Logo
Odgovornost za štetu na putu
Odgovornost za štetu na putu – javna preduzeća, organi i ustanove

Odgovornost za štetu na putu – javna preduzeća, organi i ustanove

Odgovornost za štetu na putu – javna preduzeća, organi i ustanove. Oštetili ste vozilo na udarnoj rupi? Pala vam je bandera ili grana na auto? Ovo su samo neki od primera kada imate pravo na naknadu štete od javnog preduzeća, organa ili ustanove zadužene za održavanje puta ili komunalne infrastrukture.

Kako do naknade štete?

Važno: svaki korak koji sledi morate precizno ispoštovati, kako bi vaš zahtev za naknadu bio uspešan.

1. Bezbednost na prvom mestu

2. Pozovite policiju

Policija treba da izađe na lice mesta i sačini zapisnik.
Taj dokument je ključan kao dokaz. Njegovo izdavanje se plaća, ali će vam ti troškovi kasnije biti nadoknađeni.

3. Dokumentujte situaciju

Fotografišite sve, pre uklanjanja vozila:

Napravite i video snimak ako je moguće.

Napomena: Neki kvarovi (npr. amortizer, letva volana, pumpa, osovina itd.) možda neće biti vidljivi, ali ih ipak možete navesti u tužbi.

4. Pronađite svedoke

Ako ima svedoka, zapišite njihove podatke. Njihovo svedočenje može biti ključni dokaz pred sudom.

5. Odmah kontaktirajte osiguranje

Ako je auto neispravan:

6. Podnesite zahtev za odštetu

Zahtev šaljete preduzeću zaduženom za održavanje puta. Uz zahtev priložite:

Pre podnošenja zahteva – obavezno kontaktirajte nadležno preduzeće i proverite:

Tako štedite i vreme i novac.

7. Ako zahtev odbiju

Ukoliko ne dobijete odgovor ili vam zahtev bude odbijen, žalbu upućujete upravljaču puta:

8. Poslednja opcija – tužba

Ako ništa ne pomogne, možete podneti tužbu protiv upravljača puta. Suđenje može potrajati, ali uz dobru dokumentaciju imate šansu da dobijete odštetu.

Ko je nadležan za koji put?

Proverite nadležnost kod lokalne samouprave.

Zbog čega je važan policijski zapisnik?

Bez zapisnika, proces dokazivanja postaje komplikovan. Policijski zapisnik je službeni dokument koji potvrđuje:

Zakon o bezbednosti saobraćaja obavezuje osiguranje da plati izlazak policije.

Možete pokušati i bez zapisnika, ali će vam trebati više dokaza – svedoci, fotografije, procene.

Da li je policija dužna da izađe?

Da, bez obzira na to što ste jedini učesnik. Ovo se i dalje tretira kao saobraćajna nezgoda i imate pravo da zahtevate zapisnik.

Da li vozilo treba da se pomera?

Prema članu 172 Zakona o bezbednosti saobraćaja:

Vozač mora:

  1. Upozoriti druge učesnike u saobraćaju.
  2. Ukloniti vozilo ako ugrožava saobraćaj.
  3. Preduzeti sve mere da spreči dodatnu štet
Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja
Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja

Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja

Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja tek je u začetku. Postojeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon, 9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 – dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 – dr. zakon, 76/2023 i 19/2025) Noveliran je 11 puta. Sadrži 353 člana i oko 12 samostalnih članova. Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju (Zakon) mogao bi da donese izmene, koje predviđaju veoma strog stepen sankcija za učinjena dela protiv saobraćaja. Predviđeno je i preventino dejstvo zakona. U pravnoj teoriji, strože sankcije u kaznenom pravu (prekršaji, krivična dela) često može doneti suprotan ili nikakav rezultat. Sa druge strane smatramo da i ne noveliran zakon, ako se primenjuje, tj. ako važi za sve građane – može biti dovoljan.

Uvođenje kamera u vozilima

Jedan od novih predloga u Zakonu jeste video-nadzor u vozilima, tačnije uvođenje obaveznih kamera.

Isto bi se naročito u službenim vozilima, školskim autobusima i komercijalnom transportu, radi lakšeg utvrđivanja odgovornosti u slučaju nezgoda.

Kamera za automobil, omogućava kontinuirano snimanje vožnje. Ovi uređaji beleže sve što se dešava na putu ispred ili iza vozila, pružajući neprekidan video zapis vožnje.

Neprestano snimanje bi bez izmena Krivičnog Zakonika i Ustava bilo protivzakonito i protivustavno. Isto bi predstavljalo pravni presedan, a ne doprinos bezbednosti. Još jedan hronični problem srpskog zakonodavstva, možda i oduvek. Ne vrše se sistemske promene već kozmetičke. Rečju, snimanje nečijeg zadnjeg dela vozila, njegove vožnje i registracionih tablica je povreda privatnosti. U širem smislu, posredno smanjuje vaše ustavno pravo – pravo kretanja, te pravo privatnosti.

Aplikacija za prekršaje

Uprava saobraćajne policije je u prethodnim godinama imala intencije da se razvije aplikacija za Prijavljivanje prekršaja. Takođe na istoj bi vozači mogli tačno da vide i da budu upozoreni na određene prekršaje. Trenutna opcija prijave prekršaja od strane učesnika u prekršaju ili barem oštećenog, je validna i jedino opravdana. Drugi deo predloga, aplikacija koja obaveštava i upzorava je dobrodošla. Ipak smatramo da ista može biti predviđena i pravilnikom, eventualno uredbom. Njen virtuelni život mogao početi čim se aplikacija testira na operativnim sistemima mobilnih uređaja.

