Viber i prava iz radnog odnosa
Viber i prava iz radnog odnosa. (Članak se jednako odnosi na: Whatsapp, Telegram, Messenger i sl.) U daljem tekstu: Viber.
Viber grupe
Skoro pre jedne decenije viber grupe postale su naša realnost. Primena u privatne svrhe ukoliko ne ugrožava ničija prava ili slobode potpuno je legalna, kao što svi znaju.
U okviru radnog prava korišćenje Viber grupa predstavlja svojevrstan sui generis. Na žalost zakonodavac nije razrešio predmetnu upotrebu.
No, ono što znamo iz našeg iskustva je da bi poslodavac trebalo u ugovoru o radu da precizira posedovanje službenog telefona sa preinstaliranim Viberom – ukoliko je to uslov za zaposlenje. Dalje, Viber mora biti definisan kao primarno sredstvo poslovne komunikacije.
Svaka grupa zaposlenih bilo da ih je tri ili tri hiljade mora imati više nadzornika (administratora) koji neće samo puko, voditi računa o pravilima grupe već vršiti direktnu komunikaciju sa svojim podređenima i koordinisati njihov rad, dakle i ta lica (niži-srednji menadžment) moraju imati novelirane ugovore o radu.
Telefon mora biti službeni, tj. osnovno sredstvo privrednog društva ili preduzetnika, sve drugo je protivzakonito. Ako radnik i pristane na diskriminaciju tako što će instalirati Viber na svoj telefon, praktično dopušta poslodavcu da ,,gazi“ njegova prava.
Pravni osnov
Što se tiče pravnog osnova on stoji. No, upotreba navedene aplikacije može biti i u svakodnevnom radu u koliziji sa Zakonom o radu. Recimo lice se ne može kontaktirati nakon radnog vremena, na odmoru, slobodnom danu, slavi i sl.
Izmene u radu su nedopustive nakon minimalnog roka od 48 sati (član 56 stav 2 ZOR)
Navedeni član glasi: „Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.”
Poslodavac nema pravo da zahteva od zaposlenog ono što nije definisano ugovorom. Broj telefona (privatni) zaposlenog može znati samo HR služba, neposredni menadžer, glavni menadžer, u zavisnosti od vrste pravnog lica. Poslodavac nema pravo da zahteva od svojih zaposlenih ono što nije definisano Ugovorom, za primer:
posedovanje Android telefona,
posedovanje Ajfon telefona
korišćenje Viber-a (srodnih aplikacija). Radnik može biti deo Viber grupe zaposlenih isključivo ako je to definisano ugovorom o radu, ako je dobio službeni telefon sa već instaliranim Viberom i službeni broj telefona (postpejd tarifa nekog od operatera).
Diskriminacija
Svako primoravanje na posedovanje Android-Ajfon telefona kupljenog sredstvima radnika predstavlja apsolutnu diskriminaciju. Isto je navedeno u članu 21., stav 3 ZOR: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.“
Tajnost prepiske
Tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije garantovana je članom 41. Ustava Republike Srbije, a povreda tajnosti pisma, uključujući i elektronsku poštu, i drugih pošiljki krivično je delo sa zaprećenom kaznom do dve godine zatvora – stoji u članu 142 Krivičnog zakonika RS.
Neophodna je segregacija privatnog od poslovnog. Dakle, privatnu prepisku zaposlenog niko ne sme da čita ili kontroliše u skladu sa odredbama Ustava i Krivičnog zakonika. Međutim, sve što se odnosi na rad ili u vezi sa radom može kontrolisati poslodavac. Povreda privatnosti povlači za sobom tužbu ili krivičnu prijavu.
Konstantni nadzor
Poslodavci, (određeni broj njih) zahteva redovne listinge provajdera mobilnih usluga. Zahtev provajderu interneta je nemoguć, jer to može učiniti samo javno tužilaštvo ukoliko postoji osnov sumnje da je zaposleni (ili bilo ko drugi u Srbiji) učinio kakvo krivično delo. Dakle pregled listinga poziva je dozvoljen, ali je na granici diskriminacije ili nedozvoljenog pritiska na zaposlenog. Psiholozi i ljudi iz psihijatrijske struke dobronamerno bi trebalo da posavetuju poslovnu zajednicu i upoznaju je sa brojnim studijama da su nenadzirani radnici, koji nisu tretirani kao ,,radnici na piramidama“, produktivniji, zadovoljniji radnim mestom et cetera.
Prava zaposlenog
Rečju, neophodno je da zaposleni uvek budu unapred informisani o sprovođenju nadzora, jer se u suprotnom, čak i u slučaju postojanja pravila zabrane upotrebe informatičkih sredstava u privatne svrhe za vreme radnog vremena, poslodavac nalazi u opasnoj zoni narušavanja prava iz člana 8. Evropske komisije za ljudska prava.
Nošenje telefona i laptopa u dom zaposlenog MORA biti predviđeno ugovorom. Izdavanje reversa je obaveza shodno zakonu. No ukoliko zaposleni dobrovoljno uzme informatičko sredstvo, sam je odgovoran za dalji stres, probleme i neprijatnosti koje može imati.
Poslodavac vam može ograničiti (nikako zabraniti) korišćenje informatičkih sredstava (telefon, tablet, laptop i sl.) u privatne svrhe koji su VAŠA SVOJINA, a ne svojina pravnog lica u kojem radite (preduzetnik, privredno društvo, udruženje i sl.) samo i isključivo ugovorom o radu, pravilnikom o radu i eventualno Kolektivnim ugovorom. Sva navedena akta moraju biti u saglasnosti za Zakonom o radu, poslodavac može ograničiti pristupe određenim sajtovima, društvenim mrežama, telefoniranje u privatne svrhe i sve što se ne odnosi na rad.
Obaveze zaposlenog
Naravno zloupotreba prava datih ZOR-om, Ustavom, Međunarodnim aktima, od strane zaposlenih podleže sankcijama. Ako zaposleni koristi sopstveni telefon u privatne svrhe prečesto, ne izvršava zadate impute poslodavca i nije produktivan, može biti sankcionisan (udaljenje sa rada, smanjenje zarade, otkaz ugovora o radu) Sankcije se izriču od strane poslodavca nakon unutrašnjeg postupka.
Zakon o radu: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
Viber i prava iz radnog odnosa