u svakom trenutku. Transparentnost je u ovom slučaju podrazumevana vrednost. Visokorizični AI entiteti bili bi oni koji su primenjeni u oblastima ključne infrastrukture. Visoko kontrolisana primena predviđena je za obrazovni i zdravstveni sistem. Po pitanju pravosuđa Regulativa predviđa u samoj preambuli stav 40 sledeće: ,,Određene AI sisteme namenjene pravosuđu i demokratskim procesima trebalo bi kvalifikovati kao visokorizične s obzirom na njihov potencijalno veliki uticaj na demokratiju, vladavinu prava, lične slobode, te pravo na delotvoran pravni lek i na pošteno suđenje. Tačnije, radi smanjenja rizika od mogućih pristranosti, grešaka i netransparentnosti, primereno je svrstavati u visokorizične one AI sisteme koji su namenjeni za pomoć pravosudnim telima u istraživanju i tumačenju činjenica i prava, kao i primeni prava na konkretan skup činjenica. Međutim, takvo svrstavanje ne bi trebalo da se odnosi na AI siteme namenjene isključivo pomoćnim, administrativnim aktivnostima koje ne utiču na stvarno suđenje u pojedinačinm slučajevima, kao što su automatsko cenzurisanje podataka o ličnosti u sudskim odlukama, dokumentima i spisima, komunikaciju između sudskog osoblja, administravne zadatke i raspodelu resursa’’.
3. Neprihvatljiv rizik: AI sistemi koji su sačinjeni tako da mogu povrediti ili urušiti osnovna ljudska prava biće zabranjeni. AI sistemi koji bi se mogli implementirati kao oruđe u dodeljivanju ,,socijalnog kredita svakog građanina (deljenje na ,,podobne i nepodobne“ građane države članice) biće zabranjeni. Izuzetan akcenat stavljen je na zaštitu biometrijskih podataka, sprečavanje AI sistema da detektuje ljudske emocije i zloupotrebi ih na primer u kaznenom pravu (krivično i prekršajno pravo). Za povredu normi Regulative predviđene su višemilionske kazne.
Dodatnu utehu pruža I odredba Regulative koja izričito primorava kompanije koje će plasirati AI proizvode da jasno istaknu da korisnik njihovog proivoda nije u kontaktu sa ljudskim bićem.
S obzirom na to da je digitalna umetnost i autorstvo jedno od gorućih pitanja upotrebe AI sistema, tvorci Regulative su obezbedili za građane EU članica ,,bezbednu zonu’’, tako što će kompanije biti primorane da istaknu da je tvorac audio, vizuelnog i srodnog sadržaja – mašina, a ne ljudsko biće.
Što se tiče Republike Srbije pravni akt u vidu zakona ne postoji. Međutim, na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018), Vlada Republike Srbije donela je ,,Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020–2025’’ ( „Službeni glasnik RS“, broj 96 od 31. decembra 2019, dalje: Strategija). Takođe, Vlada Republike srbije usvojila je Zaključak o usvajanju Etičkih smernica za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije („Službeni glasnik RS“, broj 23 od 24. marta 2023, dalje: Zaključak)
U Republici Srbiji Strategija je stupila na snagu skoro dve godine pre Nacrta Regulative EU.
U tački 4.1 Strategije možemo pronaći i sledeći podatak: ,,Od postojećih internacionalnih pokazatelja stanja veštačke inteligencije, Indeks spremnosti za veštačku inteligenciju ( u daljem tekstu: Indeks) je jedini postojeći koji pruža komparativno uporedive indikatore za veliki broj država sveta (194). Ovaj Indeks je još uvek u razvoju i za sada je objavljeno tek dva izveštaja, te je korišćen kao indikativni pokazatelj pozicije Republike Srbije u komparativnoj perspektivi. Ovaj indeks pripremio je OxfordInsights u saradnji sa IDRC (International Development Research Centre). Na osnovu Izveštaja iz 2019. godine, Republika Srbija je rangirana na 58. mestu od 194 država. Indeks meri jedanaest indikatora grupisanih u četiri oblasti: upravljanje, infrastruktura i podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i usluge’’.
Zaključak je donet prošle godine i predstavlja dalji korak ka humanizaciji AI entiteta i pozivanje na deontološku etiku tvoraca AI sistema i krajnjih korisnika. Sa druge strane specijalno odeljenje MUP-a za VTK (visokotehnološki kriminal), tužilaštvo za VTK i odeljenje Višeg suda u Beogradu za VTK jedina su trenutna brana, pored materijalnih normi mahom sadržanih u Krivičnom zakoniku, ali i drugim pozitivnopravnim propisima Republike Srbije ka svim rizicima i opasnostima nesavesne ekspanzije AI. No, kada Regulativa zaživi i u Srbiji kao novoj članici EU, noveliranje materijalnopravnih i procesnopravnih propisa kaznenog prava biće neophodno.
Strategija je usmerena ka ciljnim oblastima kao što je obrazovanje, razvoj privrednih resursa, razvoj uprave kao javnog servisa građana. U digitalnom smislu uprava kao javni servis građana je kao pravni institut zaživeo kroz projekat #euprava i #eporezi, gde recimo kada se preduzetnik opredeli za paušalno oporezivanje i kroz portal e-porezi podnese valjan formular, dobija u svoje e-sanduče u roku od par minuta automatski generisano Poresko rešenje. Sitem kontrole postoji, baš kao što predviđa i Regulativa EU, kroz institut pravnog leka – žalbe na Poresko rešenje u roku od 15 dana (što već predviđa postojeće pozitivno pravo u Srbiji). Dodatne oblasti u kojima će Republika Srbija pomenutom Strategijom nastaviti da razvija AI potencijale su zdravstvo, saobraćaj i putna infrastruktura. Strategija razvoja i zaključak ne sadrže odredbe koje bi bile u korelaciji sa stavom 40 preambule Regulative. AI sistemi neće biti do 2025. godine primenjivani, a veoma je verovatno ni dugi niz godina nakon 2025. godine u našem pravosuđu, osim, pretpostavljamo u meri administrativnog rukovođenja spisima predmeta i unutrašnjom horizontalnom i vertikalnom organizacijom samih sudova i tužilaštava, što nema nikakav uticaj na Ustavno pravo građana Republike Srbije, na pravično suđenje i druga prava i slobode građana zajemčena Ustavom. Pored Ustava, koji je garant ljudskim pravima građana, sama Strategija pominje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će se primenjivati na AI sisteme. Postojeći procesni zakoni republike Srbije ne poznaju mogućnost prisustva AI programa prilikom vođenja postupka i sve do pravnosnažnosti odluka. Kada Srbija postane članica EU, postojaće rizik da pomenuta odredba Regulative bude inkorporirana u srpsko pravosuđe (ratifikacijom i donošenjem posebnog zakona u Skupštini), no to bi zahtevalo ustavnu i zakonodavnu reformu kakvu Republlika Srbija nije videla još od početaka svoje novovekovne državnosti, tj. 1878 godine. Isto tako nakon 2025. i 2026. godine, kada određene odredbe Regulative budu stupile na snagu, a države članice EU budu počinjale da ih inkorporiraju u svoj unutrašnji pravni sistem, Republika Srbija će imati dovoljno vremena da se pripremi za sve izazove, rizike, ali i prednosti koje donosi AI revolucija.
AIAct and Serbia AIAct and Serbia AIAct and Serbia AIAct and Serbia