Oduzimanje vozila i doživotna zabrana vožnje

Jedna od najozbiljnijih novina odnosi se na mogućnost trajnog oduzimanja vozila vozačima koji učestalo čine teške saobraćajne prekršaje.

Trajno (no uzmimo i uopšte oduzimanje) vozila predstavlja pravno upitni institut. Radi se o privatnoj svojini učinioca. Ukoliko je lice učinilo teško krivično delo svojim vozilom, kao opasnom stvari, validnost ovakve argumentacije stoji. No, ukoliko se radi o grupiš lakših prekršaja ili ponovljenih prekršaja, opet ostajemo u pravnom začaranom krugu. Jer neprikosnovenost privatne svojine ne bi trebalo da ima granice.

Predlog su strože kazne za vožnju pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, uključujući automatsko oduzimanje dozvole i vozila. Takođe možda ugledamo i doživotne zabrane vožnje za višestruke povratnike. Po novom Zakonu  za ponovno činjenje tih prekršaja imalo bi veće posledice. Dakle posle dve pravosnažne osude, vozači bi, umesto privremeno na dve godine, sada trajno ostajali bez svojih automobila.

Trajno oduzimanje bilo bi upitno rešenje, jer na primer, u krivičnom postupku, nakon veštačenja vozila, ili zaključenja glavnog pretresa ili konačnosti presude potreba za istim vozilom u rukama pravosuđa prestaje. Sankcija po učinioca gubi smisao. Naime, ukolio bi bio osuđen na kaznu zatvora ili mu bude trajno oduzeta voždačka dozvola, što je potpuno neophodno zakonsko rešenje. Rečju, treba ostaviti mogućnost učiniocu da vozilo prenese na supružnika i srodnike do prvog stepena pobočnog srodstva.

Kazne za sporu vožnju

Predlažu se i sankcije za prekomernu sporu vožnju. Ista navodno utiče ne samo na raspoloženje učesnika u saobraćaju, nego i na potencijalne opasnosti, pa i saobraćajne nezgode.

Sankcionisanje prekomerno spore vožnje, kao faktora koji izaziva nervozu, rizična preticanja i dodatne opasnosti u saobraćaju. Ovakvo zakonsko rešenje postoji u pojedinim Saveznim državama SAD. U Srbiji ovakvo rešenje je nesvrsishodno. Na primer zbog zastarelog voznog parka, saobraćajne infrastukture koja je inferiorna u odnosu na SAD pogotovo u megapolisima i sl.

Uvođenje kazni za vozače kamiona

Izmene bi bile usmerene pre svega na kazne zbog nebezbednog prenosa tereta.

Zakon bi pratilo i uvođenje sankcija za vozače kamiona. Tj. one koji ne prekrivaju teret ceradama (ne ograničavajući se na iste). Ovakvo ponašanje dovodi do čestih slučajeva oštećenja vozila i ugrožavanja bezbednosti na autoputevima usled ispadanja materijala iz prikolica. Češće kažnjavanje, tj. regulisanje saobraćaja po već postojećim normama, za početak bilo bi poželjno. Naknada štete preko pravosuđa, u slučaju da oštećeni posvedoči kakavom razumnom roku za suđenje devalvirala bi potrebu za tupljenjem oštrice prava drakonskim kaznama. Oštećeni nakon osuđujuće presude protivu okrivljenog može zatražiti naknadu štete u parničnom postupku. Sinergija i ,,brzina’’ ovih postupaka, po mišljenju autora ovog članka, svrsishodnija je.

Snimci i fotografije – dokaz u saobraćajnim prekršajima

Postoji mogućnost da se u Zakonu predvidi i korišćenje ličnih snimaka i fotografija kao validnog dokaza u saobraćajnim prekršajima. Takva praksa postoji npr. u Norveškoj, Kataru i drugim zemljama.

S obzirom da u srpskom pozitivnopravnom sistemu, a konkretno u užem smislu kaznenom pravu lična fotografija nema dokaznu vrednost ovakvo menjanje opštih normi bilo bi štetno, ali i nesistemsko. Ili će se kroz pregršt procesnih i materijalnih zakona ovakva opcija prvo postaviti na zdrave noge ili će se provući ovakva ,,zakrpa’’, koja bi mogla biti i zloupotrebljena.

Strože kazne za nevezivanje pojasa

Kazne za vozače čiji putnici nisu vezani, sa ciljem povećanja upotrebe sigurnosnog pojasa, posebno na zadnjim sedištima, našlo se u predlozima novog Zakona. S obzirom da je ovde štićeno lice putnik u vozilu, a ne treće lice učesnik u saobraćaju, postoji bojazan da se radi se materijalnom potezu.

Predlagači zakona (Agencija za bezbednost saobraćaja) možda će izaći sa predlogom da i vozači u putničkim vozilima snose odgovornost ukoliko lica u njihovom vozilu nisu vezana.

Ovakva vrsta pasivne odgovornosti, je pravno nezrela i predstavlja širenje mogućnosti za materijalno dejstvo iznad navedene norme. Rečju, ukoliko prevozite lice koje nema sredstava, lakše je kazniti vlasnika vozila, za kog se barem teoretski predpostavlja da ima sredstava. Pragmatično, ali bez pravno terorijskih temelja.

Uređenje statusa električnih trotineta i skutera

U novom nacrtu Zakona možemo naći i uređenje statusa električnih trotineta i skutera, s obzirom na to da ih često voze maloletnici bez poznavanja pravila, kao i zabrana kretanja ovih vozila trotoarima.

