Nezakonito pružanje pravnih usluga: Sve što treba da znate o nadripisarstvu
Nezakonito pružanje pravnih usluga, poznato i kao nadripisarstvo, predstavlja krivično delo. Isto je propisano u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, tačnije u članu 342, koji se nalazi u glavi trinaestoj posvećenoj krivičnim delima protiv pravosuđa. Ovo delo ima za cilj zaštitu advokatske profesije od nelojalne konkurencije, ali i zaštitu stranaka od neprofesionalnog zastupanja, kao i države zbog poreskih prihoda koje advokati uplaćuju. U ovom članku detaljno ćemo objasniti šta je nadripisarstvo, ko su nadripisari, kakve posledice ovo delo nosi, i zašto je važno obratiti se isključivo ovlašćenim pravnim stručnjacima, poput advokata.
Šta je nadripisarstvo?
Nadripisarstvo je neovlašćeno bavljenje pružanjem pravne pomoći uz naknadu, što je izričito zabranjeno Krivičnim zakonikom. Ovo krivično delo ne odnosi se samo na krivične postupke, već obuhvata i parnične, upravne i druge vrste postupaka. Prema članu 342 Krivičnog zakonika:
Ko se neovlašćeno i uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Ključni element ovog dela je bavljenje, što znači da se ne radi o jednokratnom aktu, već o kontinuiranom pružanju pravnih usluga uz naknadu. Ako lice, na primer, napiše samo jednu tužbu, to neće biti dovoljno za kvalifikaciju krivičnog dela, osim ako se ne dokaže namera za daljim nezakonitim pružanjem usluga. Dokazivanje namere može biti izazovno, ali sud može uzeti u obzir, na primer, postojanje organizovane kancelarije za prijem klijenata kao dokaz kontinuiranog bavljenja.
Ko su nadripisari?
Nadripisari su osobe koje neovlašćeno pružaju pravne usluge, često bez odgovarajuće stručne spreme ili ovlašćenja. U praksi, to su često lica koja su imala dodira sa pravosudnim sistemom, poput:
- Bivših ili trenutnih zaposlenih u sudovima, kao što su daktilografkinje koje godinama pišu presude po diktatu sudija i steknu dovoljno znanja da samostalno sastavljaju tužbe ili odgovore na tužbe.
- Zaposleni u opštinama ili kompanijama koji su u okviru svog posla pisali pravne akte, poput ugovora ili zahteva.
- Stručnjaci iz osiguravajućih kompanija koji imaju iskustvo u oblasti naknade šteta i nude pravnu pomoć u sudskim postupcima za naknadu štete.
- Vlasnici radnji u blizini sudova, poput kopirnica ili prodavnica obrazaca, koji prikriveno sastavljaju pravne podneske za novčanu naknadu.
Ove osobe često deluju pod maskom drugih poslova, ali njihove aktivnosti prelaze granice zakona kada počnu da pružaju pravnu pomoć uz naplatu, bez potrebnih kvalifikacija ili ovlašćenja.
Zašto je nadripisarstvo problem?
Nezakonito pružanje pravnih usluga ima više negativnih posledica:
- Nelojalna konkurencija advokatima: Advokati prolaze kroz rigoroznu obuku, polažu pravosudni ispit i podležu strogim etičkim pravilima. Nadripisari, s druge strane, zaobilaze ove standarde, nudeći usluge po nižim cenama.
- Rizik za stranke: Osobe koje koriste usluge nadripisara izlažu se riziku od neprofesionalnog zastupanja, što može dovesti do gubitka spora ili štete.
- Uticaj na pravosudni sistem: Nadripisarstvo može ometati utvrđivanje činjenica u sudskim postupcima, čime se ugrožava funkcionisanje pravosuđa.
- Poreski gubitak za državu: Advokati plaćaju poreze na svoje usluge, dok nadripisari često rade „na crno“, izbegavajući poreske obaveze.
Stručnost nadripisara: Da li je važna?