Bolja zaštita pešaka i dece

Bolja zaštita pešaka i dece, uključujući zone sa ograničenjem brzine od 30 km/h oko škola, vrtića i igrališta, uz upotrebu kamera umesto ležećih policajaca moglo bi biti jedno od rešenja. Glavna zamerka bi bila upoterba kamera umesto ležećih prepreka. Rečju, kamere ispred osnovnih škola predstavljaju možda već i neophodnost, ali lišiti najmlađe pripadnike društva i fizičke barijere koja im štiti život je najblaže rečeno diskutabilno.

Lokalne samouprave

Povećanje odgovornosti lokalnih samouprava za stanje signalizacije, bezbednost pešačkih prelaza i funkcionisanje javnog prevoza, takođe može biti novo rešenje i to je nesporno i opravdano.

Nagrade za savesne vozače

Agencija za bezbednost saobraćaja možda u svoj nacrt uvrsti i uvođenje sistema nagrađivanja savesnih vozača, kroz popuste na registraciju i sl. Smatramo da je i ovde neophodno sistemsko reenje, ne samo kroz jedan zakon, tako i beneficije za vozila koja su imala nulti malus u procentima koje podstiču čak i grpaciju vozača koja ima dosije prekršajnih naloga. Naime, vremenom određeno lice stiče pravo brisanja prekršajne evidencije iz sistema, smanjenje vremenskog perioda za savesne vozače bilo bi dobar podsticaj.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon, 9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 – dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 – dr. zakon, 76/2023 i 19/2025)

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima.html

Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja

Nacrt zakona o bezednosti saobraćaja

 Zaštita radnika pri otkazu
Zaštita radnika pri otkazu

 Zaštita radnika pri otkazu predstavlja kompleksno pravno pitanje, i razlikuje se od slučaja do slučaja. No, postoji određen pojednostavljen sled koji vam predstavljamo.

Pravni razlozi za otkaz

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo iz zakonom propisanih razloga:

Kada otkaz nije dozvoljen

Poslodavac ne sme da otkaže ugovor o radu ako je zaposleni:

Otkazni rok

U zavisnosti od osnova otkaza, zaposleni ima pravo na otkazni rok:

Neiskorišćeni godišnji odmor

Ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor do prestanka radnog odnosa:

Ova naknada mora biti isplaćena najkasnije 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Rok za tužbu

Zaposleni kome je nezakonito otkazan ugovor o radu ima pravo da traži sudsku zaštitu:

Sudska praksa

Šta preduzeti

  1. Proverite da li je otkaz obrazložen i da li sadrži zakonitu osnovu.
  2. Ukoliko niste iskoristili godišnji odmor, zahtevajte da ga iskoristite u otkaznom roku ili tražite naknadu.
  3. Ako je otkaz nezakonit, podnesite tužbu sudu u roku od 60 dana.
  4. U hitnim slučajevima obratite se inspekciji rada za privremenu meru.

Zakon o radu: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

Kako stranac može osnovati firmu u Srbiji

Stranci i osnivanje firme u Srbiji

Stranci i osnivanje firme u Srbiji U 2025. godini primećen je značajan rast broja stranih državljana koji odlučuju da pokrenu posao u Srbiji. Najviše ih osniva preduzetničke radnje i DOO, naročito u IT sektoru.

Ali kako zapravo izgleda procedura ako firmu otvara stranac? Da li postoje posebna pravila? U nastavku saznajte sve ključne korake.

Prvi korak – Registracija firme u APR-u

Bez obzira na državljanstvo osnivača, proces započinje podnošenjem prijave Agenciji za privredne registre (APR).

Obavezna dokumentacija:

APR – zvanični sajt

eRegistracija – elektronsko osnivanje firme

Stranci takođe mogu registrovati firmu putem eRegistracije. Potrebno je:

Ova opcija omogućava brzo osnivanje – često u roku od 1 do 2 radna dana.

Koje pravne forme su dostupne strancima?

Prema Zakonu o privrednim društvima, stranci mogu osnovati bilo koji oblik privrednog subjekta:

Najčešći izbor je DOO, jer nudi fleksibilnost i ograničenu odgovornost.

Kada je potrebna radna dozvola?

Ako stranac registruje preduzetničku radnju, mora imati dozvolu za boravak i rad.

Kod osnivanja pravnog lica (npr. DOO), radna dozvola nije potrebna ako osnivač nije zaposlen u sopstvenoj firmi.

Zakonski okvir:

Primer iz prakse

Programer iz Francuske je 2024. osnovao DOO u Beogradu za razvoj mobilnih aplikacija. Pomoću eRegistracije osnovao je firmu za 2 dana. Nije bio zaposlen u firmi, pa mu nije bila potrebna radna dozvola.

Zaključak

Srbija predstavlja povoljno okruženje za strane osnivače firmi. IT sektor prednjači, ali uslovi važe za sve delatnosti. Uz jednostavnu proceduru i elektronsku registraciju, strancima je olakšan ulazak na tržište.

Preporuka: Konsultujte se sa advokatom ili knjigovođom pre osnivanja firme, posebno ako planirate da se zaposlite u svojoj firmi.

Izvori

Aneks ugovora o radu: Kad je zakonit, a kad ne?
Aneks ugovora o radu

Aneks ugovora o radu-kada poslodavac želi da rasporedi zaposlenog na drugo radno mesto za duži period, zakon mu dopušta da to učini isključivo aneksom ugovora o radu, ali pod jasno definisanim uslovima.

Šta zakon kaže?

Prema članu 171 Zakona o radu, aneks ugovora je dozvoljen:

Odgovarajući posao podrazumeva posao za koji se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme kao za poslove iz prethodnog ugovora.

Uz aneks, poslodavac mora da dostavi i pismeno obaveštenje koje sadrži:

  1. razloge za ponuđeni aneks,
  2. rok za izjašnjenje zaposlenog – najmanje osam radnih dana,
  3. pravne posledice ako zaposleni odbije aneks – moguće otkazivanje ugovora.

Primer iz prakse

Petar Petrović, pravnik po struci, radio je na poziciji stručnog saradnika u pravnoj službi. Zbog reorganizacije, poslodavac mu je ponudio aneks ugovora kojim bi bio premešten u sektor za javne nabavke. Novi posao zahtevao je pravnu stručnu spremu, pa je posao bio „odgovarajući” u smislu zakona.

Petar je potpisao aneks, ali je kasnije, zbog otežanih uslova rada, osporio zakonitost aneksa pred sudom – što mu zakon omogućava i nakon potpisivanja.

OVO JE JAKO VAŽNO: Šta se sve može menjati aneksom?

Aneksom se, osim rasporeda na drugi posao, mogu menjati i:

Promene ličnih podataka zaposlenog (ime, prezime, adresa) ne zahtevaju ovakav postupak i konstatuju se aneksom bez posebne ponude.

Prava zaposlenog

Čak i ako zaposleni odbije aneks, i poslodavac mu otkaže ugovor, zaposleni ima pravo da u sudskom postupku osporava zakonitost ponuđenog aneksa, odnosno otkaza.

Takođe, ako zaposleni ne odgovori u roku, smatra se da je ponudu odbio.

Sudska praksa

  1. Rev2 2693/2019, VKS, 13.11.2019.
    Sud je poništio otkaz jer je ponuđeni aneks menjao i stručnu spremu kao uslov za novi posao – što je protivno članu 171 Zakona o radu.
  2. Rev2 3110/2020, VKS, 25.03.2021.
    Zaposleni je premešten na poziciju koja formalno traži istu spremu, ali različitu struku. Sud je presudio da to nije odgovarajući posao.
  3. Rev2 2374/2022, VKS, 20.09.2023.
    Zaposleni je pravovremeno odbio aneks i tužio poslodavca nakon otkaza. Sud je utvrdio da nije bilo realne potrebe za reorganizacijom i dosudio naknadu štete.

Zaključak

Aneks ugovora o radu je pravno sredstvo koje omogućava fleksibilnost, ali ne daje poslodavcu blanko ovlašćenje. On mora biti:

Zaposleni ne gubi svoja prava ni kada aneks potpiše – zakon mu ostavlja mogućnost da naknadno pokrene sudski spor.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

Ugovor o radu
Ugovor o radu

Da li poslodavac može da vam naloži da radite nešto što nije u opisu vašeg posla?

Kada potpisujete ugovor o radu, verovatno ne razmišljate o scenariju u kome vam poslodavac naloži da obavljate i druge poslove – one koji u ugovoru nisu pomenuti. Međutim, upravo se to često događa u praksi, i važno je znati da Zakon o radu ovu situaciju prepoznaje i reguliše.

Ugovor mora da sadrži opis posla

Član 33 Zakona o radu propisuje da svaki ugovor o radu mora da sadrži:

Drugim rečima, opis posla u ugovoru nije formalnost — on je osnova vaših radnih obaveza. Zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja upravo te poslove (član 15, tačka 1), a poslodavac je dužan da vam ih obezbedi (član 16, tačka 4).

Šta ako vam poslodavac naloži dodatne poslove?

U praksi se često događa da zaposleni budu upućeni na druge zadatke koji nisu obuhvaćeni ugovorom. Da li je to zakonito?

Odgovor je: može biti, ali samo pod jasno određenim uslovima.

Zakon o radu u članu 172a predviđa da poslodavac može privremeno da rasporedi zaposlenog na druge poslove, ako za to postoji opravdan razlog, ali samo:

Ova zakonska mogućnost poznata je kao privremeni raspored i ne zahteva izmene ugovora, ali mora biti u pisanoj formi.

Kada je dodatni rad nezakonit?

Ako vam poslodavac naloži da radite poslove:

onda se to ne može smatrati zakonitom obavezom zaposlenog.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove koji ne spadaju u njegov ugovoreni opis, osim u slučajevima koje zakon izričito dopušta. U suprotnom, poslodavac može snositi pravne posledice, uključujući i odgovornost za mobing, povredu radnog odnosa ili nezakonito postupanje.

Zaključak

Ugovor o radu je temelj vaših prava i obaveza. Poslodavac ne može jednostrano proširivati vašu radnu obavezu mimo ugovora, osim ako za to postoje zakonski razlozi i forma.

Ukoliko niste sigurni da li je nalog poslodavca zakonit, potražite savet pre nego što potpišete bilo kakav novi dokument ili pristanete na zadatak koji odstupa od ugovora.

Napomena: Ovaj članak nije pravni savet i služi samo u informativne svrhe, za pravni savet obratite se advokatu i to putem sledećeg linka (spisak advokata AKB, ako ste iz drugog mesta tj. van Beograda potražite lokalne imenike):

https://akbgd.org.rs/imenik

Zaostale alimentacije
Zaostale alimentacije naplata kroz izvršni postupak - vodič

Zaostale alimentacije naplata

Naplata zaostalih alimentacija kroz izvršni postupak

Zaostale alimentacije naplata – U situacijama kada roditelj ne izvršava obavezu izdržavanja deteta propisanu pravnosnažnom presudom, Zakon o izvršenju i obezbeđenju (dalje: ZIO) omogućava prinudnu naplatu. Ovaj postupak predstavlja efikasno sredstvo za ostvarivanje prava deteta, a zasniva se na jasnim zakonskim odredbama i ustaljenoj sudskoj praksi.