Pitanje stručnosti nadripisara je složeno. Naime, stručna sprema nije ključni element za utvrđivanje ovog krivičnog dela. Na primer, diplomirani pravnik bez položenog pravosudnog ispita može biti stručan za pružanje pravnih saveta, ali ako piše podneske uz naplatu, on postaje nadripisar jer nema ovlašćenje za takvu delatnost. Slično tome, pravnik koji radi u kompaniji i posle radnog vremena piše tužbe za novac, takođe vrši ovo krivično delo.
Zanimljivo je uporediti nadripisarstvo sa sličnim krivičnim delima, poput nadriljekarstva (član 254 Krivičnog zakonika). Dok je za nadriljekarstvo ključno pitanje stručne spreme (lekar mora imati odgovarajuće obrazovanje), kod nadripisarstva fokus je na neovlašćenom bavljenju. To znači da čak i ako je nadripisar stručniji od pojedinog advokata, njegovo delovanje je nezakonito jer nije ovlašćeno.
Prema Zakonu o parničnom postupku, punomoćnik fizičkog lica može biti samo advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, bračni drug ili predstavnik službe pravne pomoći sa položenim pravosudnim ispitom. Ova lica, čak i ako nemaju pravno obrazovanje, neće biti smatrana nadripisarima jer njihovo delovanje nije protivzakonito.
Naknada kao ključni element nadripisarstva
Jedan od ključnih elemenata ovog krivičnog dela je naknada. Zakon ne precizira da naknada mora biti novčana – može biti i nenovčane prirode. Međutim, dokazivanje naknade može biti izazovno, posebno ako se radi o „isplati ispod stola“. Besplatno pružanje pravne pomoći, s druge strane, ne ispunjava uslove za ovo krivično delo. Ipak, teško je zamisliti da neko kontinuirano pruža pravne usluge bez ikakve naknade, što dodatno komplikuje dokazivanje.
U praksi, nadripisari često nude usluge po nižim cenama od advokata, što privlači klijente, ali i održava ovu nezakonitu praksu. Na primer, vlasnik radnje za prodaju obrazaca koji piše podneske verovatno ne radi to besplatno, već naplaćuje usluge, često u gotovini, što otežava praćenje.
Kazne za nadripisarstvo
Za neovlašćeno pružanje pravnih usluga predviđene su sledeće kazne:
- Novčana kazna
- Zatvor do dve godine
U praksi, sudovi retko pribegavaju zatvorskoj kazni, već se češće odlučuju za novčanu kaznu ili uslovnu osudu. Ovo zavisi od težine prekršaja, učestalosti radnji i dokaza o kontinuiranom bavljenju.
Besplatna pravna pomoć i advokatura
U Srbiji, jedina ovlašćena lica za pružanje pravne pomoći su advokati i službe pravne pomoći osnovane pri jedinicama lokalne samouprave. Advokati su profesionalci koji poseduju odgovarajuće obrazovanje, položen pravosudni ispit i podležu strogim pravilima Advokatske komore Srbije. Službe pravne pomoći, s druge strane, pružaju besplatnu pravnu pomoć građanima koji ispunjavaju određene uslove, a njihovi predstavnici moraju biti diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom.
Besplatna pravna pomoć je važan mehanizam za one koji ne mogu priuštiti advokata, ali je ključno obratiti se ovlašćenim službama ili advokatima kako bi se izbegli rizici povezani sa nadripisarstvom.
Kako izbeći nadripisare?
Da biste bili sigurni da primate stručnu i zakonitu pravnu pomoć, uvek se obratite:
- Advokatu upisanom u imenik Advokatske komore Srbije.
- Službi pravne pomoći pri vašoj opštini, ukoliko ispunjavate uslove za besplatnu pravnu pomoć.
Ako sumnjate da je neko lice neovlašćeno pružalo pravne usluge, možete se obratiti nadležnim organima ili Advokatskoj komori Srbije radi provere i podnošenja prijave.
Zaključak
Nezakonito pružanje pravnih usluga, odnosno nadripisarstvo, ozbiljan je problem koji ugrožava pravosudni sistem, advokatsku profesiju i interese stranaka. Ovo krivično delo nije samo pitanje stručnosti, već pre svega neovlašćenog bavljenja pravnim uslugama uz naknadu. Kako biste izbegli rizike i bili u skladu sa zakonom, uvek se obratite ovlašćenim pravnim stručnjacima.