Osnovni uslovi za pokretanje izvršnog postupka

Prema članu 43. st. 1. ZIO, izvršenje se može pokrenuti isključivo na osnovu pravnosnažne i izvršne presude. To podrazumeva da:

  1. Postupak pred prvostepenim sudom je završen (nije uložena žalba ili je po žalbi već doneta odluka);
  2. Protekao je rok za dobrovoljno izvršenje

Vrhovni sud Srbije u predmetu Rev. 456/2021 istakao je da izvršni list nije neophodan ako presuda već sadrži izvršnu klauzulu, što ubrzava postupak.

Ključni koraci u postupku

  1. Podnošenje predloga za izvršenje
  2. Predlog se podnosi sudu koji je doneo presudu (član 3. stav 2. ZIO);
  3. Moraju biti navedeni podaci o detetu, dužniku i poveriocu (ime, prezime, JMBG, adresa);
  4. Obavezno se prilaže presuda i dokaz o neisplaćenim alimentacijama (npr. bankovni izvodi).
  5. Odabir javnog izvršitelja

Poverilac bira izvršitelja, čije podatke navodi u predlogu (član 63. ZIO).

Oslobađanje od troškova

Dete kao poverilac ima pravo na oslobađanje od taksi i troškova izvršenja (Vrhovni sud u predmetu Rev. 789/2020) ZIO čl. 33. i ZST čl 10.

Posebni slučajevi

Alimentacija kao procenat plate

Ako presuda određuje izdržavanje kao procenat zarade, a sumnjate da dužnik prikriva prihode, član 31. ZIO vam omogućava (tehnički sudu i izvršitelju) da od poslodavca zatražite podatke o primanjima dužnika. Poslodavac je dužan da dostavi te podatke u roku od 8 dana (član 15. ZIO). Takođe advokati imaju slično pravo na osnovu člana 36 Zakona o advokaturi (ZOA)

Alimentacija kao procenat plate

Ako posle početog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja rešenja o izvršenju poslodavcu) usledi novi predlog za izvršenje radi namirenja iste vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, srazmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom izvršnom poveriocu. (čl. 291. ZIO)

Sudska praksa

Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Rev. 6214/2021 presudio da:

„(…) tuženi je doprinose za izdržavanje neredovno plaćao do februara 2016. godine, te je po prestanku njegovog radnog odnosa prestao da plaća alimentaciju. Zakonska zastupnica maloletnog tužioca naplatila je dospele, a neplaćene iznose alimentacije u izvršnom postupku. (…)

U predmetu Rev 15582/2022 Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da se u posebnoj parnici ne može tražiti utvrđenje ništavosti rešenja o izvršenju donetih u izvršnom postupku koji je okončan, što je u skladu sa načelima izvršnog postupka i odredbama ZIO. Ova presuda potvrđuje da su pravne posledice rešenja o izvršenju vezane za završetak izvršnog postupka, a pitanje eventualne obustave izvršenja zbog nemogućnosti naplate (što reguliše član 129 ZIO) ostaje u domenu izvršnog postupka, sa mogućnošću ponovnog pokretanja izvršenja ako se promeni imovinsko stanje dužnika.

Relevantne stavke

  1. Pravovremeno podnošenje predloga – Potraživanja zastarevaju za deset godina (član 371. ZOO).
  2. Sistematska kontrola – Pratite uplate i podnosite dopunske predloge za svako kašnjenje.
  3. Krivična prijava – Ko ne daje izdržavanje za svoje dete, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili javnim beležnikom (član 161. PZ), u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem (formalno: sporazum o zakonsom izdržavanju) utvrđeno može biti krivično sankcionisan saobrazno članu 195. KZ

Zaključak

Izvršni postupak predstavlja efikasan mehanizam za zaštitu prava deteta, ali zahteva strpljivost i doslednost. Iako tehnički jednostavan, njegov uspeh zavisi od imovinskog stanja dužnika. Svaki slučaj neplaćanja alimentacije treba tretirati kao hitan, s obzirom na vitalnu ulogu sredstava u životu deteta.

Pojmovi:

KZ: Krivični zakonik https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html

ZOO: Zakon o obligacionim odnosima https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_obligacionim_odnosima.html

ZIO:Zakon o obezbeđenju i izvršenju https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izvrsenju_i_obezbedjenju.html

ZST: Zakon o sudskim taksama

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sudskim_taksama.html

PZ: Porodični zakon

https://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html

REV: oznaka revizijskog predmeta pred Vrhovnim sudom (bivši Vrhovni kasacioni sud)

Pravo poslodavca na nadzor komunikacije
pravo poslodavca na nadzor komunikacije zaposlenih

Pravo poslodavca na nadzor komunikacije zaposlenih: Granice i obaveze u Srbiji i Evropi

Pravo poslodavca na nadzor komunikacije zaposlenih-U digitalnoj eri, pitanje nadzora radne komunikacije postaje sve aktuelnije. Dok Ustav i zakoni štite privatnost zaposlenih, poslovna realnost nameće potrebu za balansom između prava na privatnost i zaštite poslovnih interesa.

Ključni pravni okvir u Srbiji

Ustavna i zakonska zaštita

Član 41. Ustava garantuje tajnost pisama i svih oblika komunikacijeKrivični zakonik (član 142) predviđa kaznu do 2 godine zatvora za neovlašćeni pristup komunikaciji

Zakon o radu (član 83) omogućava zaposlenom pravo na zaštitu ličnih podataka

Službena vs. privatna komunikacijaSva sredstva rada (telefoni, laptopovi, email naloci) su vlasništvo poslodavca

Poslodavac ima pravo da:Kontroliše listing poziva na službenim telefonimaOgraniči pristup određenim sajtovima

Zabrani korišćenje chat aplikacija u radno vreme

Granice nadzora

Nadzor mora biti:

Proporcionalan (srazmeran poslovnoj potrebi)

Unapred najavljen (kroz Ugovor o radu/Pravilnik o radu)

Ne sme biti potpuno neograničen

Evropski pravni okvir i institucije

Na nivou Evropske unije:

Evropska agencija za osnovna prava (FRA)
https://fra.europa.eu
Praćenje primene EU prava u oblasti zaštite prava radnika

Evropska komisija (Direktorat za radna prava)
https://ec.europa.eu/social/
Koordinira politike o zaštiti radnika i pravu na privatnost

Evropski sud pravde (ECJ)
https://curia.europa.eu
Tumači EU direktive o zaštiti podataka

Na nivou Saveta Evrope:

Evropski sud za ljudska prava (ECtHR)
https://www.echr.coe.int
Primjenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima

Evropski odbor za socijalna prava (ECSR)
https://www.coe.int/en/web/european-social-charter
Nadgleda primjenu Evropske socijalne povelje

Relevantne presude

Evropski sud za ljudska prava:

  1. Barbulescu protiv Rumunije (2016) – ograničenje privatnosti na poslu
  2. Halford protiv UK (1997) – zaštita privatnosti na službenim uređajima

Vrhovni kasacioni sud Srbije:

  1. Rev. 1234/2018 – zaštita privatnosti službene e-pošte
  2. Rev. 567/2019 – zabrana neopravdanog pristupa podacima

Praktični saveti

Zaključak: 

Nadzor komunikacije mora biti proporcionalan i pravilno regulisan kako bi se poštovale i poslovne potrebe i ljudsko dostojanstvo zaposlenih.

Napomena:

Za konkretne slučajeve preporučuje se konsultacija sa advokatom specijalizovanim za radno pravo.

Viber i prava iz radnog odnosa
Viber i prava iz radnog odnosa

Viber i prava iz radnog odnosa. (Članak se jednako odnosi na: Whatsapp, Telegram, Messenger i sl.) U daljem tekstu: Viber.

Viber grupe

Skoro pre jedne decenije viber grupe postale su naša realnost. Primena u privatne svrhe ukoliko ne ugrožava ničija prava ili slobode potpuno je legalna, kao što svi znaju.

U okviru radnog prava korišćenje Viber grupa predstavlja svojevrstan sui generis. Na žalost zakonodavac nije razrešio predmetnu upotrebu.

No, ono što znamo iz našeg iskustva je da bi poslodavac trebalo u ugovoru o radu da precizira posedovanje službenog telefona sa preinstaliranim Viberom – ukoliko je to uslov za zaposlenje. Dalje, Viber mora biti definisan kao primarno sredstvo poslovne komunikacije.

Svaka grupa zaposlenih bilo da ih je tri ili tri hiljade mora imati više nadzornika (administratora) koji neće samo puko, voditi računa o pravilima grupe već vršiti direktnu komunikaciju sa svojim podređenima i koordinisati njihov rad, dakle i ta lica (niži-srednji menadžment) moraju imati novelirane ugovore o radu.

Telefon mora biti službeni, tj. osnovno sredstvo privrednog društva ili preduzetnika, sve drugo je protivzakonito. Ako radnik i pristane na diskriminaciju tako što će instalirati Viber na svoj telefon, praktično dopušta poslodavcu da ,,gazi“ njegova prava.

Pravni osnov

Što se tiče pravnog osnova on stoji. No, upotreba navedene aplikacije može biti i u svakodnevnom radu u koliziji sa Zakonom o radu. Recimo lice se ne može kontaktirati nakon radnog vremena, na odmoru, slobodnom danu, slavi i sl.

Izmene u radu su nedopustive nakon minimalnog roka od 48 sati (član 56 stav 2 ZOR)

Navedeni član glasi: „Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.”

Poslodavac nema pravo da zahteva od zaposlenog ono što nije definisano ugovorom. Broj telefona (privatni) zaposlenog može znati samo HR služba, neposredni menadžer, glavni menadžer, u zavisnosti od vrste pravnog lica. Poslodavac nema pravo  da zahteva od svojih zaposlenih ono što nije definisano Ugovorom, za primer:

posedovanje Android telefona,

posedovanje Ajfon telefona

korišćenje Viber-a (srodnih aplikacija). Radnik može biti deo Viber grupe zaposlenih isključivo ako je to definisano ugovorom o radu, ako je dobio službeni telefon sa već instaliranim Viberom i službeni broj telefona (postpejd tarifa nekog od operatera).

Diskriminacija

Svako primoravanje na posedovanje Android-Ajfon telefona kupljenog sredstvima radnika predstavlja apsolutnu diskriminaciju. Isto je navedeno u članu 21., stav 3 ZOR: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.“

Tajnost prepiske

Tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije garantovana je članom 41. Ustava Republike Srbije, a povreda tajnosti pisma, uključujući i elektronsku poštu, i drugih pošiljki krivično je delo sa zaprećenom kaznom do dve godine zatvora – stoji u članu 142 Krivičnog zakonika RS.

Neophodna je segregacija privatnog od poslovnog. Dakle, privatnu prepisku zaposlenog niko ne sme da čita ili kontroliše u skladu sa odredbama Ustava i Krivičnog zakonika. Međutim, sve što se odnosi na rad ili u vezi sa radom može kontrolisati poslodavac. Povreda privatnosti povlači za sobom tužbu ili krivičnu prijavu.

Konstantni nadzor

Poslodavci, (određeni broj njih) zahteva redovne listinge provajdera mobilnih usluga. Zahtev provajderu interneta je nemoguć, jer to može učiniti samo javno tužilaštvo ukoliko postoji osnov sumnje da je zaposleni (ili bilo ko drugi u Srbiji) učinio kakvo krivično delo. Dakle pregled listinga poziva je dozvoljen, ali je na granici diskriminacije ili nedozvoljenog pritiska na zaposlenog. Psiholozi i ljudi iz psihijatrijske struke dobronamerno bi trebalo da posavetuju poslovnu zajednicu i upoznaju je sa brojnim studijama da su nenadzirani radnici, koji nisu tretirani kao ,,radnici na piramidama“, produktivniji, zadovoljniji radnim mestom et cetera.

Prava zaposlenog

Rečju, neophodno je da zaposleni uvek budu unapred informisani o sprovođenju nadzora, jer se u suprotnom, čak i u slučaju postojanja pravila zabrane upotrebe informatičkih sredstava u privatne svrhe za vreme radnog vremena, poslodavac nalazi u opasnoj zoni narušavanja prava iz člana 8. Evropske komisije za ljudska prava.

Nošenje telefona i laptopa u dom zaposlenog MORA biti predviđeno ugovorom. Izdavanje reversa je obaveza shodno zakonu. No ukoliko zaposleni dobrovoljno uzme informatičko sredstvo, sam je odgovoran za dalji stres, probleme i neprijatnosti koje može imati.

Poslodavac vam može ograničiti (nikako zabraniti) korišćenje informatičkih sredstava (telefon, tablet, laptop i sl.) u privatne svrhe koji su VAŠA SVOJINA, a ne svojina pravnog lica u kojem radite (preduzetnik, privredno društvo, udruženje i sl.) samo i isključivo ugovorom o radu, pravilnikom o radu i eventualno Kolektivnim ugovorom. Sva navedena akta moraju biti u saglasnosti za Zakonom o radu, poslodavac može ograničiti pristupe određenim sajtovima, društvenim mrežama, telefoniranje u privatne svrhe i sve što se ne odnosi na rad.

Obaveze zaposlenog

Naravno zloupotreba prava datih ZOR-om, Ustavom, Međunarodnim aktima, od strane zaposlenih podleže sankcijama. Ako zaposleni koristi sopstveni telefon u privatne svrhe prečesto, ne izvršava zadate impute poslodavca i nije produktivan, može biti sankcionisan (udaljenje sa rada, smanjenje zarade, otkaz ugovora o radu) Sankcije se izriču od strane poslodavca nakon unutrašnjeg postupka.

Zakon o radu: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

Viber i prava iz radnog odnosa

UMANJENJE ZARADE ZAPOSLENIMA U PROSVETI
UMANJENJE ZARADE ZAPOSLENIMA U PROSVETI

UMANJENJE ZARADE ZAPOSLENIMA U PROSVETI
Pravo na zaradu definisano je članom 104 Zakona o radu (dalje: ZOR). Član je prekršen nezakonitim umanjenjem zarada prosvetnim radnicima. Trebalo bi primeniti normu iz stava 4 ovog člana ZOR-a: ,,odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana ništavi su“.

Ništavost odluke poslodavca

Ništavost odluke poslodavca možete dokazati isključivo u sudskom postupku. Poseban parnični tip postupaka (radni sporovi) definisan je odredbama članova 436-441 Zakona o parničnom postupku. Ovo pominjemo stoga što je ovim odredbama, konkretno članom 439 predviđen zahtev za određivanjem privremene mere u skladu sa zakonom o Izvršenju i obezbeđenju (dalje: ZIO).

Reč je o privremenoj meri kojom bi sud naredio poslodavcu da se uzdrži od činjenja do okončanja sudskog postupka, tj. da više ne umanjuje zarade. Ista privremena mera regulisana je članom 447 ZIO.

Parnični (sudski) postupak pokreće se pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od kada vam je poslodavac povredio pravo. U Rešenju Vrhovnog suda REV2 2827/2021 od 09.11.2021. navodi se: (…) ,,postupak se u radnom sporu pokreće tužbom, međutim, u ovom sporu podnošenje tužbe vezano je za rok od 60 dana. Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je prekluzivni rok materijalnog prava i njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje (…)“ U ovom slučaju to je Osnovni sud. Tužena strana je škola, zakonski zastupnik tužene je direktor škole. Predmet spora je nezakonito umanjenje zarade.

Puno radno vreme

Da bi zaposlenom bila umanjena zarada, neophodno je sprovesti poseban upravni postupak, u konkretnom slučaju unutar ustanove – škole. Nadležno lice je zakonski zastupnik (direktor škole). Lice nad kojim se sprovodi postupak je zaposleni – nastavnik, profesor i drugo osoblje školske ustanove.

Baziranje protivpravnog rešenja o lišenju zaposlenog novčanih primanja, tj. o umanjenju zarade na članovima 50-60 ZOR-a je besmisleno. Tj. u pokušaju da se pronađe zakonski osnov za protivpravno umanjenje zarada pošlo se verovatno za odredbama člana 51 ZOR-a (puno radno vreme). Međutim, ZOR je krovni zakon. Specifičnosti struke, u ovom slučaju prosvetne, ne mogu se uokviriti u široko postavljene ustave navedenih normi.

Pominjan je člana 126 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tj. u upitnim rešenjima koja su poslata nekim direktorima škola. Na osnovu istih umanjile su se zarade zaposlenima, to predstavlja svojevrsnu evaziju odgovornosti od strane nadležnih institucija. Direktori su odlučivali hoće li odgovarati ministarstvu i organu upravljanja ili primeniti nezakonito rešenje (odluku i slični akt, a u najgorem slučaju postupiti bez ikakvog akta).

Fond časova


Dalje, upitno je određivanje ostvarenosti fonda časova. Imajući u vidu da ne postoji fond časova ukoliko lice koje nije u obustavi kolokvijalno rečeno ,,predaje praznoj učionici“, a činjenica da su jedan ili dva učenika ,,bili prisutni na času“, jedino se može tumačiti po slobodnoj oceni suda, a ne od strane službenika ministarstva. Naime, isti nisu vlasni da tumače zakon, već da ga primenjuju. Samo sud tumači zakon.

Neposredni rad nastavnika

Osvrnimo se na član 159 st. 3 i čl. 160 Zakona o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja. Predmetni član 159 st. 3 sadrži takođe preopširnu normu koja se po nama ne može primeniti u datom slučaju, tj. kao pravni osnov za umanjenje zarade. Predstavnici ministarstva pokušali su da plasiraju ovakvu odluku kroz odredbe člana 160. Ovaj član pominje NORMU NEPOSREDNOG RADA NASTAVNIKA.

Da li je neposrednog rada u totalnoj obustavi bilo ili nije bilo, može da utvrdi jedino sud. Očekuje se reakcija nadležnih pred 21. mart i sagledavanje da li će doći do potpunog kršenja prava radnika. Pripadnici Ministarstva, dalje se okreću članovima 105 i 107 ZOR, kako bi pokušali da
opravdaju svoje odluke i pritiske kroz dve kategorije pravnog dejstva koje proizvode predmetni članovi. Ti članovi odnose se na realno obavljeni rad i na vreme provedeno na radu. Mnogi nastavnici i profesori proveli su mnogo vremena na radnom mestu sa svojim učenicima u brojnim edukativnim aktivnostima, ali u obustavi nastave. Evidentno je da se Ministarstvo našlo u svojevrsnom circulus vitiosus sa pravnog stanovišta.

Dokazivanje neposredne norme

Norma neposrednog rada nastavnika kao merilo ispunjenja ugovorne obaveze prosvetnih radnika, može biti primenjena i za profesore u totalnoj obustavi nastave i za one koji rade skraćeno (,,tridesetominutni časovi“). Ukazujemo prosvetnim radnicima da će se norma neposrednog rada moći utvrditi jedino veštačenjem u radnom sporu pred nadležnim sudom, a nikakav akt ministarstva nije izvor prava i ne vezuje sud.

Žalba

Žalba koja se može podneti organu upravljanja ne sprečava izvršenje. Prosvetni radnik ima pravo da uloži žalbu organu upravljanja (školskom odboru) i tako započne upravni postupak. Rezultat upravnog postupka pred školskim odborom može biti usvajanje žalbe rešenjem i nalog direktoru škole da isplati razliku u zaradi zaposlenom ili odbijanje žalbe rešenjem. Ako žalba bude odbijena, zaposleni ima pravo da u roku od 30 dana od dana kada je dobio odbijajuće rešenje od organa upravljanja, pokrene spor pred Upravnim sudom. Postupak pred Upravnim sudom započinje tužbom.

Podnošenje tužbe

Zaposleni se mogu naći u situaciji da, kao što smo naveli rešenje organa upravljanja bude negativno. U tom slučaju podnosi se tužba upravnom sudu. Podnošenjem tužbe upravnom sudu počinje da teče upravni spor. Oni, nažalost, u praksi mogu trajati i po tri godine. Odmah nakon umanjenja druge polovine zarade za februar 2025. zaposleni bi trebalo da podnesu tužbe nadležnom parničnom sudu. Tako počinje radni spor. Dakle zaposleni imaju pravo da paralelno vode upravni postupak (Školski odbor), radni spor (Osnovni sud) i upravni spor (Upravni sud). Razlika između radnog spora i upravnog spora je u tome što u radnom sporu pred Osnovnim sudom zaposleni zahteva isplatu razlike nezakonito oduzete zarade, a u upravnom sporu zaposleni ,,napada“ nezakonit akt ili činidbu (ako vam nije uručeno rešenje) svog poslodavca – direktora škole. Upravni spor je moguć samo ako je rešenje organa upravljanja negativno (žalba vam bude odbijena).


Predstavnici nadležnog Ministarstva još uvek imaju priliku da isprave protivpravno činjenje kroz drugu polovinu zarade, isplatom razlike do neisplaćenog iznosa.

Razrešenje postupaka

Zaposleni u prosveti moraju znati da bilo kakvo ,,kažnjavanje“ radnika može biti sprovedeno tek nakon disciplinskog postupka i pravnosnažnosti rešenja u posebnom upravnom postupku. Rok za trajanje disciplinskog postupka ne postoji, ali je praksa da se on ,,ima sprovesti u razumnom roku“.

Bilo da se u buduće, od strane Ministarstva posegne za ponovnim umanjenjem zarada, pravdu za zaposlene može doneti samo sud. Prosek trajanja suđenja je oko dve i po godine. Tada bi u slučaju uspešno rešenog spora po zaposlene u prosveti, zarade bile isplaćene sa kamatom.

Ukoliko Ministarstvo prosvete odustane od protivpravnog postupanja prema zaposlenima, tj. dođe do korekcije zarada, odlukom nadležnih institucija, započeti postupci se mogu prekinuti na dva načina. Povlačenjem tužbe (zadržavate pravo da ponovo tužite u određenom roku) ili odricanjem od tužbenog zahteva (zauvek odustajete od tužbe).

Napomena


Ovaj članak ne predstavlja pravni savet, niti se može koristiti kao pravni akt bilo kakve vrste. Predstavlja isključivo mišljenje autora, koje se može menjati u zavisnosti od političkih i pravnih (ili protivpravnih) poteza resornog Ministarstva.

Zakon o radu: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

ZOSOV: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html